Xtratime Community banner

1 - 20 of 3354 Posts

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #1 (Edited)
Velibor Vasović











Rođen 03/10/1939 † 04/03/2002
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 32
Golova za reprezentaciju 2 gola i 1 autogol
Debitovao 18/06/1961
Igrao u klubovima FK Partizan (Beograd),
FK Crvena Zvezda (Beograd)
AC Ajax Amsterdam (Ned)


Rođen 3. oktobra 1939. u Požarevcu, umro 4. marta 2002. u Beogradu.

Porodica Vasović oskudevala je u mnogo čemu, ali im nije manjkalo ljubavi, izrodili su devetoro dece. Vaske je bio najmlađi sin, imao je četiri brata i tri sestre, (jedna sestra je umrla pre njegovog rođenja). Kao dete željno svega, cepao je krpenjaču s klincima iz ulice i sanjao lepši život. Presudnu ulogu u izboru zanimanja, kako navode hroničari, imali su sendviči, koje je Partizan delio svojim "bebama".

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu. Studije prava u Beogradu zapostavio je zbog fudbala, a završio ih je kad je kopačke okačio o klin.

U 15. godini je zaigrao za Partizan. Odigrao je 300 utakmica, u crno-belom dresom osvojio je četiri prvenstva zaredom. Godine 1958. izbila je afera (navodno je stvarao grupe u timu). Ponovo je bio na tapetu 1963. zbog prelaska u Zvezdu (dobio je pet miliona dinara, koliko su tad koštala dva mercedesa). Još gušće bilo je kad se vraćao u Partizan, dve godine kasnije (jedan general mu je pretio da će ga poslati u vojsku, u kaznenu jedinicu, a jedan ljuti navijač kleo se da će ga skinuti snajperom).

Igrao je i za Ajaks, kao kapiten tima osvojio je Kup šampiona na Vembliju, pred oko sto hiljada gledalaca. Ukratko, za 11 godina osvojio je 12 trofeja. I onda je stavio tačku na igračku karijeru, na samom vrhuncu slave. Mnogo kasnije objasnio je svoj potez rečima: "Narodne poslovice ne treba proveravati, pogotovu ne na sebi. Pošto na mlađim svet ostaje, čovek ne treba i ne sme da čeka i dočeka da po njemu raste mahovina da bi se povukao".

Ovog gesla pridržavao se i u trenerskoj karijeri. Prvo je trenirao zrenjaninski Proleter, potom Partizan, pa Crvenu zvezdu (što je, za sad samo njemu pošlo za rukom) i, naravno Ajaks. Holanđani su ga obožavali, snimili su o njemu televizijsku emisiju, njegova slika prva je objavljena na poštanskoj razglednici (serija u slavu Ajaksa). Za evropski fudbal uradio je mnogo, za svetski ništa ( nije učestvovao na svetskim prvenstvima).

Čovek s fudbalskim pedigreom, nakratko se bavio i advokaturom. "Stekao sam etiketu intelektualca. Meni advokatura dođe kao seljaku zemlja - imam gde ako me odavde proteraju", nekad je govorio.

Međutim, pelcovan fudbalom za sva vremena, i kad je prestao aktivno njime da se bavi nije loptu zamenio aktn-tašnom. Godine 1997. s istomišljenicima osnovao je Udruženje za zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala (upućeni vele: kasno Vaske na stadione stiže, nama samo Bog može da pomogne).

-"Nikad nisam bio član nijedne stranke, zato što smatram da sport u tom smislu ne treba da bude vezan za politiku. Humanista sam i kosmopolita", rekao je jednom, da bi kasnije dodao: "Političar je neophodan u fudbalu, da završi pasoš za jedan dan, da obezbedi autobus ako se jedan pokvari. Normalno je da neki političar ide na fudbalske utakmice, neki ne. Recimo, Slobodan Milošević. Jednostavno, čovek ne voli fudbal. Možda voli pozorište, slikarske izložbe, ali ja ih ne volim, a završili smo isti fakultet... Ne mogu se stvari mešati. U fudbalu su zabranjeni manipulacije i demagogija, a baš to rade čelni u FSJ".

Da se on pitao, smanjio bi broj klubova ("Više mi imamo klubova no Nemačka", voli da istakne). "Fudbaleri su najmanje krivi u celoj priči. U ovoj generaciji se znalo ako ne istih 11, ono bar 18-20 stalnih, a menjano je više od 70 fudbalera. Menjani su i selektori onako kako Ciganin menja konje. Sadašnji selektor je najveći trener, ali zbog starosti ne može da zasnuje radni odnos. Državnu reprezentaciju, možda najbolju u Evropi ne bi smeo da vodi čovek s amaterskim stausom", smatrao je pre katastrofe plavih na "Euru 2000". Posle je obelodanio da se Boškov, videvši Darka Pančeva, koji je došao da se pozdravi s "plavima" silno začudio i pitao, ko je njega zvao u reprezentaciju. "Kad su mu objasnili da je čovek u makedonskom timu, zabrinuo se što će igrati protiv nas, da bi odahnuo kad mu je defintivno pojašnjeno da Pančev ne igra, već trenira Makednoce.

Zaljubljenik u fudbal još 1995. tražio je da na dresovima budu grb i zastava, i da se peva himna, (ne dovodeći to u vezu s činjenicom ko ima vlast), uz komentar: "Naša himna nastala je 1834. a Komunistički manifest 1848".

Umro je od posledica srčanog udara 4.marta 2002


Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1970-71 Ajax Amsterdam NED 1 33 2
1969-70 Ajax Amsterdam NED 1 32 7
1968-69 Ajax Amsterdam NED 1 30 4
1967-68 Ajax Amsterdam NED 1 34 0
1966-67 Ajax Amsterdam NED 1 16 0
1965-66 FK Partizan Beograd YUG 1 25 4
1964-65 FK Partizan Beograd YUG 1 15 0
1963-64 FK Crvena Zvezda Beograd YUG 1 13 0
1962-63 FK Partizan Beograd YUG 1 24 2
1961-62 FK Partizan Beograd YUG 1 22 2
1960-61 FK Partizan Beograd YUG 1 22 1
1959-60 FK Partizan Beograd YUG 1 16 1
1958-59 FK Partizan Beograd YUG 1 4 0
Career Totals: 286 23

courtesy of www.reprezentacija.rs

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1605&Itemid=12
 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #2 (Edited)
i figured a thread for past Serbian and Montenegrin players would make for a good read, whether they be profiles, articles, videos etc.

they need only be retired

the above profile of Vasovic was taken from www.reprezentacija.rs

should the Mods disagree, feel free to delete thread

[edit: thread open to all sports]
 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #3 (Edited)
Dragan Mance









Rođen 26/09/1962 † 03/09/1985
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 4
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 23/04/1983
Igrao u klubovima FK Galenika (Zemun),
FK Partizan (Beograd)

Rođen 26. septembra 1962. u Beogradu, poginuo 3. septembra 1985. u Beogradu.

Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji FK Zemun) od petlića. Bio je veoma talentovan igrač, tako da je sa nepunih 17 godina postao prvotimac FK Zemun, tadašnjeg drugoligaša. 15. septembra 1980. prelazi u FK Partizan. Za FK Partizan je odigrao 279 utakmice i postigao 174 golova.

Igrao je 4 puta za A reprezentaciju, 7 puta za mladu i 2 puta za Olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije.

Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom, majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom. Bio je neoženjen.Poginuo je u saobraćajnoj nesreći na putu Beograd - Novi Sad u svojoj 23. godini.

Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču Partizan - Budućnost 2:1 odigranom na stadionu JNA, 1. septembra, samo 3 dana pre svoje smrti. Gol je postigao iz penala u 8. minutu igre.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1985-86 FK Partizan YUG 1 5 2
1984-85 FK Partizan YUG 1 27 12
1983-84 FK Partizan YUG 1 28 8
1982-83 FK Partizan YUG 1 30 15
1981-82 FK Partizan YUG 1 21 5
1980-81 FK Partizan YUG 1 6 0
1980-81 FK Galenika YUG 2 1 0
Career Totals: 118 42

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 23.04.1983 Francuska - Jugoslavija 4-0 (2-0)
PU 01.06.1983 Jugoslavija - Rumunija 1-0 (0-0)
PU 26.10.1983 Švajcarska - Jugoslavija 2-0 (0-0)
PU 12.11.1983 Jugoslavija - Francuska 0-0 (0-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1253&Itemid=12


 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #5 (Edited)
perhaps a poster would be kind enough to translate - or at least provide the gist of - this video about Vasovic

 

·
Registered
Joined
·
22,800 Posts
Ajax TV visited Partizan Belgrado because of Vasović. David Endt (the man in the blue training suite, Ajax team manager, writer and historian) tells about how Vasović arrived at Ajax. Vasović arrived at Ajax because Michels found him in a transfer list in Der Kicker because he was looking for an internationally experienced defender. Vasović's first match for Ajax was as a right midfielder in the 8 - 0 win over Elinkwijk. Vasović was brought in to replace Soetekouw who was to blame for Ajax loss in the quarter finals of the previous CL against Dukla Prague. And he became the absolute leader of the Ajax defence and the squad as a whole. He was an incredibly intelligent man and player with amazing leadership skills. He scored in Ajax first CL final against Milan (match lost by Ajax 4 - 1). At the start of the next season he told the Ajax board he would leave after that season but that he would win the CL for the club. And that's what he did. He captained Ajax to the CL victory in the final against Panathinaikos. He was instrumental in that last step of Ajax reaching maturity.
 

·
Lord of the Basement
Joined
·
15,331 Posts
All Piksi related debates will take place here from now on. If it takes place anywhere else it is a bannable offense.
 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #9 (Edited)
Branko Stanković







Rođen 31/10/1921 † 20/02/2002
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 61
Golova za reprezentaciju 3 gola i 2 autogola
Debitovao 09/05/1946
Igrao u klubovima SK Slavija (Sarajevo),
BSK (Beograd),
FK Crvena Zvezda (Beograd)


Rođen 31.oktobra 1921. u Sarajevu, umro 20. februara 2002. u Beogradu.

Kad je 1956. godine poslednji put obukao nacionalni dres, imao je 37 godina i 27 dana i bio najstariji fudbaler koji je ikada igrao u reprezentaciji Jugoslavije. Njegova igračka karijera mogla je da služi za primer, počev od vrhunske fudbalske klase, koja mu je donela mesto među najboljim bekovima u jugoslovenskom fudbalu, pa do njegove izuzetne femese i ponašanja na terenu, zbog čega su ga navijači darovali nadimkom "ambasador".

Kao desni bek svestranih visokih kvaliteta, "Stane" je imao svojstven stil igre, eleganciju u svakom pokretu, izrazitu hladnokrvnost i prefinjenu tehniku, a zahvaljujući jakom udarcu, umeo je efektno i da zatrese mrežu protivnika.

Igrao je za SK "Slaviju" - Sarajevo (1937-1941) i "BSK" - Beograd (1941-1944), a proslavio se u crveno-belom dresu "Crvene zvezde" - Beograd (1945-1958), u kome je tokom 13 godina odigrao 495 zvaničnih utakmica (36 golova), od toga u prvenstvu 195 utakmica (15 golova). Osvojio je 4 titule nacionalnog prvaka (1951, 1953, 1956, 1957. godine) i 3 pobednička trofeja fudbalskog kupa Jugoslavije (1948, 1949, 1950.).

Kao Srbin, aprila 1941. beži od ustaških zlotvora. U Beogradu oblači dres BSK-a, višestrukog šampiona Kraljevine Jugoslavije. Stanković je tada imao dvadeset godina, ali je već bio formiran kao fudbaler. Imao je vanserijske kvalitete. Bio je snažan, brz, hrabar, odlično je igrao glavom, posedovao je silovit udarac, važio je za odličnog izvođača prekršaja izvan šesnaesterca i davao je golove na taj način.

Stane, kako su ga prisno zvali ne samo drugovi u klubu već i navijači, posedovao je finu tehniku, smisao za igru, uspešno je driblovao i silovito prodirao. Mnogo pre svih svetskih stručnjaka, on je bio "moderan bek", u današnjem smislu reci - išao je u napad, vešto centrirao i predstavljao opasnost za protivnika, uvek kao iznenađenje, jer u tom stilu niko pre njega nije igrao. Kasnije je to prihvatio Bruno Belin, potom Fahrudin Jusufi, Milovan Đorić, Petar Krivokuća...

Pre Drugog svetskog rata u jugoslovenskom fudbalu je bilo nekoliko izvrsnih bekova koji su se markantno izdvajali od ostalih. Najveći među njima je bio Milutin Ivković, popularni Milutinac. Bio je nezamenljivi bek državnog tima, igrao je na Prvom svetskom prvenstvu u Montevideu 1930.

U tadašnjem načinu igre bekovi su igrali na ivici šesnaesterca, centarhalf je bio graditelj igre. U tom sistemu Milutinac je bio prvi bek u našoj zemlji, nezamenljiv član nacionalnog tima. Za navijače on je bio "državna kočnica". U našem poratnom fudbalu tu klasu i slavu imao je Branko Stanković. Naravno, u važećem WM sistemu. Igrao je sa posebnom elegancijom, tehničkom lakoćom, skoro bez naprezanja, kao što Pavaroti peva.

Lepe pojave, uspravnog držanja, podsećao je na antičke bogove. Nije se služio grubošću, što je inače svojstveno bekovima. To je bilo ispod Stanetovog dostojanstva i shvatanja sporta kao viteške igre. Jednom se dogodilo da je na utakmici Engleska - Jugoslavija (3:0) Stanković igrao protiv legendarnog Stenlija Metjusa. Po klizavom terenu Metjus je koristio svoje majstorske driblinge. U jednoj od svojih majstorija dogodilo se da se Stane okliznuo i u padu uhvatio Engleza oko pasa. To je bila "slika godine". Ispod nje cinični komentator je napisao: "Pardon, mister Stanković, ovo su moje noge!"

I pored toga što je iz tih duela Metjus više puta bio pobednik, slavno desno krilo engleskog nacionalnog tima nije zaboravio Stanetovu vitešku igru. Kad je Fudbalska federacija Engleske priredila gala prijem prilikom proslave ser Stenlijevog osamdesetog rođendana, slavljenik je kao svoje goste pozvao nekoliko velikih asova iz inostranstva. Nije zaboravio ni našeg Stankovića. Taj poziv Jugoslovenu medu svetskom elitom, Metjus je ovako objasnio:

- Kad počne utakmica svog direktnog rivala posle desetak minuta upoznamo, slično kao bokseri u ringu. Odmah sam video da je Stanković igrač ekstra klase. Moja šansa je bila u tome što je teren bio klizav, a ja mnogo lakši i mogao sam da koristim svoj dribling gornjim delom tela. I tada sam upoznao najkorektnijeg rivala u karijeri. Ni u jednom trenutku gospodstveni Jugosloven nije posegnuo za oštrinom, svojom silnom snagom ili grubošću. Imponovao mi je: vladao sobom i situacijom. Moja je želja da takav vitez fudbala bude moj gost, da uveliča slavlje.

I Stanković je prihvatio poziv, stara garda velikana bila je na okupu. U dugom razdoblju svoje karijere Stane je ostao upamćen po stilu koji je odudarao od igre svih bekova. Naših i stranih. Svi su dejstvovali na isti način, kao iz jednog kalupa, samo je Branko Stanković ostavljao utisak da igra u lakovanim cipelama, a ne u kopačkama, toliko je delovao superiorno i elegantno.

Tokom osam decenija jugoslovenskog fudbala i našeg učešća na međunarodnoj pozornici, niko od bekova nije mogao da se približi ovom sjajnom članu "Crvene zvezde". Stane je odigrao 61 utakmicu za nacionalne "plave"! Debitovao je na prvoj utakmici državnog tima posle Drugog svetskog rata. Bilo je to u Pragu, pobedili smo sa 2:0, gelovima Mitića i Koste Tomaševića. Naš tim je bio u sastavu: Monsider, Stanković, Kokeza, Pleše, Horvat, Simonovski, Tomašević, Mitić, Bobek, Frane Matošić, Kacijan.

Stanković je pripadao onom malom krugu fudbalcra iz redova odbrane koji su uživali veliku popularnost medu poklonicima fudbala, ne samo u zemlji već i u inostranstvu.

Pored ozbiljnosti i otmenog držanja koje je bilo daleko od površnosti većine fudbalera, Stane je bio obožavan od ženskog dela publike mada nikada nije davao povoda. Uostalom, čak i to što se prvi oženio u svojoj generaciji, devojke nisu prestale da luduju za njim.

Stankovićeva dva sina, Dragan i Ratko, nisu se posvetili fudbalu. Dragan je magistar ekonomskih nauka, a Ratko pilot i instruktor. I oni su porodični ljudi.

Stane je jedan od malobrojnih naših (i svetskih) fudbalera koji su sjajnu igračku karijeru nastavili sa istim uspehom i kao trener. Pored velikih trijumfa sa "Crvenom zvezdom", atinskim AEK-om, Galatasarajem, Portom i još nekim klubovima, vodio je i naš državni tim u vreme kada je savezni kapiten bio Rajko Mitić. Tada smo bili vicešampioni Evrope, u drugoj utakmici finala pobedio nas je domaćin - reprezentacija Italije.

U stručnim krugovima Stanković je visoko uvažavan. Ne samo zato što je osvojio mnogo šampionskih titula i pobeđivao u domaćini kupovima. Stanković je trener sa najvišim kvalifikacijama: pored ogromnog igračkog iskustva i duge karijere, on je završio Fakultet za fizičku kulturu i poseduje veliko pedagoško znanje u radu sa igračima. Kao izuzetno racionalan čovek, bolje od mnogih kolega umeo je da jasno odvoji štetnost blještavog razmahivanja od jednostavne i brze igre za dobro tima. Bio je vođa čvrste ruke, nepopustljiv u bitnim stvarima.

Jednom se dogodilo da su tri veoma značajna fudbalera Crvene zvezde toga vremena ustala "protiv trenerove torture". Odbili su da treniraju, uz uslov: mi ili Stanković!

Crvena zvezda ne bi bila to što jeste da je na takav način udaljila svog stručnjaka. Stanković je ostao, buntovnici su se pokajali i izvinili svom učitelju.

Nekoliko godina kasnije, kad je prvi as te "trojke" bio u inostranstvu i video kako se trenira i radi, rekao je: "Sad tek vidim koliko je bata-Stane bio u pravu kad je od nas zahtevao da intenzivno treniramo i da igramo brže i jednostavnije, da ne mučimo loptu i njega. Trebalo je da dođem u Englesku da bih to shvatio".

Za nas najtrofejniji klub odigrao je 489 utakmica i postigao 34 gola. Kao prvotimac Crvene zezde osvojio je 4 prvenstva i 2 Kupa Jugoslavije. Bio je član "čuvenog" olimpijskog tima iz Tamperea.

U periodu od 1978. do 1982. bio je šef stručnog štaba Crvene zvezde. U ovom periodu osvojio je dve titule Šampiona i jedan Kup Jugoslavije. U sezoni 1978/79. predvodio je "crveno-bele" do finala Kupa UEFA u kome su poraženi od Borusije iz Menhengladbaha. Na klupi Crvene zvezde sedeo je i 1989. godine ali samo 6 meseci.

Zbog stila igre i gospodskog drzanja Branka Stankovića su i navijači i saigrači zvali "Ambasador". Iako je igrao na poziciji beka, često je jedino njegov dres ostajao čist na kraju utakmice.


Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1957-58 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 5 0
1956-57 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 18 0
1955-56 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 20 1
1954-55 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 21 1
1953-54 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 22 4
1952-53 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 21 1
1952 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 15 0
1951 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 13 1
1950 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 18 3
1948-49 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 10 1
1947-48 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 11 1
1946-47 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 21 1
1945-46 Bosna i Hercegovina YUG 1 1 0
1941-45 BSK Beograd YUG 1 ? ?
1939-41 SK Slavija Sarajevo YUG 1 ? ?
Career Totals: 196 14


Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 09.05.1946 Čehoslovačka - Jugoslavija 0-2 (0-1)
PU 11.05.1947 Čehoslovačka - Jugoslavija 3-1 (2-0)
BK 22.06.1947 Rumunija - Jugoslavija 1-3 (1-2)
BK 28.06.1947 Jugoslavija - Mađarska 2-3 (1-1)
BK 14.09.1947 Albanija - Jugoslavija 2-4 (1-4)
BK 12.10.1947 Jugoslavija - Bugarska 2-1 (2-1)
PU 19.10.1947 Jugoslavija - Poljska 7-1 (7-0)
BK 04.07.1948 Bugarska - Jugoslavija 1-3 (1-1)
OI 31.07.1948 Jugoslavija - Luksemburg 6-1 (0-1) goal
OI 05.08.1948 Jugoslavija - Turska 3-1 (1-1)
OI 11.08.1948 Velika Britanija - Jugoslavija 1-3 (1-2)
OI 13.08.1948 Švedska - Jugoslavija 3-1 (1-1)
BSI 25.08.1948 Poljska - Jugoslavija 0-1 (0-1)
KSP 21.08.1949 Jugoslavija - Izrael 6-0 (4-0)
KSP 18.09.1949 Izrael - Jugoslavija 2-5 (0-3)
KSP 09.10.1949 Jugoslavija - Francuska 1-1 (1-0)
KSP 30.10.1949 Francuska - Jugoslavija 1-1 (1-1)
PU 13.11.1949 Jugoslavija - Austrija 2-5 (1-3)
PU 28.05.1950 Jugoslavija - Danska 5-1 (2-1)
SP 25.06.1950 Jugoslavija - Švajcarska 3-0 (2-0)
SP 29.06.1950 Jugoslavija - Meksiko 4-1 (2-0)
SP 01.07.1950 Brazil - Jugoslavija 2-0 (1-0)
PU 03.09.1950 Švedska - Jugoslavija 1-2 (1-2)
PU 07.09.1950 Finska - Jugoslavija 3-2 (2-1)
PU 10.09.1950 Danska - Jugoslavija 1-4 (1-3)
PU 08.10.1950 Austrija - Jugoslavija 7-2 (3-1)
PU 05.11.1950 Jugoslavija - Norveška 4-0 (3-0)
PU 22.11.1950 Engleska - Jugoslavija 2-2 (2-1)
PU 06.05.1951 Italija - Jugoslavija 0-0 (0-0)
PU 24.06.1951 Jugoslavija - Švajcarska 7-3 (6-1)
PU 02.09.1951 Jugoslavija - Švedska 2-1 (1-1)
PU 25.06.1952 Jugoslavija - Norveška 4-1 (3-1)
OI 15.07.1952 Jugoslavija - Indija 10-1 (5-0)
OI 20.07.1952 Jugoslavija - SSSR 5-5 (3-0;5-5aet)
OI 22.07.1952 Jugoslavija - SSSR 3-1 (2-1)
OI 25.07.1952 Jugoslavija - Danska 5-3 (3-0)
OI 29.07.1952 Jugoslavija - Nemačka SR 3-1 (3-1)
OI 02.08.1952 Mađarska - Jugoslavija 2-0 (0-0)
PU 21.09.1952 Jugoslavija - Austrija 4-2 (1-0)
PU 21.12.1952 Nemačka SR - Jugoslavija 3-2 (2-2)
PU 16.01.1953 Egipat - Jugoslavija 1-3 (1-1)
KSP 09.05.1953 Jugoslavija - Grčka 1-0 (1-0)
PU 14.05.1953 Belgija - Jugoslavija 1-3 (0-3)
PU 21.05.1953 Jugoslavija - Vels 5-2 (4-1)
PU 05.06.1953 Turska - Jugoslavija 2-2 (0-1)
PU 18.10.1953 Jugoslavija - Francuska 3-1 (0-1)
KSP 21.03.1954 Izrael - Jugoslavija 0-1 (0-0)
KSP 28.03.1954 Grčka - Jugoslavija 0-1 (0-0)
PU 09.05.1954 Jugoslavija - Belgija 0-2 (0-1)
PU 16.05.1954 Jugoslavija - Engleska 1-0 (0-0)
SP 16.06.1954 Jugoslavija - Francuska 1-0 (1-0)
SP 19.06.1954 Jugoslavija - Brazil 1-1 (0-0)aet
SP 27.06.1954 Jugoslavija - Nemačka SR 0-2 (0-1)
PU 22.09.1954 Vels - Jugoslavija 1-3 (0-0)
PU 03.10.1954 Austrija - Jugoslavija 2-2 (1-2) goal
PU 17.10.1954 Jugoslavija - Turska 5-1 (2-0)
KG 29.05.1955 Italija - Jugoslavija 0-4 (0-0)
PU 09.09.1956 Jugoslavija - Indonezija 4-2 (2-0)
KG 30.09.1956 Jugoslavija - Čehoslovačka 1-2 (0-1) goal
PU 21.11.1956 Škotska - Jugoslavija 2-0 (1-0)
PU 28.11.1956 Engleska - Jugoslavija 3-0 (1-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1516&Itemid=12
 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #10 (Edited)
Dragan Dzajic v Jose Antonio Camacho (1975)

 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #11 (Edited)
All Piksi related debates will take place here from now on. If it takes place anywhere else it is a bannable offense.
Ja wohl

Dragan Stojkovic (Heel Kick Compilation)

 

·
Registered
Joined
·
23,488 Posts
Great vid alchemist :thmbup:

His control with the heel-kick was unreal, had some great through-balls that many players couldn't complete when trying to pass the ball normally. Incredible stuff really.
 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #13 (Edited)
Borivoje Kostić









Rođen 14/06/1930
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 33
Golova za reprezentaciju 26
Debitovao 09/09/1956
Igrao u klubovima FK Radnički (Obrenovac),
FK Crvena Zvezda (Beograd),
Lanerossi Vizenca (Ita),
St. Louis Stars (USA)

Rođen 14. juna 1930. u Obrenovcu.

Jedan od najboljih strelaca u jugoslovenskom fudbalu svih vremena. Iako izraziti levak, imao je veoma snažan udarac i davao je golove iz daljine i mnogim poznatim golmanima sveta. Sa 158 golova samo na prvenstvenim utakmicama, nalazi se na trećem mestu (iza Santrača 218 i Bajevića sa 164 gola) liste najboljih golgetera svih dosadašnjih prvenstava Jugoslavije, u kojim je dvaput bio najbolji strelac sezone: 1958/59. sa 25 i 1959/60. sa 19 pogodaka.

Karijeru je počeo u obrenovačkom Radničkom, koji se takmičio u Srpskoj ligi. Bio je 17-godišnjak, a igrao je centarfora i levu polutku.
U beogradsku Crvenu zvezdu, u kojoj se proslavio, došao je sa 20 godina i pune tri godine čekao da postane standardni prvotimac. A kad je to postigao, za 14 godina igranja u „crveno-belom" dresu ostvario je najveće domete: odigrao je ukupno 580 utakmica i postigao 539 golova. Osvajao je četiri puta državno prvenstvo (1956, 1957, 1959 i 1960. godine) i triput trofej Fudbalskog kupa Jugoslavije: 1958, 1959. i 1964. Samo u prvenstvu odigrao je 258 utakmica i postigao 158 golova.

Da je neko vodio evidenciju svih golova koje je postigao, sigurno bi ih bilo preko hiljadu. Medu njima, ima koji su zabeleženi:

-Na prvenstvenoj utakmici protiv NK Zagreb (7:2), koja je odigrana 1956, postigao je šest pogodaka za Crvenu zvezdu.
-U polufinalu Dunavskog kupa protiv Lokomotive (4:4) u Sofiji, postigao je sva četiri gola.
-Na utakmici Crvena zvezda - Dinamo (Moskva), 2. jula 1959, koju su „crveno-beli" dobili sa 4:1, dao je gol slavnom Jašinu iz slobodnog udarca sa 35 metara!

Za Crvenu zvezdu je igrao od 7. jula 1951, kad je debitovao, do 30. jula 1961. Dobivši dozvolu, otputovao je u Italiju i za ekipu Lanerossi Vizenca odigrao svega sedam utakmica. Nije imao sreće - posle dve teže povrede vratio se kući. Posle lečenja, ponovo je igrao za Crvenu zvezdu - još skoro četiri godine (od 8. septembra 1962. do 18. juna 1966), da bi jednu sezonu odigrao i u američkoj profesionalnoj ligi, za ekipu St. Louis Stars.

Pored jednog susreta za "B" ekipu (1956) za koju je postigao dva gola, odigrao je 33 utakmice i postigao 26 golova za reprezentaciju Jugoslavije. Debitovao je 9. septembra 1956. protiv ekipe Indonezije (4:2) u Beogradu, postigavši prvi pogodak za nacionalni tim, a oproštajnu utakmicu odigrao je 23. septembra 1964. protiv selekcije UEFA (2:7) u korist obnove Skoplja, na kojoj je postigao prvi gol za Jugoslaviju.

Kao kapiten reprezentacije Jugoslavije učestvovao je na finalnom turniru prvog Kupa nacija Evrope 1960. u Parizu na kome je naša ekipa zauzela drugo mesto (u finalu protiv SSSR-a l :2), a takode i na olimpijskom turniru iste godine u Rimu, na kome je naša reprezentacija osvojila prvu i dosad jedinu zlatnu medalju.

Posle završetka aktivnog igranja posvetio se trenerskom pozivu.


Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1967 St. Louis Stars USA 1 28 12
1965-66 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 25 14
1964-65 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 26 10
1963-64 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 25 14
1962-63 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 21 3
1961-62 L.R. Vicenza ITA 1 7 2
1960-61 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 18 9
1959-60 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 21 19
1958-59 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 22 25
1957-58 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 24 11
1956-57 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 24 27
1955-56 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 17 14
1954-55 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 15 6
1953-54 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 13 5
1952-53 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 0 0
1952 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 3 0
1951 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 3 1
Career Totals: 292 172

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1190&Itemid=12


 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #14 (Edited)
Milinko Pantić







Rođen 05/09/1966
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 2
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 10/10/1979
Igrao u klubovima FK Jedinstvo (Mali Zvornik),
FK Partizan (Beograd),
NK Olimpija (Ljubljana),
Panionios (Gre),
Atletiko Madrid (Esp),
Le Havre (Fra)

Rođen 5. septembra 1966. u Loznici.

Fudbalsku karijeru počeo u Jedinstvu iz Malog Zvornika, a po završetku sjajne sezone u Jedinstvu, koje se plasiralo u Drugu srpsku ligu, imao je ponude od 20 klubova. Dolazili su ljudi iz Zvezde, Hajduka, Dinama, Željezničara, Sarajeva… Tada je Momčilo Vukotić bio sportski direktor Partizana a Nenad Bjeković trener. Tada je u klubu upoznao i Radomira Antića koji je od prvog trenutka tvrdio da je specifičan fudbaler. Međutim, u Partizanu su mu samo tražili mane a nisu se potrudili da iskoriste njegove vrline, te mu nikada nije pružena prava šansa da se dokaže.

Nakon šest meseci koje je proveo na pozajmici u ljubljanskoj Olimpiji (1990-91), odlučio je da sreću potraži u grčkom Panioniosu (1991-95). U dresu osrednjeg grčkog tima odigrao 120 prvenstvenih susreta i postigao 51 pogodak.

Pod čudnim okolnostima i kao totalni anonimus, stigao na Iberijsko poluostrvo, a za sve je „krivac“ današnji selektor Radomir Antić koji je insistirao kod Hesusa Hila na njegovom dolasku, iako je teško bilo objasniti da jedan 29-godišnjak iz malog kluba treba da bude nosilac igre velikog Atletika iz Madrida. U početku se špekulisalo i da su zbog sličnog prezimena u rodbinskim vezama, pa da je i to razlog zbog koga je Milinko stigao na Vinsente Kalderon.

Već u prvoj sezoni zasenio je sve skupe zvezde mnogo poznatijeg gradskog rivala Real Madrida i Barselone. Jedan od glavnih poluga ekipe koja je osvojila "duplu krunu" - prvenstvo i kup. Postizao je golove kao od šale, isticao se asistencijama, ukratko rečeno, bio je "alfa i omega" ekipe, kreator svih akcija i direktan izvođač Antićevih taktičkih zamisli. Španski novinari oslovljavaju ga kao "pretečom Dejvida Bekama".

Jedan je od retkih sportista koji može da se pohvali bistom podignutom u njegovu čast, pošto je predsednik Atletika Hezus Hil odlučio da mu se na ovaj način oduži za sve što je uradio za crveno-bele.

Nakon Atletika, nastupao za francuski Avr (1998-99), a zatim se vratio u grčki Panionis (1999-2000) u kojem je okončao igrački karijeru.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao dva meča: 24. aprila 1996. protiv Farskih Ostrva (3:1) u Beogradu i 14. decembra 1996. protiv Španije (0:2) u Valensiji.

Danas je trener zadužen za mlađe kategorije igrača madridskog Atletika.


Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1999-00 Panionios G.S. GRE 1 23 4
1998-99 Le Havre AC FRA 1 19 2
1997-98 Atlético ESP 1 29 3
1996-97 Atlético ESP 1 36 5
1995-96 Atlético ESP 1 41 10
1994-95 Panionios G.S. GRE 1 32 17
1993-94 Panionios G.S. GRE 1 26 8
1992-93 Panionios G.S. GRE 1 30 15
1991-92 Panionios G.S. GRE 1 32 11
1990-91 NK Olimpija YUG 1 14 0
1990-91 FK Partizan YUG 1 9 1
1989-90 FK Partizan YUG 1 22 2
1988-89 FK Partizan YUG 1 0 0
1987-88 FK Partizan YUG 1 10 0
1986-87 FK Partizan YUG 1 15 3
1985-86 FK Partizan YUG 1 9 2
Career Totals: 347 83


Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KSP 24.04.1996 Jugoslavija - Farska Ostrva 3-1 (3-0)
KSP 14.12.1996 Španija - Jugoslavija 2-0 (2-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1382&Itemid=12



 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #15 (Edited)
Piksi v Argentina... 1990 WC, quarter finals

 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #17 (Edited)
Miloš Šestić









Rođen 08/08/1956
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 21
Golova za reprezentaciju 2
Debitovao 10/10/1979
Igrao u klubovima FK Jedinstvo (St.Pazova),
FK Crvena Zvezda (Beograd),
Olympiakos (Gre),
FK Vojvodina (Novi Sad),
FK Zemun, OFK Beograd

Rođen 8. avgusta 1956. u Milosavcima (kod Banja Luke).

Krajem 1984. godine u većini anketa proglašen je za najboljeg jugoslovenskog fudbalera. Igrao je najčešće u dresu sa brojem 7, ali je bio svestran napadač, vrlo hitar i sa majstorskim driblingom u punom trku, da bi, kada mu krene, bio neuhvatljiv za odbrane protivnika.

Počeo je da igra 1972. u Jedinstvu iz Stare Pazove, a 1974. je došao u beogradsku Crvenu zvezdu za čiji prvi tim je debitovao 24. aprila 1974. protiv Olimpije u Ljubljani. U dresu "crveno-belih" odigrao je ukupno 441 utaktnicu i postigao 108 golova, osvojivši četiri titule državnog prvaka (1977, 1980, 1981. i 1984) i jedan trofej Kupa (1982). Oproštajnu utakmicu odigrao je 9. decembra 1984. protiv Sarajeva (4:1) u Beogradu.

Od kraja 1984. karijeru je nastavio u Grčkoj, dresu ekipe Olympiakos - Pirej (Atina).

Zvezdane trenutke doživljava u Novom Sadu kada u sezoni 1988/89 Vojvodini donosi titulu državnog prvaka.

Uz 15 utakmica i šest golova za omladinsku (1973-1975), 13 utakmica i 11 golova za mladu (1977), kao i 13 utakmica i četiri pogotka za olimpijsko-mediteransku reprezentaciju (1979-1980), odigrao je i 21 utakmicu i postigao dva gola za najbolju selekciju Jugoslavije.

Debitovao je 10. oktobra 1979. protiv Španije (0:1) u Valenciji, a poslednju utakmicu u dresu sa državnim grobom je odigrao 3. aprila 1985. protiv reprezentacije Francuske (0:0) u Sarajevu. Učestvovao je na Mediteranskim igrama 1979. u našoj zemlji, na Olimpijskim igrama 1980. u Moskvi, na Svetskom prvenstvu 1982. u Španiji i na finalnom turniru Prvenstva Evrope 1984. u Francuskoj.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1990-91 OFK Beograd YUG 10 2
1990-91 FK Zemun YUG 5 1
1989-90 FK Zemun YUG 13 2
1989-90 FK Vojvodina YUG 6 0
1988-89 FK Vojvodina YUG 30 7
1987-88 FK Vojvodina YUG 24 2
1986-87 Olympiakos GRE 6 1
1985-86 Olympiakos GRE 27 8
1984-85 Olympiakos GRE 17 2
1984-85 FK Crvena Zvezda YUG 13 6
1983-84 FK Crvena Zvezda YUG 29 7
1982-83 FK Crvena Zvezda YUG 6 0
1981-82 FK Crvena Zvezda YUG 27 7
1980-81 FK Crvena Zvezda YUG 31 7
1979-80 FK Crvena Zvezda YUG 28 4
1978-79 FK Crvena Zvezda YUG 28 3
1977-78 FK Crvena Zvezda YUG 15 2
1976-77 FK Crvena Zvezda YUG 22 8
1975-76 FK Crvena Zvezda YUG 6 0
1974-75 FK Crvena Zvezda YUG 8 0
1973-74 FK Crvena Zvezda YUG 3 0
Career Totals: 354 69

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KEP 10.10.1979 Španija - Jugoslavija 0-1 (0-1)
KEP 31.10.1979 Jugoslavija - Rumunija 2-1 (0-0)
KEP 14.11.1979 Jugoslavija - Kipar 5-0 (1-0)
BK 27.08.1980 Rumunija - Jugoslavija 4-1 (2-0)
KSP 10.09.1980 Luksemburg - Jugoslavija 0-5 (0-0)
KSP 15.11.1980 Italija - Jugoslavija 2-0 (1-0)
PU 25.03.1981 Jugoslavija - Bugarska 2-1 (2-1)
KSP 29.04.1981 Jugoslavija - Grčka 5-1 (3-0)
SP 20.06.1982 Španija - Jugoslavija 2-1 (1-1)
SP 24.06.1982 Jugoslavija - Honduras 1-0 (0-0)
PU 01.06.1983 Jugoslavija - Rumunija 1-0 (0-0)
PU 12.11.1983 Jugoslavija - Francuska 0-0 (0-0)
PU 31.03.1984 Jugoslavija - Mađarska 2-1 (0-0)
PU 02.06.1984 Portugal - Jugoslavija 2-3 (2-2)
PU 07.06.1984 Španija - Jugoslavija 0-1 (0-1)
EP 13.06.1984 Jugoslavija - Belgija 0-2 (0-2)
EP 19.06.1984 Francuska - Jugoslavija 3-2 (0-1) goal
KSP 29.09.1984 Jugoslavija - Bugarska 0-0 (0-0)
KSP 20.10.1984 Nemačka - Jugoslavija 2-3 (1-1) goal
KSP 27.03.1985 Jugoslavija - Luksemburg 1-0 (1-0)
KSP 23.04.1985 Jugoslavija - Francuska 0-0 (0-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1558&Itemid=12

 

·
Lord of the Basement
Joined
·
15,331 Posts
I've been trying to steer away from hear as it creates depression in comparison to the village folk we have playing for us today.

Great job nonetheless :thumbsup:
 

·
Registered
Joined
·
13,401 Posts
Discussion Starter #19 (Edited)
I've been trying to steer away from hear as it creates depression in comparison to the village folk we have playing for us today.
i have fallen into the same trap

but if we don't remember the very good/great players that have graced our football fields, no one will

speaking of which -->

Dejan SAVICEVIC passing compilation

 

·
Registered
Joined
·
44,343 Posts
Pantić is a hero at Atlético de Madrid, for many reasons but first and foremost because of what he achieved in that magical 1995-1996 season. The header he scored against Barcelona in the Copa del Rey-final the same year made him even bigger, plus he's a great character.

Politika made a great piece on him a while ago which you can read here.

Btw, the next time you watch Atlético play at Vicente Calderón, check out the flowers on the left corner flag on Frente Atlético's side of the pitch. Margarita still plants them there before each game, 15 years later :proud:
 
1 - 20 of 3354 Posts
Top