Greats Of The Past - Page 83 - Xtratime Community
Go Back   Xtratime Community > European Football > Other Nations > Serbian Football
Register Blogs FAQ Prediction League Calendar Search Today's Posts Mark Forums Read

Reply
 
Thread Tools Display Modes
Old July 29th, 2012, 02:06   #1641
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Fudbalski savez najzad u Beogradu
Vladimir Stanković | 12. 04. 2010. - 00:02h | Komentara: 0

Mahinacija sa navodnim novim klubovima u Zagrebačkom podsavezu nije prošla. U delegaciji Beogradskog loptačkog podsaveza za Skupštinu JNS u Zagrebu, 16. marta 1930, bilo je 119 predstavnika klubova. Na put su pošli 15. marta vozom u 8.10, zajedno sa fudbalerima. U neformalnom susretu rukovodstava dva najjača podsaveza niko nije odstupio ni za milimetar, tako da je ostalo da se sve reši na Skupštini čiji je početak bio zakazan za 9 časova.



Glumac Miloš Biković u ulozi Aleksandra Tirnanića

Dr Ante Pandaković, predsednik JNS i savezni selektor, otvorio je sednicu Skupštine, a onda pročitao dopis potpisan od strane upravnika zagrebačke policije dr Bedekovića u kome je stajalo da je policijska uprava Zagreba izdala uredbu da se Skupština mora smatrati nastavkom prekinute prethodne godine i da shodno tome pravo glasa imaju samo klubovi koji su to pravo imali i 24. novembra 1929, čime je put ka preseljenju sedišta JNS bio otvoren.

Odmah posle čitanja pisma, dr Pandaković je podneo ostavku, a predstavnik policije Matić pozvao je prisutne delegate da izaberu novog predsedavajućeg. Izbor je pao na g. Đorđevića iz Subotičkog podsaveza. Dok je trajao izbor, velika većina delegata iz Hrvatske napustila je salu. Pošto je g. Đorđević izabran, usvojen je predlog da se pošalju pozdravni telegrami kralju Aleksandru, predsedniku Vlade generalu Petru Živkoviću i predsedniku Savske banovine dr Šiloviću. Verifikacioni odbor konstatovao je da Skupštini prisustvuje 231 delegat: (Beogradski podsavez 119, Subotički 31, Zagrebački 8, Ljubljanski 25, Sarajevski 15, Osječki 4, Splitski 5, Skopski 24).

Prva tačka dnevnog reda bila je promena prvog člana „Saveznih pravila“ u kome je stajalo da je sedište Saveza u Zagrebu. Prema novoj verziji, pisalo je da je naziv organizacije „Jugoslavenski nogometni savez, sedište mu je u Beogradu“. Za ovu odluku glasalo je 213 delegata, 12 ih je bilo protiv, dok su ostali bili uzdržani. Tako je, 11 godina posle osnivanja, sedište JNS premešteno u Beograd. Donošenje odluke dočekano je burnim aplauzom.

Takođe, sedište Udruženja sudija premešteno je iz Zagreba u Beograd. Povodom „nenormalnog porasta broja klubova na teritoriji ZNP-a“, na predlog sekretara BLP-a Bore Jovanovića, inače novinara „Politike“, odlučeno je da se ispita:
kako je došlo do osnivanja 155 novih klubova u ZNP-u;

da li su ti klubovi pravilno primljeni; zašto JNS i ZNP nisu pravovremeno objavili popis tih klubova; da se krivci u smislu pravila kazne. U cilju utvrđivanja istine formiran je tročlani Anketni odbor.

Iako je najveći broj zainteresovanih tek u ponedeljak, 17. marta, iz detaljnih novinskih izveštaja saznao za istorijsku odluku donetu u Zagrebu, u beogradskim fudbalskim krugovima za veliku pobedu „srpske fudbalske diplomatije“ znalo se već u nedelju po podne, odmah po završetku Skupštine. Za vreme utakmice „Jugoslavija“ - „Primorje“ preko megafona je objavljeno da se Savez seli u Beograd, što je izazvalo buru oduševljenja. Najvatreniji navijači dočekali su u ponedeljak ujutro voz iz Zagreba kojim su se posle uspešne misije vratili delegati klubova i funkcioneri BLP-a.

Film i serija

U Beogradu se već nekoliko meseci snimaju film i TV serija „Montevideo, bog te video!”, čiji scenario se zasniva na istoimenoj knjizi Vladimira Stankovića, a rediteljske palice se prihvatio naš poznati glumac Dragan Bjelogrlić.

U ovom zanimljivom projektu angažovani su neki od naših najpoznatijih glumaca kao što su Bata Živojinović, Vojin Ćetković, Mima Karadžić, Branimir Brstina, Sergej Trifunović, Aleksandra Srećković, Srđan Todorović, ali i glumci mlađe generacije Viktor Savić, Miloš Biković, Petar Strugar…

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/1...zad-u-Beogradu
alchemist is offline   Reply With Quote
Sponsored Links
Advertisement
 

Old July 29th, 2012, 02:12   #1642
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193


http://www.redstarbelgrade.info/foru...c,14.2360.html
alchemist is offline   Reply With Quote
Old July 29th, 2012, 02:31   #1643
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Obradovic leaves Panathinaikos after 13 years



Zeljko Obradovic leaves Panathinaikos

The end of the most successful combination of club and head coach in European basketball history came Tuesday when Zeljko Obradovic announced that he will leave Panathinaikos Athens after 13 seasons. Obradovic arrived to the Panathinaikos bench in 1999 and went on to win five Euroleague titles with the Greens, starting in his very first season. The continental trophies they won together are more than any other European club has won since 1978 and two more than any other club has won in the Final Four era, which started in 1988. His five Euroleague titles with Panathinaikos alone would have made Obradovic, 52, the winningest head coach in European history, and he won three more with as many different teams before joining the Greens.

“When I came in June 1999 to Athens to join Panathinaikos, I could not have imagined that this would be my team, my family, my home for 13 years," Obradovic said in an open letter to Panathinaikos fans, reprinted in full below. "In these 13 years, we had many beautiful moments, many celebrations, but also difficulties. We were always together as a great and true family."

No sooner did Obradovic arrive in Athens than he delivered the 2000 Euroleague title at the end of his first season with the club. Panathinaikos downed Maccabi Tel Aviv 73-67 in the final and used that momentum to add their first Greek League title together, too. In 2001, Obradovic took the Greens to the SuproLeague title game, but Maccabi stood in their way. Once Panathinaikos returned to the Euroleague, Obradovic led Panathinaikos to a come-from-behind 83-89 victory in the 2002 Final Four against host Kinder Bologna. It was the only Final Four title-game victory ever won on the floor of the other finalist. Obradovic and Panathinaikos returned to the Final Four in 2005, but missed the final in a loss to defending champion Maccabi. When Athens was chosen as the host city for the 2007 Final Four, the Greens came back in style to take the trophy again in one of the greatest finals in basketball history, a thrilling 2-point win over defending champion CSKA Moscow. The Greens went on to complete their first triple crown - Euroleague, Greek League and Greek Cup titles - later that season.



Zeljko Obradovic leaves Panathinaikos

Two years later, in 2009, Panathinaikos took its title-game rematch with CSKA at the Final Four in Berlin by holding off a wild rally to win 73-71. To reach the 2011 Final Four, Obradovic and the Greens had to knock off defending champion and would-be host Regal FC Barcelona in the playoffs before handling Montepaschi Siena and Maccabi in the Final Four. It was their fifth and last Euroleague title together, as this year their bid for a repeat ended in the semifinals with a 2-point loss to CSKA.

Outside the Euroleague, Obradovic led Panathinaikos to 11 Greek League titles, including 10 in a row until this season, and seven Greek Cup trophies. Overall, they won 23 national titles in 13 years.

Letter from Zeljko Obradovic to Panathinaikos Athens fans:

Dear Friends,

When I came in June 1999 to Athens to join Panathinaikos, I could not have imagined that this would be my team, my family, my home for 13 years. In these 13 years, we had many beautiful moments, many celebrations, but also difficulties. We were always together as a great and true family. From the principles I learned from my family, I always remember that the most important thing is to respect people, especially if you want to be respected. This is something I would like to stress at this time.

I have great respect for the Giannakopoulos family, which made it possible with all its power, to be together all these years. I would like to thank and salute respectfully, the people working at Panathinaikos, all the members of the coaching staff with whom I had a great partnership over the years. Also a big thank you to all Panathinaikos fans, who were always, always, always with us, because without their help we never would have succeeded. And of course a big thank you to all the players with whom I worked these 13 years. Together, the Giannakopoulos family, the Panathinaikos employees, the coaching staff, players and fans managed to make Panathinaikos a great club that is respected throughout Europe.

Now I have had a very difficult decision to take, that the collaboration of all these years is over. I think that what happens in a family should stay in a family. Because, as the wise Greek people say, "Whatever happens in a family, should never go public." I feel at this time that my decision is the best for everyone.

Panathinaikos was my team and my home for 13 years and will always remain part of my heart. I would also like to thank all the representatives of the media for their cooperation. Last but not least, I would like to say a great thank you to my best man, my closest partner and friend Dimitris Itoudis, for our great and magnificent cooperation.

Zeljko Obradovic
Tuesday, June 12, 2012


http://www.euroleague.net/news/i/981...after-13-years

alchemist is offline   Reply With Quote
Old July 30th, 2012, 02:17   #1644
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Crvena Zvezda - Dinamo Zagreb 5:2 (1986.)

http://crniguja.blogspot.com
Fudbalsko prvenstvo Jugoslavije 1986/87
15. kolo
Crvena Zvezda - Dinamo Zagreb 5:2
30.11.1986. Marakana ~ 25.000
Beograd Srbija
0:1 Josip Bogdanović 3'
1:1 Dragan Stojković 5'
1:2 Mladen Munjaković 29'
2:2 Dragan Stojković 34'
3:2 Dragan Stojković 49'
4:2 Borislav Cvetković
5:2 Zoran Pavlović 71'



----------------------------------------

Red Star Belgrade 1 -v- Panathinaikos 0 [18 March 1992]

Champions League


Last edited by alchemist : March 21st, 2013 at 01:54.
alchemist is offline   Reply With Quote
Old July 30th, 2012, 02:25   #1645
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
SGS

Milko Đurovski o 79. derbiju i navijačima

"SEĆANJA" SOS kanal, emitovano 29.07.2012.
Prva Milkova utakmica u dresu Partizana protiv C.zvezde

alchemist is offline   Reply With Quote
Old July 30th, 2012, 03:01   #1646
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Fudbalski klub Rad



Istorija



Tim iz 1958- 1962, prvak I i II razreda Beogradskog podsaveza Stevanović, Djaković (kapiten), Živković, Andrejić, Banić, Slavković, Acević, Slavković, Rafailović, Šušnjar, Abramović

Fudbalski klub RAD osnovan je u prvoj polovini 1958. godine tako što je Gradjevinsko preduzeće RAD iz Beograda prihvatilo ideju svog Mašinskog pogona da preduzeće preuzme registraciju i mesto na tabeli u III razredu malog banjičkog kluba FK Razvitak. Tako moćno preduzeće kakvo je bilo GP RAD - Beograd moglo je da preuzme i neki klub znatno višeg ranga takmičenja - ali bio je to poduhvat grupe fudbalskih entuzijasta, na početku bez većih sportskih aspiracija. Tako je FK RAD startovao u najnižem rangu takmičenja, sa dva velika fudbalska rivaliteta: naselja Banjice i Jajinaca, i preduzeća GP RAD i Komgrap, koji je preuzeo klub iz Jajinaca, tako da se rivalitet u gradjevinarstvu preneo i na fudbal.Osnivač FK RAD je bio GRADJEVINSKO PREDUZEĆE "RAD" iz Beograda, Kosovska 31, a ovo gradjevinsko preduzeće bilo je glavni pokrovitelj Kluba u najlepšim i najtežim trenucima od osnivanja do skora. Fudbalski poklonici iz GP RAD koje možemo smatrati osnivačima Kluba bili su:

- Petar Djerasimović - prvi predsednik
- Radojica Tanasijević - generalni sekretar
- Željko Marjanović - finansijski rukovodilac
- Ljubomir Lazić - prvi potpredsednik

Osnivačima se mogu smatrati i svi oni koji su 1958. igrali za klub - ali za ovu priliku primereno je istaći ova četiri imena.FK RAD je imao generaciju izuzetnih mladih igrača školovanih u prvoligaškim timovima i onih iskusnijih igrača iz kolektiva: Lazar Slavković, Djurdje Živković, Vladimir Acević, Teodor Šušnjar, Milan Abramović, Brana Djaković, Aleksandar Banić, Živojin Rafailović, Aleksandar Andrejić, a malo kasnije i Sreten - Sele Antić, Milan Jovanović - Selja i drugi.Prvi trener je bio Nikola Marjanović, predratni reprezentativac.

Od opštine je dobijen teren u centru Banjice na kome je GP RAD napravio igralište. Postavljeno je i nekoliko redova betonskih tribina, za ekonomat se koristila pokretna kućica, a kasnije su izgradjene svlačionice i restoran. Organizacija Kluba i svi drugi uslovi bili su nepojmljimi za taj rang takmičenja. Kao razultat izvanredne ekipe i uprave sledeće četiri godine FK RAD svake godine prelazi u viši rang takmičenja. Na Banjici je uvek bilo 2 do 3 hiljade gledalaca. FK RAD je imao izuzetno efikasan napad sa kontrama i postizali su mnogo golova što je privlačilo publiku. Klub je vezao za sebe Banjicu i okolinu. Navijalo se žestoko i kod kuće i u gostima, ponekad su to bili kontakti bliske vrste slični onima koje danas imaju UNITED FORCE.

FK RAD je tako izuzetno brzo ušao u Beogradsku ligu jer je u to vreme bio superioran u beogradskom nižerazrednom fudbalu i to takmičarski, u organizaciji, u opremljenosti i primanjima. Svi igrači su bili zaposleni u nekom od pogona GP RAD i to kao fudbalske vedete i navodno kao referenti za rekreaciju, primali redovno lični dohodak a kao igrači i posebne premije koje nisu bile male.



Tim iz 1964: Prvak II Beogradske lige Najpoznatiji igači: Djaković, Andrejić, Živković, Matović, Dutina, Vlaović, Čeh, Mrkela Šef stručnog štaba R. Antić i trener V. Djordjević

Polako ali sve čvršće Klub je postojao i značajan segment reklame i poslovne politike GP RAD, tako da je delio sudbinu firme u potpunosti, a za uzvrat pronosio ime Osnivača u medijima poznato kao "GRADJEVINARI", organizovao rekreaciju zaposlenih, medjupogonska takmičenja i bio prvak Srbije i Jugoslavije gradjevinara više puta.U periodu od 1965. do 1969. godine FK RAD sa promenljivim uspehom igra u Beogradskoj ligi jer je polako došlo do smene generacija. Klub i dalje mnogo znači Osnivašu i obrnuto. FK RAD u tom periodu vode Ljubomir Lazić i Radomir Antić, uspešniji treneri su bili Djordjević i Djurdjević, a vodeći igrači Ratomir Janković, Vlada Vlaović, Matović, Zoran Bulatović, Dutina, Čeh i drugi.

Kada je u Firmi sazrelo uverenje da treba ići u republički rang takmičenja, jer je takmičenje u Beogradskoj ligi prestalo da bude atraktivno, na čelo kluba dolazi Dragan Alavantić, kao predsednik, Sreten - Sele Antić, za šefa stručnog štaba i Djurdje Živković kao potpredsednik. Klub se redizajnira u potpunosti u svim segmentima. Menja se organizacija, stručni rad, način nagradjivanja, boje dresova, dovode kvalitetni igrači, forsira se rad omladinske škole, ide se na pripreme van Beograda, čak i u ČSSR, menja se intenzitet i sadržina treninga, uvode redovni karantini, kontrola igrača, nabavlja vrhunska oprema, organizuje ekonomat, sve se menja.



Ekipa koja se takmičila u Srpskoj ligi na turneji u Kuvajtu Šovljanski, Odavić, Lazarević, Ćosić, Vagić, Ivetić, Živković, Nahtigal, Golović, Jovanović, Stefanović, Kantar, Kokotović, Radojčić, Marković, Antić (šef stručnog štaba), Živković (vodja puta), Koprivica (blagajnik),Karapandžić.

GP RAD i FK RAD uspevaju s mukom da 1971.godine dobiju skoro sedam hektara zemljišta sa Kraljevom tribinom. GP RAD ulaže ogromna sredstva u vraćanje u život zapuštenih tribina, adaptaciju unutrašnjosti objekta, izgradnju tri terena, ogradjivanje, ozelenjavanje, infrastrukturu, a najveće zasluge ima inž. Aleksandar Jojić, generalni direktor.Klub je 1973.godine usao u II Saveznu ligu, postao stabilan drugoligaš, poštovan i cenjen u takmičenju i svim fudbalskim forumima. Postizani su različiti plasmani, u više godina FK RAD je mogao da bude prvak i mnogo ranije da udje u Prvu saveznu ligu - ali u GP RAD još nije bilo za to spremnosti i sindikalno - političke podrške.

U drugom periodu takmičenja u Drugoj saveznoj ligi svakako treba pomenuti sledeće igrače koji su davali veliki doprinos: Duško Ajder, Miodrag Vranješ, Vladan Radača, Korak Bogdan, Ivica Jovanović, Zoran Jeftovići ostali.Treneri koji su ostvarili bolje rezultate posle odlaska Sretena Antića bili su Žarko Nedeljković, Dragan Gugleta, Zoran Miladinović i Marko Valok ali svako sa svojim specifičnostima.Presednika kluba u ovom periodu bilo je više da bi obezbedjivali sredstva ali se na sreću nisu mešali u fudbal (Cvetanović, Kovačević, Ljumović, Mandić i ostali).Praktično Klub su vodili i predstavljali u organima FSS i FSJ Milan - Selja Jovanović, Mr Djurdje Živković, Ratomir Janković, Ilija Joksimović, Petar Pešić, Aleksandar Krdžić, Zoran Bulatović, Miloš Rajaković i ostali.



Startni sastav kluba u Drugoj saveznoj ligi 1973.god Marković, Radojčić, Odavić, Ćosić, Golović, Pajčin, Živković, Kokotović, Lazarević, Kantar, Vagić

Takmičenje u Drugoj saveznoj ligi u SFRJ je bilo kvalitetno, bilo je teško biti prvak – ali u Klubu je stalno tinjala želja da se krene napred. Trebalo je samo da Osnivač to postavi kao zadatak i obezbedi potrebna sredstva, koja nikada za tu namenu nisu bila mala.Prva savezna liga u velikoj Jugoslaviji je bila veoma jaka, pojedini klubovi bili su evropskog ranga, a stabilan prvoligaš je morao imati jaku materijalnu podršku Republike, nekog grada, JNA ili MUP-a poput Crvene Zvezde, Partizana, Hajduka, Dinama, Sarajeva, Veleža i drugih. FK RAD je imao samo svoj GP RAD i njegove kooperante. Firma nije želela antireklamu sa brzim ulaskom u Prvu ligu ali i brzim ispadanjem, kako se dogadjalo mnogim klubovima. Da se krene u akciju za ulazak u Prvu ligu odlučila je spremnost kompletnog rukovodstva GP RAD i pogona, koji su shvatili značaj Kluba kao reference na svetskom tržištu. Animirane su sve potrebne strukture u preduzeću.

Tim koji je uspeo da izbori ulazak u elitu činili su: Radača Vladan, Stevanovic Goran, Vranješ Miodrag, Banjalić Slobodan, Ajder Duško, Djoinčević Čedomir, Milošević Goran, Jovanović Ivica, Korak Bogdan, Jevtović Zoran, Aničić Dragan, sa trenerom Žarkom Nedeljkovićem koga je pred kraj sezone, nastavivši u istom pobedničkom ritmu zamenio Dragan Gugleta.



Tako je počeo uspešan prvoligaški život Kluba koji je počeo od najnižeg ranga takmičenja, koga je izdržavalo samo jedno gradjevinsko preduzeće, Kluba koji nikada nije ispadao iz lige u koju je ušao, Kluba koji je 1989. godine izborio mesto za takmičenje u Evropi.Ostaće upamćena utakmica izmedju našeg Rada i slavnog grčkog Olimpijakosa, odigrana na Banjici, 13.08.1989.godine, dobijena rezultatom 2:1. Pomalo nesrećno primljen gol u 90. minutu odlučio je koja će ekipa ići dalje jer je u revanšu, na svom terenu slavio Olimpijakos, pobedivši FK Rad sa 2 0. FK RAD je čudo od istrajnosti, upornosti i uspeha. Kao prvoligaška ekipa ostvaruje rezultate koje ga čine standardnim i stabilnim prvoligašem, sa kojim se igra sportski i na čijem se stadionu gostuje bez straha, osim straha za rezultat. Sigurno je da je u ovom rangu takmičenja ta tradicionalna upućenost Kluba isključivo na GP RAD u odredjenoj meri i limitirala rezultate – ali je ta upućenost na GP RAD bar pružala stabilnost i izvesnost.

Klub se profesionalizovao, davao reprezentativce (Vladan Radača, Zoran Mirković, Miroslav Djukić, Ljubinko Drulović, Goran Bunjevcević, Željko Cicović, Vuk Rašović, Vladimir Jugović, Miroslav Stević, Boban Dmitrović...). Sa igračima se gaji poseban odnos poverenja. Kroz Klub je za 47. godina postojanja prošlo više stotina prvotimaca i više hiljada igrača ostalih kategorija, više desetina igrača je otišlo u inostranstvo i većina njih se uvek vraćala u Klub, kao svoj matični, do novog transfera.Kao svi veliki klubovi i FK RAD ima i svoje organizovane navijače UNITED FORCE, specifične i prepoznatljive, odane do kraja, bez kojih bi utakmice na Banjici bile kamerne.Igrači koji su obeležili period takmičenja u Prvoj saveznoj ligi bili su Ajder, Vranješ, Korak, Djoinčević, Radača, Milinkovic, Drulović, Djukić, Mirković, Taševski, Cicović, Ševo, Riznić, Vasić, Drinčić, Vignjević, Pašić, Bunjevčević G., Rašović, Nikolić S., Stevanović B. (četvrti strelac u SRJ), Ranković A. i ostali.

Najuspešniji predsednik sa velikim uticajem na takmičenje i sudijske organe bio je Milan Jovanović – Selja, a značajan doprinos dali su i Miloš Dimitrić i Miloš Mandić. Oni koji su iz drugog plana konstantno u dužem periodu radili u klubu brojne organizacione, finansijske, menadžment, predstavničke, kao i poslove transfera igrača, kontakte sa javnošću i navijačima i brojne druge poslove bili su: Mr Djurdje Živković, Ilija Joksimović, Zoran Kostić, Petar Pešić, Miloš Rajaković (predsednici, potpredsednici, direktori), Branimir Kantar, Miodrag Odavić, Branko Rosić (sekretari).Kada je kao i sva druga društvena preduzeća, i GP RAD došao u veliku krizu i otpočeo tešku borbu za opstanak, to se odmah odrazilo i na klub i jedan jedini put u svojoj istoriji Klub je prešao u niži rang. Opasnost za opstanak Kluba je visila u vazduhu jer kad klubu krene loše mnogi dižu ruke i kritikuju. Na sreću mladji kadrovi u Klubu shvatili su šta valja činiti. Dolaskom Ranka Stojića (proslavljenog golmana FK Partizan, Dinamo - Zagreb, Lijež, Anderleht, Šarloa, Antverpen, a danas internacionalnog fudbalskog menadžera sa licencom FIFA) kao savetnika, kompletno nove, mladje, i vrlo ambiciozne uprave, usledili su bolji dani za FK RAD. Nadjen je novi finansijer koji značajno investira u terene, objekte, takmičenja i praktično pokriva najveći deo troškova Kluba. Ulaže se u nove igrače, gradi se jedan novi, redizajnirani evropski imidž kluba sa osloncem na tradiciju – i u novim uslovima tržišne privrede to treba podržati, pozdraviti i uključiti se...

Autor teksta: Mr Djurdje Živković

http://fcrad.co.rs/fk.rad/club/istorijat/istorija.html
alchemist is offline   Reply With Quote
Old July 31st, 2012, 13:41   #1647
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
RE

Goran Drulić: „Želim da se vratim u Zvezdu!“
Objavio Moja Crvena zvezda 31. jul 2012. u Vesti, Intervjui, Fudbal, Fudbal



On je čovek koji je obeležio ceo jedan period u crveno-belom dresu. On je čovek koji je činio jedan od najboljih tandema u istoriji Crvene zvezde. Igrač koji je prosto bio majstor za evropske utakmice. Igrač koji je rešetao Seltu, Lester, Mec, postigao preko 60 pogodaka za naš klub… Kako smo ranije i najavili, ekipa našeg sajta uradila je intervju sa čovekom koji je bio jedan od najboljih napadača našeg fudbalskog kluba u poslednjih 20 godina, i koji je u tandemu sa Mihajlom Pjanovićem činio nezaustavljiv tandem u špicu Crvene zvezde. Reč je naravno o Goranu Druliću!

MCZ: Gorane, počećemo od onoga što sve Zvezdaše najviše zanima. Čime se trenutno baviš i postoji li šansa da se na neki način vratiš u Zvezdu?

GD: Trenutno živim u Saragosi, gde pohađam trenersku školu za B licencu. Takođe, još uvek nastupam za španski trećeligaški klub Serinjena, kao igrač i trener. Naravno da bih voleo da karijeru završim u Zvezdi ili da se u nekoj drugoj ulozi vratim u klub, to sam mnogo puta do sada i govorio. Međutim ne zavisi, nažalost, sve od mene, na upravi kluba je da proceni da li me želi.

MCZ: Pratiš li zbivanja u Crvenoj zvezdi i kako komentarišeš rad aktuelne uprave? Po tvom mišljenju, šta Zvezdi nedostaje da bi bila ona stara?

GD: Pratim, naravno, kao i svaki Zvezdaš. Svaka pobeda me obraduje. Da bi Zvezda bila ona stara, potrebna je pre svega jaka liga, stabilna finansijska situacija, strategija i, naravno, strpljenje. Ništa preko noći ne može da se napravi. Za sve je potrebno vreme i mnogo rada. Mislim da Zvezda može da bude ona stara.

MCZ: Može li Zvezda sledeće sezone do titule?

GD: Ja se iskreno nadam da ćemo konačno prekinuti dominaciju večitog rivala i svima u klubu držim palčeve da do tog cilja i dođu.

MCZ: Kog igrača u današnjoj Zvezdi i u srpskom fudbalu uopšte, smatraš svojim naslednikom, tj. ko te najviše podseća na tebe iz vremena zlatnih igračkih dana?

GD: Teško je to reći u situaciji kada Zvezda i srpski fudbal nemaju rezultate i trofeje. Zaista ne mogu nikoga da izdvojim trenutno.

MCZ: Koja je tvoja najdraža uspomena iz igračkih dana i koje utakmice i gola se najradije sećaš?

GD: Svakako utakmica protiv Selte u Beogradu, kada smo pobedili sa 1:0, a ja sam postigao jedini pogodak. Gol koji sam dao Mecu, na Bunjinu asistenciju, takođe u Beogradu, na prepunoj Marakani, pamtiću dok sam živ.



MCZ: Kakav je osećaj srušiti , u ono vreme veliku Seltu pred punom Marakanom?

GD: Zaista jedan neopisiv osećaj. Čovek to naprosto mora da doživi. Selta je tada bila u vrhu španskog fudbala i bio je veliki uspeh savladati ih u tom trenutku. Nažalost, kasnije smo u neverovatnoj utakmici poraženi u Španiji i nismo otišli dalje.

MCZ: Da li misliš da si pogrešio prelaskom u Saragosu?

GD: Smatram da nisam pogrešio. To je tada bio pravi potez. Kasnije je bilo šta je bilo, ali, mislim da sam u tom trenutku doneo pravu odluku.

MCZ: Posedovao si veliki potencijal. Možda čak i da postaneš najbolji centarfor Evrope. Šta te je sprečilo u tome?

GD: Nažalost, povrede su me sprečile da pružim ono što su, realno, mnogi od mene priželjkivali i očekivali, a to je da postanem jedan od najboljih centarforova u Evropi. Sa njima je moja karijera počela da ide silaznom putanjom i više nisam uspeo da se vratim na pravi način.



MCZ: Koji bi ti bio kranji domet kao igraču da se nisi povredio u Saragosi? Smatraš li da bi jednoga dana zaigrao za neki daleko veći klub? Možda čak i za Barselonu, obzirom da si već igrao za Barselonu B?

GD: Teško je to sada sa ove vremenske distance reći. Potrebno je da se mnogo toga poklopi, kao i mnogo sreće, tako da je nemoguće reći šta bi bilo kad bi bilo.

MCZ: Koga smatraš svojim najboljim saigračem u napadu, nevezano za klub?

GD: Davida Vilju. Uvek smo se dobro razumeli i odlično funkcionisali u napadu.

MCZ: Da li si imao fudbalskog uzora?

GD: Jesam. Moj uzor je bio Marko Van Basten.

MCZ: Da nisi fudbaler, čime bi se bavio?

GD: Ne znam stvarno. Možda, ugostiteljstvom. (smeh)

MCZ: Svojevremeno si se odlučio da se oženiš na terenu u Prahovu, na kome si i načinio svoje prve fudbalske korake. Ta svadba se i danas pamti kao najveća u Timočkoj krajini i prisustvovalo joj je preko hiljadu zvanica. Da si se kojim slučajem odlučio da na Marakani staneš na „ludi kamen“ , misliš li da bi bila veća poseta nego u Prahovu?

GD: Haha, naravno. Siguran sam da bi. (smeh)

MCZ: Imaš li neki hobi i kako provodiš slobodno vreme? Koristiš li društvene mreže?

GD: Moj hobi je pecanje, a društvene mreže uopšte ne koristim!

MCZ: Da možeš da vratiš vreme, šta bi promenio u životu? Imaš li nekih neispunjenih želja?

GD: Nemam, šta je tu je. Ništa ne bih menjao. Jedino bih izbegao povrede, naravno.

MCZ: Tvoje mišljenje o Delijama i koja ti je omiljena Zvezdina pesma?

GD: Možda zvuči kao fraza, ali, Delije su definitivno najbolji navijači na svetu. Nijedan klub nema takvu publiku, niti sam ja igrao pred boljim navijačima. Omiljena pesma mi je “U ime svih nas u crveno belom.”

MCZ: Za kraj, tvoja poruka čitaocima MCZ portala, kao i svim Zvezdašima.

GD: Kratko i jasno, Zvezda je život, ostalo su sitnice!

http://www.mojacrvenazvezda.net/3725...atim-u-zvezdu/
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 3rd, 2012, 03:18   #1648
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Vanja Grbić: Srpski sport čudom opstaje
DSL - B. Ž. | 13. jul 2012. 07:33 | Komentara: 1

U ovim teškim vremenima sport uspeva da se izdigne i to je fascinantno. Ulaganja u sport su minimalna. Opstaje se, ali je pitanje dokle – kaže legendarni odbojkaš



Vanja Grbić

Organizatori Vimbldona doveli su nekadašnje šampione u London. Naša zemlja, izgleda, ima tanju kasu od "Ol Ingland kluba", pa će njeni šampioni da gledaju Olimpijske igre na televiziji. Ipak, za one koji umeju da pamte, zauvek u sećanju ostaje ta 2000. Vladimir Grbić, odbojkaška legenda, olimpijski šampion iz Sidneja, Igre u Londonu pratiće kao navijač, uz TV ekran.

- Iznad svega, od naših sportista očekujem da dostojanstveno predstavljaju državu, da se bore maksimalnim žarom i da postave najbolje lične rezultate. Ukoliko to ostvare, biću više nego zadovoljan - kaže za „Sport“ Vanja Grbić.

Uspeh je postignut već samim brojem naših učesnika. Biće ih čak 115.

- U ovim teškim vremenima sport uspeva da se izdigne i to je fascinantno. Ulaganja u sport su minimalna. Opstaje se, ali je pitanje dokle.

Velikan srpske i svetske odbojke ne želi da prognozira broj medalja.

- To je uvek nezahvalno kada su Olimpijske igre u pitanju. Često se desi da favorit ostane praznih šaka. Zato ću da ostanem uzdržan.

Letnji planovi...

- Sa porodicom idem u Kladovo, tamo se igra turnir u bič voleju. Mene naravno čeka pecanje! - uz osmeh kaže Vanja Grbić.

http://www.novosti.rs/vesti/sport.29...-cudom-opstaje

Last edited by alchemist : March 21st, 2013 at 01:56.
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 3rd, 2012, 03:27   #1649
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Savezni kapiten arhitekta Boško Simonović
Vladimir Stanković | 13. 04. 2010. - 00:02h

Na prvoj sednici nove uprave, 21. marta 1930, odlučeno je da se stručno rukovođenje državnim timom poveri Bošku Simonoviću arhitekti iz Šida koji je u mladosti bio golman, a potom bio prvi međunarodni sudija iz Jugoslavije.



Boška Simonovića u seriji „Montevideo, Bog te video!“ igra glumac Nebojša Ilić

Na Skupštini 16. marta 1930. u Zagrebu izabran je novi upravni odbor JNS od 23 člana: predsednik g. Janko Šafarik (Beograd), arhitekta; prvi potpredsednik g. Dušan Glišić (Beograd), inženjer; drugi potpredsednik g. Boža Todorović (Beograd), činovnik; treći potpredsednik dr Kosta Hadži mlađi (Novi Sad), advokat. Za prvog sekretara je izabran dr Mihailo Andrejević (Beograd), za drugog Milan Živanović, sekretar Trgovinske komore Beograda, za blagajnike g. Rajko Krstić i g. Dragoljub Babić (obojica iz Beograda, viši činovnici Narodne banke), a za odbornike inženjer Milan Miodragović (Beograd), inženjer Pavle Stamatović (Beograd), direktor Električne centrale, arhitekta Boško Simonović (Beograd), advokat Vladimir Zakić (Beograd), zatim g. Jaša Ljotić, činovnik Maršalata, g. Joža Golmajer, činovnik, g. Ljubomir Božinović, dr Milan Pajnić (Zagreb), advokat, Eugen Beteto (Ljubljana), državni odvetnik dr Nojšul (Sarajevo), činovnik Nestor Segedinski (Subotica), Kosta Krnjajski (Skoplje), N. Ružička (Osijek), inženjer Pilić (Split), Šemsa Sijerčić (Beograd).

Rukovodstvo već bivšeg JNS održalo je u Zagrebu 17. marta „redovnu sednicu“ kao da se ništa nije dogodilo. Odlučeno je da se uputi žalba Banskoj upravi Zagreba, a dok se ona ne reši „Savez će normalno vodi sve poslove“. Takođe je odlučeno da se uputi dopis u FIFA sa zahtevom da Međunarodna fudbalska organizacija „prizna samo Savez sa sedištem u Zagrebu“. Istovremeno je „odlučeno“ da se utakmica sa Bugarskom 6. aprila za Balkanski kup igra u Zagrebu, a da dotadašnji savezni kapiten odredi tim u koji će biti pozvani i igrači Jugoslavije i BSK.

Nova prava uprava u Beogradu nije sedela skrštenih ruku, već su na prvoj sednici izabrani članovi poslovnog, kaznenog i odbora za suzbijanje profesionalizma, a za saveznog kapitena izabran je arhitekta Boško Simonović. Za 6. april iste godine planirana je u Beogradu međudržavna utakmica za Balkanski kup između loptačkih reprezentacija Kraljevine Bugarske i Kraljevine Jugoslavije, a na predlog saveznog kapitena UO nominira sledeće igrače: Mihelčić, Mika Babić (Građanski Zagreb), Čulić, Mikačić (Hajduk Split), Ivković (Soko Beograd), Mihajlović, Arsenijević, Marjanović, Vujadinović (svi BSK Beograd), Zagorac (Slavija Sarajevo), Premrl, Šimšir, Žarković (svi Konkordija Zagreb), Kunst, Hitrec, Lajnert (svi HAŠK Zagreb).

Pozvani su podsavezi Zagrebački, Splitski, Sarajevski i Beogradski, kojima je naloženo da su ovi igrači dužni da najdalje do 30. marta pismenim putem obaveste JNS mogu li uzeti učešće igranjem u državnom timu ili ne. Za sve one koji o tome u roku ne obaveste JNS, smatraće se da su u nemogućnosti da igraju i neće biti uzeti u obzir za ovu utakmicu.., „Nominovani igrači iz Sarajeva, Zagreba i Splita imaju se staviti na raspoloženje saveznom kapitenu g. Simonoviću na dan 5. aprila o.g. u Beogradu, hotel „Petrograd“. Podsavezi se umoljavaju da igračima iz svojih klubova stave na raspolaganje potrebnu sumu za put do Beograda. Sve prvenstvene utakmice klubova iz kojih su nominirani igrači, ukoliko su iste zakazane, nadležni će Podsavez otkazati.“, kaže se još u odluci nove uprave Jugoslovenskog nogometnog saveza.

Golman, sudija, funkcioner...

Boško Simonović Dunst (12. 2. 1898, Šid – 5. 8. 1965, Beograd) po zanimanju je bio arhitekta, ali se arhitekturom gotovo nije bavio. Ceo život posvetio je sportu, pre svega fudbalu - bio je igrač, sudija, funkcioner i savezni kapiten. Igrao je na mestu golmana u „Srpskom maču“ od 1912, a zatim u BSK-u. Godine 1923. bio je prvi naš sudija koji je vodio međunarodnu utakmicu Bukurešt - BSK u Bukureštu. Prestao je da sudi zbog teškog preloma noge na - sankanju! U BSK-u je bio na raznim funkcijama od 1919, a 16. marta 1930. postao je prvi savezni kapiten. On je odabrao tim od beogradskih igrača za Prvo svetsko prvenstvo 1930. u Montevideu, a kasnije je u još nekoliko navrata bio na čelu reprezentacije. Bavio se i novinarstvom, uređivao je list „Sportist“ i bio pokretač „Sportskog dnevnika“, prvog dnevnog sportskog lista u Jugoslaviji. Pred kraj života prikupljao je građu za istoriju jugoslovenskog fudbala. U seriji „Montevideo, bog te video!“ igra ga beogradski glumac Nebojša Ilić.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/1...osko-Simonovic
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 3rd, 2012, 03:47   #1650
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Foto arhiva - Milan Galić














http://crno-bela-nostalgija.blogspot...lan-galic.html
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 3rd, 2012, 04:18   #1651
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
SiCG/Serbian Basketball '01-10

alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 3rd, 2012, 04:23   #1652
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
02. 08. 2012. 14:51h | E.V.
Džajić: Obračunaću se s nekim ljudima!

Legendarni fudbaler Dragan Džajić između ostalog pričao o "čuvenom" hapšenju pre tri i po godine, sramoti za državu i one koji su to odobrili.



Uperiće prstom u krivce - Dragan Džajić

Dok se fudbaleri Crvene zvezde pripremaju za večerašnji beogradski duel sa kiparskom Omonijom (20.30h), legenda crveno-belih i srpskog, nekad jugoslovenskog fudbala, 66-godišnji Dragan Džajić, gostovao je u emisiji "Svedoci istorije", emitovanoj na beogradskom SOS kanalu.

Pričao je Džaja o svemu, posebno o "čuvenom" hapšenju pre tri i po godine, za koje je rekao da je sramota za državu i tadašnji politički vrh! To je bolan period u životu, koji poslednjih godina zaokuplja svu njegovu pažnju.

"Ne da je bolan, nego udara direktno u srce", bila je prva konstatacija Džajića na pitanje o periodu od hapšenja do danas.

"Morate da shvatite da kad postignete veliki uspeh i neku slavu, da steknete i veliki broj neprijatelja. Jer, ovo što su uradili je, zaista, sramota. Sramota je za državu i te ljude, koji su u tom trenutku bili na političkoj sceni, kad su mogli takvu odluku da donesu".

Nije, međutim, nekadašnji direktor i predsednik Zvezde želeo da imenuje "krivce".

"Neću se libiti da kažem, a o tome ćemo tek da pričamo, nadam se, kad se ova ujdurma oko mene završi na najbolji način. Mislim da sam i sad dovoljno rekao na koga sve mislim da je to učinio. Znam i zbog kojih razloga, a mislim da ću imati još prilike da o svemu govorim i da budem konkretniji. Hteo sam i sad, ipak, sačekaću neku povoljniju priliku".

Najavio je Džajić i obračun sa njima na sebi jedini prihvatljiv način.

"Neću ovo nikad da zaboravim. I kad bih hteo ne bih mogao da zaboravim. Moraću da se obračunam sa nekim ljudima na pravi način. Ne mislim u nekom drugom smislu, već javnom reči".

Pričao je Džajić i o drugim nepravdama koje je doživeo u bogatoj karijeri, uključujući neosnovano isključenje protiv Karl Cajs Jene, sprečavanje da ode u inostranstvo, pa i o tome kako su ga sa slomljenom nogom slali u vojsku?!

"Sa 27 godina morao sam da idem u vojsku, iako sam imao slomljenu nogu. U stvari, tek počeo da hodam. Posle desetak dana poslali su me iz Sombora na VMA, gde su u jednoj viziti načelnik Isidor Papo i dežurni lekar, kad su videli snimak, zaključili da ne mogu da služim vojsku. Poslali su me odmah u garnizon, čekao sam da budem oslobođen, međutim, stigao je dopis od generala Ljubičića da moram da ostanem i da neke stvari radim smanjenim intenzitetom. Bilo je to za primer drugima, ali kaže se ono što vas ne ubije, to vas ojača. To me i danas prati, pa videću koliko ću izdržati i još udaraca moći da primim", rekao je jedan od najboljih evropskih i svetskih fudbalera svog vremena, koji je između ostalog izjavio i da je rano za priče o povratku u Crvenu zvezdu.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fu...-nekim-ljudima

Last edited by alchemist : January 6th, 2013 at 23:56.
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 4th, 2012, 02:53   #1653
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Top Goals and Skills - Milinko Pantic


Last edited by alchemist : December 23rd, 2012 at 10:44.
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 4th, 2012, 03:00   #1654
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Hrvati odbili da igraju
Vladimir Stanković | 14. 04. 2010. - 00:02h

Izjava Huga Majlsa, dopis generalnog sekretara FIFA Hiršmana i priznanja fudbalskih saveza Rumunije, Grčke, Bugarske i Austrije učvrstili su pozicije nove uprave JNS.



Ante Pandaković (desno)

Prva međudržavna utakmica po preseljenju JNS u Beograd trebalo je da se igra za Balkanski kup 13. aprila, a protivnik je bila Bugarska. Bugari su se našli u čudu jer su iz Kraljevine Jugoslavije dobili dva telegrama, jedan iz Zagreba, a drugi iz Beograda sa obaveštenjem da istog dana igraju u dva različita grada! Bivša uprava iz Zagreba „nastavila je normalan rad“, uglavnom po kafanama jer im je ulazak u bivše prostorije bio zabranjen, tako da je bivši savezni kapiten dr Ante Pandaković „sastavio tim“ za meč sa Bugarima pozvavši i igrače iz beogradskih klubova. U takvoj situaciji novo legalno rukovodstvo JNS odlučilo je da dr Mihailo Andrejević odmah otputuje u Sofiju i Bugarima razjasni situaciju. On je to i učinio i iz Sofije javio da je primljen veoma srdačno, da je nesporazum otklonjen i da će Bugari sigurno igrati u Beogradu.

Iz Zagreba je 5. aprila stigla vest koja nikoga nije iznenadila i koja se mogla očekivati, ali koja je ipak zabrinula fudbalske radnike glavnog grada: hrvatski igrači neće igrati protiv Bugarske. Uprava JNS odlučila je da zbog „izuzetne situacije“ pređe preko toga, tako da ni klubovi ni igrači neće biti kažnjeni.

Zanimljivo je da je vest o prvoj diplomatskoj pobedi nove uprave JNS stigla iz - Zagreba. Bečki dopisnik zagrebačkih „Novosti“ zamolio je slavnog Huga Majlsa, selektora Austrije i nesumnjivo najvećeg fudbalskog autoriteta u Evropi tog vremena, za komentar zbivanja u Jugoslaviji. Novinar je isti tekst dostavio i „Politici“, koja je objavila izjavu Majlsa:



Miroslav Ćiro Blažević igra dr Anta Pandakovića bivšeg kapitena

„O poslednjim događajima sam tačno informisan. Prenos sedišta J.N. saveza u Beograd i izbor nove uprave primljen je u Austriji kao znak da prilike u jugoslovenskom nogometu idu ka konsolidaciji. Što se tiče priznavanja ovih promena u vođstvu jugoslovenskog fudbala kod FIFA, mogu vam odmah reći da će FIFA bez daljeg priznati upravu koja je legalizovana kod vlasti jer se međunarodni savez neće i ne može upuštati u unutrašnje stvari jedne države ili saveza...“

Izjava je u Beogradu dočekana sa oduševljenjem, a kada je 7. aprila generalni sekretar FIFA Hiršman poslao dopis iz Amsterdama u kojem je potvrdio da je FIFA obaveštena o promeni sedišta Saveza i novoj upravi, bilo je jasno da su stvari krenule dobrim tokom. Ubrzo su u sedište JNS u Ulici kneza Miloša br. 3 stigla priznanja od strane austrijskog, grčkog, bugarskog i rumunskog saveza.

Uprkos krajnje zategnutim odnosima sa Zagrebom, uprava Jugoslavije pozvala je splitski Hajduk da za Uskrs gostuje u Beogradu, što su Splićani prihvatili. Vest je posebno obradovala saveznog kapitena Boška Simonovića koji je za put u Montevideo, o čemu je bila doneta „načelna saglasnost ako bi finansijske i ostale okolnosti to dozvoljavale“, računao na nekoliko igrača Hajduka. Takođe, Simonović je sa zadovoljstvom primio informaciju o odličnoj igri Ivice Beka za „Set“ u polufinalu francuskog kupa. „Set“ je pobedio „Olimpik“ iz Marseja sa 3-0, a Bek je dao jedan i namestio preostala dva gola. Takođe je u timu „Seta“ dobro igrao centarhalf Ljubiša Stefanović, dok je za „Olimpik“ nastupio Ferante Kolnago, bivši fudbaler BSK-a. Simonović kao da je predosećao da bi u Montevideo moglo da se ide bez Hrvata i zato je pažljivo pratio igre prvih srpskih fudbalskih legionara.

Glumi i Ćiro Blažević

U filmu i TV seriji „Montevideo, Bog te video!“ epizodnu ulogu ima i Miroslav - Ćiro Blažević, selektor fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine koji glumi dr Anta Pandakovića, bivšeg saveznog kapitena Nogometnog saveza Jugoslavije čije sedište je bilo u Zagrebu pre nego što se preselio u Beograd u kojem je bila izabrana nova uprava Saveza. Na slici iz filma i TV serije pored Ćire Blaževića je i Vojin Ćetković, u ulozi dr Mihajla Andrejevića, arhitekte, prvog sekretara Saveza i zagovornika odlaska u Montevideo.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/1...bili-da-igraju
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 4th, 2012, 03:12   #1655
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Jedan je Ilić kapiten [25.04.2012.]

Kapiten Partizana dobio priznanje od kluba, Momčila Vukotića i navijača pre početka utakmice sa BSK-om.

Saša Ilić počeo je utakmicu protiv BSK-a, pa je tako zabeležio 568. nastup za Partizan!

Kapiten je još ranije prestigao Nikicu Klinčarskog (565) na "večnoj" crno-beloj listi, a ispred njega je sada samo još legendarni Momčilo Vukotić (791). Doduše, ostaće nedostižan za Ilića.

Upravo zbog svega toga, svi igrači Partizana i veliki broj dece koji je istrčao na teren u Humskoj sa akterima meča nosili su majicu sa natpisom "Jedan je Ilić kapiten". A navijači su postavili transparent sa natpisom: "Više volim Saleta nego kevu i ćaleta".

Ilić je na teren izašao u istoj majici i sa sinom Nikšom u naručju, a "Moca" Vukotić mu je uručio priznanje - loptu Lige šampiona.

A onda je usledilo fotografisanje sa još jednom legendom Partizana i ovacije...

Saša Ilić postigao je 214 golova.

(MONDO)

---------------

Ilić dobio nagradu za oboren rekord!

Saša Ilić pretekao je Nikicu Klinčarskog i popeo se na drugo mesto po broju odigranih mečeva u crno-belom dresu, pošto je upisao 566 nastupa.

Pre meča u Humskoj, Ilić je dobio loptu Lige šampiona sa potpisima koju mu je predao rekorder po broju utakmica Momčilo Moca Vukotić, a onda mu je aktuelni kapiten simbolično stavio kaptinsku traku oko ruke.

(BLIC)

alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 4th, 2012, 03:28   #1656
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Partizanovi fanzini

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je Partizan bio u senci gradskog rivala (sa izuzetkom dve osvojene titule u drugoj polovini te decenije), došlo je do izvesne polarizacije navijača. Dok je C. zvezda, i te kako forsirana od medija, pretendovala da bude klub širokih narodnih masa, i čiji su čelnici agitovali i po školama ne bi li privukli nove pristalice, Partizanu su prilazili mladi ljudi koje nije naročito zanimala popularna kultura. U to doba, navijanje za Partizan bio je svojevrsni bunt protiv mase i poplave mediokriteta.

Slobodno se može reći da je na jednoj strani bila C. zvezda sa njenim pristalicama, kao klub širokih masa i "mainstream", a na drugoj Partizan, kao klasični "underground". Oni koji su bili svedoci tog doba znaju dobro o čemu se radi.

Zbog svega gore navedenog, nije čudo da su fanzini, kao publikacije koje se izdaju od strane fanova iz ljubavi a ne zbog profita, bili prilično prisutni među Partizanovim navijačima. Vremena su se menjala, sedamdesete i osamdesete su prošle, došle su i devedesete, ali je taj gradski "underground" duh među mnogim Partizanovim navijačima opstao. I ostao oličen u nekoliko fanzina koji su bili pokretani od strane Partizanovih navijača.

U ovom postu predstavljamo fanzine "Daj gol" i "Mi smo Grobari", preko naslovnih strana svih brojeva ovih fanzina koji su ugledali svetlost dana.













"Daj gol" je doživeo šest brojeva tokom 1995, 1996. i 1997. godine.







Fanzin "Mi smo Grobari" doživeo je tri broja u periodu od 1998. do leta 2000. godine. Dosta istih ljudi se provlači kroz redakcije oba ova fanzina ali treba istaći da je u uređivanju praktično učestvovao širok broj navijača, što od legendi južne tribine, što od običnih, pasioniranih navijača i kolekcionara Partizanovih suvenira.

U nekom od narednih postova predstavićemo i ostale fanzine Partizanovih navijača. Presudnu pomoć u stvaranju ovog posta dali su Dejan Šunjka, Zgro i Dario, u vidu slika i materijala.

http://crno-bela-nostalgija.blogspot...i-fanzini.html

Last edited by alchemist : December 23rd, 2012 at 10:32.
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 4th, 2012, 16:44   #1657
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Crvena zvezda - Rodio se novi Delija


Last edited by alchemist : May 31st, 2014 at 01:37.
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 5th, 2012, 13:44   #1658
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
РСБ интервју: Милорад Ратковић

Датум објављивања уторак, 10 јануар 2012 19:17

Дошао сам у Арену. Полако пристижу момци на мали фудбал. Након неколико тренутака долази и Милорад. Одмах уочљиво је његово физичко стање. Утегнут, много бољег изгледа него ли многи наши фудбалери. Док сам га гледао како игра, прокоментаришем да би данас боље одиграо од неких 20-годишњака. Тек касније у разговору сазнајем да још увијек игра и одржава кондицију у ветеранима Селте из Вига.



Након што је завршио утакмицу, налазимо се на кафици и чају. Опуштена атмосфера, човјек одмјерен, изузетно отворен за дијалог.

Почећу управо онако како је разговор и кренуо.

Прво крећем са неким краћим питањима.

РСБ: Гдје сте завршили своју играчку каријеру?

Р: Након Црвене звезде играо сам 6 година у Селти из Вига (1992/98), а затим сам каријеру завршио у Севиљи за коју сам наступао у сезони 1998/99.

РСБ: Чиме се тренутно бавите? Да ли сте активни у фудбалу?

Р: Да, наравно. Тренутно се бавим скаутингом за Селту из Вига.

РСБ: Како данас из своје перспективе видите стање у Црвеној звезди?

Р. Могло би и морало би бити много боље. Треба бити реалан и рећи какво је тренутно стање. Али Звезда може и мора боље! Ја сам увијек спреман да помогнем Звезди. Никада је нисам заборавио. Али није све до мене. Има нас доста који смо спремни да помогнемо да се Звезда врати на стазе старе славе и успјеха. Али на жалост, нико нас не контактира.

Мој посљедњи контакт са Звездом је био још док је Митар Мркела био задужен за омладиснску школу. Чак смо планирали да направимо и неки турнир у Вигу, да уз новчану помоћ доведемо Звезду, али на жалост то се није остварило.

РСБ: Па када би вас сада неко позвао из Звезде, да помогнете, да ли би сте се одазвали?



Р: Наравно. Увијек и у сваком тренутку. Мени је жеља да видим да Звезда поновно доминира, да се прекине ова доминација Партизана. Али чињеница је да негдје шкрипи, да се повлаче погрешни потези. Звезда не може да си допусти размишља о томе да ли ће побједити Јавор или неки други клуб. Звезда мора да доминира. Али то није случај. Нажалост о Европи не треба ни причати јер смо због оваквог стања доста далеко од исте.

РСБ: Шта мислите о Роберту Просинечком као тренеру?

Р: Па, Роби је био вансеријски играч. Његови фудбалски таленти су неоспорни. Управо због тога вјерујем да ће направити одличну тренерску каријеру и да ће Звезду вратити на путеве старе славе јер сви ми то желимо. Сви ми желимо да се једног дана поновно исписују златне странице нашег клуба.

РСБ: Причали смо о погрешним потезима. Многи навијачи су били незадовољни претходним прелазним роковима у Звезди. Овај пут Роби је довео скоро све добро што се може довести из српских клубова.

Р: То је прави рецепт. И у моје вријеме су се доводили талентовани играчи из других клубова, само што је сада избор сужен због свих дешавања која су задесила просторе бивше Југославије. Прије су ти фудбалери морали да играју много дуже у нашим клубовима, а данас већ са 18 година (па и раније) напуштају своје матичне клубове.

РСБ: Да ли У Селти или неким другим клубовима из Шпаније има играча за Звезду?

Р: Има, али је питање колико Звезда може да плати. Наш најскупљи играч може да кошта до 1,5 милиона евра, али има ту и јефтинијих играча, играча за позајмицу. Али нас нико не контактира, не пита. Могло би се све то унаприједити, јер као што рекох, ја желим да помогнем Звезди!

РСБ: Да се вратимо на дане вашег боравка у Црвеној звезди. Као прво, која вам је најдража утакмица? Има ли неки догађај који вам је остао у посебном сјећању?

Р: Без премца то је Токио и утакмица са Коло-Колом. Управо за ту утакмицу ме вежу неке посебне успомени и осјећања.
На тој утакмици Дејо је био испровоциран и зарадио је црвени картон. Водили смо 1:0, али смо у свлачионицу отишли са неким страхом. Били смо уплашени и нервозни. Тада је у свлачионицу ушао Драган Џајић. Рекао је да морамо бити опрезни и држати све под контролом. Тада је Белодедић, који је сједио до мене, онако потпуно смирен и хладнокрван, рекао: "Ма похватаћемо их к'о полиција. Неће се видјети на терену".

То нам је повратило самопоуздање, а мени остало у сјећању. Вјеровали смо једни у друге. То је била нешто јединствено за све нас.



РСБ: Послије Токија, слиједила је Будимпешта и меч са Андерлехтом. Један мој пријатељ ме је замолио да Вам честитам за онаj постигнути гол.

Р: Па, да. Одмах послије Токија чекао нас је Андерлехт. Међутим, температурна разлика је била скоро тридесет степени. Ми смо дошли у Будимпешту и видјели смо да је терен залеђен, да играчи Андрлехта имају неке посебне копачке прилагођене тим временским условима. Тада се наша управа растрчала по Будимпешти, па су чак неки отишли и до Беча како би нам обезбједили адекватну опрему. И тако, изашли смо на мегдан једном тиму који је заиста био јак. Ја сам постигао први гол за 1:0, али су Белгијанци окренули резултат. Ипак, смогли смо снаге да дамо свој максимум и крај знате... 3:2 за нас.

РСБ: Ко вам је био најдражи саиграч?

Р: Заиста је незахвално било кога издвојити. Као што сам и рекао, били смо јединствени, Сви смо дисали јединствено за нашу Звезду. Остварили смо успјех који нико на овим просторима није остварио и не вјерујем да ће, наравно осим Звезде. Али, када сам већ поменуо ону ситуацију из свлачионице у Токију, ето, нека буде да ми је Белодедић био најдражи саиграч

РСБ: Мало о дербијима. Колико сте их изгубили и који вам је најдражи?

Р: Изгубио сам само један и то у купу, а најдража ми је побједа на ЈНА послије пенала. Ма Звезда је увијек доминирала над Партизаном. То тада није долазило у питање.

Причамо ми тако још мало, необавезно, око неких ствари...око Толета, Зведине лоше политике итд. И наравно, ја споменем да све ово радим за РСБ, нахвалим екипу и све вас, а Милорад тражи адресу форума да дође и види шта се пише. Мало је рећи да је то људина од човјека. Види се да није од оних којима је само стало до његове личне каријере, него размишља о својој Звезди. У свакој његовој ријечи види се колика љубав и даље куца у његовом срцу за црвено-беле боје.

И за крај ћу издвојити само једну ствар. Питао сам га да ли је био на сусрету генерација. Са малом сјетом каже да није, да га нико није ни звао. Каже: "Звезда је толико велик клуб да такве ствари не би смјеле да јој се дешавају, небитно о коме се ради."

Да, Звездо, не заборављај оне који су нашу историју писали златним словима. Можда ти људи нису Панчев, Роби, Дејо, Белодедић... али то су људи који срцем воле Звезду и који су и данас спремни да помогну. Милорад је спреман за сарадњу у свако доба.

http://www.redstarbelgrade.info/reds...%B8%D1%9B.html
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 5th, 2012, 14:11   #1659
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Foto arhiva - Ljubomir Radanović



















http://crno-bela-nostalgija.blogspot...radanovic.html
alchemist is offline   Reply With Quote
Old August 8th, 2012, 02:20   #1660
alchemist
World Class Player
 
alchemist's Avatar
 
Join Date: 04 2009
Posts: 9,193
Bugari pobeđeni sa 6:1
Vladimir Stanković | 15. 04. 2010. - 00:02h

Uprkos bojkotu od strane hrvatskih klubova, reprezentacija Jugoslavije - sastavljena samo od srpskih fudbalera, oduševila je 8.000 gledalaca na stadionu BSK.



Poznatog fudbalskog radnika dr Kostu Hadžija (slika gore) u seriji i filmu igra glumac Srđan Timarov

Utakmica sa Bugarskom ocenjena je kao "izuzetno važna" jer bi eventualni loš rezultat dao povod kritičarima za napad na novu upravu JNS i sve što ona radi. Očekivanja su bila velika i među ljubiteljima fudbala tako da su ka novom igralištu BSK, izgrađenom na Topčiderskom brdu 1929, od ranog popodneva hrlile mase navijača. Išlo se pešice, tramvajima i ponekim, još uvek retkim, automobilom. Početak je bio zakazan za 16 sati. Ispred dvora utakmici je prisustvovao Boško Jevtić, gledaoce je zabavljala vojna muzika, Bugari su izašli na teren u crvenim dresovima dok su naši fudbaleri bili u plavim.

Timovi su igrali u ovim sastavima:

JUGOSLAVIJA: Jakšić (1) – Ivković (21), Beleslin (7) – Arsenijević (15), Lončarević (2), Đokić (1) –Tirnanić (3), B. Marjanović (14), Luburić (5), Vujadinović (3), Hrnjaček (4). Debitovali su golman Jakšić i half Đokić.

BUGARSKA: Spirov–Nikolsov, Kalkandžijev–Efremov, Rafajlov, Lozanov I (od 46. min. Dimitrov) – Stajkov, Prodanov, Lozanov II, Pešev, Pančev.

Jugoslavija je povela već u 2. minutu snažnim šutem Vujadinovića sa nekih 15 metara. U 22. minutu bilo je 2:0, Moša Marjanović je majstorski iz slobodnog udarca savladao Spirova. Na stadionu je vladalo pravo oduševljenje, šeširi su poleteli u vazduh, dlanovi su brideli od aplauza, grla već promukla od poklika podrške majstorima u plavim dresovima. Publika se malo smirila kada je u 35. minutu Pešev prešao Ivkovića i savladao debitanta na našem golu Milovana Jakšića.

To je bio rezultat poluvremena, uz opšte zadovoljstvo igrom jugoslovenskog tima. Raspoloženje se još više popravilo u 57. minutu, kada je Aleksandar Tirnanić sa 15 metara bukvalno probio mrežu bugarskog gola! Na 4:1 povisio je Moša Marjanović glavom u 70. minutu, a Bugare su dotukli Vujadinović u 81. minutu atraktivnim šutom preko glave i Hrnjaček minut pred kraj posle šuta Marjanovića iz slobodnog udarca sa 30 metara. Golman je kratko odbio loptu, Hrnjaček je pritrčao i poslao je u mrežu na opšte oduševljenje gledalaca – 6:1 za Jugoslaviju!

Bugarski državni kapiten Nikifor Lazarov je izjavio:

"Jugosloveni su bili bolji i zaslužili su pobedu. Najbolji su igrači desno krilo, desna polutka i levi bek. S naše strane jedino je zadovoljio golman. Ostali nisu u treningu. Sudija je bio vrlo dobar."

Savezni kapiten Boško Simonović blistao je od zadovoljstva, ali je u izjavi za novine ostao strog prema igračima:

"Igrom nisam najzadovoljniji jer pojedinci, kao Ivković i Lončarević, nisu dali ono što je trebalo da daju. Potpuno sam zadovoljan igrom Marjanovića i Tirnanića, koji su uglavnom bili nosioci svih navala. Ostali igrači trudili su se, igrali sa voljom i izvršili svoju dužnost."

U senci velike pobede jugoslovenske, iako de fakto srpske reprezentacije nad Bugarskom, ostala su dva druga važna fudbalska događaja te nedelje. U Beogradu je održana Izborna skupština Zbora nogometnih sudija, za predsednika je izabran inženjer g. Brana Veljković, dok je u Novom Sadu osnovan Novosadski loptački podsavez, a za predsednika je izabran advokat Kosta Hadži.

Kosta Hadži, političar i sportski radnik



Dr Kosta Hadži (08. 11. 1898, Vršac – 6. 10. 1971, Novi Sad) bio je istaknuti pravnik i zaslužni fudbalski radnik, jedan od osnivača, sa 16 godina, Vojvodine 1914, a od 1922. do 1924. i njen trener. Rodio se kao prvo od desetoro dece pravnika Koste Hadžija. Gimnaziju je učio u Segedinu i Novom Sadu. Od 1919. do 1922. studirao je prava u Parizu i Kanu. Advokatski ispit položio je 1927. i ostao aktivan u profesiji do 1961. Bio je član Upravnog odbora Matice srpske od 1933. do 1939. Takođe je bio politički aktivan kao član Samostalne demokratske stranke. Za vreme Šestojanuarske diktature pokrenuo je list "Rad", koji je napadao režim, ali je uspeo da izda samo pet brojeva. Osnovao je podsaveze u Novom Sadu i i Zrenjaninu. Bio je jedan od najuticajnijih funkcionera u Jugoslovenskom fudbalskom savezu po njegovom preseljenju u Beograd i jedan od vođa puta na Prvo svetsko prvenstvo u Montevideo.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/1...obedjeni-sa-61
alchemist is offline   Reply With Quote
Reply


Currently Active Users Viewing This Thread: 1 (0 members and 1 guests)
 
Thread Tools
Display Modes

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

vB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off
Forum Jump


All times are GMT +1. The time now is 11:15.


Copyright ©1999-2013, Xtratime.org. All Rights Reserved.
Powered by vBulletin® Version 3.6.12
Copyright ©2000 - 2014, Jelsoft Enterprises Ltd.