Greats Of The Past [Archive] - Page 7 - Xtratime Community

Greats Of The Past

Pages : 1 2 3 4 5 6 [7] 8 9 10

alchemist
May 3rd, 2012, 00:18
Milan Gurovic

u6BUlLCM_H8

PhBAWU-iAb4

alchemist
May 3rd, 2012, 10:50
ALBERT NAĐ
19.04.2011 20:36 |

Možete da zamislite kakav sam „đavo“ bio kad sam sa 14 meseci uspeo da polomim ruku. Ortoped mi je jedva stavio gips koliko mi je ruka bila mala

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/1302464581020100324mmNadj02.jpg

Na mestu baštica kroz koje se, gazeći komšijski luk, papriku, paradajz (...), nekadašnji proslavljeni fudbalski reprezentativac, a danas sportski direktor crno-belih Albert Nađ probijao na putu do svoje osnovne škole „Oton Župančić“, koja se sada zove „Desanka Maksimović“, nikao je Partizanov trening kamp Zemunelo. A u doba kada je, kako je otkrio za MOZZART Sport, ostvario svoj prvi fudbalski debi, i to za čuvene Kosmos juniorse iz kraja, kroz njegovu ulicu još ni asfalt nije prošao. Mada je rođen sa šumom na srcu i mada je bio toliko „kršan“ da je mogao bez saginjanja da prođe ispod golića, vršnjaci iz Galenike i drugih ekipa iz kraja nisu se naigrali lopte pored Adija.

„Dok moj otac Joška nije dobio veći stan od Ikarbusa, živeli smo s babom bukvalno u dve sobe. Ali ništa nam nije falilo. Obožavao sam, a i danas obožavam taj deo Zemuna u kojem sam odrastao. Visili smo dan i noć na terenima, pikali lopte, organizovali takmičenja u fudbalu, a timovi su nosili imena po ulicama iz naselja... Napravimo predah samo kad dođe vreme za hleb s mašću i paprikom i sok od zove. A kad nije bilo lopte, išlo se na Dunav. Još od malih nogu otac mi je usadio ljubav prema pecanju. Taj hobi i dan-danas veoma intenzivno upražnjavam.“

U osnovnoj školi Albert je bio vrlo dobar đak. Znalo se - što pre uraditi domaći pa napolje, da lopta ne bi trpela. Kad su se uveče vraćali kući, seća se Albert Nađ, majka je njemu i bratu „ribaćom“ četkom i rakijom skidala šljaku koja se od uklizavanja uvukla u kožu.

KARIJERA Pored crno-belih s Topčiderskog (Partizan) i Banovog brda (Čukarički), Albert Nađ je igrao i za španske klubove Betis, Ovijedo i Elče, kao i za ruski Rostov. Za reprezentaciju je odigrao 45 mečeva i postigao tri gola. Učestvovao je na Evropskom prvenstvu 2000. i Mundijalu 2006. godine.

„Zbog onog šuma na srcu nisam mogao da dobijem legitimaciju, pa su me u Teleoptiku švercovali, zapravo, igrao sam pod nekim drugim imenom. Kasnije su, naravno, utvrdili da to nije ništa strašno i da s tim bez problema mogu da igram. Bio sam toliko mali da nisu imali kopačke za mene, pa sam morao da guram novine i u one najmanje koje sam dobio. Dobro se sećam dana kada sam postao heroj u kraju – igrali smo sa Zvezdom neku utakmicu i gubili 1:0 petnaest minuta pre kraja. Uvede me trener, ja dam gol i još bude penal na meni i pobedimo. Još to po podne ljudi iz Zvezde došli su kod mojih kući, hteli da me vode. Obećavali su ocu posao, majci da će otvoriti frizerski salon… Znam samo da sam pred njima klekao pred oca i kroz plač ga molio da me ne šalje u Zvezdu, jer ću umreti ako odem tamo… I šta će ćovek, nije hteo preko moje volje, iako je to, po njegovom mišljenju, bila velika prilika za mene.“

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13024645832s%20roditeljima%20i%20starijim%20bratom .jpg

Međutim, nedelju dana kasnije, na Albertovu sreću, ponovio se isti scenario, samo što je scenografija bila premeštena u Humsku.

„Igrali smo s Partizanom i dogodilo se nešto slično kao protiv Zvezde. Igrao sam tada na ime nekog Srđana. Ljudi iz Partizana su posle utakmice videli to u protokolu i, kada sam prolazio pored njih, pokušali su da me dozovu, ali se nisam obazirao, bio sam toliko pod utiskom utakmice da sam zaboravio kako sam se „zvao“. Srećom, moj stric im je tada objasnio o čemu se radi, dao im adresu i oni su došli… Samo sam pitao kad je trening. Dragan Ćirić i ja smo isti dan ušli prvi put u svlačionicu Partizana.“

Albert Nađ upisao je srednju ugostiteljsku školu, smer za kuvara. Pre svega zbog oca, koji je odlično znao da kuva.

„Kako sam s Partizanom često putovao po turnirima, iz nekih predmeta bio sam neocenjen, nisam imao dovoljan fond časova. Profesorka srpskog htela je zbog toga da me ruši na popravni, pa sam morao u vozu, na putu, da čitam „Anu Karenjinu“. I s marksizmom je bilo slično – tu ništa nisam razumeo, ali sam za komisiju sve nabubao napamet i „ubo“ čak četvorku.“

Već sa 16-17 godina Albert Nađ je bio priključen prvom timu. Obaveze su bile toliko velike da je treću godinu morao da upiše vanredno, što se nije baš svidelo majci Zorici.

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13024468370albert%20stoji%20pored%20trenera%20u%20 pionirima%20teleoptika.jpg

„Tako sam odlučio jer sam znao da će fudbal biti moj posao, da ću od toga živeti. Pogotovo kad smo Savo Milošević, Dragan Ćirić, Nenad Bjeković junior i ja potpisali prve ugovore s Partizanom, za koje smo, po pravilniku, dobili po 24 prosečne plate u klubu. Čim su legle pare, mi u Beobanku, pa na Slaviju u Mek, gde smo se „ubili“ od hrane… Kasnije smo svi kupili „peglice“ i potrefilo se da su sve bile maslinastozelene, pa su ljudi mislili da smo ih dobili od vojske…“

Debi za prvi tim

"Dan posle jedne utakmice u omladincima, rekli su mi da se narednog dana javim u hotel Palas, gde su prvotimci bili u karantinu pred meč s Pelisterom. Bio mi je to jedan od najsrećnijih i najtužnijih dana u životu, jer mi je samo dan pre umro deda, koji je od pionira pratio sve moje utakmice u Partizanu, a nije dočekao da debitujem za prvi tim. A to mu je bila velika želja…

Prvi tim je tada vodio Ivica Osim. Kada sam ušao u svlačionicu, samo sam ćutao, nisam smeo nigde da gledam, osim u pod. Sećam se da je Slaviša Jokanović tada rekao: „Ko je ovaj zakržljali, gde će on da igra fudbal?“ Međutim, taj „zakržljali“ je uspeo, došao do prvog tima, postao kapiten i uz celu tadašnju generaciju stasao u pravog igrača. Moja generacija je s nepunih 19-20 godina osvojila prvu duplu krunu posle četrdesetak godina, što je bio veliki uspeh za klub…"

Borjan Popović

(noćni urednik dnevnog lista Press, prethodno radio u Večernjim novosti, između ostalog i kao dugogodišnji dopisnik iz Zagreba)

http://www.mozzartsport.com/kad-sam-bio-mali/albert-nad

alchemist
May 3rd, 2012, 10:54
ANDRIJA GERIĆ
19.04.2011 20:36 |

Sećam se da je moj otac kao univerzitetski profesor zarađivao 10, a ja 12 nemačkih maraka. Činilo mi se tada da je ceo svet moj i da sve mogu, pa i da kupim duksericu koja je tada koštala kao dve tatine plate

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13024674000otvaranje.jpg

„Paralelno s gimnazijom „Zmaj Jova Jovanović“ upisao sam i srednju muzičku školu, jer sam još kao mali voleo da sviram gitaru. A završio sam i osnovnu muzičku. Išao sam i na takmičenja kamernih sastava, čak sam i neke nagrade osvajao. Međutim, završio sam samo prve dve godine te srednje. Zapeo sam na „prepoznavanju muzičkih oblika“. To je bilo strašno – puste neku melodiju, iskopaju „iz naftalina“, pa ti sad kontaj šta je, ko je pisao, koji period... Ma strašno. A i profesorka koja mi je to predavala bila je Nemica, pa ju je njena ambasada tada savetovala da napusti našu zemlju. Znaš ono, početkom devedesetih. Svirao sam posle i s društvom, ali sve dok nisam uvideo da najgore prođu oni što sviraju. Dok ostali zavode devojke, ja sam pravio romantiku i drljao po žicama...“

Da nije postao igrač s najviše osvojenih trofeja u istoriji srpske i jugoslovenske odbojke, Andrija Gerić, čuveni srednji bloker iz Novog Sada, danas bi se verovatno bavio – astrofizikom. To mu je bar bila želja u osnovnoj školi. A kako je tokom osmogodišnjeg školovanja uspevao da uklopi sekcije i takmičenja iz matematike, fizike, hemije (bio drugi u Vojvodini), pa čak i saobraćajnu sekciju, a pri tom je bio vukovac i paralelno trenirao košarku i odbojku? To je bila osnova našeg interesovanja prilikom razgovora koji smo vodili.

„Moji roditelji bili su univerzitetski profesori i od malih nogu su sestru i mene usmeravali na knjigu. Ali to ne znači da nisam imao vremena za igru, sve je bila stvar dobre organizacije. Mada, ne sećam se sad da sam imao nešto previše slobodnog, zapravo neiskorišćenog vremena.“

Ipak, sportsku inicijaciju Andrija je doživeo ispred zgrade u Novom naselju, gde je stanovao, ako se ne računa pokušaj treniranja džudoa u petoj godini.

„Mi smo stalno izmišljali neke nove igrice s loptom. Sećam se, na primer, košarke - koševi su bile šarke od ulaznih vrata, pa neke igrice koju smo zvali „sedećki“, kada si, držeći se rukama za neke šipke gde su se parkirali bicikli, iz sedećeg položaja morao da šutiraš loptu…“

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13024674012Untitled-4.jpg

A prvi susret s odbojkom pamtiće po specifičnom načinu razbijanja straha od odbojkaške lopte, koji mu je u trećem razredu osnovne škole demonstrirao nastavnik Stevan Mocko.

„Kao i svi početnici, uglavnom sam se, odbojkaškom terminologijom rečeno, isprva družio sa zidom. Nastavnik je onda pokušavao da mi objasni da ne boli kad te odbojkaška lopta udari u glavu, koristeći tehniku „lagani smeč u lice“. Imao je pomalo ekstremne metode, ali upalile su, bar u mom slučaju.“

U šestom razredu usledila je prva prekretnica u životu. Budući da je naglo izrastao, a da je zbog nedostatka kalcijuma morao malo da redukuje fizičke aktivnosti, trebalo je da kaže „zbogom“ jednom od dva trenera – onom koji ga je trenirao košarku ili onom od kog je učio osnove odbojke.

„Prelomio sam u korist odbojke, što je veoma razljutilo ovog drugog, koji mi je rekao da idem i da se više ne vraćam, te da me neće više primiti sve i da ga molim. Ispostavilo se da mi je učino dobro, kao i neki ljudi iz Proletera, za koji sam kasnije igrao na dvojnu registraciju pre nego što sam upao u prvi tim Vojvodine. Ubijali su me u pojam, govorili su mi da neće od mene nikad biti ništa, što mi je samo dalo veću snagu i volju da treniram još jače.“

Andrija je u srednjoj školi bio vukovac „samo“ u prvoj godini, posle je morao da se zadovolji odličnim uspehom „ukaljanim“ po kojom četvorkom.

„Tu sam već počeo i ozbiljnije da treniram. Srećom, imao sam odličnu razrednu, Nadu Marinčev, koja mi je sve to pravdala. Iz Vojvodine su me pritiskali da, zbog čestih treninga, utakmica i putovanja, četvrtu godinu upišem vanredno, ali moji Katarina i Ljubomir ni da čuju. Oni su me videli na fakuletu i tačka. Taj njihov pritisak trajao je sve do Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine, kada sam s reprezentacijom uzeo bronzu. Onda su valjda shvatili šta će biti moj životni poziv. Mada, posle srednje škole sam upisao informatiku, ali dalje od druge godine, uz onakav tempo treninga i utakmica, nisam mogao. Kasnije sam, na nagovor oca, upisao i završio Višu trenersku.“

Prve pare od sporta dobio je već kao junior. Tada, početkom devedesetih, to je bio ozbiljan novac.

„Sećam se da je moj otac kao univerzitetski profesor zarađivao 10, a ja 12 nemačkih maraka. Činilo mi se tada da je ceo svet moj i da sve mogu, pa i da kupim duksericu koja je tada koštala kao dve tatine plate. I nisam se baš dobro proveo zbog toga kada sam došao kući s novom garderobom.“

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13024674002Untitled-1.jpg

Andrija je suprugu Tamaru, s kojom ima dvoje dece, upoznao još u osnovnoj školi.

„Tamara i ja smo vršnjaci, ali smo išli u različita odeljenja. Međutim, tada se nismo „mirisali“, jer je ona odlično pisala sastave iz srpskog, koje je naš razredni starešina uvek čitao naglas, a to je moje drugare i mene strašno nerviralo. Kasnije smo upisali prirodno-matematički smer gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ i, da bih sebe spasao loših ocena, na časovima srpskog jezika sedeo sam pored nje kako bi ona bila u mogućnosti da mi pomogne pri sastavima. To je bio prvi kontakt, ali i početak našeg prijateljstva. Iako smo živeli u istom delu grada i bili komšije, nismo se intenzivno družili. Simpatije između nas rasplamsale su se tek krajem trećeg razreda srednje škole. Ona se zaljubila dok sam ja recitovao neku pesmu, a ja dok je ona odgovarala na času…“

Kad smo ga pitali ima li nešto iz perioda njegovog detinjstva i odrastanja za čime žali, Andrija je kao iz topa, ali uz osmeh, odgovorio:

„To što nisam otišao, odnosno pobegao na matursku ekskurziju na Taru. Bilo je šanse da stignem, jer je utakmica koju smo tada igrali trebalo da bude u tri, ali je kasnije pomerena za osam sati. I ne odoh ja na Taru…“
Karijera

Andrija Gerić je osvojio najviše trofeja u istoriji naše odbojke. Rođen je 24. januara 1977, a karijeru počeo 1993. godine u Vojvodini. Igrao je potom od 1999. do 2008. godine u Italiji, zatim je godinu dana proveo u Panatinaikosu, da bi iduće sezone ponovo igrao na „čizmi“, u Latini.

Ima osvojenu Ligu šampiona, dva Kupa CEV-a, jedno prvenstvo Italije i Kup Italije, kao i šest titula u Srbiji s Vojvodinom. Gerić je s reprezentacijom osvojio zlato i bronzu na Olimpijskim igrama, srebro na Svetskom prvenstvu, zlato, srebro i dve bronze na Evropskom prvenstvu i tri srebra u Svetskoj ligi.

Borjan Popović

(noćni urednik dnevnog lista Press, prethodno radio u Večernjim novosti, između ostalog i kao dugogodišnji dopisnik iz Zagreba)

http://www.mozzartsport.com/kad-sam-bio-mali/andrija-geric

alchemist
May 3rd, 2012, 22:30
Ispovest Ranka Žeravice: "Žućko je umro na rukama moje supruge"
Aleksandar Nikolić | 20. 02. 2012. - 07:22h

Nikad nisam zaboravio da sam dete sa sela i da volim svoju otadžbinu ma kako se ona zvala i ma dokle se prostirala. Moji preci Žeravice stigli su iz Hercegovine u Mošorinsku krajinu na severu Banata.

http://www.blic.rs/data/images/2012-02-18/214963_ispovest05-zeravica-foto-aleksandar-dimitrijevic_f.jpg?ver=1329601859

U vreme Marije Terezije preselili su se u okolinu Kikinde. Milorad Žeravica je u Dragutinovu, današnjem Novom Miloševu na nekoliko kilometara od Kikinde, posedovao zemlju i bogato opremljenu radionicu. Rečnikom komunista, bio je kulak. Milorad se oženio Gordanom i kako su mi uvek govorili sa mnom im je radost ušla u kuću. Imao sam divne roditelje koji su me učili marljivosti, ali su rano otkrili da će me moja velika radoznalost rano odvesti od upravljanja poljoprivrednim gazdinstvom. Više sam voleo da čitam knjige dok čuvam stoku i majstorišem po radionici, nego da radim u polju. Činilo mi se da život ne može da bude lepši sve dok nam rat nije ušao u kuću.

http://www.blic.rs/data/images/2012-02-18/214960_ispovest02-zeravica-foto-fonet_f.jpg?ver=1329601889

U Crvenoj zvezdi se oseća kao kod svoje kuće

Paor, fudbaler, pa košarkaš

Oca su mi fašisti odmah odveli u zarobljeništvo, a majka, brat i ja smo se sklanjali od vojske. Bio sam gimnazijalac, ali sam retko sedeo u klupama zbog konstantnog bombardovanja, pa sam u toku rata obavljao paorske poslove kao najstarija muška glava u kući. Održavali smo imanje i stoku koliko smo mogli od otimačine različitih razbojnika i oficira. Pred oslobođenje zatekli smo se na salašu i pred ruskim jedinicama bežali u šumu da nas ne bi pobili. Trčao sam sa majkom i bratom ispod kiše metaka i granata Crvene armije.

Kada sam se 1946. vratio u gimnaziju, jedina misao u mojoj glavi bila je: “Svi smo živi - dobro je”. Bio sam svestan da od planiranih studija tehnike u Pragu nema ništa, ali bar su nam glave bile na ramenima. Igrao sam fudbal po selima za školski tim, ali nisam želeo da se napijam sa saigračima i trenerom posle utkmica. Neki oficir KNOJ-a koga su zvali Gibanica doneo je košarkašku loptu u gimnazijsko dvorište u Kikindi. Preko puta u Sokolskom domu smo iscrtali igralište i okačili koševe. Natucao je pravila, pa sam sa drugarima u prvo vreme igro neku našu košarku. Bila je to ljubav na prvi koš. Košarka - elegantan i pametan sport.

http://www.blic.rs/data/images/2012-02-18/214959_ispovest01-zeravica-foto-aleksandar-dimitrijevic_f.jpg?ver=1329601923

Treneri svetske klase - Žeravica i Pešić

Komunisti mi samo loptu nisu oduzeli

Studije mašinstva u Beogradu nisam mogao da upišem jer sam od komunista bio označen kao sin kulaka. Dozvolili su mi da studiram rudarstvo, ali kada sam prvi put otišao na praksu shvatio sam da taj posao nikada u životu neću raditi. Bio sam odličan student, pa su me pustili da drugu godinu upišem na geologiji. Sutradan je do mene stigla vest da su nam nove vlasti oduzele imovinu.

Milorada su kao predratnog kulaka i klasnog neprijatelja bez optužnice odveli u zatvor. Majku sam zatekao kako pleče. Ostavili su nam sto, četiri stolice i dva kreveta. Znao sam da nemam gde da se vratim i zato sam zapustio studije. Košarkaška lopta je bila moja jedina radost. Samo nju mi komunisti nisu oduzeli. Spavao sam svuda. Po lepom vremenu na klupi u parku, a od kijameta se sklanjao u čekaonicu Železničke stanice. Imao sam divne drugare koju delili hranu sa mnom. Pokušao sam da igram košarku u Slaviji, ali ona se raspala. U Metalcu sam bio prekobrojan, a u Radničkom sa Crvenog krsta sam našao novi život.

http://www.blic.rs/data/images/2012-02-18/214961_ispovest03-zeravica-foto-fonet_f.jpg?ver=1329601959

Sa Mlađanom Šilobadom

Džepovi puni hleba

Preko dana sam trenirao, a uveče spavao na strunjačama. Konačno sam bio deo nečega. Prihvatili su me kao rod i zato sam se trudio da igram što bolje mogu.

Tadašnji predsednik Radničkog, legendarni sportski radnik Ante Lambaša, shvatio je kakvoj sam situaciji, pa mi je ponudio da treniram da selektiram i treniram žensku ekipu za ručak u ekskluzivnoj menzi “Maraton”. Tu su se hranili fudbaleri Crvene zvezde i poneki vrhunski sportista.

Kada sam prvi put seo za sto u toj menzi i video korpe sa hlebom umalo se nisam onesvestio. Svaki put bih iz te menze nosio pune džepove hleba u Radnički. Nije me bilo sramota. Bilo mi je važno da moji saigrači imaju šta da večeraju. Posle godinu dana naš trener Mija Stefanović je otišao u Austriju, pa sam preuzeo vođenje ekipe dok sam još igrao za prvi tim. Bili su to moji pionirski trenerski zahvati. Nisam bio gladan i imao sam gde da spavam.

Konačno sam život mogao da posvetim košarcu.

Ljudi iz republičkog košarkaškog saveza su me imenovali za instruktora za Vojvodinu, pa sam sa dve lopte pod miškom celo leto obilazio sva mesta gde je postojala i najmanja sokolska dvorana. Sa nastavnicima fizičkog sam odabirao talentovanu decu i učio ih košarku. Bio sam prvi profesionalni instruktor košarke u celoj SFRJ.

http://www.blic.rs/data/images/2012-02-18/214967_ispovest-1_f.jpg?ver=1329602036

Zaga - oslonac u životu

Ozbiljno sam se zaljubio u proleće 1957. godine, kada sam se vratio sa odsluženja vojnog roka. Dopala mi se izvanredna košarkašica OKK Beograda Zaga Simić i da bi zadobio njenu pažnju predložio sam joj prelazak u Radnički, gde sam bio trener. Sretali smo se navodno košarke radi, u stvari, svaki put kad bi šetali i išli na kolače ja sam joj se udvarao.

Kada je Zaga konačno pristala da igra košarku na Crvenom krstu postali smo par, a ja sam prestao da budem trener ženske ekipe Radničkog. Posle pet godina otišli smo pred oltar. Zaga je moj najbolji prijatelj u životu. Pravi oslonac. Emotivni, psihološki, racionalni... zajedno smo prošli kroz svakakve situacije. Bili neizmerno radosni kada su nam se rađali sinovi, kada smo ih ženili, kada smo dobijali unuke. Zbog njih često idemo u Saragosu i Čikago...

Život i sve u životu je, kažu Španci, bolje uzimati malom kašikom što ja nisam uvek poštovao, pa je moje srce pre šest godina odlučilo da malo uspori. Da potpuno ne stane pobrinuli su se kardiolozi: Jelica Kelenić, nekada košarkašica Radničkog i državnog tima i profesor Boško Đukanović, hirurg i direktor bolnice “Dedinje”.

“Klinci iz Helsinkija”

http://www.blic.rs/data/images/2012-02-18/214969_ispovest-3_hf.jpg?ver=1329602122

Kao trener udario temelj košarkaškim uspesima Jugoslavije

Na Prvenstvo sveta u Finsku 1967. godine u državni tim sam uvrstio igrače koji nisu proslavili dvadeseti rođendan. Imao sam viziju. Tako su se u Helsinkiju u ekipi našli Krešo Ćosić, Duci Simonović, Dragan Kapičić, Damir Šolman, Goran Brajković i Aljoša Žorga. Porazile su nas Čehoslovačka, Rumunija i Poljska, što nas je odvelo tek na deveto mesto.

Pretrpeo sam mnogo kritika iz Košarkaškog saveza, ali sam znao da su ti momci budućnost jugoslovenske košarke. Za Olimpijske igre u Meksiku 1968. vratio sam u tim Koraća, Daneua i Rajkovića, a od klinaca iz Helsinkija poveo Ćosića, Šolmana i Žorgu, kojima sam pridodao i Nikolu Plećaša. Osvojili smo prvu olimpijsku medalju - srebrnu, a posle još jednog srebra na EP 1969. u Napulju (u grupi u Kazerti prvi put smo na zvaničnom takmičenju dobili SSSR), došla je 1970. i prvo zlato. Jugoslavija je u Ljubljani 1970. postala prvak sveta i okrenula novu stranicu u istoriji košarke. Većina mojih “klinaca iz Helsinkija” postali su prvaci sveta.

Tuga u duši zbog Žućka

Košarkaški savez BiH je organizovao revijalnu utakmicu u Sarajevu na koju je bio pozvan i Radivoj Korać, koji je tada igrao u Italiji. Ubeđivali su ga da bi bilo dobro da igra taj meč iako sam mislio da je besmisleno da on vozi od Padove do Sarajeva radi nekog nevažnog meča.

Ljudi iz Košarkaškog saveza su insistirali i Žućko je igrao u Sarajevu.

Svi igrači su posle utakmice otišli svojim poslom, on je zbog umora prespavao u Sarajevu. Pošto smo bili dobri prijatelji, Zaga i ja smo odlučili da malo porazgovaramo s njim i sledećeg jutra krenemo za Beograd. Kiša nas je pratila na izlasku iz Sarajeva. Žućko je vozio iza nas i ja sam uspeo da preteknem nekog bezobraznog vozača čiji je “tristać” („fijat 1300“) sve vreme bio na ivici da pređe u suprotnu traku.

Kada je Korać hteo da ga zaobiđe, on je malo dodao gas i autobus iz suprotnog pravca je našeg legendarnog košarkaša i intelektualca odveo u smrt. Sve se odigravalo na mostu, kočnice na tom autobusu nisu bile u dobrom stanju i Žućko nije imao gde da skrene. Vratili smo se do mesta nesreće i uneli Radivoja u naša kola u želji da ga odvezemo do prvog lekara. Zaga mu je rukama vraćala organe u stomak. Gledao sam kako Žućko umire na njenim rukama. Tugu koju sam osetio tog 2. juna 1969. godine nikad nisam uspeo da potisnem iz duše.

Urlao sam na Staneta Dolanca

Posvećeni košarkaški radnik Stane Dolanc me je jednom prilikom pitao: “Dobro, Ranko, je l’ ti misliš da selektor košarkaške reprezentacije Jugoslavije treba da bude član Saveza komunista?”.

Bili smo dobri prijatelji jer je Stane uvek gledao kako za košarku da učini što više. Putovao je sa nama po 17 sati autobusom, brinuo se o smeštaju igrača. Njegovo pitanje me je mnogo razočaralo jer je znao da su komunisti posle rata oteli mojoj porodici sve. Počeo sam da vičem na njega. “Je l’ reprezentaciju treba da vode podobni ili sposobni?”, ponavljao sam urlajući na njega. Molio me je za oproštaj i kazao da bi najbolje bilo da taj razgovor zaboravimo kao da se nikada nije dogodio.

Tako je i bilo, ali posle tog događaja nikada kasnije nismo bili bliski prijatelji. Vremena, nazivi država, granice se menjaju, ali čini mi se da su kod nas podobni uvek u prednosti.

Lična karta

http://www.blic.rs/data/images/2012-02-18/214968_ispovest-2_hf.jpg?ver=1329602249

Ranko Žeravica je rođen 17. novembra 1929. godine u Dragutinovu, danas Novom Miloševu. Trenerskim poslom počeo je da se bavi početkom pedesetih, u vreme kada je završavao igračku karijeru.

Sve do 1966. godine radio je kao trener muških i ženskih selekcija u beogradskom Radničkom, a od 1960. godine postaje profesionalni trener u KSJ. U narednih dvadesetak godina sa velikim uspehom u nekoliko navrata vodio je mušku košarkašku reprezentaciju Jugoslavije do najsvetlijih trofeja.

Paralelno sa radom u reprezentaciji, Žeravica je presudno uticao na veliki bum Partizana početkom sedamdesetih godina, kada je selektirao tim predvođen Dalipagićem i Kićanovićem, koji je tokom narednih desetak godina osvojio mnogo trofeja. Bio je trener plavih na tri Olimpijade, tri svetska prvenstva i tri evropska prvenstva.

Ostaće zapamćen i kao trener koji je na prostorima bivše Jugoslavije sa uspehom kombinovao američku i rusku školu košarke. Tokom 1979. i 1980. godine sa uspehom je vodio i reprezentaciju Argentine. FIBA je na svom sastanku povodom 75-godišnjice osnivanja (18. juna 1932) objavila spisak 20 novih članova Kuće slavnih FIBA u Alkobendasu u Španiji. U toj drugoj grupi (prva je primljena 1. marta 2007) 12. septembra 2007. godine nalazio se i Ranko Žeravica.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/307815/Ispovest-Ranka-Zeravice-Zucko-je-umro-na---rukama-moje-supruge

alchemist
May 3rd, 2012, 22:35
FK PARTIZAN - JESEN 2007/08.

JESEN 2007/08
1. kolo Vojvodina -- Partizan 0:1 (0:1)
2. kolo Čukarički Stankom -- Partizan 0:3 (0:2)
3. kolo Partizan -- Banat 4:2 (1:1)
4. kolo OFK Beograd -- Partizan 0:1 (0:0)
5. kolo Partizan -- Napredak 3:1 (2:0)
6. kolo Mladost L -- Partizan 1:4 (1:1)
7. kolo Partizan -- C.zvezda 2:2 (0:1)
8. kolo Smederevo -- Partizan 1:1 (1:0)
9. kolo Partizan -- Hajduk K 2:1 (0:0)
10. kolo Bežanija -- Partizan 0:2 (0:0)
11. kolo Partizan -- Borac Č 0:0
12. kolo Partizan -- Vojvodina 3:3 (2:2)
13. kolo Partizan -- Čukarički Stankom 1:1 (0:0)
14. kolo Banat -- Partizan 0:2 (0:1)
15. kolo Partizan -- OFK Beograd 5:1 (4:1)
16. kolo Napredak -- Partizan 0:2 (0:0)
17. kolo Partizan -- Mladost L 4:0 (1:0)

SASTAV TIMA:
Božović Darko, Antonio Rukavina, Milivoje Ćirković, Nemanja Rnić, Milovan Sikimić, Milan Vještica, Juca, Moreira, Žarko Lazetić , Marko Jovanović, Risto Lakić, Zoran Tošić, Aleksandar Lazevski, Ednilson, Mladen Lazarević, Srđa Knežević, Mladen Božović, Živko Živković, Lamine Diarra, Aleksandar Radosavljević, Nikola Mitrović, Darko Maletić, Stevan Jovetić, Ivan Obradović

85TZrEBUUFk

alchemist
May 3rd, 2012, 22:41
Vlade Divac - Profile Feature

1V807LjAOqE

----------------------------

http://i.cdn.turner.com/nba/nba/2011/news/features/shaun_powell/08/10/vlade-divac-basketball-without-borders/0810-vlade-divac-608a.jpg

Through the NBA's Basketball Without Borders program, Vlade Divac has helped children in the Balkans.
NBA Photos

Divac helps unite former Yugoslavia through hoops project

Posted Aug 10 2011 12:23PM

The mortar shell has long since been replaced by a basketball, the only object being launched whenever the Serbs, Croats and Slovenes get together these days.

There are now leagues that unite players whose families were once involved in a terrible conflict, and there is one person who symbolizes such unity. If there was a basketball equivalent of the Nobel Peace Prize in the former Yugoslavia, ripped apart by ethnic tensions, then Vlade Divac would be the unanimous winner.

He helped launch Basketball Without Borders 10 years ago and this week is running the youth camp in Slovenia, the first time BWB is being held in one of the former Yugoslav republics. Divac, then, has found a mission in life: to be a unifying force within the Balkans, and to find the next great player who, like Divac, can have a long and satisfying NBA career.

"I'm very proud of the project," Divac said. "Having the camp here in the region that had a lot of conflict, and where basketball is the No. 1 sport, is a thrill."

He's a game changer who opened the door for many European players to follow him to the NBA. Five of the top seven players taken in the Draft in June were born outside the U.S. Two of the top 31 were from Yugoslav republics. There are international scouts employed by every team, and the European championships are scoured just as well as the NCAA tournament.

Arvydas Sabonis must be considered the ultimate pioneer in this regard, although Sabonis, by the time he arrived in the NBA, was past his prime and often injured.

Divac, though, enjoyed high visibility in L.A. as a success with the Lakers and later, the Sacramento Kings. He was charismatic and he came from a country that suddenly searched for unifiers during and after the Yugoslav Wars of the early 1990s. And that's why he reverberated more, then and even now, among the European players, who have enriched the league and made it truly global. Divac played 16 seasons in the NBA and is the only player who was both born and raised on basketball outside the U.S. to play in more than 1,000 NBA games.

"We were pioneers," said Divac, who also includes ex-Bulls star Toni Kukoc in that group, "and we built a trust with others from Europe. They could count on us. People were watching our games and it was an opportunity for other guys to think confidently. They figured if Vlade made it, we can, too.

"Now we have Dirk Nowitzki winning the championship, which will only encourage more players from Europe to dream big and try to make it in the NBA."

Divac is deeply involved with finding and developing talent in his native Serbia, as president of that country's Olympic committee, but also in the other republics that fractured off and found independence when Yugoslavia was dissolved. His camp this week brings together 16- and 17-year-olds from all over the Balkans, many of whom will fill out the roster for their national teams, some of whom could find their way to the NBA soon.

When Divac was drafted by the Lakers in 1989, European players were still a bit of a novelty. Since then, though, much has changed. Last season there were a record 84 international players on opening day rosters. The stats of New York, often thought of as a haven for pro hoops talent, had only 24 players in the NBA. That's a testament to how the NBA influenced many of today's generation overseas, but also to Divac, a 7-footer with a sweet mid-range stroke.

"It was a great feeling to finally be in the NBA," he said, "but also a tough road. To come from playing in Europe to the NBA, it was like two different sports. Plus, I had to learn how to play NBA style, to learn the culture and to speak English. It took me a year or so to feel comfortable."

He watched cartoons to improve his English, quickly embraced the basketball lingo and swagger and did whatever Magic Johnson told him to do. That helped a lot.

He never distanced himself from the homeland, though, always returning to play for the national team, although Yugoslavia wasn't the country he once knew and loved. The Yugoslavian teams were suddenly gripped by tension, with players and fans choosing cultural allegiances and eventually splintering off. Divac was deeply troubled by this, especially from his once-close relationship with the late Drazen Petrovic, a Croat. The two did not speak after the war.

That's why Divac helped create Basketball Without Borders in 2001, in part so the kids from the republics could foster a better understanding of each other, through a sport that quickly gained No. 1 status in the Balkans.

In time, Divac will not be remembered as the greatest player from Serbia, which would be fine with him. That would only certify his mission.

"We work with kids and try to show them it's more than just about sport, that it's about making your life better through education and leading a good life," said Divac. "But it is the sport that brought our people together."

Shaun Powell is a veteran NBA writer and columnist. You can e-mail him here and follow him on twitter.

The views on this page do not necessarily reflect the views of the NBA, its clubs or Turner Broadcasting.

http://www.nba.com/2011/news/features/shaun_powell/08/10/vlade-divac-basketball-without-borders/index.html

alchemist
May 4th, 2012, 23:36
Kako smo pokorili Evropu i svet – 1. deo
Objavio Vladimir 25. mart 2011. u Blogovi, Vladimir

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/03/bari.jpg

FK Crvena zvezda šampion Evrope 1990/91

Polako se bližimo jubileju koji je teško ponovljiv. Naš fudbalski klub će sa dva meseca proslaviti 20 godina od osvajanja Kupa evropskih šampiona, i povodom toga serijom tekstova i mi ćemo dati doprinos proslavi velikog jubileja. Svi oni koji nisu imali prilike da uživo prate Zvezdin pohod na krov Evrope i sveta, imaće priliku da barem pokušaju da osete atmosferu koja je tada vladala u Zvezdi, Beogradu i Srbiji, a oni nešto stariji da se podsete najsvetlijih trenutaka naše Crvene zvezde.

-„Darko Pančev i Olmeta, Darko Pančev… i Crvena zvezda je šampion Evrope, Crvena zvezda je pobednik Kupa evropskih šampiona,…“

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/03/pancev.jpg

Darko Pančev u finalu KEŠ-a 29.5.1991.

Reči legendarnog Milojka Pantića nakon odlučujućeg pogotka Zvezdine „Kobre“,sigurno i dan danas ozvanjaju u ušima svih Zvezdaša. Bila je to kulminacija jednog procesa zvanog „Osvajanje evropskog trofeja“, procesa koji je građen više godina i na kraju realizovan baš onako kako se planiralo.

Od samog početka, Crvena zvezda je bila predodređena na uspehe. Uspesi u domaćim okvirima su se ređali jedni za drugim, ali uvek je ostajao žal za nekim velikim evropskih uspehom. A da je bilo prilika i za to, bilo je.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/03/Sampion-1957.jpg

FK Crvena zvezda 1956/57

Prva velika prilika bila je u sezoni 1956/57. Naš klub je u Kup evropskih šampiona ušao nakon treće šampionske titule u jugoslovenskom prvenstvu, a evropsko takmičenje crveno-beli su započeli od 2. kola, tj. od osmine finala. Prvi protivnik bila je holandska ekipa Rapid Harlem. Bez većih problema, naši momci su se plasirali u četvrtfinale, a najzaslužniji za to bio je Bora Kostić koji je u dva meča, tri puta tresao mrežu Holanđana. U narednoj rundi, žreb je na megdan Crvenoj zvezdi doneo ekipu CDNA iz Sofije (današnji CSKA Sofija). Sa dva gola Bore Kostića i jednim pogotkom Vladice Popovića, crveno-beli su na gostovanje u Sofiju otišli rezultatom 3:1. Jedini pogodak za Bugare postigao je Janev u finišu beogradskog susreta. Revanš susret u Sofiji bio je rešen u 29. minutu kada je Tasić izjednačio na 1:1, a do kraja susreta domaći fudbaleri su uspeli samo preko Panajotova da stignu do nedovoljnih 2:1. U borbi za veliko finale, žreb je Zvezdi dodelio ekipu Fiorentine. Iako je u prvom susretu u Beogradu sve bilo na strani našeg kluba, golom Prinija, gosti su na revanš u Firencu otišli sa minimalnom prednošću od 1:0. Revanš susret je okončan bez golova i Italijani su otišli u finale. Te sezone dres Crvene zvezde nosili su: Vladimir Beara, Stevan Veselinov, Vladimir Durković, Miljan Zeković, Momčilo Ilić, Bora Kostić, Srboljub Krivokuća, Predrag Marković, Rajko Mitić, Branko Nešović, Vladica Popović, Ivan Popović, Anton Rudinski, Ljubiša Spajić, Branko Stanković, Nikola Stipić, Lazar Tasić, Ivan Toplak, Novak Tomić, Dragoslav Šekularac i Jovan Cokić. Ekipu je sa klupe predvodio Milovan Ćirić.

Nova šansa za osvajanje Evrope ukazala se tek nakon 14 godina. U sezonu 1970/71, Crvena zvezda je ušla kao šampioan SFRJ jubilarni 10. put.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/03/Kup-1971.jpg

FK Crvena zvezda 1970/71

Predvođeni legendarnim Miljanom Miljanićem, crveno-beli su na evropski put krenuli iz Mađarske. Otvaranje sezone u 1. kolu KEŠ-a nije bilo za pamćenje. Naši momci su u Budimpešti poraženi od Ujpešt Dože rezultatom 2:0. Revanš u Beogradu protekao je u znaku Zorana Filipovića koji je dva puta tresao mrežu Mađara, a još po jednom su put do mreže pronalazili Džajić i Ostojić za konačnih i velikih 4:0. Osmina finala je bila daleko lakša. Rumunski UTA Arad je eliminisan sa dve lake pobede 3:0 i 3:1. Pravo iskušenje je tek čekalo. Šampion Demokratske Republike Nemačke, ekipa Karl Cajs Jene bio je najteži protivnik. Loše je počelo na prvom susretu u Jeni, ali je ipak izboren obećavajući poraz 2:3. Revanš u Beogradu predstavljao je rapsodiju naših momaka i gost je deklasiran sa 4:0. Na putu ka finalu i meču sa Ajaksom stajao je atinski Panatinaikos. Iako su crveno-beli igrali bez pomoći kažnjenog Dragana Džajića, nakon beogradskih 4:1 niko nije sumnjao u plasman u finale. Gol Andoniadisa već u prvom minutu atinskog revanša kao da je bio nagoveštaj i Zvezdinog evropskog kraja. Isti igrač je postigao još jedan pogodak, a kada je Kamaras u 64. minutu doneo neverovatnih 3:0 za „zelene“ bilo je jasno da od finala sa Ajaksom nema ništa. Godinama kasnije su kružile razne priče o ovom susretu. Između ostalih i da su naši fudbaleri čak bili i otrovani hranom u hotelu. Ipak, bez obzira na sve ostaje žal za još jednom propuštenom prilikom. Crveno-beli dres te sezone nosili su: Zoran Antonijević, Jovan Aćimović, Vladislav Bogićević, Kiro Dojčinovski, Ratomir Dujković, Milovan Đorić, Slobodan Janković, Sava Karapandžić, Stanislav Karasi, Mihalj Keri, Branko Klenkovski, Petar Krivokuća, Trifun Mihajlović, Mile Novković, Stevan Ostojić, Aleksandar Panajotović, Miroslav Pavlović, Branko Radović, Zoran Filipović i Dragan Džajić.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/03/finale-kupa-uefa.jpg

FK Crvena zvezda u finalu Kupa UEFA

Najbliži evropskom trofeju, fudbaleri Crvene zvezde bili su u sezoni 1978/79, kada su predvođeni legendarnim Brankom Stankovićem igrali prvo finale nekog evropskog takmičenja. Na terenu nezamenljivi Dušan Savić i Vladimir Petrović Pižon doveli su Crvenu zvezdu do finala Kupa UEFA. Sezona je počela katastrofalno. Dinamo iz Berlina je deklasirao naše momke u prvom meču sa 5:2, ali je Marakana sve to nadoknadila i crveno-beli su rezultatom 4:1 obezbedili dalje takmičenje. Zatim su usledili Sporting iz Hihona (1:0; 1:1), Arsenal (1:0; 1:1), Vest Bromvič (1:0; 1:1) i u polufinalu Herta (1:0; 1:2). U finalu je čekala Borusija iz Menhengladbaha koja je ipak prevashodno sudijskim lakrdijama stigla do trofeja u dva meča – 1:1 i 0:1. Bila je to još jedna propuštena šansa, i još jedna lekcija koja je pokazala da našem klubu ne fali mnogo do evropskog trofeja.

Ta 1979. godina ipak je imala još jedan veoma važan segment u kasnijem osvajanju evropskog trona. Stevan Stojanović, koji je u Bariju kao kapiten prvi podigao „trofej sa velikim ušima“, stigao je u redove Crvene zvezde kao petnaestogodišnji mladić.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/03/stojanovic.jpg

Stevan Stojanović prima pehar namenjen pobedniku KEŠ-a od Lenarta Johansona

80-te godine XX veka nisu donele neke zapaženije evropske rezultate, ali su pomogle u pronalaženju greške. Rukovodstvo našeg kluba je konačno polovinom pretposlednje decenije prošlog veka shvatilo gde se to godinama grešilo i šta je to što još nedostaje. Zvezda je najčešće bila bolja u odmeravanju snaga u evropskim kupovima, ali je i pored toga prerano završavala takmičenja. A onda je nascenu stupio Dragan Džajić. Ako me sećanje ne vara, negde 1986. godine je na jednoj od sednica rukovodstva FK Crvena zvezda predočio smeo plan – Crvena zvezda će osvojiti evropski trofej u narednih 5 godina.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/03/dzaja.jpg

Dragan Džajić

Ali o tome u sledećoj prilici…

http://www.mojacrvenazvezda.net/5076/2011/03/25/kako-smo-pokorili-evropu-i-svet-1-deo/

alchemist
May 4th, 2012, 23:45
Kako smo pokorili Evropu i svet – 2. deo
Objavio Vladimir 1. april 2011. u Blogovi, Vladimir

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/liga-sampiona-pehar.jpg

… i tako se krenulo polovinom 80-tih godina XX veka sa veoma hrabrim projektom da naša Crvena zvezda u roku od pet godina dođe do nekog evropskog trofeja. Domaći trofeji su gotovo redovno „stanovali“ na adresi Ljutice Bogdana 1a, ali ono što je klubu falilo bio je ukras u vidu velikog međunarodnog trofeja. Crveno-beli jesu dva puta stizali do trofeja u Dunavskom, odnosno Mitropa kupu 1958. godine i u sezoni 1967/68, ali to nije zadovoljavalo aspiracije.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/mitropa_kup_pehar1.jpg

Mitropa kup

Da podsetimo, 1958. crveno-beli su do trofeja stigli preko čehoslovačke Dukle (2:0; 0:0), Lokomotive iz Sofije (4:4; 1:0), beogradskog Radničkog (0:0; 2:1) i u finalu Rude Hvezde iz Čehoslovačke (4:1; 3:2), a u sezoni 1967/68 put do trofeja vodio je preko mađarskog Đera (3:0; 1:3), Intera iz Bratislave (3:0; 2:3), Ujpešt Dože (0:1; 4:1) i Spartaka iz Trnave (0:1; 4:1).

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/Cvele-i-Dzaja-sa-peharom-1_resize.jpg

Dragan Džajić i Vladimir Cvetković

Ipak je veliki evropski trofej bio san svih generacija našeg kluba. Ali je tek rukovodstvo kluba predvođeno Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem skovalo plan kako se do toga može i doći. Do tada, insistiralo se na pravljenju jakog tima iz sopstvene fudbalske škole. Novi plan je bio apsolutno posvećen tržišnoj privredi, tj. ideja je bila da se kupi sve najbolje sa područja tadašnje zajedničke države, i da se njima pridodaju najtelentovaniji fudbaleri iz sopstvene škole.

Interesantan je podatak da je možda jedan odlazak iz kluba bio i ključan u stvaranju velike Crvene zvezde. Naime, 1. juna 1986. godine iz našeg kluba u redove najvećeg rivala otišao je dotadašnji ljubimac svih Zvezdaša, Milko Đurovski. Nesporazum oko dobijanja stana bio je dovoljan Milku da crveno-beli dres zameni crno-belim. Još iste večeri na nekoliko mesta u Beogradu osvanuo je grafit „Idi Milko ko te j…, može Zvezda i bez

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/djurovski.jpg

Milko Đurovski

tebe“. I mogla je. U istom prelaznom roku postavljen je kamen temeljac evropske Crvene zvezde. Za šefa stručnog štaba imenovan je Velibor Vasović, iz Osijeka je vraćen Slobodan Marović, iz zagrebačkog Dinama dovedeni su Milivoj Bračun i Bora Cvetković, a iz niškog Radničkog niko drugi do Dragan Stojković Piksi. Domaće prvenstvo ipak nije donelo velike uspehe. Iako je Dinamo iz Zagreba „popio petardu“ na Marakani, Želja u Sarajevu primio šest komada, naša Zvezda je šampionat završila tek na trećoj poziciji iza Partizana i mostarskog Veleža. Učešće u KEŠ-u završeno je u četvrtfinalu. Posle Panatinaikosa (3:0; 1:2) i Rozenborga (3:0; 4:1), nepremostiva prepreka bio je veliki Real. Nakon fantastične pobede u Beogradu 4:2, usledio je madridski poraz 0:2, ali je i taj neuspeh pokazao da Zvezda ima štofa za evropski vrh.

Leto 1987. godine na Marakanu je dovelo Roberta Prosinečkog. Njega je iz Dinama prosto oterao Miroslav Ćiro Blažević, ali je rukovodstvo Crvene zvezde imalo sluha da uoči kakav talenat leži u ovom tada osamnaestogodišnjem mladiću. Istog leta crveno-beli dres obukli su i Dragiša Binić koji je stigao iz niškog Radničkog i Refik Šabanadžović iz sarajevskog Željezničara. U domaćem prvenstvu osvojena je 16. šampionska titula, ali ono što je brinulo bio je još jedan evropski neuspeh. U Kupu UEFA nakon bugarskog Botev Plovdiva (3:0; 2:2), usledio je dvomeč sa belgijskim Brižom. Nakom beogradskih 3:1, na gostovanju je usledila prava katastrofa. Briž je slavio sa 4:0. Pored toga sezona je završena neuspehom i u nacionalnom Kupu. U finalu na stadionu JNA bolji od crveno-belih bio je tadašnji drugoligaš banjalučki Borac rezultatom 1:0.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/savicevic-i-pancev.jpg

Dejan Savićević i Darko Pančev

Zbog svega toga, Vasovića je na klupi nasledio Branko Stanković koji je deset godina ranije doveo Zvezdu do finala Kupa UEFA, a pristigle su i dve zvezde prelaznog roka. Iz podgoričke (tada titogradske) Budućnosti došao je Dejan Savićević, a iz skopskog Vardara Darko Pančev. Pored njih dres našeg kluba obukao je i Ilija Najdoski. U domaćem prvenstvu gledali smo u leđa novosadskoj Vojvodini, u domaćem Kupu komšije su nas eliminisale u četvrtfinalu, ali se Evropi predstavila velika Zvezda. U 1. kolu KEŠ-a irski Dandalk je bio više nego laka prepreka (5:0; 3:0). A onda je usledio legendarni dvomeč sa velikim Milanom. Italijani, sa trilingom Holanđana, Gulit, Rajkard, Van Basten, bili su na ivici ambisa. „San Siro“ je

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/zvezda-milan.jpg

Crvena zvezda : Milan 1988/89

preskočen rezultatom 1:1 u režiji Dragana Stojkovića Piksija, a beogradska Marakana dočekala rezultatsku i igračku prednost i neviđenu maglu. Meč je prekinut i odigran novi 24 časa kasnije. Opet je Zvezda bila bolja, ali novih 1:1 odveli su dvomeč do penala i prolaz budućeg evropskog Šampiona rezultatom 4:2.

Sezona 1989/90 započela je novom promenom na mestu šefa struke. Kormilo je u svoje ruke uzeo Dragoslav Šekularac. Zvezda je imala paklen tim. Stojković, Savićević, Prosinečki, Pančev, Mrkela, Lukić, …

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/atomska-navala.jpg

Atomska navala

uterivali su strah u kosti svima na zelenom pravougaoniku. Pored njih iz beogradskog Rada je sa pozajmice vraćen Vladimir Jugović. Titula je ubedljivo osvojena sa čak devet bodova prednosti u odnosu na zagrebački Dinamo. U finalu domaćeg kupa savladan je splitski Hajduk, ali je po ko zna koji put Evropa ostala nedosanjani san. Galatasaraj (1:1; 2:0) i Žalgiris (4:1; 1:0) nisu predstavljali teže rivale, ali sledio je dvomeč sa nemačkim Kelnom u osmini

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/zvezda-keln.jpg

Crvena zvezda : Keln

finala Kupa UEFA. Dva gola Savićevića za beogradskih 2:0 predstavljali su lepu zalihu pred revanš. Treba napomenuti da je susret na Marakani trebao biti mnogostruko uspešniji za crveno-bele, ali… Revanš je ponovo doneo neočekivani pad. Keln je slavio sa 3:0 i prošao dalje. Ostao je veliki žal pošto je na proleće 1990. pravo nastupa za naš klub sticao i Miodrag Belodedić, sa kojim bi i trofej Kupa UEFA bio veoma blizu.

Miodrag Belodedić je posebna priča. U naš klub je stigao kao osvajač Kupa evropskih šampiona 1986. sa rumunskom Steauom i slobodno se može reći da je predstavljao ključnu kariku u stvaranju šampionskog tima. Mile je

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/belodedic.jpg

Miodrag Belodedić

1980. godine sa svega 16 godina napustio rodni Sokolovac i otišao u Bukurešt i fudbalsku školu Steaue. Devet godina kasnije iskoristio je jednu posetu rodbini u Srbiji i odlučio da se ne vraća u Rumuniju koja je bila oprhvana diktaturom Čaušeskua. Posle šestomesečne prinudne pauze dobio je pravo da zaigra u klubu za koji je od malena navijao. Navijačima Crvene zvezde je po potpisu ugovora poručio da će i u Zvezdi ponoviti uspeh iz Steaue.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/piksi.jpg

Dragan Stojković Piksi u dresu Olimpika

Leto `90. donelo je rastanak sa Draganom Stojkovićem Piksijem, koji je nakon i fantastičnih igara na SP u Italiji, za tada rekordnih 8 miliona dolara otišao u francuski Olimpik iz Marseja čiji je gazda Bernard Tapi video Piksija kao ključnu ličnost za osvajanje KEŠ-a. Navijači su bili nezadovoljni Piksijevim odlaskom, ali je rukovodstvo uveravalo da je i to planski odrađeno. Mnogi nisu verovali…

Pored Piksija, klub je napustio i trener Dragoslav Šekularac. Popularni Šeki je zbog kazne UEFA morao da kormilo prepusti nekom drugom. Klub je od 24. maja do 4. juna

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/Sekularac-1-530.jpg

Dragoslav Šekularac

1990. bio bez trenera, ali to je neka druga priča…

http://www.mojacrvenazvezda.net/5295/2011/04/01/kako-smo-pokorili-evropu-i-svet-2-deo/

alchemist
May 4th, 2012, 23:55
Kako smo pokorili Evropu i svet – 3. deo
Objavio Vladimir 12. april 2011. u Blogovi, Vladimir

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/ljupko.jpg

Ljupko Petrović sa "Anforom" u Bariju

… kraj sezone 1989/90 doneo je rastanak sa Petom Zvezdinom zvezdom Draganom Stojkovićem. Legendarni Piksi je nakon fantastičnih igara na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Italiji za tada rekordnih 8 milion dolara prešao u redove francuskog Olimpika. Kontroverzni vlasnik kluba iz francuske luke Marsej, Bernard Tapi, je upravo u Zvezdinom asu video možda i ključnog igrača, koji bi mogao da bude prevaga u pohodu na evropski tron. Ideja je bila da Piksi svojom

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/bernard-tapi.jpg

Bernard Tapi

lucidnošću „hrani“ loptama Žan Pjer Papena, legendarnog francuskog golgetera i zvanično najboljeg fudbalera planete za 1991. godinu.

Na drugom kraju evropskog kontinenta, u Beogradu, rukovodstvo FK Crvena zvezda predvođeno Draganom Džajićem izjavljivalo je da je odlazak Piksija bio planski odrađen i da se u klubu nalazi nekoliko vanserijskih igrača (pre svega Savićević i Prosinečki) i da bi u nekom momentu oni jedan drugom mogli i da zasmetaju. I pored toga, Piksijev odlazak je veoma teško pao svima kojima je krv crveno-bela.

Pored Dragana Stojkovića, klub je napustio i trener Dragoslav Šekularac. Njegov odlazak nije bio planiran, ali je bio neophodan zbog kazne evropske kuće fudbala (UEFA). Licitiranje sa imenom novog šefa stručnog štaba je započelo. Zvanična potraga za novim trenerom trajala je od 24. maja, do 4. juna. Kako to obično biva , različite strukture kluba, imale su različita

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/ziva.jpg

Milan Živadinović

viđenja o novom šefu struke. Prema nekim informacijama koje su tada kružile beogradskom fudbalskom čaršijom, najozbiljniji kandidati za upražnjeno mesto bili su Miljan Miljanić, Milan Živadinović i Gojko Zec. Međutim, na jednoj od sednica rukovodstva kluba, prvi zvaničan predlog imao je Nastadin Begović. On je insistirao na tome da rukovodeću palicu preuzme neko ko je proklamovani Zvezdaš i javno svoju podršku dao Milanu Živadinoviću. Na taj predlog replicirao je Dragan Džajić:

- „Pre godinu dana, kada je za trenera doveden Dragoslav Šekularac, insistirao sam na tome da se Milan Živadinović uključi u rad stručnog štaba i bude pomoćnik Šekiju. On je to tada odbio. Da nije, sada bi bio u prednosti u odnosu na sve druge, a ovako…“

Komisija za izbor trenera, u kojoj je bio i Rajko Mitić, imala je pune ruke posla. Spekulisalo se sa mnogo imena. U igri su bili treneri koji su se već oprobali u inostranstvu Vujadin Boškov, Miroslav Ćiro Blažević i Tomislav Ivić. Pored njih razmišljalo se i o trenerima iz stručnog štaba Fudbalskog saveza Jugoslavije, Ivici Osimu i Ivanu Čabrinoviću, ali se na kraju ipak došlo do liste od tri predložena imena:

- Jovan Kule Aćimović;

- Milan Živadinović i

- Ljupko Petrović.

Konačno, na izbornoj sednici održanoj 4. juna 1990. godine, a na predlog Dragana Džajića, jednoglasnom odlukom, za šefa stručnog štaba FK Crvena zvezda izabran je Ljupko Petrović, trener koji je 1989. godine sa Vojvodinom osvojio šampionsku titulu.

Mnogo godina kasnije, Ljupko Petrović je prisećajući se tih „izbornih“ dana izjavio:

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/ljupko23_1.jpg

Ljupko Petrović

- „Nisam očekivao ponudu Crvene zvezde. Pre sam očekivao poziv Partizana, koji je imao neuspešnu sezonu. Ipak, kada je stigao poziv od Džajića i Cvetkovića, o svemu smo se dogovorili za dva minuta. Treba napomenuti da je poziv Partizana ipak stigao. Dok sam bio u hotelu „Mladost“, na vrata sobe zakucao je jedan od čelnika Partizana i poručio mi da me Bjeković čeka. Otišao sam. Dok smo pili kafu, Nenad mi je ponudio da preuzmem njihov klub. Iako još uvek ništa nisam potpisao sa Zvezdom, nisam želeo da pogazim dogovor postignut sa Džajom i Cveletom i saopštio sam mu da sam već trener Crvene zvezde. Bjeković mi je čestitao i prijateljski smo se rastali.“

Nakon ustoličenja na mestu šefa stručnog štaba FK Crvena zvezda, Ljupko Petrović je na svojoj prvoj konferenciji za novinare, hrabro izjavio:

- „Zvezda će zadiviti Evropu. Zvezda čezne za velikim delima u Evropi. Šta bi značilo da kažem da je cilj da budemo šampioni Jugoslavije? Pa to smo mnogo puta bili i podrazumeva se da ćemo ponovo. Treba da napravimo viziju i krenemo u borbu da razuverimo sve koji misle da ne možemo mnogo.“

Ljupko je krenuo u osvajanje Evrope, a rukovodstvo je napravilo dva veoma važna poteza u sveopštem uspehu. Iz Rada je na Marakanu sa

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/jugovic.jpg

Vladimir Jugović

pozajmice vraćen Vladimir Jugović, a učinjeno je i ono što do tada nije bila praksa. Iz inostranstva, tačnije iz španskog Levantea vraćen je Dragiša Binić. Velika želja Ljupka Petrovića, bila je da se još pred samu sezonu dovede i Siniša Mihajlović iz novosadske Vojvodine, ali se u tome nije uspelo. Obeštećenje koje je propisala Vojvodina bilo je astronomsko, ali je Ljupko ipak dobio uveravanja rukovodstva kluba da će Miha stići na Marakanu ukoliko klub dočeka proleće u Evropi.

Crvena zvezda je pripreme obavila u Velikoj Britaniji gde je za protivnike imala uglavnom nižerazredne klubove. Ti pripremni mečevi nisu pokazali da Zvezda može nešto uraditi, a to se prenelo i na početne prvenstvene i kup susrete. Iako su se ređale pobede, igra je bila daleko od zadovoljavajuće. To su prepoznali i navijači koji su često sa tribina Marakane skandirali ime bivšeg kapitena Dragana Stojkovića Piksija. Na sve se nadovezao i sukob

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/saban.jpg

Refik Šabanadžović

trenera Petrovića sa reprezentativcem Refikom Šabanadžovićem. Šabanadžović je nakon kritika upućenih njemu na evidentnu nespremnost i čak nekoliko provedenih utakmica na tribinama, pretio da će napustiti klub.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/gras.gif

Grashopers Cirih

U takvoj situaciji iz evropske kuće fudbala stigla je informacija da je protivnik Crvene zvezde u 1. kolu Kupa evropskih šampiona, švajcarski prvak Grashopers iz Ciriha. Prvi susret na programu je 19. septembra 1990. godine na beogradskoj Marakani…

http://www.mojacrvenazvezda.net/5712/2011/04/12/kako-smo-pokorili-evropu-i-svet-3-deo/

alchemist
May 5th, 2012, 00:01
Partizan - Huventud 16.04.1992.

Unilateral posle zavrsetka finalne utakmice u Istanbulu 1992. godine.
Akteri: Dobrosav Gajic, Dragan Nikitovic, Milenko Savovic, Zeljko Obradovic i Aleksandar Djordjevic

C_5KfIGLCLw

alchemist
May 5th, 2012, 00:06
Kako smo pokorili Evropu i svet – 4.deo
Objavio Vladimir 18. april 2011. u Blogovi, Vladimir

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/karta.jpg

Ulaznica sa prvog evropskig meča u sezoni 1990/91

… iz evropske kuće fudbala stigla je informacija. U 1. kolu Kupa evropskih šampiona, Crvena zvezda će ukrstiti koplja sa šampionom Švajcarske, ekipom Grashopersa. Prvi meč na programu je 19. septembra 1990. godine u Beogradu, a revanš se igra u Cirihu 3. oktobra. Međutim, do tog susreta naši fudbaleri su morali da preskoče nekoliko prepreka u domaćim takmičenjima.

Start poslednjeg šampionata celovite Jugoslavije bio je zakazan za 5. avgust. Ljupko Petrović je debitovao na klupi Crvene zvezde i to protiv ekipe sa kojom je 1989. godine došao do šampionskog pehara. Na Marakani je gostovala novosadska Vojvodina. Hladan tuš za 25.000 navijača usledio je već u 6. minutu kada su gosti poveli, ali su senzaciju uspeli da spreče Stošić i Savićević za konačnih 2:1. Izvanrednu partiju pružio je Robert

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/Robi3-300x194.jpg

Robert Prosinečki

Prosinečki koji je svojim driblinzima i asistencijama uspeo da podigne ekipu. O Robijevoj igri dovoljno govore i novinski naslovi dan kasnije u kojima se njegova igra upoređuje sa partijama velikog Maradone.

Usledio je i start u Kupu Jugoslavije. Protivnik u 1. kolu bila je trećeligaška ekipa Belišća, a pobeda od 4:2 nikome nije donela osmehe na lica. Po malo zabrinut bio je i trener Petrović:

- „Ne radi se o uzbuni, ali ćemo nešto morati da menjamo.Pojedinci se ponašaju neodgovorno. Greške sa ostrvske turneje se ponavljaju. Bez obzira što smo efikasni, golove olako primamo.“

Hod po mukama je nastavljen i u drugom kolu protiv Rada na Marakani. Apsolutno nezadovoljni igrom crveno-belih, navijači su spontano počeli da skandiraju: „Piksi, Piksi,…“ Međutim, Piksi je već tada bio Zvezdina prošlost. Ipak, autogol Ajdera donekle je smirio situaciju, a Rad je na kraju ispraćen na Banjicu sa 2:0.

Po velikoj vrućini sledilo je i prvo gostovanje u sezoni. Oko 15.000 Zrenjaninaca očekivalo je iznenađenje. Ipak, golovima Binića i Pančeva, Zvezda je sa 2:0 preskočila Proleter. Naredno kolo je u Beograd dovelo niški Radnički, a kapiten Stevan Stojanović je iz ruku predsednika Zajednice prvoligaša, Špire Vukovića dobio pehar namenjen šampionu

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/stojanovic.jpg

Stevan Stojanović

Jugoslavije za sezonu 1989/90. To kao da je bio podstrek crveno-belima i Radnički je u Niš ispraćen sa šest golova u mreži – 6:0.

Peto kolo jugoslovenskog prvenstva donelo je i prvi veliki ispit o snazi i moći Crvene zvezde. Sledilo je gostovanje Željezničaru na Grbavici. Ekipa je ka Sarajevu krenula avionom, ali je iz tehničkih razloga bila prinuđena da se vrati na surčinski aerodrom. Nekoliko sati kasnije ipak je usledio novi let do Sarajeva. Gostovanje uvek nezgodnom Želji ipak je prošlo uspešno. Golovima Binića i Prosinečkog, Zvezda se u Beograd vratila sa pobedom od 2:0. Susret na Grbavici, kao i prethodni protiv Radničkog ulivao je nadu da Zvezda ipak može do željenog.

U predvečerje okršaja sa „skakavcima“ na Marakani je gostovala ljubljanska Olimpija. Ljubljančani su bili u nezavidnoj finansijskoj situaciji i plašili su se debakla. Ponovila se bezidejna igra, a teška pobeda od 2:1 samo je nagoveštavala težak meč na startu evropskog takmičenja.

Iako je Zvezda u susret sa Grashopersom ušla kao lider jugoslovenskog šampionata sa šest pobeda u isto toliko mečeva i gol razlikom 16:2, niko na Marakani nije bio spokojan. Ni nove dve Kup pobede, ovoga puta nad Vojvodinom (2:0 i 2:1) u osmini finala nisu mnogo poboljšale raspoloženje.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/CZ-Grashopers-1_resize.jpg

Crvena zvezda:Grashopers

Konačno je osvanuo i dan velikih iščekivanja i nade 19. septembar. Crvena zvezda dočekuje Grashopers u meču koji treba da pokaže ima li ovaj tim crveno-belih štofa za veliki evropski rezultat. Marakana nije bila dupke puna, ali je evropski start na tribine našeg stadiona doveo 60.000 navijača. Italijanski sudija Karlo Longi izveo je na travnati tepih Marakane ekipe koje su nastupile u sledećim sastavima:

CRVENA ZVEZDA: Stojanović, Radinović, Marović, Jugović, Belodedić, Vasilijević, Prosinečki, Stošić, Pančev, Savićević, Binić.

GRASHOPERS: Bruner, Majer, Gemperle, Gren, Keler, Gretarson, Vileker, Suter, Kecle, Bikel, De Vinsente.

U nastavku susreta priliku umesto Duška Radinovića dobio je Šabanadžović, dok je trener ciriških plavo-belih Hicfild, Kelera zamenio Vegom.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/bg.jpg

Crvena zvezda:Grashopers

Bezidejna igra iz nekih prethodnih mečeva, ponovila se. A kada je Kecle u 14. minutu doveo „skakavce“ u vođstvo, salve negodovanja čule su se Marakanom. U 44. minutu Dragiša Binić je uspeo da poravna rezultat na 1:1 i donese nadu u bolji nastavak. Međutim, Zvezda je nastavila sa lošom

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/binic.jpg

Dragiša Binić

igrom, i samo nespretnost švajcarskih napadača i odlični Stojanović na golu, sprečili su još veće razočarenje. Na revanš u Cirih putovalo se sa neobećavajućih Crvena zvezda:Grashopers 1:1.

Dani koji su usledili nakon prvog meča sa Grashopersom doneli su puno turbulencija u klubu. Iz straha da se ne ponovi istorija u kojoj je Crvena zvezda znala da se oklizne na startu evropskih takmičenja protiv daleko slabijih ekipa, deo rukovodstva kluba zagovarao je i radikalne mere. Tražila se i ostavka trenera Petrovića i sa nestrpljenjem se iščekivala sednica UO FK Crvena zvezda. Ljupko Petrović je spremio i iscrpan izveštaj o dotadašnjem radu sa posebnim osvrtom na prvi meč protiv Grashopersa. Međutim, za tim nije bilo potrebe. Na sednici je Dragan Džajić prekinuo sve polemike oko statusa trenera i sastanak je protekao u organizaciji puta za Cirih.

Sa nestrpljenjem se iščekivao 3. oktobar, dan velike strepnje, ali još veće

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/robi-sutira.jpg

Robert Prosinečki se priprema da izvede jedanaesterac

nade. Oko 30.000 mirnih Švajcaraca okupilo se na ciriškom stadionu „Hardturm“ u nadi da će prisustvovati senzacionalnom prolasku njihovih ljubimaca. Na sreću, tako nisu mislili i momci u crveno-belim dresovima. Početak kraja „skakavaca“ dogodio se u 11. minutu kada je Pančev doneo prednost. U drugom poluvremenu usledilo je furioznih deset minuta. Prvo je Prosinečki u 49. minutu duplirao prednost iz jedanaesterca, da bi u 58. minutu Radinović razantnim udarcem po zemlji sa 17, 18 metara doneo nedostižnih 3:0. Kecle je u 62. minutu samo ublažio ubedljivu prednost naših momaka, da bi Prosinečki u 84. minutu iz novog jedanaesterca postigao konačnih Grashopers:Crvena zvezda 1:4.

Treba napomenuti da je portugalski sudija Roza Dos Santos odlično obavio povereni zadatak, a ekipe su u revanšu nastupile u sledećim sastavima:

GRASHOPERS: Bruner, MAjer, Gemperle, Gren, Keler (Hazler), Gretarson, Strudal, Kecle, Bikel (Sforca), De Vinsente.

CRVENA ZVEZDA: Stojanović, Radinović, Vasilijević (Marović), Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Stošić, Pančev, Savićević (Jugović), Binić.

Zvezda je u sred Ciriha funkcionisala kao švajcarski sat. Pokazala je da zna i da može, i sa puno optimizma iščekivan je žreb za 2. kolo KEŠ-a…

http://www.mojacrvenazvezda.net/5921/2011/04/18/kako-smo-pokorili-evropu-i-svet-4-deo/

alchemist
May 5th, 2012, 00:11
Kako smo pokorili Evropu i svet – 5. deo
Objavio Vladimir 26. april 2011. u Blogovi, Vladimir

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/karta1.jpg

Ulaznica za susret Crvene zvezde i Glazgov Rendžersa

… početak kao i svaki početak nije bio lak, ali na sreću bio je uspešan. A onda je stigla vest iz UEFA. Protivnik Crvene zvezde u 2. kolu Kupa evropskih šampiona biće škotski velikan Glazgov Rendžers. I ponovo, prva utakmica igraće se u Beogradu.

Na krilima ciriškog uspeha dočekan je 24. oktobar 1990. godine i prvi susret. 80.000 navijača na punoj Marakani verovalo je u povoljan rezultat. Svi su bili ubeđeni da se bezidejnost iz prvog meča sa „skakavcima“ ne može ponoviti. I nije…

Već u 9. minutu Duško Radinović je nezadrživo probio po desnom krilu i

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/bg1.jpg

Crvena zvezda:Rendžers

kada je bio u nivou peterca uputio oštar centaršut po zemlji na koji je natrčao jedan od odbrambenih škotskih fudbalera i zakucao je u sopstvenu mrežu za vođstvo od 1:0. Bio je to i rezultat prvog poluvremena.

Polovinom drugog dela, Rendžers je za svega sedam minuta potučen do nogu. Prvo je Prosinečki u 67. minutu iz slobodnog udarca matirao Vudsa, da bi u 74. Pančev postigao konačnih Crvena zvezda:Rendžers 3:0.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/bg11.jpg

Crvena zvezda:Rendžers

Koliko su pobede u Cirihu i nad Rendžersom u Beogradu donele samopouzdanja Zvezdinim fudbalerima, dovoljno govore reči Dejana Savićevića pred put u Glazgov:

- Dobili smo Rendžers sa ubedljivih 3:0 u Beogradu, ali ne smemo zaboraviti da nam sledi i revanš u Glazgovu i mora se priznati da će to biti dobra prilika za šoping.

Treba napomenuti da je beogradski susret sudio Francuz Žoel Kiniju, a da su ekipe nastupile u sledećim sastavima:

CRVENA ZVEZDA: Stojanović, Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Stošić, Pančev, Jugović (Momčilović), Binić.

GLAZGOV RENDŽERS: Vuds, Stivens, Mairo, Gouen, Spekmen, Braun, Stiven, Ferguson, Volters, Džonston, Hujstra.

Revanš u Glazgovu odigran je 7. novembra 1990. Oko 25.000 navijača prisustvovalo je meču na „Ajbroks parku“, a sudio je Šveđanin Bo Karlson. Treneri dveju ekipa opredelili su se za sledeće sastave:

GLAZGOV RENDŽERS: Vuds, Stivens, Mairo, Gaf, Spekman (Nizbet), Braun, Stiven, Dods (Robertson), Mek Koist, Heitli, Volters.

CRVENA ZVEZDA: Stojanović (Kaluđerović), Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Stošić, Pančev, Jugović (Jurić), Binić.

Prvo poluvreme proteklo je bez većih uzbuđenja. Naši momci su se trudili da

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/rendzers-zvezda.jpg

Rendžers:Crvena zvezda

što duže drže loptu u svom posedu, a posebno je to bilo uočljivo nakon povrede golmana i kapitena Stojanovića, koga je među stativama zamenio Željko Kaluđerović. Igra, bez igre trajala je sve do 52. minuta kada su sevnule „makazice“ Darka Pančeva za vođstvo Crvene zvezde i rešavanje svih eventualnih nedoumica oko konačnog pobednika. Ipak u 79. minutu, Mek Koist je uspeo da zatrese mrežu Kaluđerovića za konačnih Rendžers:Crvena zvezda 1:1.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/kaludjerovic.jpg

Željko Kaluđerović

Time je spuštena zavesa na jesenji deo takmičenja u Kupu evropskih šampiona. Crvena zvezda je preskočila šampione Švajcarske i Škotske i sada je rukovodstvo imalo puna četiri meseca da se pripremi za naredna iskušenja. Zvezda se plasirala među osam najboljih ekipa Evrope, ali niko se na Marakani nije time zadovoljavao.

Međutim, odlične igre tokom prvog dela šampionata, dovele su veliki broj inostranih menadžera na vrata kancelarije Dragana Džajića. Najveći evropski klubovi želeli su odmah u svojim redovima da vide prevashodno Belodedića, Prosinečkog, Savićevića i Pančeva. Džajić je uspeo da se odupre bogatim ponudama, i ne samo da je zadržao postojeći igrački kadar, već ga je i znatno ojačao. Na Marakanu je stigao bombarder novosadske Vojvodine Siniša Mihajlović. Želja trenera Ljupka Petrovića je uslišena. Džaja je održao obećanje, da će Mihajlović biti

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/miha-221x300.png

Siniša Mihajlović u dresu Vojvodine

doveden u Zvezdu ukoliko klub prezimi u Evropi. Interesantan je podatak da su već tada blizu dresa Crvene zvezde bili i Zvonimir Boban i Alen Bokšić, ali Džajić u datom trenutku nije želeo da gomila fudbalere jer su njihove pozicije u Zvezdi bile dobro popunjene.

FK Crvena zvezda je Novu 1991. godinu dočekala sa poklonom u vidu Siniše Mihajlovića čiji je transfer iz Novog Sada bio tada rekordan kada je u pitanju jugoslovenski fudbal, a iz UEFA je stigla informacija da je protivnik našem klubu u 1/4 finala KEŠ-a šampion Demokratske Republike Nemačke, ekipa Dinama iz Drezdena.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/04/dinamo.gif

Dinamo Drezden

Pauzu je trebalo iskoristiti i za pripremu odbrane šampionske titule, jer je Dinamo iz Zagreba još do nekle držao priključak, a trebalo je i razmišljati i o finalu nacionalnog kupa, do kojeg je put vodio preko OFK Beograda…

http://www.mojacrvenazvezda.net/6158/2011/04/26/kako-smo-pokorili-evropu-i-svet-5-deo/

alchemist
May 5th, 2012, 00:18
Kako smo pokorili Evropu i svet – 6. deo
Objavio Vladimir 13. maj 2011. u Blogovi, Vladimir

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/05/sastav.jpg

Ekipa pred prvi meč sa Dinamom iz Drezdena

… početak 1991. godine doveo je na Marakanu toliko željenog Sinišu Mihajlovića, i sada je sve bilo na treneru Ljupku Petroviću.

Mart mesec donosio je dvomeč sa Dinamom iz Drezdena u okviru četvrtfinala Kupa evropskih šampiona. Dobro se znalo da su kroz istoriju crveno-beli teško izlazili na kraj sa istočnim Nemcima. Ipak, susreti sa Grashopersom i Rendžersom doneli su veliku dozu samopouzdanja i nikome na Marakani nije padalo na pamet da sada stane, sada kada je polufinale bilo tako blizu.

Prijatan šestomartovski dan doneo je i prvo četvrtfinalno odmeravanje snaga. Iako je meč igran samo tri dana pred toliko najavljivane velike političke demonstracije u Beogradu, u grotlu Marakane okupilo se preko 80.000 navijača. Sovjetski sudija Aleksej Spirin izveo je na travnati teren sledeće fudbalere:

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/05/marakana.jpg

Atmosfera sa prvog susreta Crvena zvezda:Dinamo Drezden 3:0

CRVENA ZVEZDA: Stojanović, Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Mihajlović, Prosinečki, Jugović, Pančev, Savićević, Binić

DINAMO DREZDEN: Keler, Šesler, Liberman, Trautman, Bitner, Kern, Stibner, Hauptman, Ratke, Resler, Gičov

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/05/dinamo.jpg

Dinamo Drezden

Tokom meča priliku da osete atmosferu Marakane imeli su Stošić koji je zamenio Pančeva u Crvenoj zvezdi, dok je u Dinamu Vagenhaus zamenio Kerna, a Alijevi Stibnera.

Naši fudbaleri su od starta krenuli, kao i protiv Rendžersa, sa željom da što pre savladaju golmana Kelera. Terenska inicijativa je bila više nego uočljiva, a onda je došao i 20. minut susreta. Slobodan udarac za Crvenu zvezdu sa nekih 25 metara od gola Dinama, malo iskosa sa leve strane. Mnogo bolja pozicija za dešnjaka, tako da je loptu namestio Prosinečki. Robi kao da je pre zaleta pogledao ka semaforu i pomislio da je već vreme za pogodak. Lopta je preletela živi zid gostiju i „skinula paučinu“ u gornjem desnom uglu. Gol za televizijske špice, ali važnije je bilo da Zvezda vodi.

Crveno-beli su nastavili nesmanjenom žestinom, ali nikako da se još neka lopta zakoprca u mreži gostiju. Konačno je u 43. minutu Dragiša Binić

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/05/binic.jpg

Pogodak Dragiše Binića

uspeo iz drugog pokušaja da duplira prednost i to iz mrtvog ugla. Nakon pogotka usledio je Binićev salto kojim je često znao da proslavi važne pogotke.

Drugo poluvreme, naši fudbaleri započeli su nešto mirnijom igrom i sa idejom da ne prime pogodak pred revanš. U 57. minutu usedio je slalom Dejana Savićevića. Dejo je „izlomio“ nekoliko odbrambenih fudbalera Dinama iz Drezdena, a zatim uputio neodbranjiv šut za konačnih 3:0. Bio je to Savićevićev prvenac u evropskim takmičenjima za sezonu 1990/91 i najava za ono što tek sledi, ali ipak, najvažnije je bilo da se lepo martovsko posle podne završilo Crvena zvezda:Dinamo Drezden 3:0.

Prvi četvrtfinalni meč i ubedljiva pobeda doneli su euforiju među navijačima i svi su već videli crveno-bele u polufinalu. Ipak, i rukovodstvo kluba, kao i trener Petrović „spuštali su loptu na zemlju“, jer se nije jednom desilo da Crvena zvezda kiksne u revanšu nakon ubedljive pobede na beogradskoj Marakani i to od daleko slabijeg rivala.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/05/drezden.jpg

Detalj sa susreta u Drezdenu

Četrnaest dana do revanša brzo je prošlo. Puni samopouzdanja i vere, naši fudbaleri su krenuli put Drezdena, da „odrade“ revanš susret. Međutim, početak meča je uneo zebnje kod svih kojima je crveno-bela boja u srcu. Već u 2. minutu susreta na stadionu „Rudolf Harling“ pred oko 11.000 gledalaca, španski sudija Emilio Soriano Aladren opravdano je pokazao na „belu tačku“. Gičov je bio precizan i beogradska prednost je počela da se topi. Početni šok, na sreću nije mnogo uticao na naše fudbalere koji su uspeli da umrtve igru i povežu sve „pokidane konce“ i na odmor odu sa samo golom zaostatka. Šta je trener Petrović rekao svojim igračima tokom poluvremena, ostala je tajna, ali smo svi mogli da vidimo jednu novu Zvezdu tokom drugog poluvremena. Svega dvadesetak minuta prepoznatljive igre bilo je dovoljno da se preko Savićevića u 52. i Pančeva u 69. minutu u potpunosti preokrene rezultat. Prednost momaka u crveno-belim dresevima, kao da je bila inicijalna kapisla za drezdenske huligane. Njihov vandalizam na tribinama naterao je sudiju Aladrena da u 78. minutu prekine susret. Ipka ostalo je upamćeno Dinamo Drezden:Crvena zvezda 1:2.

Učesnici ove drezdenske priče bili su:

DINAMO DREZDEN: Keler, Sesler, Liberman, Trautman, Bitner, Hauptman, Stibner, Pilc, Šolc, Resler (Minge), Gičov (Alijevi)

CRVENA ZVEZDA: Stojanović, Radinović (Marović), Mihajlović (Stošić), Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Jugović, Pančev, Savićević, Binić

Crvena zvezda je u polufinalu Kupa evropskih šampiona. Sada je ostao samo još jedan korak ka ostvarenju snova zvanom finale KEŠ-a. Međutim, i ostale tri polufinalne ekipe: Bajern Minhen, Spartak Moskva i Olimpik Marsej žele da budu učesnici najvećeg fudbalskog događaja u 1991. godini.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/05/bajern.jpg

Protivnik u polufinalu KEŠ-a 1990/91

Dani između drezdenskog revanša i polufinalnog žreba protekli su u licitiranju koji bi protivnik bio najpogodniji. U jednom su se svi slagali. Bavarce niko ni u snu nije želeo, Olimpik je zbog Dragana Stojkovića Piksija bio nepoželjan, tako da je potenciran moskovski Spartak kao najpoželjniji rival.

Međutim, žreb je bio neumoljiv. Protivnik u borbi za finale u Bariju bio je najneželjeniji Bajern iz Minhena. Takođe, po prvi put u sezoni 1990/91 Zvezda će dvomeč započeti na gostujućem terenu.

I dok je fudbalska javnost bila razočarana ishodom žreba, Dragan Džajić je hrabro izjavio: „Zvezda će pobediti u Minhenu“…

http://www.mojacrvenazvezda.net/6633/2011/05/13/kako-smo-pokorili-evropu-i-svet-6-deo/

red star forever
May 5th, 2012, 00:30
ZVEZDA :proud: :proud: :worship:


Man, those were the days..looking at the photos, can't believe how everything looks so "old" and dated, but it feels like it was yesterday. As a young kid, I knew that team inside-out. My idols, my heroes...

There was not an issue of Tempo, Sport, I think Zurnal around that time too that I wasn't reading from start to end, absorbing every possible detail about the team. Funny thing was, didn't realize how blessed I was to witness such a team or how hard such players are to come by.

But, even though nowadays following my beloved club is such a nerve-wrecking experience, I thank it for some of the best moments in my life, especially 1991. :proud:

alchemist
May 5th, 2012, 06:00
Bora Đorđević

iizX9v4CJy4

_zVw7VUR42g

alchemist
May 5th, 2012, 06:14
26. 07. 2011.| 13:08
Predrag Danilović, predsednik KK Partizan – Hladni car

Izvor Mozzart sport, 26. 07. 2011.

http://www.ekapija.com/dokumenti/predrag_danilovic_1_070711.gif

Kad ga čovek letimično pogleda, izgleda onako hladno, a da je car, stvarno jeste, i žargonski i istinski, imajući u vidu šta je sve ostvario tokom karijere. Zato je onaj što mu je dao taj nadimak u Bolonji pogodio "bez koske", ali Predrag Danilović tvrdi da uz tu hladnoću ne idu prepotencija i nadobudnost. Možda je, kaže, u pitanju manjak fleksibilnosti, ali nikako manjak samokontrole

Kad sagovornik insistira da se u razgovor ne uključuju pitanja o porodici i da ne bude preteranog fotografisanja, mi koji realizujemo "Stvari lagane" već počinjemo da se češkamo po glavi i da se prenemažemo oko varijanti šta i kako dalje, budući da su to bitni faktori rubrike. Ali ne i u slučaju Predraga Saše Danilovića koji je, ispostavilo se, i pored decidiranih uslova okončao razgovor s nama kao jedan od najzanimljivijih i najupečatljivijih sagovornika koje smo imali među legendama srpskog sporta.

- Rođen sam u Sarajevu, a svako leto i zimu provodio sam u očevom selu Zubci i majčinom Kukričje. To je okolina Trebinja i Bileće, moji su Hercegovci. Imam rodbinu tamo, tetku, ujaka… I prelepe uspomene, Trebinje je divan grad, bio i ostao. Odem jednom do dva puta godišnje – počinje s dozom sete da priča o sebi predsednik Partizana.

- Rekao bih da je period do 16. godine najbezbrižniji u mom životu. Ni o čemu nisam mislio, brinuli su drugi o meni. Što se kaže, opustiš mozak i radiš šta ti je volja... K"o i svakom detetu. A u Sarajevu nisam bio od trenutka kada sam ga napustio 1992. do, ako se ne varam, 2003. ili 2004. godine. Ja sam Sarajlija, tu nema šta da se priča, moji roditelji imaju i dalje stan u tom gradu, ali je malo mojih prijatelja ostalo tamo. Obiđem katkad neke meni drage ljude zato što imam emocije… Bio bih lud da je drugačije, pa tamo sam rođen.

Stigao je u Beograd sa 16 godina, ali je i pre toga video glavni grad. Bilo je to 1980, kada nas je sve bespovratno napustio Josip Broz. Majčino preduzeće organizovalo je dolazak u prestonicu zbog sahrane Maršala i tada se prvi put se sreo s Partizanovim stadionom. Dobro se seća...

- Tito je bio simbol tadašnje Jugoslavije. Organizovano se išlo na ispraćaj, posle smo se odmarali tu, na livadi ispred stadiona. A bio sam navijač Partizana, ma ne možete ni da zamislite kako sam se osećao.

Po tome se izdvajao u porodici, budući da su Danilovići bili naklonjeni Crvenoj zvezdi.

- Opšte je poznato da su Hercegovci mahom zvezdaši, kao što se u Crnoj Gori uglavnom navija za Partizan. Osim mene i još jednog, čiji je rođeni brat "bolesni" zvezdaš, nije bilo partizanovaca. I sad da me pitate zašto sam tako izabrao, ne bih mogao da se setim. Verovatno iz inata.

Ma koliko je bilo atipično to što je u takvoj sredini odabrao da navija za Partizan, način na koji se odlučio da igra u Partizanu bio je tek nasvakidašnji. Za razliku od ostalih košarkaša sa ovih prostora koji će kasnije obeležiti taj sport u svetskim okvirima, odlazeći iz KK Bosna izabrao je put koji prelaze samo oni najuporniji i najposvećeniji cilju.

- Malo je poznato da su se tada igrači raspoređivali po ključu. Nije tek tako moglo da se prelazi iz kluba u klub, a dodatni problem nastao je zbog pokojnog Mirze Delibašića, koga sam obožavao da gledam kao igrača, i Kićanovića, inače odličnih prijatelja. Mirza nije hteo da me pusti iz Bosne, iako se dotad nisu preterano interesovali za mene, a Kićanović i Dule Vujošević su odlučili da me dovedu, pa je dolazak u Partizan automatski značio godinu dana pauze prema tadašnjem pravilniku. I na to sam bio spreman. Sećam se, još me je Željko Obradović uočio u nekom kampu 1985. godine i poklonio mi Partizanov šorts. Onda me je preporučio Duletu Vujoševiću, koji je došao kod mene kući u Sarajevo da bi pričao s mojima roditeljima. Uslovi su bili da idem redovno u školu, da jedem, spavam i dobijam stipendiju. Ništa avioni i kamioni. Dogovor je bio da uprave klubova razgovaraju sa mnom još jednom u Sarajevu, pa šta ja odlučim - tako će biti. Ni trenutak se nisam dvoumio. Otac Milan nije imao ništa protiv da odem za Beograd, a majka Vuka se nećkala. Iskreno, nisu se mnogo pitali. Poznato je šta se dalje dešavalo: otišao sam u Partizan, pauzirao godinu dana, a onda je predsedništvo Košarkaškog saveza odlučilo da me kazni na još jednu godinu bez ikakvog razloga. Zato sam otišao u Ameriku, tamo završio treći razred srednje škole i usavršio engleski jezik.

http://www.ekapija.com/dokumenti/predrag_danilovic_2_070711.gif

Vratio se i prvi put zaigrao za Partizan 1988. godine. Igrao je i za seniorski i za juniorski tim, s kojim je osvojio titulu. Tu generaciju trenirao je Vujošević, ali trofej i ono što je u to vreme naučio od Duleta nije jedino što pamti.

- Obeležio sam nastup tučom. Ma osećao sam ogroman pritisak jer sam trenirao sedam ili osam sati dnevno i igrao pod lažnim imenom, a pričalo se da sam talenat, ali dve godine pauze, pa kako će to da utiče na mene... I kad se sve to spojilo s nekom čarkom na utakmici, došlo mi je da se potučem. Košarka je temperamentna igra, sve to ide u rok službe.

Pošto je morao redovno da ide u školu da bi uopšte mogao da trenira, Vujošević ga je upisao u "Petar Drapšin". Na početku je bio konstantan na predavanjima kao i ostali đaci, ali je brzo shvatio da mora nešto da promeni.

- Lepo je bilo, super drugari, ali nema šanse da se trenira osam sati dnevno i da se kao bude na časovima. Spavao sam u sobici kod Partizanovog restorana na stadionu, koju sam delio s Oliverom Popovićem i njegovim bratom, pa kako se probudimo, hvatamo tramvaj i idemo do Kalemegdana. Samovoljno sam se u jednom trenutku opredelio za odmor i nisam otišao u školu sedam dana. Dule, naravno, nije znao. Ne bih da otkrivam način, ali je brzo čuo za te izostanke, pa smo imali "bliski kontakt". Nisam se bunio, ali sam rekao - vanredna škola ili Sarajevo. Drugačije ne bih izdržao. Prešao sam u Višu turističku, koja mi je ostala u dragom sećanju i zbog divnih profesora. Imali su razumevanja, a ja sam polagao ispite.

Iz sobice kod Partizanovog stadiona na kratko se preselio u hotel "Putnik", a kasnije je dobio stan u bloku 45.

- Trenirali smo u Hali sportova, bila mi je nadohvat ruke. Tamo je super, zato obožavam Novi Beograd i blok 45, a i u Sarajevu sam odrastao u sličnoj sredini, možda čak i "ozloglašenijoj". Živeo sam opet u stanu s Oliverom, a družio sam se s momcima iz kraja. Igrali smo basket, mali fudbal… Često i sad odem na Novi Beograd, prođem po bloku, ali se ne zadržavam. Emocije i ne mogu da se mere brojem odlazaka i provedenim vremenom… Dovoljno je da ga vidim. Taj osećaj da pripadam bloku 45 pratiće me celog života, iako sam imao i tešku povredu dok sam živeo tamo. Polomio sam nogu, mislim da je to bilo 1990. godine.

Posle te godine usledili su trenuci koji su pozlatili sve što je dotad radio. Titula prvaka Evrope i najboljeg igrača Fajnal fora u Istanbulu, odlazak u Knor iz Bolonje, klupski i reprezentativni uspesi u glamuroznom nizu… A nikada, kaže, nije prekidao da mašta, pa čak i kada su se fantastične misli prkosnog dečaka iz Sarajeva sudarale sa stvarnošću.

- Kad sam počeo da igram košarku nisam maštao o NBA ligi, sanjao sam najpre da se preselim u Beograd i da dođem u Partizan. Zatim da osvojim Kup šampiona. I sanjao, i maštao... Ma svi to rade. Onaj ko ne radi, naročito u sportu, taj ne voli svoj posao. Maštam i danas, fantaziram o mnogim stvarima, ali koje su to stvari, to već ne mogu da vam kažem. Ljudi, maštajte dogod ste živi… Eto, oduvek sam zamišljao kako dajem gol pred 100.000 ljudi, ali mislim da to neću ostvariti. Čak ni u nekom revijalnom meču…

To što je maštao o nekom famoznom golu uopšte nije bilo potpuno bez osnova pošto je, kažu, bio talentovan i za fudbal. A vrbovali su ga za još jedan sport, tada popularan u Sarajevu.

- Moj otac je posle Olimpijskih igara radio u "Zetri", pa sam tamo išao na klizanje. Zaista sam bio dobar u tome. Na klizalištu su tadašnji, hajde da kažem skauti, primetili nekog visokog, krakatog kako se dobro kreće, pa su hteli da me upute na brzo klizanje. Ali već sam bio odabrao košarku i Partizan.

U Bolonji su ga zvali Hladni car. Tim gradom ne može ni danas da se prošeta, a da ga ne okupira armija navijača nekada neprikosnovenog Virtusa.

- Tamo sam osvojio sve što se moglo osvojiti. I stvarno je do 2000. godine, možda čak i posle, taj Virtus bio najbolji tim Evrope. A u Italiji se devedesetih igrala najbolja košarka… Ma bilo mi je mnogo lepo, to je bez pogovora jedan od najlepših perioda mog života. Vlasnik Virtusa bio je Alfredo Kacola, s kojim se čujem često. On i Etore Mesina su insistirali da me dovedu u klub, posle smo postali odlični prijatelji. To je čovek koji je sam napravio moćnu poslovnu imperiju, zato ga izuzetno cenim. Na kraju krajeva, od mene je napravio bogatog čoveka, a to mora da se poštuje. Između ostalog, ostala mi je u sećanju jedna reklama koju smo snimili za "Kinder" čokoladice zbog sponzora kluba, porodice Ferero Roše. Dobila je prvu nagradu na nekom festivalu i puštali su je petnaest dana pre i posle Božića u udarnim terminima. Uživao sam dok smo snimali tu reklamu. Svi ti dugmići, pa kamere... Bilo mi je interesantno kao da sam malo dete.

I dok neki žele da makar jednom vide Ameriku, Danilović je tamo ostavio prepoznatljiv trag. Stigao je kao velika zvezda iz Evrope, da bi kasnije opravdao taj epitet. Igrajući za Majami i Dalas svakodnevno je naspram sebe imao najbolje košarkaše sveta i tu sreću da bude oči u oči s neprevaziđenim Majklom Džordanom.

- Ne mogu o Džordanu mnogo toga da kažem, Kukoč bi rekao sigurno znatno više jer je bio s Majklom u ekipi. Pošto sam uvek bio u startnoj petorici, i ja sam ga čuvao, ali ta reč "čuvao" zvuči pomalo smešno. Čuj "čuvao"?! Čuvala ga cela dvorana, svi smo ga čuvali. Samo je od njega zavisilo da li će da promaši, mogao je da uradi sve. I kao mnogi veliki igrači, bio je vrlo korektan. Nema provokacija, samo muška igra.

Džordan je najbolji i tu nema diskusije, ali Peđa u sekundi odgovora ko mu je bio najveći rival na parketu.

- Karlton Majers. Bili smo veliki rivali u Bolonji, a postali smo i ostali dobri prijatelji. Tokom leta sam bio na njegovom oproštaju, konačno je rekao košarci "zbogom", i to u četrdesetoj. Imao je neverovatne fizičke predispozicije, mnogo dobar igrač.

A idol je bio samo jedan…

- Boban Petrović. U to vreme mnogi su igrači bili vanserijski, ali obožavao sam samo Bobana Petrovića.

Od aktivnog igranja oprostio se 29. novembra 2000. godine, utakmicom u Bolonji između Virtusa i Partizana. Priča nam kako je na poklon dobio stolicu, a dvoranom je odjekivala melodija poznate pesme Frenka Sinatre - My way.

- Volim tu pesmu, ali bez posebnog značaja. Pitali su me šta bih želeo da čujem, a ja kažem My way. Nije sad da sedim kod kuće i slušam svaki dan Sinatru, ali muzika mi je oduvek bila važna. U Sarajevu, u vreme stare Jugoslavije, bilo je mnogo odličnih bendova. Znalo se, dobra muzika stiže iz Beograda, Zagreba i Sarajeva. Odrastao sam uz "Bijelo dugme", a kasnije mi je muzika veoma značila kad bih se našao u nekom svom svetu. Sad me podseća na različite trenutke mog života, setim se prelepih momenata, pa onda uživam. Ne da patim, samo mi izmami osmeh. Kada me pitaju šta slušam, odgovaram - mnogo toga. Volim kafanu, što ne znači da sam alkoholičar, a u kafani teško mogu da slušam rok. Ali tu je zato lepa narodna muzika. Da se razumemo, Srbi vole narodnu muziku i voleće je pa sve i da organizujemo petnaest festivala poput "Exita". Većina što njih što tamo ide, u kafani zna pesme u reč, što je i normalno. Išao sam na različite koncerte, ali nisam, recimo, nikada bio u operi, i uopšte nisam od onih što kažu "taj je kulov ako sluša ovo ili ono". To obično sebi dozvoljavaju nazoviurbani intelektualci, ali oni meni, koji sam prošao mnogo toga u životu, ne mogu da prodaju te priče.

S muzike se prebacujemo na knjige, što je nezaobilazna tema ako se uzme u obzir da je odrastao uz Duleta Vujoševića.

- Auuu, kako me je Dule bombardovao tim teškim knjigama, ali činjenica je da mora da se čita. Trenutno više volim da držim u rukama lako štivo, poput dela "Jeb"o sad hiljadu dinara" od Borisa Dežulovića. To je u suštini tužna knjiga, govori o odnosima tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, ali je napisana na duhovit način. Čitam najčešće kad sam na odmoru, da ne bi ispalo kako se sad nešto foliram da sam stalno s knjigom. Ali kad se zainteresujem, nema odvajanja.

Otac, suprug, predsednik Partizana… Pa gde je tu slobodno vreme? Peđa ga ima, ističe da slobodno vreme uvek može da se pronađe, ali i činjenicu da voli samoću.

- Onaj ko ne može sam sa sobom ne može ni sa kim. Potrebno mi je da u određenim situacijama budem sa svojim mislima bez bilo koga u tom trenutku. Oduvek sam bio takav.

http://www.ekapija.com/dokumenti/predrag_danilovic_010111.gif

Kad pričamo o pasiji, pominje jedrenje i pecanje.

- Često sam pecao u Majamiju. Nikakva atrakcija, sabljarke i slično. Ma jok bre, samo bih izašao i "blejao" četiri sata. A baš volim da jedrim i dobar sam u tome. U poslednje vreme retko jedrim zbog toga što su mi deca mala, a potrebno mi je bar mesec, do mesec i po da bi bilo svrhe. Lepo je kad uhvatiš vetar, a jedra puna, ne čuje se motor. Brod mi je tamo gde me ne zna baš mnogo ljudi, a nije u pitanju neka Azija. Niko se tamo ne uzbuđuje preterano kad me vidi da jedrim, baš ih briga da li je to Predrag Danilović ili neko drugi.

Da bi ostvario sve o čemu smo razgovarali morao je, tvrdi, da se odrekne mnogo čega.

- Nekada bih otišao u prodavnicu da kupim poklon za dete, pa kupim i sebi igračku. Tako je to kad nisam imao određene stvari kao klinac. Preskočio sam veliki deo normalnog sazrevanja, ali voleo sam sve što sam u to vreme radio. Bio sam tako vaspitan da odradim maksimalno ono čega se prihvatim, a to što je nedostajalo se posle ipak nadoknadi, ali u nekoj drugoj formi.

Ako ste ga nekada sreli dok nosi majicu s kratkim rukavima, svakako ste primetili tetovaže. Ima ih osam ili devet, ni sam ne zna tačno.

- Ne volim mnogo da govorim o tim crtežima. Sav bih se istetovirao da mogu, ali znam da nije prikladno. Preskočio bih, naravno, glavu, leđa i noge, a ruke i grudi bih kompletne iscrtao. Nemam ništa ni protiv istetoviranih žena. Svaka od tih mojih tetovaža nosi posebno značenje, ali ću nešto više reći samo o prvoj. To je pauk, urađen jer pauci mojoj familiji donose sreću. Nikad Danilović nije usmrtio pauka, može da ga premesti s jednog na drugo mesto, ali da ga ubije - ne.

Utakmice posmatra iz tunela iz dva razloga: smeta mu gužva i ne želi da baš svi pilje u njegove reakcije tokom meča.

- Nikad nisam voleo mnogo ljudi oko sebe, možda zato neki umeju da kažu kako sam često nervozan. Ma ne bre, nikad u životu nisam gubio kontrolu. Ni jednog trenutka, a normalno je da se čovek nekad iznervira. Pa nismo od drveta ili kamena, različiti su samo karakteri. A iz tunela gledam utakmice jer zaista nema potrebe da vide kako reagujem u određenim situacijama.

Kada ga pitate zašto za njega kažu da je nepristupačan, ima spreman odgovor. Kaže da ga takva mišljenja nikada nisu zanimala.

- Baš me briga šta će ko da kaže o meni. Arogantan, nadobudan, prepotentan… Rekao bih pre da nisam fleksibilan. Ali ko kako gleda na to, pa to me interesuje kao lanjski led.

Ta priča o karakteru i kontroli navela nas je da se zajedno prisetimo i situacije iz 2007. godine. Utakmica u Vršcu, Hemofarm pobeđuje Partizan, a posle meča Danilović fizički nasrće u sudijskoj svlačionici na sudiju Jurasa.

- Svi pričaju o tome kao da su bili tamo, a nije bio niko osim mene i njega. Stvorila se tada atmosfera da nije dobro što je Partizan toliko godina prvak, pa su se sudije malo zanele. Ne pričam o Jurasu ili bilo kom drugom konkretno… Juras je dobar sudija i čovek, izvinio sam mu se javno. Najiskrenije rečeno, pogrešio sam, i ljudski mi je krivo što sam ušao u tu svlačionicu, mada ne treba od toga praviti ne znam šta. A i generalno, nije dobra ta ideja po kojoj je Partizan najbolji zbog odnosa sa sudijama. Pa nismo bili na Fajnal foru zbog toga. Ili jesmo?! Je l’ i Jadransku osvajamo pet godina unazad zbog sudija?

Kada je pomenuo kako ga je vlasnik Virtusa napravio bogatim, setili smo se da bismo mogli i da porazgovaramo o novcu, iako tu temu često izbegavamo. Jednostavno, znali smo da ispred nas sedi neko ko je kompetentan da nam približi fenomen ekstremne zarade.

- Nema novca koji ne može da se potroši. Prošao sam sve što sam zamislio i imao sve što sam hteo, a to vam govorim jer ne želim da ispadnem lažno skroman. I pored svega toga zaista smatram da ne moraš da budeš ne znam kakav milioner da bi uživao u pristojnom životu zajedno s porodicom. Uopšte nisam razmišljao o bogastvu, niti sam ikada video veliku količinu novca u kešu. Išlo je s računa na račun, a ja sam prevashodno voleo tu košarku, pa je novac stizao uz dobre rezultate koje sam pravio. Nisam imao motiv da zaradim što više, da vozim dobar automobil ili da imam lepu devojčicu. To je onda rđav posao. Ali igrači to sad ne razumeju, mnogo se foliraju i retki su ti koji kažu da im je bitnija igra nego da zarade petnaest hiljada više. I u Partizanu sam malo takvih upoznao. Novac jeste važan i mogu donekle sve to da razumem, ali ne apsolutno. Pogrešan je rezon. Ako si dobar igrač i voliš košarku, sve će ti doći. Tako sam bar ja razmišljao kada sam kao mlad igrač vozio "reno 4". To mi je bio prvi automobil, kupio sam ga od Darka Rusa i platio, ako se dobro sećam, 500 maraka. Menjao sam ulje svaki čas i mučio se s raznim budalaštinama jer se često dešavalo da stane. Odem kod mehaničara, a oni izvuku tri-četiri litre ulja više nego što je potrebno. Ali sam vremenom vozio i druge razne automobile. Sve u svoje vreme. Pa čak i tada mi novac nije bio toliko bitan, budući da sam, recimo, od Virtusa uzeo 300.000 dolara manje nego što mi je nudila Kazerta jer sam znao ko je kakav klub. Generalno, što se novca tiče, nikad nisam išao korak više nego što sam mogao.

A s priljateljima…

- Vreme menja ljude koji su oko nas, imao sam dobre prijatelje koji to više nisu. Pokazalo se da ne zaslužuju. Ali dolaze i novi. Naravno, postoji razlika između poznanika, drugara, dobrog drugara i prijatelja, ali osobe kojima bih se otvorio i s kojima bih o svemu razgovarao – e to su oni koje mogu da nabrojim na prste jedne ruke.

U Sarajevu je važio za vrednog đaka s mnogo petica, što je moglo da ga odvede nekim drugim životnim putem. Zato smo se igrali igre "šta bi bilo kad bi bilo".

- Verovatno bih postao sarajevski momak ne baš dobre reputacije. Ne znam ni da li bih bio sada živ, znamo šta se sve dešavalo u Sarajevu (rat, prim.aut.). To je Ali Pašino polje, "C" faza. Ulica je ulica.

Posle pominjanja tih uslova za žestoko odrastanje, pitanje šta su za njega "stvari lagane" stiglo je kao neka vrsta kontranapada.

- Ubijte me ako znam. Hm, stvari lagane... Ma ništa u životu nije lako. Najlepše je kad si igrač, radiš posao koji voliš, budeš dobar i za to si plaćen. Vrhunac si dostigao ako drugima izgleda jednostavno ono što radiš. Da pomisle da mogu i oni tako.

Piše: Milan Vuković

http://www.ekapija.com/website/sr/page/458051

ZV9T-jFz-sw

alchemist
May 5th, 2012, 06:18
Jasna Šekarić osvojila zlato na OI u Seulu (21.09.1988)

Zlato za Jasnu Šekarić u disciplini vazdušni pištolj na OI 1988. u Seulu
reporter: Božo Sušec
21.09.1988.
Seul, Južna Koreja

Sr1y68fQFZc

alchemist
May 5th, 2012, 06:31
ALEKSANDAR ŠOŠTAR
19.04.2011 20:36 |

Novi Beograd je izgledao potpuno drugačije nego danas. Sećam se da sam plakao kao ljuta godina kad je trebalo da pređemo u veći stan u 45. bloku jer mi se činilo da idemo na kraj sveta

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/1302465833020090425npSostar4.jpg

“Tu gde je sada beogradska Arena, e tu sam nekad s drugarima brao bambuse, od kojih smo pravili pecaljke. Kada smo se početkom šezdesetih godina prošlog veka preselili iz Niša, gde me majka rodila, u 29 kvadrata u „Šest kaplara“, Novi Beograd je izgledao potpuno drugačije nego danas. Sećam se da sam plakao kao ljuta godina kad je trebalo da pređemo u veći stan u 45. bloku, jer mi se činilo da idemo na kraj sveta”

Aleksandar Šoštar bio je, što bi majke rekle, dete koje se samo poželeti može. Jedinac, a otac mu vojno lice… Vaspitanje besprekorno.

“Nisam bio nestašan, poštovao sam pravila koja su tada važila u mom životu i nije bilo problema. Znam da me je jednom tata propisno izgrdio kada komšiji u zgradi nisam rekao „dobar dan“… Nešto sam se zaneo i zaboravio.

Nekad nije dovoljno samo biti fin…”

“Često sam kao klinac nosio kačkete, i to one debele, što mi je jednom prilkom glavu sačuvalo. Bilo je to kad sam se prevrnuo na ljuljašci i pao pravo na teme. “

Aleksandrovi roditelji, kako kaže, nisu ni osetili njegovo školovanje.

“Sve svoje obaveze u vezi sa školom obavljao sam u produženom boravku. Kod kuće nikada nisam učio, a bio sam vukovac u osnovnoj školi. Toliko sam se bio navikao na taj produženi boravak, da sam znao i vikendom da se ranije budim i da se spremam za školu.”

Tako organizovano školovanje ostavljalo mu je vremena za igru do mile volje. Žmurke, klikeri, fudbal, košarka, pa u krug. Često je, napominje, bio golman kada su se po kraju organizovali turniri u fudbalu.

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13024658332sos2.jpg

“Čini mi se da je onda bilo nekako prirodnije, a da je 10-11 godina bilo nekako manje nego što je to danas, odnosno, deca su sporije odrastala. Ispred moje zgrade bio je košarkaški teren na kojem je treniralo KK „Ušće“. Trener koji je tada radio s klincima stalno me je vrbovao, ali nekako se nisam dao. “

Saga o vaterpolu počela je u petom razredu.

“Sećam se da su vojna lica imala termin od 13 do 15 časova na bazenima u Sportskom centru „Banjica“. Išao sam s ocem da plivam, zapravo, prvo sam hteo da naučim pravilno da plivam. Malo-pomalo, počeo sam da treniram vaterpolo. Otac me je često vozio iz Novog Beograda na Banjicu na treninge, jer drugačije ne bih stizao zbog škole. Bila je već u to vreme potrebna dobra organizacija da bih sve postigao.”

U srednjoj školi su tek krenule prave obaveze. Deseta beogradska gimnazija, ustanova na glasu, a vaterpolo sve više traži…

“U to vreme mislio sam da sam najveća žrtva na svetu, da su moja odricanja neverovatna. Svi moji drugovi idu u bioskop, a ja u bazen. Koliko puta sam pomišljao da batalim vaterpolo, ali su mi roditelji uvek sugerisali da isteram do kraja svaku stvar koju započnem. To je uvek bio princip u mojoj porodici. A kada posmatram stvari s ove distance, vidim da mi zapravo ništa nije falilo i da, u stvari, nisam imao za čim da žalim.”

Pa i nije: škola je dobro išla, s tim što je u gimnaziji pokvario status vukovca – imao je tri četvorke u drugom razredu. Ali ispravio se donekle kada je dobio nagradu „Mika Alas“ za odličan uspeh u prirodnjačkim predmetima.

“Studije mašinstva predstavljale su mi prirodan nastavak obrazovanja. Pri tom, to sam oduvek želeo. Bio sam treći na listi od 480 prijavljenih. i to zbog one tri četvorke iz drugog razreda gimnazije. Prvu godinu dao sam u roku, prosek 9,30. U drugoj mi je prosek ocena bio 8,90, a treću i četvrtu godinu sam malo odužio. Tada sam već postao profesionalac u vaterpolu.”

Prve pare od „radova u bazenu“osetio je sa 18 godina.

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13024658332sos3.jpg

“Bilo je to 1982. godine, kad sam počeo da dobijam stipendiju. Nije to bilo bogzna šta, ali su bile prve pare. Nije tada ni u sportu, a pogotovo u vatrepolu bilo baš toliko para. Sećam se da smo za osvajanje olimpijskog zlata u Seulu 1988. godine dobili, po igraču, pet hiljada maraka premije. “

Iako mu je otac bio vojno lice, Šoštar je vojsku i te kako osetio. Regrutni centar poslao ga je u Vipavu, u Sloveniji, prvi odbrambeni garnizon prema Austriji i Italiji.

“Tamo sam bio četiri meseca, od septembra do januara. Međutim, tada sam, srećom, bio na širem spisku reprezentacije za Olimpijske igre u Los Anđelesu, pa sam dobio prekomandu u Kranj, kako bih mogao i da treniram.”

Karijera

Aleksandar Šoštar je odigrao čak 350 mečeva za reprezentaciju. Jedan je od retkih vaterpolista kome je pošlo za rukom da osvoji najznačajnija odličja na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima. Sa Olimpijskih igara doneo je zlatnu medalju osvojenu 1988. u Seulu, kao i bronzu iz Sidneja 2000. godine. Na Svetskom prvenstvu u Pertu 1991. branio je gol jugoslovenske reprezentacije, koja je te godine objedinila titule planetarnog i evropskog šampiona. Poslednji put čuvao je mrežu državnog tima na šampionatu Evrope u Budimpešti 2001. godine, kada je, takođe, osvojena zlatna medalja.

Igrajući za Partizan, Budvansku rivijeru, Bečej, italijanski Poslilipo i špansku Barselonu, osvojio je čak 23 klupska trofeja. Po završetku igračke karijere bio je direktor republičke Uprave za sport, a kasnije i pomoćnika ministra za omladinu i sport.

Borjan Popović

(noćni urednik dnevnog lista Press, prethodno radio u Večernjim novosti, između ostalog i kao dugogodišnji dopisnik iz Zagreba)

http://www.mozzartsport.com/kad-sam-bio-mali/aleksandar-sostar

alchemist
May 5th, 2012, 07:41
utorak 18.12.2007 | 05:06 -> 05:14
Rebrača objavio kraj karijere
Izvor. B92 | Igor Vujičin

http://clippers.topbuzz.com/albums/zeljko-rebraca/wp0506_tm_rebraca_1280.sized.jpg

Centar Pamese i nekadašnji reprezentativac Jugoslavije i SCG, Željko Rebrača, objavio je u ponedeljak u Valensiji kraj igračke karijere. 35-godišnji košarkaš, koji je preko Partizana,Benetona, Panatinaikosa, Detroita…stekao status jednog od najboljih centara Evrope u periodu 90-tih godina 20.veka i na početku 21.veka, nije povezao svoju odluku sa zdravstvenim problemima koje je imao prethodnih nedelja:

”Od maja sam se pripremao na povratak i dolazak u Valensiju. Medjutim, počeli su problemi sa sitnijim povredama koji su mi dozvoljavali da učinim samo jedan mali korak napred, ali sam se onda vraćao dva koraka unazad…Nisam više video način da pomognem ekipi. Zbog toga sam odlučio da završim karijeru” rekao je Rebrača i zahvalio se saigračima, upravi kluba i treneru Katsikarisu.

Španski mediji koji su ovu konferenciju, i vest da se povlači jedan od aduta Pamese u ovoj sezoni, objavili kao “udarnu” u ponedeljak u večernjim časovima, podsetimo, preneli su krajem novembra informaciju da je Rebrača na utakmici protiv Granade na kratko izgubio svest u prvoj četvrtini, zbog čega je iznet sa terena i prenet u bolnicu. Rebrača je samo dan kasnije demantovao pisanje španskih novina, i dodao da je počeo sa treninzima i pripremama za povratak na teren u dogovoru sa svojim kardiologom…

Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije i SCG osvajao je sa "plavima" medalje na evropskim i svetskim prvenstvima, kao i na Olimpijskim igrama.

U NBA je prešao iz Panatinaikosa gde je bio jedan od najdominantnijih “petica” Evrope. U SAD je igrao za Detroit, Atlantu i LA Kliperse. Dok je bio u Americi, pojavili su se problemi sa srcem, zbog čega je propustio veći deo dve sezone, ali je prilikom potpisivanja ugovora sa timom iz Valensije prošao nekoliko detaljnih testova koji su tada pokazali da se oporavio…

Karijera u Evropi “vezana” mu je za Željka Obradovića. Po njegovom imenovanju za prvog trenera Partizana, došao je iz NAP-a medju crno-bele i osvojio 1992.godine titulu prvaka Evrope i 4 nacionalna prvenstva.

1995.godine prelazi u Beneton sa kojim osvaja dva nacionalna šampionata (trener Obradović).

Zvezdane trenutke doživljava ponovo u periodu od 1998 - 2000.godine. Prvo sa reprezentacijom SRJ osvaja titulu prvaka sveta u Atini, a onda prelazi u Panatinakos i sa “zelenima” osvaja titulu prvaka Evrope.

2001.godine prelazi u NBA ligu gde je igrao za Detroit, Atlantu i LA Kliperse, do novog pokušaja u Evropi u ekipi Pamese, za koju je potpisao tokom leta 2007.godine.

Sa reprezentacijom je pored zlata 1998.godine, osvajao najsjajnije medalje i 1995.godine, 1997.godine (Evropska prvenstva u Atini i Barseloni), srebro na OI u Atlanti… Posle šestog mesta u Sidneju na OI, vraća se u reprezentaciju 2005.godine na EP u Novom Sadu koje smo neslavno završili.

Željko Rebrača je rodjen 9.aprila 1972.godine u Prigrevici. U košarci će ostati upamćen po neverovatnim blokadama zbog kojih je bio prozvani “bananamen” velikom radu koji je pratio njegovu karijeru i neraskidivoj vezi sa Željkom Obradovićem, koja ga je uz veliki kvalitet koji je imao, dovela do pozicije jednog od najboljih centara sveta krajem 90-tih godina 20.veka.

http://www.b92.net/sport/kosarka/kosarka.php?yyyy=2007&mm=12&dd=17&nav_id=276978

alchemist
May 5th, 2012, 22:27
20 godina Tokija

Crvena Zvezda - Kolo Kolo 3:0
Red Star (Serbia) - Colo Colo (Chile) 3:0
Estrela Vermelha - Colo Colo 3:0
Estrella Roja - Colo Colo 3:0
Intercontinental Cup (Toyota Cup)
8.12.1991. National Stadium
Tokyo Japan
1:0 Vladimir Jugović 19'
2:0 Vladimir Jugović 59'
3:0 Darko Pančev 72'

DaNTfjGFOVg

alchemist
May 5th, 2012, 22:30
Partizan, Poraz, Pobeda i Pouka

Aly1Ua79BF8

alchemist
May 5th, 2012, 22:41
FK Crvena zvezda 1991.

excerpts from 'Fudbal, nogomet i još ponešto'

OpMSi3ojIE0

alchemist
May 5th, 2012, 22:42
Dejan Bodiroga

xXjjKY2m1HA

-----------------------------

Dejan Bodiroga in the Italian League

4Pd-gBCITLk

-----------------------------

U Obruču - Edin Avdić i Nenad Kole Kostić [Gost: Dejan Bodiroga] 04.02.2013

Gi4yw2NGrto

alchemist
May 5th, 2012, 23:10
30. јануар 2009.
Владе Дивац / Vlade Divac

http://www.mondo.rs/slike/vesti/001/802/v180269p0.jpg

http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2009/02/24/197239/divac-sa-peharom.jpg

http://farm7.staticflickr.com/6159/6132298109_0fdd2c4960.jpg

http://l1.yimg.com/bt/api/res/1.2/sLvFFbG8UX3piv8KQmxiqA--/YXBwaWQ9eW5ld3M7cT04NQ--/http://media.zenfs.com/en/blogs/sptusnbaexperts/VD10812.jpg

Позиција - центар
Висина - 2,16 m
Тежина - 118 kg
Рођен - 3. фебруар, 1968. Пријепоље,
СФРЈ (данас Србија)
Драфт - 26., 1989. Лос Анђелес Лејкерси
Про каријера - 1986. – 2005.

Бивши тимови
* Партизан (1986–1989)
* ЛА Лејкерси (1989–1996; 2004–2005)
* Шарлот Хорнетси (1996–1998)
* Црвена звезда (1999)
* Сакраменто Кингси (1999–2004)

Награде
* Европски шампион (1989; 1991; 1995)
* Светски шампион (1990; 2002)

Владе Дивац, рођен у Пријепољу (некад Југославија, сада Србија) 3. фебруар 1968. је великан југословенске и српске кошарке. Играо је на позицији центра у Слоги, Партизану, Лос Анђелес Лејкерсима, Шарлот Хорнетсима, Црвеној звезди (две утакмице) и Сакраменто Кингсима. Био је један од првих Европљана који је заиграо у НБА. Са репрезентацијом Југославије освојио је два светска првенства у кошарци, три европска првенства и две сребрне медаље на Олимпијским играма.

Дивац је, иако активан играч, био на положају председника Партизана у периоду од 2000. до 2004. Након завршетка играчке каријере постао је скаут Лос Анђелес Лејкерса и спортски директор кошаркашке секције Реал Мадрида. Дивац се појавио у мањим улогама у неколико филмова и серија.

Дивац се бави и хуманитарним радом. Са Жарком Паспаљем, Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем, Зораном Савићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом основао је хуманитарну организацију Група 7. Дивац је због свог хуманитарног рада постао амбасадор добре воље Уједињених нација.

Каријера

Југославија

Пре него што се бавио кошарком Дивац је тренирао фудбал и био је голман у месном клубу. Међутим, са фудбалску каријеру је прекинуо јер је на једном тренингу одбио да се баца у блато, па му је тренер препоручио да се бави неким другим спортом. Tako je i bilo. Kao 15-godišnjak odlazi iz Prijepolja i po nagovoru trenera Milovana Bogojevića Kimeta započinje profesionalnu karijeru u kraljevačkoj Slozi. Za klinca impresivne visine i izuzetne košarkaške inteligencije, videvši ga na terenu, Kime je odmah izjavio da će, bude li vredno radio, 1988. igrati za Jugoslaviju u Seulu. Njegove reči su realizovane u formi srebrne medalje na Divčevim grudima, koju mu je nakon dolaska s Olimpijskih igara i poklonio.

Дивац је кошарку тренирао у родном Пријепољу у клубу КК Елан код тренера Милована Богојевића. Његова професионална каријера у Југославији почела је када је заиграо за Слогу из Краљева и одмах скренуо пажњу на себе тако што је у утакмици са Црвеном звездом постигао 27 поена. У лето 1986. Дивац је био највећа звезда прелазне сезоне, након што је потписао за КК Партизан за 14.000 немачких марака.

Partizan

Malo je falilo da nakon kraljevačke Sloge zaigra u Crvenoj zvezdi, ali ga je od toga, 1986. godine, odgovorio upravo Bogojević. Crveno-beli su zagrizli da angažuju golobradog dugajliju, ali je trenerovo pismo, u kojem ga poziva da još sačeka s odlaskom, prevagnulo u Divčevoj odluci da odbije ponudu.

U međuvremenu, Vlade s generacijom koju su činili i Đorđević, Kukoč, Rađa, Pavićević i Koprivica osvaja svetsko juniorsko prvenstvo u italijanskom gradu Bormiju. Ista selekcija je godinu dana ranije osvojila titulu i u kadetskoj konkurenciji. Stigle su ponude iz svih većih klubova Jugoslavije, ali on je izabrao Partizan zbog, kako je rekao, plejmejkera Aleksandra – Saše Đorđevića.

– Razmišljao sam ovako: ja sam centar, treba mi dobar plejmejker, boljeg od Saše nema. Tako sam se obreo u Partizanu – rekao je Divac.

Za ugovor s novom akvizicijom crno-belih Dragan Kićanović, tadašnji sportski direktor Partizana, iz svog džepa je dao 14.000 maraka. Bile su to prve velike pare u Divčevoj karijeri.

Партизан је године 1987. уз Дивца, Ђорђевића, Паспаља, Обрадовића, Грбовића, Савовића и, на месту тренера, Душка Вујошевића, имао сјајан тим који је освојио првенство Југославије, али није успео да освоји Куп европских шампиона, следеће сезоне, пошто је изгубио од Макабија у полуфиналу фајнал-фора у Генту. Југопластика је са Кукочем, Рађом и Савићем била јачи тим следеће три године и освојила је три првенства Југославије и три Купа европских шампиона. Партизан и Дивац су 1989. освојили Куп Радивоја Кораћа.

Репрезентација

Дебитовао је за репрезентацију Југославије у квалификацијама за Светско првенству у Шпанији 1986. године. Прву утакмицу за плаве у сениорској репрезентацији одиграо је у Ден Хелдеру против Холандије, где је постигао четири прва поена.

Исте године је, са 18 година, дебитовао за сениорску репрезентацију Југославије на квалификацијама за Светском првенству 1986. у Мадриду, на позив селектора Крешимира Ћосића. У дебитантској утакмици за сениоре против Холандије је постигао 4 поена. Недељу дана касније у мечу против Мађарске дао је 27 поена. Међутим, одличан дебитантски учинак на Светском првенству је у сенку бацио догађај у полуфиналу против Совјетског Савеза: један минут пре краја утакмице, Југославија је водила са убедљивих 9 поена разлике, али су Совјети са три шута за три поена изједначили: један шут је био након Дивчеве изгубљене лопте на средини терена након непотребног дриблинга. У продужетку су Совјети лако савладали шокиране Југословене, који су на крају освојили бронзану медаљу. Дивац је због изгубљене лопте заплакао, а Дражен Далипагић га је тешио речима: „Мали, нема везе, следећи пут су твоји.“ Ова сцена је касније била инспирација за рекламу за Атлас пиво у којој су учествовали Далипагић и Дивац.

Следеће године Дивац је био део тима који је освојио злато на Светском јуниорском првенству у Бормију. Овај догађај је био одскочна даска за младу генерацију југословенских кошаркаша, уз звезде попут Дина Рађе и Тонија Кукоча. Пре распада Југославије, ова генерација је донела Југославији сребро на Олимпијским играма 1988. у Сеулу, злато на Европском првенству у кошарци 1989. у Загребу и злато на Светском првенству у кошарци 1990. у Буенос Ајресу.

Дивац је имао необичан стил за центра у ондашње време; упркос својој висини, поседовао је добру покретљивост, добро је водио лопту и имао је добар шут са дистанце. Понекад је деловао као плејмејкер. Дивац је такође волео да изводи шаљиве потезе на терену: на Европском првенству 1989, подигао је саиграча Зорана Радовића да би он могао да закуца. У само 4 професионалне сезоне у Европи, Дивац је уз Арвидаса Сабониса постао један од најбољих европских центара.

НБА

On je jedan od sportista koji su otvorili vrata NBA za neameričke igrače. Pričalo se da svi evropski košarkaši, kada dolaze u NBA, prvo odlaze kod Divca na konsultacije, i da je on, od svih stranih igrača, imao najveći uticaj među kolegama.

Лос Анђелес Лејкерси

Лос Анђелес Лејкерси су одабрали Дивца на драфту 1989. као 26. пика. Дивац је уз Сабониса, Дражена Петровића, Шарунаса Марчуљониса и Жарка Паспаља био припадник таласа европских играча који су прокрчили пут осталим неамеричким играчима ка НБА. Лејкерси су претходне сезоне имали одличан тим предвођен Каримом Абдул-Џабаром (завршио каријеру на крају те сезоне), најбољим асистентом у историји НБА Меџиком Џонсоном, Џејмсом Вортијем и Еј Си Грином. Под Џабаровим и Џонсоновим туторством, Дивац је поправио своју игру и усвојио амерички стил игре. Упркос томе што није знао енглески језик, брзо је постао популаран међу саиграчима и публиком због свог шарма и духовитости. У сезони 1989/90. Дивац је одиграо 82 утакмице, делећи минутажу са Мајклом Томпсоном и постизао је просечно 8,5 поена за 19,6 минута по утакмици. Дивац је међу Лејкерсима био најбољи у броју у блокада и други по броју скокова. Његово залагање му је донело место у тиму новајлија на Ол-стар викенду 1990. Дивац је са репрезентацијом Југославије 1990. освојио златну медаљу на Светском првенству 1990. у Аргентини. Након победе у финалу над Совјетским Савезом, Дивац је узео хрватску заставу од исељеника у Аргентини и бацио је на под. У предвечерје распада Југославије, овакав чин је у хрватској јавности окарактерисан као излив национализма, мада је касније Дивац касније изјавио да је то урадио јер су тада сви играли под једном заставом и да то нема никакве везе са национализмом.

У следећој сезони Дивац је постао стартни центар Лејкерса, предњачивши у скоковима, постигавши пето место у проценту шута у НБА лиги. Многи су били изненађени када је Лос Анђелес стигао у финале НБА лиге 1991. године, где је поражен од Чикаго Булса предвођених Мајклом Џорданом. Sklad visine i tehničkih igračkih mogućnosti su na Divčevom primeru bili u savršenoj proporciji. Do njegovog dolaska u NBA američka publika je retko imala priliku da vidi centra od 2,16 koji sa lakoćom skače u reketu, šutira trojke, zakucava i trči. Igrao je u Lejkersima sedam sezona, četiri godine je bio najbolji skakač i bloker tima, a 1993/94. i najbolji strelac. Ali, 1991. u finalu šampionata Los Anđeles je za protivnika imao najvećeg igrača u istoriji lige: Majkla Džordana i njegove Čikago Bulse. Lejkersi su izgubili rezultatom 4:1 u seriji.

Дивчева операција леђа га је спречила да игра у 44 утакмице сезоне 1992/93, али се одмах након потпуног опоравка вратио у први тим Лејкерса. У сезони 1993/94, Дивчево име се појављивало на листама најбољих центара лиге, а те године био је дванаести у НБА са 40 "дабл-дабл" учинака. Раније у сезони имао је 24 скока у једној утакмици, што је било највие за Лејкерсе од 1979. године када је Абдул-Џабар забележио 25 скокова. Дивац је био међу првих 40 у лиги по броју постигнутих погодака, скокова, блокада, асистенција, процента шута и одузимању лопте. Те сезоне Дивац је са Ђорђевићем, Даниловићем, Савићем учестовао у хуманитарној утакмици, којом је требало да се прикупи новац за лечење Слободана Јанковића, који је остао инвалид.

Следеће сезоне је имао 4,1 асистенцију и тако постао водећи центар НБА лиге у додавању лопти. Две утакмице за редом у којима је постигао 20 поена и 20 скокова су прве за Лејкерсе од 1975. године кад је такав успех забележио Абдул-Џабар. У лето 1995. Дивац је са репрезентацијом Југославије освојио Европско првенство у Атини, прво званично такмичење за Југославију од увођења санкција 1992.

У сезони 1995/96 Дивац је такође је био међу првих 25 у лиги по блокадама и проценту шута, али је број поена по утакмици опао. На крају сезоне, Лејкерси су одлучили да покушају да направе нови тим довођењем Шакила О'Нила из Орландо Меџика. Клуб је одлучио да направи места за О'Нила у стартној екипи и да скупи новац за његов уговор, па је послао Дивца у Шарлот Хорнетсе у замену за супер-талентованог тинејџера Кобија Брајанта.

Шарлот Хорнетси

Nakon Los Anđelesa, angažman pronalazi u Šarlot Hornetsima, kao zamena za Kobija Brajanta i danas važeću vedetu Jezeraša. Tamo doživljava igračku renesansu u paru s Glenom Rajsom, jednim od vodećih strelaca lige u to vreme. U meču protiv Nju Džersija, decembra 1997, protivničkim igračima blokira 12 šuteva. Samo jedan skok ga je te večeri delio od neostvarenog tripl-dabla – uz 12 rampi, skočio je devet puta i zabeležio 18 poena. Iz Šarlota 1999. odlazi u Sakramento, gde nastavlja s dobrim partijama.

Хорнетси су претходне сезоне трампили Алонса Морнинга и Ларија Џонсона са Мајами Хитом у замену за Глена Рајса и Мета Гајгера, и у сезони 1996/97 су успели да победе у 54 утакмице (највиши у клупској историји), а Дивац се пласирао међу водеће играче у НБА лиги, по броју скокова и блокада, а превазишао је све НБА центре у асистенцијама. Због повреде пропустио је Европско првенство у кошарци 1997. у Шпанији, на ком је Југославија одбранила титулу шампиона.

Дивац је са Метом Гајгером је у сезони 1997/98 године чинио центарску поставу и заједно су допринели квалитетној игри Шарлота на позицији центра. Остварили су заједно скоро 22 поена и 15 скокова по утакмици.

Сакраменто Кингси

Штрајк професионалних НБА кошаркаша је спречио Дивца да учествује на Светско првенство у кошарци 1998. у Атини, на ком је Југославија освојила златну медаљу испред Русије и репрезентације САД састављене од играча из аматерских и европских лига. Како се штрајк НБА играча продужио, Дивац је потписао уговор са Црвеном звездом, како би јој помогао у Евролиги. Са Дивцем у тиму Црвена звезда је савлада у Пиониру потоњег првака Европе, литвански Жалгирис, а поражена је од По Ортеза у гостима. Ипак, како се штрајк ускоро окончао, Дивац је 22. јануара 1999. потписао уговор са Сакраменто Кингсима. Сакраменто је те сезоне трампио звезду Мича Ричмонда за проблематичног Криса Вебера, одабрао Џејсона Вилијамса на драфту, а у екипу је дошао раније одабрани Предраг Стојаковић. Нова постава Кингса је успела да извуче клуб из година осредњости и да се домогне плеј-офа, где ју је у четвртфиналу зауставила екипа Јуте Џез са 3:2 у серији. Владе Дивац је тог лета предводио репрезентацију до бронзану медаље на Европском првенству у кошарци 1999. у Француској.

Кингси су следеће сезоне поновили овај успех, а овај пут су их зауставили потоњи шампиони Лос Анђелес Лејкерси идентичним резултатом. Дивац је тог лета одлучио да се не одазове у репрезентацију Југославије за Олимпијске игре 2000. у Сиднеју на ком је Југославија заузела разочаравајуће 6. место, наводећи као разлог жељу да уживо прати Европско првенство у фудбалу 2000. у Белгији и Холандији.

Следеће сезоне Кингси су трампили бека Корлиса Вилијамсона за Дага Кристија и одабрали Хидајета Туркоуглуа. Због своје атрактивне игре, Кингси су добили надимак „Највећи шоу на терену“. Ове сезоне су направили корак даље у плеј-офу, избацивши Финикс Сансе, али су их нови-стари шампиони Лејкерси овај пут глатко добили у полуфиналу са 4:0. Ова сезона је за Дивца била упамћена по томе што је учестовао на Ол-стар викенду 2001. и тако постао први Европљанин коме је то успело, а да није студирао у Америци (пре Дивца на Ол-стару су учествовали Немац Детлеф Шремпф и Холанђанин Рик Смитс).

Одлучни да коначно буду бољи од Лејкерса и освоје титулу, Кингси су трампили Вилијамса са Ванкувер Гризлисима у замену за плејмејкера Мајка Бибија. Дивац је довео до савршенства технику изнуђивања фаула у нападу, што је било пресудно у борби са физички јачим центрима, као што је Шакил О'Нил. Те сезоне су доминирали у лигашком делу такмичења, са 61 победом и 21 поразом и освојеним првим местом у Западној конференцији и целој лиги испред највећих ривала Лејкерса и Меверикса. У финалу Западне конференције, финалу пре финала, Лејкерси су у врло неизвесној серији савладали Сакраменто 3:2, а у једној утакмици су славили тројком Роберта Орија, до кога се одбила лопта, пошто ју је Дивац избацио из рекета. Ипак, Дивац је прихватио да помогне репрезентацији Југославије и да учествује на Светском првенству у Индијанаполису, на којем је Југославија освојила последњу златну медаљу у својој историји. Дивац је био један од најзаслужнијих за победу Југославије над САД, јер је успешно зауставио америчке центре. После првенства се опростио од репрезентације.

Njegova poslednja sezona u Sakramentu zaista je bila za pamćenje. Sa 36 godina Vlade je igrao kao mladić, Sakramento je kompletan napad igrao kroz njega, imao je asistencija više nego ijedan centar u istoriji lige. Uz sjajne igre na terenu, Divčev neuništivi pozitivni duh je nešto po čemu ga pamte saigrači iz svih timova. Uvek spreman na šalu, dizao je moral i održavao kolektivni duh ekipe. Sudeći prema tome, nije čudo da su igrači, poput Glena Rajsa, Krisa Vebera, Peđe Stojakovića, svoje najbolje sezone imali baš u vreme kada je Vlade bio u timu.

U znak zahvalnosti čelnici Sakramento Kingsa njegov dres podižu na vrh Arko arene.

Поново у Лејкерсима

Након истека уговора 2004. године са Сакраментом, Дивац се вратио у Лејкерсе. Лејкерси су након пораза од Мајамија у финалу НБА лиге,трампили или отпустили већину својих играча, укључујући Шакила О'Нила, a требало је да Дивац попуни ту празнину. Међутим, због повреде леђа је пропустио већи део сезоне. Коначно је 14. јула 2005. објавио своје повлачење, након 16 година у НБА.

Sa aktivnim bavljenjem košarkom završava, simbolično, tamo gde je i započeo pohod ka najkvalitetnijoj basket ligi sveta – u Los Anđeles Lejkersima – a 14. jula 2005. zvanično objavljuje kraj 16-godišnje karijere. Vlade je podvukao crtu ispod koje je ostalo učešće u prvoj petorci na All Star utakmici u Vašingtonu; ulazak u društvo igrača koji su tokom karijere postigli preko 13.000 poena, 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada, rame uz rame s Hakimom Oladžuanom i Karimom Abdul-Džabarom.

Поводом обележавања 50 година од првог купа шампиона, у оргамизацији ФИБА су играчи, судије о организатори гласали за 50 великана, мајстора кошарке, где се нашло и име Владе Дивца, између укупно 10 имена из Србије (тотал негде 15-16 из exYU).

Каријера ван кошарке

Партизан

Крајем 2000. након политичких промена у Србији, Дивац и његов бивши саиграч Предраг Даниловић су преузели управу над КК Партизан. Дивац је постао председник клуба, а Даниловић је био потпредседник. Како је Дивац још увек играо у НБА, заправо је Даниловић водио клуб.

Иако овај двојац то никад није директно изјавио, њихов главни мотив је била приватизација Партизана када Закон о спорту буде усвојен у Скупштини Србије. Пошто је тачна власничка структура у друштвеној организацији као што је КК Партизан нејасна, потенцијални инвеститори су одлучили да се не мешају, барем до усвајања закона. Иако су се Дивац и Даниловић појавили изненада, уживали су подршку навијача и јавности, јер је већина желела да види вољени клуб који поседују и воде бивше звезде, него нека корпорација. Ипак, након неколико година њих двојица су изгубила стрпљење и повукли се из пројекта у јесен 2004, пошто је вођење клуба постао финансијски терет за њих двојицу.

Лејкерси

Након завршетка каријере 2005. Дивац је био скаут Лејкерса у Европи. На том месту је остао до 2006.

Реал Мадрид

У јуну 2006. преко свог пријатеља Предрага Мијатовића, Дивац се повезао са Рамоном Калдероном, као део Калдеронове кандидатуре за место председника спортског друштва Реал Мадрид. Када је Калдерон победио на изборима 2. јула 2006, Дивац је постао спортски директор кошаркашке секције Реал Мадрида.

Међутим, Дивчева улога у раду клуба је симболична, а сам Дивац је загребачком недељнику Глобусу изјавио: „У Мадриду буквално ништа не радим, већ сам само део имиџа краљевског клуба. Место сам прихватио због пријатеља Пеђе Мијатовића, који је тамо директор“.

Влада Републике Србије

2008. је министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић је изабрао Дивца за саветника у свом кабинету. Дивац и Дачић су сарадници од раније, пошто је на Дачићев предлог, Дивац изабран за председника КК Партизан после петооктобарских промена, управо уместо Дачића.

Olimpijski komitet Srbije

U plolece 2009. је izabran za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije.

Улагања

Дивац је учествовао у неколико подухвата невезаних за кошарку и док је играо у НБА, а нарочито након повлачења. У Сакраменту поседује ресторан али његови покушаји улагања у Србији су пропали из различитих разлога.

Покушај куповине произвођача минералне воде „Књаз Милош“ из Аранђеловца није успео. Дивчева компанија „Апурна“ је у заједничкој понуди са француским прехрамбеним гигантом „Данонеом“ дала најбољу понуду, али је куповину обуставила Комисија за хартије од вредности Републике Србије, пошто су „Даноне“ и „Апурна“ наводно понудили додатни новац малим деоничарима. На поновљеном конкурсу Дивац и „Даноне“ су се повукли,а предузеће је купио ФПП Балкан Лимитид, приватизациони фонд са Кајманских острва. Афера је изазвала велика трвења у влади Србије, спекулације око корупције, оставке шефа Комисије за хартије од вредности и полицијску истрагу.

Слична, али мање спектакуларна „афера“ се десила 2005. када је Дивац покушао да купи „Вечерње новости“. Дивац је направио споразум са малим акционарима да откупи компанију регистровањем нове компаније са заједничким капиталом. Међутим, Влада Србије је интервенисала и зауставила продају. Иако је Врховни суд Србије пресудио у Дивчеву корист, он се поново повукао из куповине и, разочаран, одлучио да више не улаже у Србији.

Код куповине предузећа „Вода вода“ је такође било проблема а процес је још у току. Дивац је октобра 2007. регистровао 100% власништва над предузећем „Вода вода“, фабриком за флаширање минералне воде, која је претходно била власништво Војина Ђорђевића. Ову трансакцију је такође пратила контроверза, пошто је Ђорђевић јавно оптужио Дивца за превару, тврдећи да је Дивац прекршио договор који су имали и оспоравајући валидност уговора који је Дивац предао Агенцији за привредне регистре Републике Србије. Дивац тврди да је он заиста позајмио новац Ђорђевићевој компанији „Си енд си“, која је била у финансијским проблемима, а пошто Ђорђевић није испоштовао свој део уговора, само је искористио уговор, који је Ђорђевић потписао, да преузме компанију.

Хуманитарни рад

Владе Дивац је један од оснивача Групе 7, хуманитарне организације која помаже деци на простору бивше Југославије,коју је основао 1998. са шест својих саиграча из репрезентације (Паспаљ, Савић, Ђорђевић, Даниловић, Бодирога и Ребрача). Крајем 2007. Дивац је основао хуманитарну организацију „Можеш и ти“, чији је циљ помагање избеглицама у Србији. Србија има око 500.000 избеглица из ратова на територији СФРЈ и држава је која има највећи проблем са избеглицама у Европи. Око 7.800 људи још увек живи у колективним центрима у лошим условима, па се организација посветила куповини напуштених кућа, како би се коначно решио проблем смештаја.

Од 21. до 13. септембра 2007. Дивац је организовао званични опроштај од активне кошаркашке каријере у родном Пријепољу и Београду, истовремено промовишући своју „Можеш и ти“ кампању.

Поред своје организације, Дивац учествује и акцијама других особа. Учествовао је на опроштајној утакмици Синише Михајловића 28. маја 2007. у Новом Саду, где је приход са утакмице ишао штићеницима Дома за незбринуту децу у Сремским Карловцима и спортистима-иналидима из Новог Сада. Дивац је такође члан Светске спортске хуманитарне куће славних, организације чији су чланови особе из области аматерског и професионалног спорта који су се истакли својим хуманитарним радом.

Košarkaški velikan iz Srbije Vlade Divac postao je u utorak uveče (jun 2008) i zvanično član "Svetske sportske humanitarne kuće slavnih", smeštene u gradu Bojsi, u američkoj državi Ajdaho. "Ovo priznanje predstavlja veliku čast za mene, moju porodicu i sve ljude koji su učestvovali u našim humanitarnim projektima. Sjajno je dobiti priznanje za dela učinjena u proteklih 15 godina i biti primer onima koji ostaju iza nas", rekao je Divac na svečanoj ceremoniji u Morison centru.

Zajedno sa našim asom u Kuću slavnih, u okviru 14. generacije Kuće slavnih, ušli su raning bek NFL tima Tampa Bej Bakanirs Vorik Dan, osnivač fondacije koja zbrinjava samohrane roditelje, i bivši skijaš Džimi Heuga, bronzani sa ZOI 1964. u Insbruku, koji se već skoro četiri decenije uspešno bori sa multiplom sklerozom.

U obrazloženju na zvaničnom sajtu "Svetske sportske humanitarne kuće slavnih" navodi se da je Divac tokom igračke karijere, kroz dečiju fondaciju "Grupa 7", aktivno učestvovao u humanitarnim aktivnostima kojima je prikupljeno više od devet miliona dolara.

Ta sredstva uložena su u programe pomoći deci u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, SAD, Indoneziji, Etiopiji i Kini. Istaknuto je i da Divac sada vodi "Humanitarnu organizaciju Divac", koja kroz akciju "Možeš i ti", uspešno prikuplja sredstva za rešenje stambenog pitanja izbeglih i raseljenih lica na teritoriji Srbije.

"Naš primarni cilj u ovom trenutku je pomoć izbeglicama. Postoji još između sedam i osam hiljada onima koje treba skućiti i zato je uvek dobro videti rezultat ovakvih akcija", rekao je Divac, koji je u skolu akcije "Možeš i ti" nedavno u nove kuće smestio desetak izbegličkih porodica. "Najteže mi je kada vidim decu u izbegličkim kampovima. Oni bi trebalo da uživaju u bezbrižnom detinjstvu, da shvate da je svet mali i da nije bitno odakle su".

"Svetska sportska humanitarna kuća slavnih" bira pojedince i organzacije iz oblasti amaterskog i profesionalnog sporta koji su se istakli svojim humanitarnim radom.

Do sada je ovu počast zaslužilo više od 35 pojedinaca i organizacija. Među njima su košarkaši Dejvid Robinson, Ej Si Grin, Dikembe Mutombo, Kevin Džonson, Džulijus Irving, Stiv Smit, teniser Artur Eš, prvi crni igrač američke bejzbol lige Džeki Robinson, hokejaški trener Tom Lendri, fudbalska legenda Pele, kao i tim Harlem globtrotersa.

Популарност

Током времена проведених у Лејкерсима, Дивчеву популарност и маркетиншки потенцијал је приметила америчка телевизијска индустрија. Дивац се појављивао неколико пута у лос-анђелеским вечерњим емисијама као што су „Шоу Арсенија Хала“ (енгл. The Arsenio Hall Show) и „Вече са Џејом Леноом“ (енгл. The Tonight Show with Jay Leno). Такође се појавио у америчким комедијама „Брачне воде“ (енгл. Married... with Children) и „Тренер“ (енгл. Coach), као и кратко емитованом серијом „Добри спортови“ (енгл. Good Sports) са Фаром Фосит у главној улози. На великом платну Дивац се појавио у филмовима са кошаркашким темама: „Еди“ (енгл. Eddie), „Свемирски баскет“ (енгл. Space Jam) и „Џуана Мен“ (енгл. Juwanna Mann). Дивац се појавио као специјални гост у серији „Црни Груја“ и филму „Ми нисмо анђели 3“. Такође се појавио као специјални гост на Песми Евровизије 2008. у Београду. Лопта коју је Дивац бацио у публику је била знак за почетак телефонског гласања.

Дивац се званично се опростио од кошарке серијом догађаја од 21. до 23. септембра 2007. у Београду и Пријепољу. Свечаности у Београду је претходила хуманитарна акција Можеш и ти. Акцији су се придружили и бивши саиграчи Крис Вебер, Глен Рајс, Предраг Стојаковић, Скот Полард, Тони Кукоч као и политичари, уметници и краљевска породица Карађорђевића. Спектакл у Београду је одржан пред око 10.000 људи испред зграде Народне скуштине.

Почетком 1990их, београдска група Деца лоших музичара је снимила песму Владе Дивац, посвећену његовом преласку у Лејкерсе. Група је коначно упознала Влада и отпевала песму на његовој опроштајној забави. Године 2005. поп-панк група Стрејт Ота Џуниор Хај је снимила песму „Vlah-Day Dee-Vatt“.

Породица

Владе Дивац и његова супруга Снежана имају два сина, Луку и Матију, и усвојену кћерку Петру. Њене биолошке родитеље су убили припадници Ослободилачке војске Косова.

Главни успеси у каријери

Репрезентација:

Освојене медаље са сениорском националном селекцијом
Олимпијске игре

Сребро 1988. Сеул Југославија
Сребро 1996. Атланта Југославија

Светска првенства

Бронза 1986. Шпанија Југославија
Злато 1990. Аргентина Југославија
Злато 2002. САД Југославија

Европска првенства

Бронза 1987. Грчка Југославија
Злато 1989. Југославија Југославија
Злато 1991. Италија Југославија
Злато 1995. Грчка Југославија
Бронза 1999. Француска Југославија

а још као клинац:

* Златна медаља на Европском првенству за кадете у Русији и Бугарској 1985.
* Златна медаља на Европском јуниорском привенству у Аустрији, 1986.
* Златна медаља на Светском јуниорском првенству у Бормију, Италија,1987,

Клубови:

Првак СФРЈ 1987.
Куп Југославије 1989.
Куп Радивоја Кораћа 1989.

НБА:

* Изабран за први тим НБА лиге на Ол-стар утакмици 2001.
* Рангиран као 2. у историји Кингса на по броју постигнутих погодака (14,3 ппу), броју скокова (10,0 спу-или 10. место у НБА), асистенција (4,3 апу) и блокада (1,2 бпу) у 1998-99
* Рангиран као 4. у историји Лејкерса са 830 блокираних шутева
* Учествовао са Лос Анђелес Лејкерсима у финалу НБА 1991 године против Чикаго Булса и имао просечних 12,9 поена, 7,7 скокова и 2,4 асистенције по утакмици у укупно 63 одигране НБА плејоф утакмице
* Изабран за први тим новајлија на Ол-стар утакмици 1990. након просечних 8,5 поена и 6,2 скокова по утакмици постигнутих у Лејкерсима.
* Придружио се Кариму Абдул Џабару и Хакиму Олајџуону у Дворани великана НБА лиге као један од тројице играча који су једини у НБА историји постигли више од 13000 погодака, 9000 скокова, 3000 асистенција и 1500 блокада.

http://trojkalegende.blogspot.com.au/2009/01/vlade-divac.html

a piecemeal article but worth the read

WGf14CyrcJM

sPXXg0m_hH8

alchemist
June 9th, 2012, 00:36
Dragan Džajić (1971.)

http://crniguja.blogspot.com
Intervju Dragan Nikitović

7kmHodNxO3o

alchemist
June 9th, 2012, 00:38
Doček Crvene Zvezde posle meča sa Olimpikom, 30. maj 1991.

dHsItLRjXYk

alchemist
June 9th, 2012, 00:55
Sunday, May 15, 2011
Grb Partizana - istorijat

Kao što je svima poznato, FK Partizan je osnovan 4. oktobra 1945. kao fudbalska sekcija tadašnje Jugoslovenske armije. Istovremeno sa fudbalskim, osnovane su i košarkaška, atletska, odbojkaška i šahovska sekcija. Kasnije su osnovane i ostale sekcije koje su uskoro prerasle u klubove sportskog društva pod kapom armije, po ugledu na moskovski CSKA ili sofijski CDNA (kasnije takođe CSKA).

U skladu sa tim, prvi grb koji je Partizan nosio imao je samo skraćenicu JA - Jugoslovenska armija. Delovao je vrlo jednostavno (plavi krug sa crvenom petokrakom oivičenom žutom bojom, sa slovima JA unutar nje) i nošen je veoma kratko na tadašnjim dresovima. Boja grba je identična tadašnjim klupskim bojama Partizana a one su bile plavo-crvene.

http://2.bp.blogspot.com/-aTWuFl5MOm0/TdA41n7sGRI/AAAAAAAAA_s/Fy95Bc3jpLs/s1600/grb+1+JA.jpg

Veoma malo slika postoji iz tog vremena, ali ipak ostale su sačuvane neke na kojima fudbaleri Partizana nose dres sa ovim grbom. Radi se o slikama iz prve šampionske sezone, 1946/47.

http://3.bp.blogspot.com/-9_siPYu3lqE/TdA5bYpJYrI/AAAAAAAAA_w/Cgyh-YAkKRY/s320/grb+1+Partizan+19...jpg

http://2.bp.blogspot.com/-2N0NsC4dz84/TdA5jw-RbDI/AAAAAAAAA_0/Lb049DINzkA/s320/grb+1+Partizan+1946-47.jpg

Ubrzo, ne zna se tačno kada, grb doživljava velike promene i počinje da dobija oblik poznat sadašnjem rešenju.

http://3.bp.blogspot.com/-mctjCQM2HsY/TdA6EAIGAdI/AAAAAAAAA_4/X9iH2rUK4VI/s1600/grb+2+jug.armija+venac.jpg

Dakle, središnji krug je bele boje sa crvenom petokrakom u njemu, nalazi se u plavom krugu u kojem je belim slovima napisano JUGOSLOVENSKA ARMIJA a oba kruga su oivičena žutim krugom preko kojeg se nalazi venac zelene boje. Na dnu grba su crveno-bele linije, a na vrhu buktinja crvene boje. Grb je, ustvari, jasna asocijacija na grb tadašnje države - Jugoslavije, uz razliku što su buktinje i zvezda na grbu Partizana zamenile mesta. Ovaj grb je aktuelan od 1947. godine, a vidimo ga i na slici Stjepana Bobeka...

http://1.bp.blogspot.com/-qRd0X-hyVK8/TdA7JL1LuYI/AAAAAAAAA_8/pQhCXy2IPkA/s320/gb+2+Bobek+i+Mitic.jpg

...kao i na ovoj slici FK Partizan, pobednika Kupa iz 1947.

http://4.bp.blogspot.com/-Gs7FR-xbU0c/TdA7qhOzp8I/AAAAAAAABAA/T7lOQVHzM2s/s320/Partizan+1947+-+Kup.jpg

Sledi još jedna promena grba:

http://2.bp.blogspot.com/-x4YtZwjVO18/TdA8IxvcaLI/AAAAAAAABAE/aKe5uyD5jTs/s1600/grb+3+jug.armija+zuti.jpg

Ovaj grb je aktuelan pedesetih godina prošlog veka, a izmena u odnosu na dotadašnje rešenje je što se po prvi put u grb ubacuje ime kluba u žuti spoljni krug (sa kojeg je "nestao" venac zelene boje). Dakle - PARTIZAN / ПАРТИЗАН i to crnim slovima, i ćirilicom i latinicom. Toliko o ćirilici, koju Partizan na grbu ima već dobrih 60 godina, za razliku od samozvanih čuvara srpstva koji ni dve decenije posle toga nisu imali grb na dresu a ćirilice su se setili kada je to postalo IN.

Evo i ilustracija, igrači sa ovom varijantom grba na dresu:

http://4.bp.blogspot.com/-tj_1_GxIraQ/TdA9zeo8mOI/AAAAAAAABAI/Ghwi-ugoK8I/s320/grb+3.jpg

Čebinac, Kovačević i Matekalo. Sudeći po slici, ovi naši igrači koji su sredinom šezdesetih bili perjanice šampionskog tima, ovde su u mlađem uzrastu, te se naslućuje da su u pitanju pedesete godine.

http://2.bp.blogspot.com/-JVWgKUSj7a4/Tgznu-cfDeI/AAAAAAAABLQ/Tvyg31K-g2Q/s320/atanackovic1.jpg

Aleksandar Atanacković

Kada polovinom te decenije Partizan, bar formalno, raskida veze sa armijom, dobija novi grb, tek neznatno modifikovan:

http://1.bp.blogspot.com/-X4p5OjgaJ2E/TdA-mvkQGhI/AAAAAAAABAM/ykfQ2d92Fzw/s1600/grb+4+sd+zuti.jpg

Natpis JUGOSLOVENSKA ARMIJA nestaje iz grba a menja ga SPORTSKO DRUŠTVO. Očigledno da je na ovoj slici koja sledi Stjepan Bobek u dresu sa baš takvim grbom. Pošto se bela boja dresa razlikuje od spoljašnjeg kruga na grbu, očigledno je da je taj krug na dresu žute boje i da je u pitanju grb kao na prethodnoj slici:

http://1.bp.blogspot.com/-JZxYMsVT5xI/TdA_cuxPYCI/AAAAAAAABAQ/y5F3DXgCdLE/s320/grb+4+Bobek+50s.jpg

Ovaj grb ima svoj "rok trajanja" do 1958. kada Partizan menja svoje klupske boje iz plavo-crvenih u crno-bele, sasvim originalne i do tada nepoznate na fudbalskom nebu tadašnje Jugoslavije. Tada se uz SPORTSKO DRUŠTVO dodaje i pridev JUGOSLOVENSKO, a boja grba se drastično menja. Kompletan grb postaje crno-beli, uz crvenu buktinju i petokraku, dok i linije na dnu grba prelaze u crno-belo. Tako dobijamo grb koji je Partizan nosio najvećim delom svoje istorije, grb poznat svima, grb koji je postao pravi brend i simbol Partizana:

http://1.bp.blogspot.com/-GBlYIlsmAss/TdBAYM2Ai2I/AAAAAAAABAU/c3PoeifqF3U/s1600/grb+4+jsd+cb.jpg

Proslavili su ga mnogi asovi, od "Partizanovih beba" poput Kovačevića i Pirmajera...

http://1.bp.blogspot.com/-Xth36YqDHhI/TdBBBUaXvLI/AAAAAAAABAc/3kpr_b2nKgk/s320/Josip+Pirmajer+66.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-Yjr0V6BJEcs/TdBAxuwxEiI/AAAAAAAABAY/ATeNe1W9Hoo/s320/Vladica+Kovacevic+2.JPG

...preko asova iz šampionskih sezona 1975/76 i 1977/78 iz generacije Vukotića i Ace Trifunovića...

http://2.bp.blogspot.com/-TYvj78F-M1w/TdBB8Tx-IxI/AAAAAAAABAk/hBxRTXO-m-A/s320/n1389142826_1113342_2283.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-DCdERUYrjVk/TdBBhCpvY2I/AAAAAAAABAg/2UDIvKo5DMg/s320/3.77-78.alb.mqmq.mr.t.JPG

...pa sve do osamdesetih i generacije legendarnog Dragana Mancea...

http://4.bp.blogspot.com/-wQcYk1oIeNk/TdBCZF_ZZtI/AAAAAAAABAo/FkXRGnRPf5Y/s320/1001-mance17.jpg

...zaključno sa 1992. godinom i ovom generacijom koja je imala tu čast da poslednja nosi takav grb, tačnije grb sa natpisom JSD.

http://4.bp.blogspot.com/-JTENVhu_EYk/TdBDB8IVAmI/AAAAAAAABAs/AjA5aEYVRCI/s320/Partizan+1992.jpg

Od tada, Jugoslavija prestaje da postoji a umesto JSD u crni krug na grbu se po prvi put ubacuje naziv FUDBALSKI KLUB i takav grb ostaje do danas neizmenjen u pogledu reči koje se nalaze na grbu:

http://1.bp.blogspot.com/-rWkvXdruYb0/TdBDvZxzmbI/AAAAAAAABAw/eSHqDPvV_ks/s320/Partizan-Belgrade.png

Zaključno sa sezonom iz koje potiče ova fotografija na kojoj je Lamine Diarra, znači 2007/08, koristi se i ovaj grb.

http://2.bp.blogspot.com/-QweeOn4SEL0/TdBFDVU3fAI/AAAAAAAABA0/TLyOmxuqlzA/s320/Diarra+gol%252C+Partizan-Hajduk.jpg

Te 2007/08 Partizan osvaja svoju 20. titulu šampiona i na grb dodaje dve zvezdice kao simbol za 20 i više titula:

http://1.bp.blogspot.com/-cIBkib1YBnw/TdBFdO8BgxI/AAAAAAAABA4/AnY3icKbGFc/s400/new_beligrb_800-300x225.png

Na slici je Almami Moreira, u dresu sa grbom sa dve zvezdice...

http://2.bp.blogspot.com/-dhPz-YtHWQo/TdBGCQg8qEI/AAAAAAAABA8/iC5_poIMQSo/s320/711_5.jpg

...i Saša Ilić, na slici iz tekuće sezone:

http://3.bp.blogspot.com/-fZGE0w9doyo/TdBGoeujSRI/AAAAAAAABBA/1yCICqhiutM/s1600/22_266.jpg

Autor grba Partizana je akademski slikar Branko Šotra.

Paralelno sa ovim grbom postojao je i alternativni grb, među navijačima popularno nazvan "lopata", grb koji je svoje mesto našao jedino na ulaznicama, suvenirima, godišnjim kartama i klupskim brošurama, ali nikada nije prišiven na dres Partizana:

http://1.bp.blogspot.com/-1SZUhHtiE20/TdBI29im32I/AAAAAAAABBE/DfQ9wuyu0Ks/s1600/partizan_grb800x600.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-RWPCl6TuH3o/TdBJRlr0B8I/AAAAAAAABBI/3sRb8uGpUHc/s320/5.jpg

Bila je to priča o grbu Partizana. Partizan je jedini klub bivše "velike četvorke" koji nije bitnije menjao izgled svog grba i koji ga je uvek nosio na dresu.

Posted by Crno-bela nostalgija at 23:45

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/05/grb-partizana-istorijat.html

alchemist
June 11th, 2012, 08:33
06. 06. 2012. 14:05h | Vestionline, Beta
Portal Goal.com ponovo odao priznanje Džajiću

Legendarni fudbaler beogradske Crvene zvezde Dragan Džajić našao se na listi 10 igrača koji su kroz istoriju najviše doprineli svojim reprezentacijama na prvenstvima Evrope, po izboru popularnog internet portala Goal.com.

http://www.vesti-online.com/data/images/2012-04-20/233131_dzaja_f.jpg?ver=1338981135

Legenda srpskog i evropskog fudbala - Dragan Džajić

Džajić je zauzeo peto mesto, pošto se našao ispred Ćavija Ernandeza iz Španije, danskog golmana Petera Šmajhela, dvojice Italijana - Paola Maldinija i golmana Dina Zofa i Nemca Gintera Necera, a iza Zinedina Zidana iz Francuske, Franca Bekenbauera iz Nemačke, Marka van Bastena iz Holandije i Mišela Platinija iz Francuske.

Kako se navodi, "po mnogima najbolje levo krilo Evrope Dragan Džajić bio je najbolji igrač Evropskog prvenstva 1968. godine". Uz opis njegovih golova protiv Engleske u polufinalu i domaćina Italije u finalu, podseća se i na njegovu igru osam godina kasnije (1976), kada je Jugoslavija u Beogradu poražena od Nemačke posle produžetaka sa 2:4, iako je nakon 30 minuta polufinalnog duela vodila sa 2:0.

U tekstu se dodaje još da je Džajić svojim "bogatim talentom" zaslužio pobedničku medalju na Evropskom prvenstvu, koju nikada nije osvojio.

Dragan Džajić je za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 85 utakmica i postigao 23 gola, a ranije je u izboru portala Gol.com izabran u najbolji tim evropskih prvenstava svih vremena.

Pored njega, među 11 najboljih našli su se još golman Dino Zof, odbrambeni igrači Matijaz Zamer, Franc Bekenbauer, Paolo Maldini, igrači sredine terena Vilfrid Van Mor, Ginter Necer, Zinedin Zidan, Mišel Platini i napadači Marko van Basten i Gerd Miler.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/230241/Portal-Goalcom-ponovo-odao-priznanje-Dzajicu

alchemist
June 11th, 2012, 08:36
FK Crvena Zvezda - Dupla kruna 1999/2000.

http://www.vesti-online.com/data/images/2012-01-02/204996_zvezda-grb_f.jpg?ver=1330371040

njwx6gEzl-w

alchemist
June 11th, 2012, 08:47
Sunday, May 22, 2011

Biografije asova - Moca Vukotić, simbol Partizana

Bilo bi neozbiljno da iz svog ugla pišem o velikim igračkim karijerama asova Partizana, poput Bobeka, Milutinovića, Kovačevića, Galića, Šoškića...jer ih kao igrače nisam ni zapamtio. Umesto toga, serija postova o legendama Partizana počinje sa jednim igračem koji je u njihovom rangu. Jedan od najvećih, čovek - simbol Partizana - Momčilo Vukotić.

http://1.bp.blogspot.com/-XVXIR0YfKlw/TdjRU2gEJtI/AAAAAAAABE8/Px29NoLgSgU/s1600/Moca.jpg

Svako od navijača ima nekog svog omiljenog igrača, da li zbog fudbalskog umeća, da li zbog mentaliteta i naravi. Momčilo Vukotić je bio omiljen svima. On, pa ostali. Omiljen, ali ne na onaj jeftin, populistički način. Kada se sagleda njegova karijera i sve ono što je dao Partizanu - nije ni čudo.

Počeo je seniorsku karijeru u Partizanu 1968. Do tada, bio je u mlađim kategorijama Partizana, što bi se reklo - Partizanovo dete. Period u kojem je zaigrao za prvi tim bio je specifičan, jer se tada sve merilo Briselom, godinom 1966. i finalom Kupa šampiona. A to sve je stavljalo dodatni teret na leđa igrača koji su nasledili slavne "Partizanove bebe".

http://3.bp.blogspot.com/-jh5FvFPBlZs/TdjWRuYtsBI/AAAAAAAABFE/OHAJRRICk7Y/s1600/partizan2malads1.jpg

Moca je bio autentični naslednik Vladice Kovačevića. Kažu da je Kovačević bio "poslovođa", glavni kreator igre u generaciji 1966. Vukotić je tu ulogu preuzeo i nosio je, sa manjim prekidima, od 1968. do 1984! Postavio je rekorde i standarde koje, verovatno, nikad niko neće dostići.

http://1.bp.blogspot.com/-tLc2eA0tWZE/TdjTxZS160I/AAAAAAAABFA/HT2nBwmen4U/s1600/Moca+1975.jpg

Ono što je Vukotića izdvajalo od ostalih igrača, osim njegovog velikog fudbalskog umeća, bio je njegov karakter. Skroman, nenametljiv, kulturan i pristojan, uvek korektan prema rivalu, a opet, rođeni lider koji je samom svojom pojavom predstavljao vrhovni fudbalski autoritet. Autoritet su mu davali njegove ljudske osobine i sportsko majstorstvo. Za njega niko nije ništa loše mogao da kaže, pa ni najveći rivali na terenu. A i bilo je to neko drugo vreme, kada se asovi nisu razmetali potcenjivačkim izjavama o protivnicima, već su gledali kako da protivnika nadmudre na terenu. Pa ako ne uspeju, uspeće neki drugi put. Moca je uglavnom uspevao iz prve.

Vukotić je preteča onoga što danas predstavljaju u modernom fudbalu Totti, Giggs ili do juče Maldini. Čovek - klub. Igrač koji je čitavu karijeru (osim jedne sezone) proveo u svom klubu. Moca je bio sinonim za Partizan. Kada kažeš "Partizan" - prva asocijacija je bio Moca. Ili kad kažeš "Moca" - to je kao da si rekao Partizan. Dobri duh kluba, sve ono najbolje što taj klub predstavlja, sublimirano u jednoj ličnosti.

http://1.bp.blogspot.com/-O6AQ0uoq6Ss/TdjWhV0RY4I/AAAAAAAABFI/bLF3E1kpMnY/s320/3.c.b.b.c.b.cb.JPG

http://1.bp.blogspot.com/-DJfy2P9CGKw/TdjW2fjcRrI/AAAAAAAABFM/wDHgmzYg_m0/s320/3.mocunaj.wwx.jpg

Za one koji nisu imali to zadovoljstvo da ga gledaju kao igrača - Vukotić je bio centralni vezni igrač, ali i sjajan strelac, majstor driblinga, odličan asistent. Za njega nije postojalo u fudbalu ništa što on nije znao. Ako bi se među današnjim asovima tražio neko najsličniji Moci, onda je to bez sumnje Saša Ilić.

Iz tako bogate karijere (a Vukotić je čovek koji je odigrao najviše utakmica za Partizan) teško je izdvojiti najveća dostignuća. Čisto radi informacije, Vukotić je sa Partizanom osvojio tri titule državnog prvaka u onoj, "velikoj" jugoslovenskoj ligi. Bilo je to 1975/76, 1977/78 i 1982/83. Možda je najveći doprinos dao te 1982/83 na zalasku karijere, kada je bio pravi predvodnik mlađim drugovima iz tima i kada su njegovo majstorstvo i harizma bili od neprocenjivog značaja celoj ekipi.

http://4.bp.blogspot.com/-BtUR5OXU7U4/TdjY1vhdVrI/AAAAAAAABFQ/Sa3p-4od4cc/s320/45_moca1.jpg

Kao trener Partizana, uspeo je ono što generacije trenera pre njega nisu - osvojio je Kup Jugoslavije posle 32 godine čekanja, u briljantnoj utakmici i pobedi Partizana nad Veležom od 6-1, u maju 1989. godine.

A tek bi bilo suvišno izdvajati sve one poteze kojima je, iz nedelje u nedelju, Momčilo Vukotić iznova dokazivao svoj ogromni dar za fudbalsku igru. Ono što zauvek ostaje upamćeno, kao priča koja se prenosi sa kolena na koleno, to su dva gola Crvenoj zvezdi u jednom od najboljih derbija u istoriji (3-2 za Partizan, proleće 1977/78) kojima je rešeno prvenstvo, kao i sjajan gol protiv Dinama u Zagrebu, u jesen 1982/83. Ta neverovatna utakmica i pobeda od 4-3 je i definitivno promovisala Partizan u kandidata za titulu, koju je i osvojio na kraju te sezone. Izuzetan gol Vukotića i "slamanje kičme" velikom Dinamovom asu Zajecu možete videti na ovom snimku, od 2:30 do 3:14:

jIZKarkBUMA

Ipak, ono što će zauvek obeležiti Mocu Vukotića kao čoveka - simbola Partizana, je njegov potez iz 1979. godine. Sezonu pre, Vukotić je posle osvojene titule sa Partizanom (i to kako osvojene - nadmoćno) otišao u francuski Bordo (Bordeaux).

http://2.bp.blogspot.com/-cLvkz2ci8Bk/TdjfN-A68wI/AAAAAAAABFU/wcKDJVmaSQA/s1600/1978_momsilo_vukotic.jpg

Bilo je to vreme kada u fudbalu nisu postojali basnoslovni ugovori, pa se svaka prilika za obezbeđivanje egzistencije koristila. A Bordo je bio izuzetna prilika za to, jer je Vukotić tada bio u zenitu karijere i drugu šansu nije mogao da ima. Uglavnom, posle godinu dana u Bordou, a Vukotić je tamo odigrao 36 utakmica i postigao 8 golova, Moca, svestan krize u koju je upao njegov Partizan bez njega, napušta Francusku i vraća se u Partizan, koji je sezonu pre toga jedva izbegao selidbu u niži rang! Džaba vam novci, moji sinovci...nešto je i u srcu. U Mocinom je bilo mesta samo za Partizan.

http://3.bp.blogspot.com/-DHVCMqwmPDQ/TdjqI3HZuQI/AAAAAAAABFs/1m-iFsWmdT4/s1600/moca-vukotic.jpg

Ta posvećenost i odanost klubu je nagrađena nekoliko sezona kasnije, u već pomenutoj 1982/83 kada Moca predvodi mlade "lavove" do nove titule prvaka!

http://1.bp.blogspot.com/-MGOS0QqIopM/TdjpfjK--aI/AAAAAAAABFo/Zt6JEjmFdak/s320/Moca+84.bmp

Poslednju takmičarsku utakmicu za Partizan Momčilo Vukotić je odigrao 30. maja 1984. protiv Željezničara, na Stadionu JNA. Lila je odvratna kiša, Partizan je tog dana poražen i definitivno izgubio titulu, ali nikome nije bilo do tugovanja. Ukazivala se počast velikom Moci koji je tada, poslednji put u nekoj zvaničnoj utakmici, predvodio Partizan i na kraju pozdravio publiku, na rukama saigrača...

http://3.bp.blogspot.com/-Qp62ExbfSSM/TdjpJJEMWpI/AAAAAAAABFk/-MKVjqYfOzw/s320/Moca+2.jpg

Oproštajnu utakmicu u dresu Partizana, Momčilo Vukotić je odigrao u prijateljskom nadmetanju sa reprezentacijom Jugoslavije, u jesen 1984. Preko 35.000 ljudi je došlo tog dana da pozdravi silazak sa scene velikog asa:

http://1.bp.blogspot.com/-wqbi4ErLYmE/Tdjh37ib1OI/AAAAAAAABFc/f71_q9C2B4o/s1600/108363_05vukoticddd_f.jpg

Paradoksalno je da u reprezentaciji Vukotić nije imao tretman kakav je zasluživao. Odigrao je premalo utakmica, ali to su već stvari koje idu na dušu svima onima koji su se ogrešili o takvog asa. I tu vidimo veliku sličnost sa tretmanom Saše Ilića u današnjoj nacionalnoj reprezentaciji. Ali, i tu je ostavio trag - dao je gol Velsu posle 20 sekundi igre!

http://1.bp.blogspot.com/-19IfSK7ugzM/TdjoWy_L6AI/AAAAAAAABFg/lL7ixfwMxt0/s1600/Vukotic-momcilo.jpg

Na kraju, jedan, naizgled običan detalj koji će najbolje objasniti kakav je čovek i as bio Momčilo Vukotić. Odlazeći na oproštajnu utakmicu Mocinu, protiv reprezentacije Jugoslavije, onim čuvenim autobusom sa linije 17, koji se, krcat navijačima, naglo prazni kod Autokomande, srećem tadašnjeg školskog druga, zakletog navijača Zvezde. Začuđen, pretpostavljajući a opet ne verujući da i on ide na utakmicu, pitam ga šta on radi ovde.

"Pa krenuo na utakmicu, kao i ti".

"Ali ne igraju tvoji, ne igra Zvezda. Igra Partizan?!" - ne verujem i dalje...

"Ali oprašta se Moca, a Moca je legenda. Zaslužuje da dođem i pozdravim ga" .

Momčilo Vukotić - Čovek i As, simbol Partizana i jednog vremena koje je, nažalost, nepovratno isteklo...

Statistika

Momčilo Vukotić je odigrao:

* 791 utakmicu za Partizan (rekord Partizana) i postigao 339 golova
* 395 prvenstvenih utakmica za Partizan (rekord Partizana) i postigao 112 golova
* 36 utakmica za Bordo i postigao 8 golova
* 14 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije i postigao 4 gola

Osvojio je:

* sa Partizanom 3 titule prvaka - 1975/76, 1977/78 i 1982/83
* trener Kup Jugoslavije sa Partizanom 1989. i Superkup iste godine

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/05/moca-vukotic-simbol-partizana.html

alchemist
June 12th, 2012, 15:29
Yugoslavia vs Macedonia (Dragan Stojkovic)

2000 ECQ Yugoslavia vs Macedonia 3-1
Piksi 2 goals MOM

8Y5zqBB4-kA

-------------------------------

59. derbi (1976.) Crvena Zvezda - Partizan 1:0

http://crniguja.blogspot.com
59. večiti derbi
Crvena Zvezda - Partizan 1:0
7.11.1976. Marakana ~100.000
Beograd Srbija
1:0 Zoran Filipović 53'

GUGeez15d34

alchemist
June 12th, 2012, 15:31
Intervju: Rade Zalad

Ovaj blog je zamišljen kao mesto na kojem ćemo evocirati uspomene na nekadašnje asove, utakmice i uspehe FK Partizan. Dok se drugi bave trenutnom situacijom u šampionatu, mladim nadama "crno-belih" i izgledima Partizana za osvajanje nove titule, mi radije idemo u prošlost, kako bismo je otrgli od zaborava.

Zato je posebno zadovoljstvo kada smo u situaciji da imamo za sagovornika nekoga od bivših asova Partizana. Naš današnji sagovornik je gospodin Rade Zalad, nekadašnji golman Partizana, koji je u redovima "crno-belih" proveo punih deset godina, od 1974. do 1984. godine. Rade je još pre tridesetak godina bio preteča današnjih golmana. U doba kada se na fizičku snagu i visinu nije mnogo računalo u tadašnjem fudbalu, on je bio izuzetak. Visok i markantan, svojom visinom ali i golmanskim umećem ulivao je sigurnost ekipi Partizana, sa kojom je osvojio tri titule šampiona i Srednjeevropski kup 1978. godine.

http://3.bp.blogspot.com/--xUcJDaV1Eo/UV9cb753LHI/AAAAAAAALrE/NMCn9WGwDg4/s1600/PFC+album+77-78+b.jpg

Crno-bela nostalgija: - Rade, rođeni ste 1956. godine. Imali ste sasvim dovoljno godina da kao dečak posmatrate Partizanov put do finala Kupa šampiona 1966. godine. Da li Vas je ta generacija približila Partizanu a sjajne odbrane Milutina Šoškića privukle golmanskom pozivu, ili su presudili neki drugi razlozi?

Rade Zalad: - Za Partizan sam počeo da navijam zato što je moj pokojni otac Marko bio veliki navijač Partizana i on me je od malih nogu usmerio ka Partizanu, hvala mu na tome. Šoškića i celu tu generaciju sam kao dečak gledao, naravno da su bili moji idoli, ali pravi razlog i pravi idol zbog kojeg sam se opredelio da budem golman bio je, u stvari, Gordon Benks, koji je 1966. branio za englesku reprezentaciju. Ja sam od tada pa do današnjih dana bio i ostao impresioniran njegovim odbranama i smatram da je to jedan od najboljih golmana koje sam ikada u životu imao prilike da gledam. Tako da, kažem Vam - malo otac, malo Šoškić, malo Gordon Benks, i ja sam se opredelio da budem golman a za ljubav prema Partizanu mogu da zahvalim pokojnom ocu.

http://4.bp.blogspot.com/-XWKcHudXVWg/UV9qJIe99uI/AAAAAAAALsU/s7Y94LoK0B0/s1600/Rade++ZALAD+cb.jpg

Crno-bela nostalgija: Kako je tekao Vaš put do mesta prvog golmana Partizana? Kada ste počeli, kada ste priključeni prvom timu i na kraju, kada ste debitovali za seniore Partizana?

Rade Zalad: - Ja sam došao u Partizan 1970. godine. Pošto sam 1956. godište, četrnaest godina sam živeo u Kačarevu, mestu u Vojvodini. Tamo sam odrastao, tamo sam trenirao u lokalnom klubu Jedinstvo, i došao sam kao četrnaestogodišnjak do prvog tima sa specijalnom dozvolom. Kad sam došao u Partizan, imao sam ogromnu sreću da je trener pionira tada bio Stevan Vilotić, jedan fantastičan čovek koji mi je puno pomogao u karijeri i ja sam kasnije, nakon samo šest meseci boravka u Partizanu, selektiran u pionirsku reprezentaciju Jugoslavije, čiji je tadašnji selektor bio moj kasniji trener u Partizanu, Ante Mladinić. Te davne 1970. godine, u jednoj maloj sobi u Makarskoj smo selektirani kao golmani Marjan Vlak, kasnije golman zagrebačkog Dinama, Slobodan Šujica i ja.

Tako je počeo moj razvojni put. U tom momentu ja sam bio četrnaesti ili petnaesti golman Partizana, mislim da je tada prvi golman bio Ćurković, da bih 1974. godine, samo četiri godine po dolasku u Partizan, debitovao za prvi tim u Mionici, kao dečak od sedamnaest godina.

http://3.bp.blogspot.com/-ccStmp7MIUE/UV9jHh2n67I/AAAAAAAALrk/dXODtmDytjE/s1600/Rade+Zalad+blato.jpg

Crno-bela nostalgija: - Bili ste deo čuvenih šampionskih generacija Partizana, 1975/76 i 1977/78, iako niste zabeležili nijedan nastup u prvenstvu, što je i razumljivo jer tada ste bili mlad golman a između stativa je te 1977/78 bio čuveni Borota. Sa ove distance, možete li reći nešto više o toj generaciji 1977/78 koja je mlela sve pred sobom? Malo je slika i snimaka iz te sezone, pa je svaka reč i svako sećanje nekoga od članova te generacije veoma dragoceno. U čemu je bila tajna uspeha, kako Vas je za utakmice spremao i motivisao Ante Mladinić?

Rade Zalad: - Smatram da je Ante Mladinić najbolji trener kojeg sam u životu imao i jedan od najbojih trenera Partizana u njegovoj istoriji. Uz pomoć Zorana Miladinovića, koji je bio njegov asistent, napravio je sjajnu atmosferu. Oni su napravili familiju od tima. Trenirali smo strahovito naporno i tada, na pripremama te 1977. godine mi smo radili po metodama po kojima se radi danas. To samo govori u prilog tome koliki je vizionar bio Ante Mladinić i koliko je bio napredan kao trener. Rezultat toga je bilo jedno fantastično prvenstvo u kojem smo mi samleli sve protivnike i napravili najveću bodovnu razliku koja je do tada zabeležena u bivšoj Jugoslaviji. Mogu da kažem da sam u to vreme, kao rezervni golman prvog tima Partizana, bio golman mlade reprezentacije Jugoslavije a Pera Borota je bio golman reprezentacije, što je bio kuriozitet da iz istog kluba budu i golman mlade i golman "A" reprezentacije. Moram da napomenem da je te godine mlada reprezentacija osvojila prvenstvo Evrope, pobedom protiv tadašnje istočne Nemačke. Moj kolega iz mlade reprezentacije, moram i to da kažem, bio je Zvezdin golman Aleksandar Stojanović, s kojim sam i danas veliki prijatelj.

Crno-bela nostalgija: - Da ostanemo u 1977/78. Te sezone, Partizan je imao prosek od oko 25.000 gledalaca na Stadionu JNA. Slike iz tog vremena govore da ste vi igrači i navijači bili jedna duša a dva tela? Podrška nije manjkala?

Rade Zalad: - Malopre sam pomenuo da je tim bio kao jedna velika porodica, i tribine su to osećale. Mi smo svi delovali vrlo sinhronizovano i svi mi igrači koji smo bili na terenu ili klupi, osećali smo neviđenu energiju, neviđenu podršku naših navijača i obilato im vraćali velikim igrama i zalaganjem. Mislim da takva simbioza nikada pre ni posle toga nije postojala.

http://3.bp.blogspot.com/-RbhOyTQ6ztA/UV9gUE6yFQI/AAAAAAAALrQ/GAkklv5l7IU/s1600/Partizan+1977+tempo.JPG

Rade Zalad (sasvim desno u gornjem redu), šampionska 1977/78

Crno-bela nostalgija: - Punu afirmaciju ste stekli u sezoni 1978/79, u kojoj Partizanu nisu cvetale ruže. Veoma nezgodan momenat za afirmaciju. Šta je, po Vašem mišljenju, dovelo do sunovrata kluba, samo godinu dana posle osvajanja šampionske titule?

Rade Zalad: - Nesređeni odnosi na relaciji uprava kluba - trener Mladinić doveli su do toga. Vrlo nefudbalske stvari su uticale na to da se poremeti jedinstvo u ekipi, da dođe do disharmonije i taj raspad sistema uticao je i na mesto na tabeli i na igre koje smo mi pokazivali, koje ni slučajno nisu bile adekvatne ugledu i renomeu Partizana. Tu, na žalost po mene, debitantsku sezonu, moram da pamtim do kraja života. Bio sam standardan golman ali imali smo jako, jako lošu atmosferu u ekipi, nije bilo "hemije", nije bilo svega onoga što nas je krasilo prethodnih sezona i to je dovelo do jednog jako lošeg Partizanovog položaja u prvenstvu. Mi smo tek u poslednjem kolu protiv podgoričke Budućnosti obezbedili opstanak.

http://1.bp.blogspot.com/-s0q_r__mlnQ/UV9inrbAEPI/AAAAAAAALrc/Dtn1g8doRPM/s1600/Rade+Zalad,+tempo.jpg

Posle pobede nad C.zvezdom od 3-1, 7.12.1980.

Crno-bela nostalgija: - Iz te sezone, 1978/79, ostao je jedan detalj koji je nezasluženo pao u zaborav. Naime, u utakmici osmine finala Kupa Jugoslavije, a igrali su Velež - Partizan u Mostaru, postavljen je jugoslovenski rekord koji ni do danas nije nadmašen. Posle 0-0 u regularnom delu utakmice, izvedena je najveća serija penala ikada, posle koje je Partizan pobedio sa 12-11! Bili ste golman Partizana na toj utakmici?

Rade Zalad: - Jeste, to je bila utakmica za infarkt. Petar Borota je počeo tu utakmicu, branio je, i onda pred kraj smo videli da će se utakmica završiti nerešenim rezultatom, trener Mladinić je odlučio mene da uvede pošto je smatrao da imam dobar osećaj za odbranu penala i ja sam ušao poslednjih deset minuta. Utakmica se završila nerešeno, pristupilo se izvođenju jedanaesteraca. Ja mislim da sam odbranio četiri penala, ukupno je izvedeno 27 ili 28 penala, i tek posle te maratonske serije smo uspeli da pobedimo Velež. Kuriozitet sa te utakmice je taj da sam ja dao svoj prvi gol za Partizan, jer kompletna ekipa je izvodila penale i došlo se do toga da i ja šutiram, tako da sam i ja Njegušu dao gol i doprineo da ovom pobedom prođemo dalje i uđemo kasnije i u finale.

http://1.bp.blogspot.com/-NRQBtqHbPrg/UV9hu_6mbFI/AAAAAAAALrU/EK0TFxfz8VM/s1600/Rade+Zalad+79+14.4.78..jpg

Zalad brani jedan od penala u legendarnoj mostarskoj utakmici

Crno-bela nostalgija: - Posle pet sušnih sezona, u Partizan se vratio legendarni Miloš Milutinović, a i titula se vratila u Humsku. Bila je to sezona 1982/83, a Vi ste bili prvi čuvar mreže i branili ste gol na 20 utakmica. Može se reći da je ta sezona kruna Vašeg boravka u Partizanu. Šta je ono najupečatljivije iz te sezone? Možda utakmica protiv Dinama na stadionu C. zvezde, kada je Partizan "iz prve" uradio ono što C. zvezda nije nikada u istoriji protiv zagrebačkog tima - okupio 90.000 gledalaca na utakmici protiv Dinama?

Rade Zalad: - Jeste, ta sezona kod Miloša Milutinovića mi je donela treću titulu za vreme mog desetogodišnjeg igranja u Partizanu i mogu da kažem da je to generacija u kojoj su kao igrači stasali i Živković, i Varga, a pogotovo Dragan Mance koji je obeležio taj period Partizanove istorije, a naravno, tu je bio i Klinčarski, tu je bio Slobodan Rojević, Miodrag Radović, Miodrag Ješić, koji je imao sjajnu sezonu, Ljubomir Radanović, Neša Stojković, koji je bio u punoj igračkoj snazi, pa Vukotić, Aleksandar Trifunović...sve su to igrači, a možda ću nekog preskočiti...Zoran Dimitrijević Čava se tada pojavio, pa Vlada Vermezović...sve su to momci koji su dali ogroman doprinos da Partizan u jednoj jako zanimljivoj trci sa Dinamom prvi stigne na cilj.

Početak sezone uopšte nije nagoveštavao da ćemo mi imati tako uspešnu i berićetnu sezonu i da ćemo biti prvaci. U prilog tome, setio bih se u ovom momentu utakmice sa Vardarom u Skoplju. Pred prepunim stadionom, Vardar sa Vasilom Ringovom i ostalim igračima iz tog doba. Prvo poluvreme, 0-0, i u 45. minutu penal za nas. Penal je uzeo da šutira Nikica Klinčarski, tada jedini Makedonac u našem timu, koji je rođeni Berovčanin. Šutne, i Georgijev mu odbrani penal. Poluvreme se završi 0-0. U drugom poluvremenu, u jednoj akciji su se sudarili Radanović i Stojković, pa su obojica morali da napuste teren. Već smo izvršili dve izmene, sudija je, koliko se sećam, u toj akciji svirao i jedanaesterac za Vardar a mi ostanemo sa devet igrača, da kažem "devetkovani" a ne desetkovani, i Vardar nas dobije 5-0!

Vraćamo se u Beograd, sledeća utakmica protiv Vojvodine. Sedimo utučeni i razočarani zbog visokog poraza, i onda u sredu izađemo i zgazimo Vojvodinu, isto tako sa 5-0, gde je Dragan Mance dao neke fantastične golove. U tri dana smo okrenuli čitavu atmosferu na našu stranu, i onda su došle one čuvene utakmice i sa Zvezdom, i sa Dinamom u Zagrebu kada smo dobili 4-3 i praktično overili šampionsku titulu. Miloš Milutinović je vratio onu "hemiju" koja je preko potrebna za velike domete, osetio je da mlada, talentovana a opet, dovoljno iskusna ekipa Partizana može da napravi velike stvari i on je na jedan zaista maestralan način to nama uspeo da usadi. Mi smo na kraju u jednoj vrlo tesnoj trci uspeli da preteknemo Dinamo koji je prethodne godine bio šampion.

http://4.bp.blogspot.com/-f0zfdOt-BRw/UV9kC7ISU-I/AAAAAAAALrs/_2IYGR0h_Cw/s1600/411+22.8.84.+zalad.jpg

Crno-bela nostalgija: - Bili ste među najboljim prijateljima pokojnog Dragana Mancea. Navijači "crno-belih" pamte i 1995. godinu, kada ste Vi i Miodrag Ješić bili među retkima koji su se setili legende južne tribine na desetu godišnjicu smrti. Gde Vas je zatekla vest o Draganovoj pogibiji, vi ste tada bili član Prištine?

Rade Zalad:- Završio sam trening u Prištini kada me je zatekla ta užasna vest, zvali su me iz Beograda da mi kažu. Čovek sa kojim sam delio sobu i bio više od prijatelja i druga, kad izgubite takvog prijatelja i deo vas ode s njim. To je bio jedan fantastičan momak i sjajan fudbaler koji sa toliko godina bio tako harizmatičan, sa toliko utakmica odigranih za Partizan, došao je do toga da i dan - danas deca koja tada nisu bila ni rođena skandiraju njegovo ime na jugu i hvala im zbog toga. On je jedan od ljudi koje ne treba nikada zaboraviti.

http://4.bp.blogspot.com/-G-oU6Sk23QM/UV_g38nTjCI/AAAAAAAALsk/JCGLaNmsHkQ/s1600/Picture.jpg

Dragan Mance, Rade Zalad i Miloš Milutinović

Crno-bela nostalgija: - Koji su bili razlozi za Vaš odlazak iz Partizana, krajem 1983/84? U naponu golmanske snage, otišli ste u Budućnost, a godinu dana kasnije i u Prištinu?

Rade Zalad: - Ja sam ušao u neki sukob sa Milošem Milutinovićem jer sam smatrao da sam nepravedno zapostavljen. Činjenica je da smo se u to vreme za mesto prvog golmana Partizana borili Ranko Stojić i ja, smatrao sam, a i danas to smatram, da je bio favorizovan. Te sezone 1983/84, kada je i Moca Vukotić završio karijeru, meni je isticao ugovor, i tražio sam od uprave Partizana da mi daju napismeno da ću biti prvi golman. Oni to, naravno, nisu hteli da urade, oni su spremali mesto kapitena i traku za Ranka Stojića. Međutim, njemu su možda Dinamove pare bile preče, tako je izvagao, ne bih ulazio u njegove razloge, i čovek je otišao u Dinamo iz Zagreba. A meni su rekli da niko nikada u Partizanu nije dobio takvu garanciju, da bude prvi golman, da to ima na papiru, već da ću se ravnopravno boriti za mesto sa Fahrudinom Omerovićem kojeg su nameravali da dovedu.

Naravno, nisam se složio s tim, jer prethodne godine su me naučile da ta ravnopravna borba nikada nije bila ravnopravna i samim tim rešio sam da odem i pokažem i sebi i njima, u nekoj drugoj sredini , da vredim. Doneo sam pravu odluku, izabrao podgoričku Budućnost i napravio jedan od boljih poteza u životu. Tu sam branio godinu dana, bio najbolji igrač Budućnosti i posle toga otišao u Prištinu, i tu sezonu završio kao najbolji fudbaler Prištine i otvorio sebi vrata inostranstva, doduše prilično kasno, u 30. godini. Dobio sam ponudu iz Turske, otišao i proveo sedam nezaboravnih godina u Turskoj.

http://1.bp.blogspot.com/-rglJe9asgdI/UV9pnMPLgUI/AAAAAAAALsM/fg02Qv2nc6U/s1600/Partizan+1982+880+5.1.83.+1.jpg

Rade Zalad kao golman šampionske ekipe Partizana 1982/83

Crno-bela nostalgija: - Kakva fudbalska iskustva nosite iz Podgorice i Prištine?

Rade Zalad: - Imao sam veliku sreću da mi u Budućnosti trener golmana bude Momčilo Vujačić, bivši veliki golman Budućnosti, to je čovek koji je mnogo pomogao kako meni, tako i svim golmanima koji su tih godina branili za Budućnost. Sledeće sezone sam otišao u Prištinu, gde sam pored sebe imao sjajnu generaciju koja je bila i peta u Jugoslaviji, generaciju sa Vokrijem, Batrovićem, Mehinovićem, Šenguljom, Ramom, Šaljom, koji je igrao sa mnom i u Partizanu, Nedžipijem...to je bio jedan sjajan tim. I u jednoj i u drugoj sredini sam imao jako uspešnu sezonu i tada sam stekao mnogo dobrih prijatelja koje i danas viđam, i ta prijateljstva još traju.

Crno-bela nostalgija: - Da još malo ostanemo u Prištini. Naime, Partizan se tada, te 1985/86 borio za titulu prvaka sa C. zvezdom. Svaki bod je bio bitan, a u finišu prvenstva C. zvezda je dočekala Prištinu. Dan pre utakmice, Vi kao golman Prištine izjavljujete: "Sutra ću sve učiniti da ostanem nesavladan i tako približim moj Partizan tituli prvaka". Mrežu, uprkos brojnim sjajnim odbranama, niste sačuvali, ali ovom izjavom ste još tada pokazali šta znači biti i ostati Partizanovac.

Rade Zalad: - Te godine smo u prolećnom delu prvenstva gostovali kod Zvezde, a u jesenjem delu smo ih pobedili u Prištini 2-1. Pošto je Partizan bio u trci sa Zvezdom, trebala mu je velika gol - razlika, bili su egal sa Zvezdom. U Zvezdi su računali da ako nam daju šest ili sedam golova da će se izdvojiti u odnosu na Partizan. Ta moja izjava je bila reakcija na izjave Zvezdinih igrača kako će nam dati pola tuceta golova. Utakmica Zvezda - Priština se, na moju veliku žalost, završila 2-0 ali ja sam po ocenama svih izveštača bio igrač utakmice. To što sam uradio govori u prilog onome "jednom Partizanovac - uvek Partizanovac", ali smatram da to koliki si Partizanovac treba pokazati u svakoj prilici. Lako je reći, treba pokazati. Mislim da je to bila normalna reakcija, tako nešto bi rekao svaki igrač iz moje generacije koji bi bio u prilici da to uradi.

Crno-bela nostalgija: - Otisnuli ste se u inostranstvo u leto 1986. godine i proveli ste u Turskoj sledećih sedam godina. Branili ste za Eskišehir, Bešiktaš i Ankaraguču, a u dresu sva tri tima ste osvojili i Kup Turske. Koliko je tursko shvatanje fudbala drugačije od našeg, kakve uspomene Vas vežu za Tursku?

Rade Zalad: - Turska je definitivno kruna moje karijere, jer sam branio za pomenuta tri prvoligaša. Kao što ste rekli, sa sva tri tima sam uzeo kup, a sa Bešiktašom sam bio dva puta i vicešampion i osvojio Superkup Turske. Brojni trofeji koje sam dobio tokom boravka u Turskoj i nastupa za turske klubove, dali su mi satisfakciju za sve one godine kada to nisam doživeo u mom Partizanu. Naravno, igrajući za turski klub, misli i srce su mi uvek bili na Topčiderskom brdu, šta moj Partizan radi...

Ostaje žal što deo tih priznanja i pohvala koje sam dobio u Turskoj nisam dobio u Srbiji ali je sudbina tako htela i nije mi žao zbog toga. Mnogo lepih trenutaka i uspomena me vežu za tu zemlju i ostaju za ceo život.

http://2.bp.blogspot.com/-d2lo4vU9nzA/UV9nmnje-iI/AAAAAAAALr0/AJNJYVbuSPs/s1600/19881989kalecibuyuk4.jpg

Rade Zalad, golman Bešiktaša

Crno-bela nostalgija: - Posle igračke karijere, ostali ste u fudbalu. Bili ste trener golmana i u Partizanu i u reprezentaciji Srbije, sa kojom ste učestvovali na Svetskom prvenstvu 2010. godine. Koliko je teško, kad gledate sa pozicije trenera, stvoriti kvalitetnog golmana?

Rade Zalad: - Prvi klub u kojem sam dobio šansu da radim bio je Obilić. U Obiliću su tada bili Dušan Kljajić, s kojim sam igrao u Turskoj, i Goran Jevtić, koji je u vreme dok sam ja bio prvotimac Partizana, bio mlad igrač Partizana. On je bio kapiten Obilića i pozvali su me jer u tom momentu nisu imali trenera golmana. Počeo sam kao trener golmana i posle šest meseci postao i sportski direktor Obilića, s tim da sam zadržao mesto trenera golmana. Ta ekipa je ušla u Prvu ligu. Leto posle toga u klub je došao pokojni Željko Ražnatović, s idejom da preuzme klub, što je i učinio posle dogovora sa vlasnicima firme "Kopenex".

U razgovoru sa Željkom Ražnatovićem ja sam izrazio želju da odem iz kluba. Rekao mi je "Ja bih voleo da ostaneš trener golmana, zašto ne bi ostao?"

Rekoh mu, "Vidi (znali smo se od ranije i imali korektan odnos), ja sam u ovom timu bio i trener golmana i sportski direktor. U bilo kojem drugom klubu mogu da budem trener golmana, ali sada da se sa pozicije sportskog direktora vraćam s konja na magarca, neću".

Pružio mi je ruku i razišli smo se na najkorektniji mogući način. Posle toga, opet su se ukrstili moji putevi i putevi Gorana Jevtića. Došao sam kod njega u Milicionar i tamo radio sa Đorđem Gerumom i Banetom Smiljanićem i proveo tri nezaboravne godine, kada je Milicionar bio član Prve lige. Moji golmani u to vreme bili su Oliver Kovačević i Ivan Ranđelović. Prvi je došao i do reprezentacije a drugi je niz godina branio u Zvezdi. Da pomenem i to da sam u Obiliću radio sa Radetom Mojovićem, nekada mladim golmanom Partizana, Radovanom Radakovićem, koji je posle branio za Zemun i Partizan, kao i sa Dušanom Odžaklićem. To su momci s kojima sam radio.

Na poziv Vladimira Petrovića, 2001. godine počinjem da radim u mladoj reprezentaciji Srbije i Crne Gore, generacija Vidića, Dišljenkovića...da bih se 2005. vratio u moj Partizan i radio u njemu dve godine. Uzeli smo titulu 2004/05 sa Vladom Vermezovićem, a ja 2007. počinjem da radim u reprezentaciji Srbije u doba dok je selektor bio Havijer Klemente. U sezoni 2007/08 bio sam trener golmana u libijskom Al Itihadu koji je vodio Branko Smiljanić. Napravio sam malu pauzu u srpskoj reprezentaciji dok je selektor bio Đukić a onda nastavio u reprezentaciji sa Radomirom Antićem, od 2008. do 2010. Posle toga, boravio sam u Kataru sa Milovanom Rajevcem i do pre mesec dana u sofijskom CSKA sa Miodragom Ješićem.

Što se tiče toga koliko je teško stvoriti golmana - danas je užasno teško jer su deca sve manje zainteresovana za fudbal. Sve manje strpljenja imaju i neće da uče. A još jedan problem naše profesije je što u mlađim kategorijama nekompetentni ljudi rade s decom. Partizan je izuzetak, jer je po procenama UEFA to druga škola u Evropi i postoji u klubu jasna koncepcija rada s mlađim kategorijama. Ali u nekim drugim klubovima, to je socijala, mesto da se udome bivši igrači kao i neki ljudi koji, na meni nepoznat način, dođu da rade s decom. I onda kasnije dobijete neadekvatno obučene igrače i golmane. Ja kad dođem u reprezentaciju, treba da učim te momke koji su dotle došli sa mnogo felera, nekim stvarima koje se uče sa dvanaest ili trinaest godina.

http://2.bp.blogspot.com/-vtRunKRobnE/UV9okUvFoTI/AAAAAAAALr8/CO6rjpMqab4/s1600/Zalad.jpg

Rade Zalad kao trener golmana reprezentacije Srbije, sa Stankovićem (slika preuzeta sa sajta RTS-a)

Crno-bela nostalgija: - Ko od Partizanovih ili uopšte srpskih golmana poseduje vrhunski kvalitet, čije odbrane Vam se sviđaju?

Rade Zalad: - Sigurno je da je u poslednjih par godina Vladimir Stojković neko ko odskače u našoj sredini, golman koji ima fantastične predispozicije, i mislim da svoje odbrane još nije doveo na nivo koji poseduje. Zatim, Željko Brkić, koji je Bogom dan, Bog mu je obilato darovao kvalitete i ima sve što jedan golman mora da ima, ali nikako da postigne konstantnost u formi i da krene da brani na visokom nivou. Ne vidim nijednog mladog golmana u poslednje vreme, jer kao što vidite, vrtimo sve jedna ista imena, plus-minus dva čoveka. Znači, nemamo te mlade naraštaje i sada u mladoj reprezentaciji imamo užasno veliki problem ko će da brani. A mlada reprezentacija je uvek bila regrutni centar za "A" reprezentaciju.

Crno-bela nostalgija: - Svetsko prvenstvo je san svakog ko se bavi fudbalom. Vi ste taj san ostvarili kao trener golmana srpske reprezentacije. Da li je ta najveća smotra fudbala prevazišla sve ono što ste o njoj čitali pre nego što ste postali i njen učesnik?

Rade Zalad: - San svakog ozbiljnog sportiste je da bude deo neke evropske ili svetske smotre. To je Olimpijada na globalnom nivou a za nas koji igramo fudbal, to su evropsko i svetsko prvenstvo. Ja sam svoj san ostvario tokom boravka i rada u reprezentaciji Srbije na SP 2010. i sve ono što ste do tada mislili o tome, sve te pretpostavke...sve to nije ništa dok ne dođete i postanete neposredan učesnik. To je jedno neverovatno iskustvo, nešto u čega je vredelo uložiti 30 ili 35 godina igračkog i trenerskog rada. Mislim da je to kruna karijere svakog sportiste.

Crno-bela nostalgija: - Bili ste član Partizana, osvajali titule, ostvarili uspešnu inostranu karijeru, proputovali svet, kao trener radili i za Partizan i za reprezentaciju Srbije. Ostaje li još neka neispunjena profesinalna želja i šta trenutno radite na polju fudbala i karijere?

Rade Zalad: - Trenutno pratim šta se dešava u evropskom i svetskom fudbalu. Imam 57 godina, ne prestajem da učim. Smatram da onog dana kad prestanem da učim, da sam završio. Edukovanje je jako bitan segment u poslu kojim se bavim, novi trendovi, nova pravila koja se uvode kada je mesto golmana u pitanju. Samim tim što smo onemogućeni da igramo rukom na povratnu loptu, daje jednu novu dimenziju odbrane gola, novi sistem treninga. Znači, moje vreme, kada sam ja branio i ovo vreme se mnogo razlikuju jer je sada igra nogom mnogo zastupljenija. Zato u obuci mladih golmana mora da se vodi računa da deca budu pre svega selektirana kao dobri fudbaleri, da razumeju igru, pa tek onda da rade golmanske elemente. To je nešto čemu se ne posvećuje dovoljno pažnje u srpskom fudbalu i mislim da već osećamo posledice toga.

Što se tiče neostvarenih želja, pa ja bih voleo još neku titulu s Partizanom, još neko svetsko prvenstvo, ja sam pun ambicija, mlad sam, perspektivan, hahaha...šalim se, naravno. Spremam se, edukujem se, željan sam izazova, samo da me zdravlje posluži pa ćemo videti da se radujemo još nekoj Partizanovoj tituli, još nekoj evropskoj ili svetskoj smotri fudbala. Vreme koje je pred nama pokazaće koliko sam bio u pravu.

http://4.bp.blogspot.com/-loZg_ZRXjpg/UV9pNKSFODI/AAAAAAAALsE/_UVHsp1aXJA/s1600/rade-zalad.jpg

Crno-bela nostalgija: - Da li ste u kontaktu sa bivšim saigračima iz Partizana, što iz generacije krajem sedamdesetih, što sa početka osamdesetih?

Rade Zalad: - Naravno da se čujemo svi mi koji smo generacija, kad god možemo mi se vidimo, popijemo kafu...Partizan je to oduvek krasilo a krasi ga i danas, ljudi koji su igrali u Partizanu zauvek ga osećaju kao svoj klub i mi tu svoju privrženost osećamo na taj način.

Crno-bela nostalgija: - Hvala Vam puno za ovaj intervju, koji će sigurno obradovati sve one koji se sećaju i Vaših nastupa u dresu Partizana i Vaše generacije. Sve najbolje u privatnom životu i u karijeri!

Rade Zalad: - Ja bih se zahvalio Vama na izdvojenom vremenu, da me otrgnete od zaborava i posvetite mi ovoliko pažnje. Hvala na lepim željama i vremenu koje ste izdvojili, želim da još dugo budemo svedoci lepih stranica istorije koje će ova deca, koja sada igraju u Partizanu, ispisivati!

* Razgovor vodio Aleksandar Pavlović

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/

Red_Bandit
June 12th, 2012, 15:33
Yugoslavia vs Macedonia (Dragan Stojkovic)

2000 ECQ Yugoslavia vs Macedonia 3-1
Piksi 2 goals MOM

8Y5zqBB4-kA

:proud: Was this around the time when "Naum" use to come to our forum and troll us?

alchemist
June 12th, 2012, 16:50
Dogodilo se na današnji dan – 5. jun
Objavio Vladimir 5. jun 2012. u Vesti, Zvezdine legende, Fudbal

Današnji 5. jun ostao je upamćen po nekolicini događaja koju su obeležili istoriju Fudbalskog kluba Crvena zvezda.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/06/ratomir-dujkovic.jpg

1963 godine: Debitovao je za prvi tim Crvene zvezde proslavljeni golman Ratomir Dujković. Dujković je rođen 1946. godine u Borovu. Sportsku karijeru započeo je u rodnom mestu kao rukometni golman, a vrlo brzo ga je nekadašnji golman FK Borovo Josip Kezdi doveo među fudbalske stative. Nakon ekipe Borova, Dujković prelazi u mladi tim Osijeka, a zatim se seli i na beogradsku Marakanu. U dresu Crvene zvezde nastupao je do 1974. godine i zabeležio 201 nastup. Nakon crveno-belog dresa, internacionalnu karijeru gradio je u španskom Ovijedu, a po povratku u zemlju nastupao je za ekipu Osijeka. Karijeru je okončao u zemunskoj Galenici 1982. godine. Nakon igračke karijere posvetio se trenerskom poslu. Predvosio je ekipe Galenike, Atletiko Zulu, Univerzidad i Meridu, a bio je i selektor Venecuele, Mijanmara, Ruande, Gane, Kine (U-23), Srbije (U-21) i Sirije.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/06/dragoslav-sekularac1.jpg

1966. godine: Druga Zvezdina zvezda Dragoslav Šekularac odigrao je poslednji meč u dresu Crvene zvezde. Popularni Šeki je rođen u Štipu 1937. godine, a od 1955. do 1966. bio je uzdanica Crvene zvezde. Na 153 susreta postigao je 32 pogotka. Nakon Crvene zvezde nastupao je za Karlsrue, Sent Luis, OFK Beograd, Santa Fe, Milionarios, Amerika de Kali, Pariz i Srpski Beli orlovi. Šekularac se nakon okončanja igračke karijere posvetio trenerskom poslu, a radio je u ekipama OFK Mladenovac, Gvatemala, Fotskraj, Crvena zvezda, Klub Amerika, Atletiko Marbelja, Dejvu Rojals, Obilić i Srpski Beli orlovi.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/06/zoran-filipovic1.jpg

1969. godine: Za prvi tim Crvene zvezde debitovao je proslavljeni napadač Zoran Filipović. Filipović je rođen 1953. godine u Titogradu (Podgorica), a do dolaska na Marakanu, branio je boje Budućnosti. Sa nepunih 16 godina došao je u Crvenu zvezdu i u njoj ostao sve do 1980. godine zabeleživši 477 nastupa i 302 postignuta pogotka. Nakon Crvene zvezde nastupao je za Briž, Benfiku i Boavistu. 1988. godine postao je prvi trener Salgeiroša, a predvodio je i Beira Mar, Vitoriju Gimaraeš, Benfiku, Sampdoriju i Panatinaikos. Od 2001. do 2003. godine bio je i trener Crvene zvezde. Takođe treba napomenuti da je bio i prvi selektor reprezentacije Crne Gore.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/06/Antonijevic_Zoran.jpg

1975. godine: Od dresa Crvene zvezde oprostio se Zoran Žota Antonijević. Popularni Žota rođen je u Beogradu 1945. godine, a igračku karijeru započeo je u nižerazrednim klubovima „21. maj“ i IM Rakovica. 1967. godine prelazi u Crvenu zvezdu za koju je nastupio 429 puta i postigao 65 pogodaka. Od 1975. do 1977. godine nastupao je za solunski Iraklis gde je i završio karijeru. Po završetku karijere u više navrata je bio član stručnog štaba FK Crvena zvezda. Na žalost, Zoran Antonijević je preminuo 5. februara 2008. godine u Beogradu.

http://www.mojacrvenazvezda.net/34043/2012/06/05/dogodilo-se-na-danasnji-dan-5-jun/

alchemist
June 15th, 2012, 03:44
Boxer profiles: Slobodan Kacar

http://www.oks.org.rs/wp-content/uploads/2010/02/slobodan.jpg

by S. Graveson

Created on: March 04, 2010

Born in Perucica in the then Yugoslavia in 1957 the world would welcome to life one of the greatest Light Heavyweights in history (ranked #69 by Boxrec.com in the all time list) Slobodan Kacar and with out a doubt the greatest Serbian professional boxer in history and one of the greatest Yugoslavian amateur boxers in history. In 250 amateur fights he would win 241 which was highlighted massively by the 1980 Olympic gold medal in the Light Heavyweight division. Though he had also won bronze at the previous World Amateur Championships (1978) and his brother had won Silver at the 1976 Olympics (As well as winning a Silver at the 1978 World Championships).

3 years after his Olympic triumph he would turn professional, basing himself in Italy where he would fight his first 4 fights, all wins with the first 3 being KO's. By the end of 1983 however he had starting fighting in the USA where he would fight 5 times during late '83 and his first fight of '84 before going back to Italy. He would fight 4 of his next 5 in Italy with an excursion to France to stop Yombo Araka. Though he had been stopping people with relative ease (9 of his then 11 fights were stoppage wins) they were generally against lower quality opponents, as was Pierre Babo Kabassum who was yet another easy opponent for Kacar.

It was back the USA for Kacar in 1985 where he would score the 12th and final KO of his professional career by stopping Francis Sargent in the 4th round in his 16th straight victory. His record of 16-0 (12KO's) seemed to mark him out as a power puncher though this would end up more being a flaw with his opponents. Points victories over Danny Blake and Johnny Davis followed both were lacking skills though were incredibly tough fighters (just 2 stoppage losses combined in their careers). Ramzi Hassan from Jordan (though was based in the US) was next and had an 18-1 record going into the contest and was expected to be a tough test, again Kacar would win on points. Clarence Osbay would be win #19 for Kacar who had found himself ranked highly by the IBF who had a vacant world title (Michael Spinks had gone from Light Heavyweight to fight for the Heavyweight title and vacated his titles at 175).

Kacar would fight for the vacant title against former WBA champion Eddie Mustafa Muhammad who had, for much of the last 4 years, been fighting relatively poor oppositions. The fight held in Italy saw Kacar becoming one of (if not the) first Serbians to become world champions as he edged a narrow split decision over Muhammad to win the title. Though his reign was short lived, it appeared he had been rather protected as Bobby Czyz took just 5 rounds to take the title from him. Though after the loss he would beat Danny Lawford his loss to Blaine Logsdon in his following fight (KO 2) signalled the end to his career.

Kacar would retire with a record of 22-2 (12KO's) and be highly regarded as the greatest Serbian boxer of all time, though luckily for him the competition is weak to say the least.

http://www.helium.com/items/1760614-slobodan-kacar

alchemist
June 15th, 2012, 03:50
U Obruču - Edin Avdić i Nenad Kostić [Gost Dejan Milojević 18.02.2013]

5t2lsUDOJ_A

------------------------------------

U Obrucu (Edin i Kole) - [Gost Predrag Drobnjak 14.01.2013.]

UWoQSsL7kn0

alchemist
June 15th, 2012, 04:05
Mance (1962-1985) - Legenda živi

http://www.partizanshop.rs/user/include/partizanshop/images/items/mance-dvd-back-330.png

T7UJVIxeeMA

alchemist
June 16th, 2012, 00:16
Dragan Dzajic, Jovan Acimovic & Ilija Petkovic on the victory against Zaire

zM5aYORuRhA

alchemist
June 16th, 2012, 00:26
DEJAN TOMAŠEVIĆ
19.04.2011 20:36 |

Bila kiša, sneg ili sunce, do besvesti smo jurili loptu, igrali fudbal, ali i tenis s plastičnim reketima i lopticom od sunđera… Znam da smo maštali da postanemo svetski poznati teniseri

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/1302613267020101227npTomase1.jpg

„Bio sam zaista dobar đak. Moji nisu ni osetili to školovanje, ali sam ja dobro osetio keca iz marksizma u trećem razredu gimnazije. Uvek su mi bolje išli prirodni predmeti, čak sam kao klinac učestvovao i na nekim takmičenjima iz matematike, zato sam uostalom i upisao prirodno-matematičku gimnaziju, ali s društvenim naukama baš nisam imao sreće. Ta jedinica je toliko razljutila moju mamu da nije htela da me pusti da sa Zvezdom idem na turnir u Francusku. Moj trener je tada nazvao majku i gotovo sat vremena je ubeđivao da me pusti. Ko zna kako bi se moja karijera nastavila da Prota nije bio toliko uporan i da nije ubedio moju Branku da me pusti…“

Već kada je imao 13-14 godina videlo se da će biti visok i da se neće `leba najesti u fudbalu. Zapravo, drugi su to videli. Što zbog toga, što zbog želje da mu sin bude što više „na oku“, otac Dragomir napravio je za Dejana Tomaševića i njegovo društvo prvi koš u kraju. Bilo je to, kako je naš proslavljeni reprezentativac ispričao, u beogradskom naselju Banovo brdo.

Ipak, na pamet mu prvo pada drugačije okruženje…

„Kad god razmišljam o detinjstvu, prva asocijacija mi je Takovo kod Gornjeg Milanovca. Moj otac Dragomir i majka Branka poreklom su odande, a preselili su se u Beograd, u Žarkovo, posle venčanja. Otac je najveći deo radnog veka proveo u „Tehnoprometu“, a majka je sve vreme radila u pošti. Obožavao sam da idem u zavičaj mojih roditelja jer sam tamo na našem imanju mogao da se igram s domaćim životinjama. Svaki vikend i praznik porodično smo provodili u Takovu. Tamo nije bilo puno lopti, ali smo vozili sve što se mogli voziti. Imao sam dosta braće i sestara u Takovu, bilo nam je veoma zabavno dok smo pomagali babi i dedi u raznim poslovima…“

Kada je Dejan napunio godinu i po, Tomaševići su se preselili u Novi Beograd, blok 70.

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13026132672tt.jpg

„Novobeogradski bulevari i igrališta bili su idealni za nas klince. Stalno smo izmišljali neke lokalne olimpijade. Bila kiša, sneg ili sunce, do besvesti smo jurili loptu, igrali fudbal, ali i tenis s plastičnim reketima i lopticom od sunđera… Znam da smo maštali da postanemo svetski poznati teniseri. Posebna atrakcija za komšiluk bila je biciklistička trka oko Bloka 70, koju sam s drugarima za vreme letnjeg raspusta često organizovao. Trkali smo se na pet, deset, dvadeset krugova… Kako kad, u zavisnosti od toga koliko je bilo učesnika. Ali najviše se bodovala „velika nagrada“, na 50 krugova oko blokova. Jednom sam u dvadesetom krugu pao i sav se raskrvario, pa je trku nastavio moj brat Darko. Moj lekarski tim - mama Branka i otac Dragomir - u našem stanu krpili su mi raskrvavljena kolena. Tri kruga pre kraja trke ponovo sam seo na bicikl s gazom i flasterima na kolenima i na kraju pobedio. Neki od očeva mojih drugara koji su kroz cilj prošli iza mene žalili su se na regularnost trke, ali su uz nekoliko piva zaboravili na „proceduralna pravila“. Niko tada nije bio srećniji od mene…“

Prvi ozbiljniji dodir sa sportom Dejan je doživeo u fudbalskom klubu Partizan. Kada mu je bilo deset godina, legendarni golman Partizana i njegov tadašnji komšija nagovorio ga je da počne da dolazi na treninge.

„To je kratko trajalo, budući da su svi kod mene u porodici bili zvedaši, pa sam posle šest meseci, normalno, prešao na Marakanu, kod Kuleta Aćimovića i Stevana Ostojića. Pošto zimi nismo imali treninge, za vreme zimskog raspusta stalno smo igrali basket u školskoj sali. Tu me je moj nastavnik fizičkog stalno ubeđivao da krenem da treniram košarku, jer je smatrao da ću u pubertetu izrasti preko dva metra… Ispostavilo se da je bio u pravu, jer sam već u sedmom razredu bio za glavu viši od svih.“

Na raspustu između sedmog i osmog razreda s porodicom se preselio na Banovo brdo. Tamo ga je, na onom „tatinom košu“, sve više osvajala košarka, a imao je sve veću minutažu na terenima OŠ „Filip Kljajić – Fića“, gde su se okupljali najbolji basketaši s Brda.

„Čim sam upisao XIII beogradsku gimnaziju, rešio sam da odem u Košarkaški klub „Crvena zvezda“. Međutim, posle nekoliko treninga svrstan sam u grupu netalentovane dece. Tada sam baš ulazio u pubertet i to me je jako pogodilo… Pa kako i ne bi kad mi je košarka sve više značila. Pokušao sam opet posle dve godine i opet startovao s prekobrojnima. Trener Mile Protić imao je dosta strpljenja, pogotovo za nas koji smo bili višak. Posle jednog treninga čekao sam oca da dođe po mene, a sasvim slučajno ispalo je da tada nije bilo dovoljno visokih igrača za trening, koji je trebalo da imaju juniori. Trener me je tada pozvao da im se priključim. Te godine osvojili smo juniorsko prvenstvo Srbije, a u finalu smo dobili Partizan. Sećam se da sam u toj utakmici dao šest poena.“

Prekomanda u prvi tim Crvene zvezde donela mu je i prva momačka iskustva. Naime, tamo su ga sačekali stariji saigrači Nebojša Ilić i Aleksandar Trifunović, s kojima je počeo da izlazi…

„Oni su mi pokazali mesta koja su tada bila „in“, „Nanu“, „Taš“, restoran „Knez“… Tamo smo proslavljali i pobede. Od njih sam „kupio“ dosta šmekerskih fora…“

Dejan kaže da sebe nikada nije mogao da zamisli u crno-belom dresu. Pregovore s čelnicima Partizana uporno je odbijao sve dok nije shvatio da Zvezda ne računa da mu ponudi profesionalni ugovor. Uslove koje su mu tada, na tajnom sastanku, predočili ljudi iz Humske, jednostavno nije mogao da odbije.

„Prelomio sam jedne noći, iako sam znao da šta me čeka s tribina. Bila je to moja najbolja odluka u životu, naravno ako ne računam moju porodicu koja mi je, naravno, iznad svega.“

Prva titula

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13026132672tom.jpg

„Prvi trofej osvojio sam s Crvenom zvezdom 1993. godine, kada smo u paklenoj atmosferi u Pioniru pobedili Partizan u petoj utakmici plej-ofa. Bila je tolika gužva u hali da su neki meč gledali sedeći na podu. Bili smo u karantinu tokom finala, a noću sam od nervoze uspevao da spavam tek sat ili dva. Toliko sam bio pod adrenalinom da uopšte nisam osećao umor. Na kraju smo slavili titulu u restoranu na Malom Kalemegdanu, a ja sam palio baklje i pevao napolju na tribinama zajedno s navijačima. Tada sam ispunio dečačke snove…Tek posle slavlja, kada sam došao kući, spavao sam dva dana uz kratke prekide da nešto pojedem.“

Karijera

Dejan Tomašević rođen je u Beogradu, 6. maja 1973. godine. Profesionalnu košarkašku karijeru počeo je u Borcu 1990. godine. Sledeće sezone prešao je u Crvenu zvezdu, u kojoj je ostao do 1995. S crveno-belima je osvojio dva prvensta Jugoslavije. Tomašević je karijeru 1995. nastavio u Partizanu, s kojim je osvojio prvenstva 1996. i 1997. i Kup 1999, a igrao je i na Fajnal foru Evrolige. U sezoni 1997/1998. proglašen je za najkorisnijeg igrača prvenstva. Godine 1999. prelazi u podgoričku Budućnost, gde je osvojio prvenstva 2000. i 2001, kao i Kup 2001. U sezoni 2000/2001. proglašen je za najkorisnijeg igrača Evrolige. Karijeru je 2001. nastavio u Tau Vitoriji, s kojom je osvojio kup Španije, a 2002. je prešao u Pamesu i naredne godine osvojio ULEB kup.

Tomašević je 2005. prešao u grčki Panatinaikos, s kojim je osvojio dve duple krune (2006. i 2007) i Evroligu 2007. Godinu dana kasnije prešao je u PAOK gde je 2009. završio karijeru.

S nacionalnim timom osvojio je zlatnu medalju na tri evropska prvenstva i dva svetska, kao i jednu srebrnu olimpijsku medalju.

Borjan Popović

http://www.mozzartsport.com/kad-sam-bio-mali/dejan-tomasevic

alchemist
June 16th, 2012, 00:31
Jugović: „Zato je Zvezda velika“

Objavio Luka 4. mart 2012. u Vesti, Domaći šampionat, Zvezdine legende, Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/03/47481_juga01-alo-_f.jpg

Legendarni fudbaler našeg kluba i veliki miljenik među navijačima Vladimir Jugović, pohvalio je atomsferu na utakmici sa Spartakom i konstatovao da samo veliki klubovi mogu imati toliku podršku bez obzira na trenutno stanje, ali i ono godinama unazad.

„Crvena zvezda je veliki klub u svetskim razmerama, jer samo takvi mogu da imaju ovoliko masovan navijački pokret koji veruje i uvek ga dosledno sledi. I kada je dobro i kada je loše. To na ovim prostorima ima samo Zvezda“, rekao je za Novosti

On kao i mnogi drugi bivši igrači iz te generacija često je igrao pred punom Marakanom, ali pre svega jer je naš klub igrao značajne mečeve u evropskim kupovima. Juga se nada da će i ovi igrači osetiti tu draž

„Kao igrač sam navikao na ovakvu atmosferu, za nas je to bilo nešto svakidašnje. „Marakana“ je najlepša kada je puna, kada su na tribinama spektakularne koreografije, kad u vazduhu osećaš energiju. E, to je privilegija Crvene zvezde i igranja u njenom dresu. Zbog ovolike vernosti i ljubavi, ta publika zaslužuje uspehe u Evropi i oni se moraju ponovo ostvarivati.“

Naravno svestan je koliko treme je bilo među mladim igračima. I pored toga smatra da oni mogu izneti tu vrstu pritiska uz stalne pobede

„Igrači moraju da budu svesni da ih pritisak čeka svakog dana. Tačno je da Zvezda ima veliki zaostatak u odnosu na Partizan, ali uvek mora da ide na titulu. Oni koji nose crveno-beli dres samo tako smeju da razmišljaju i da nikada ne popuštaju pod teretom velikih očekivanja. Smatram da u sadašnjem timu ima mnogo mladih i talentovanih igrača koji to mogu da iznesu. Pred njima je obaveza da potvrde očigledan potencijal, da budu uporni i odlučni u nameri da uspeju. Oni to mogu i neka ne sumnjaju da će uvek imati ovakvu podršku sa tribina i da ona s pobedama i dobrim igrama može samo da bude još veća.“

http://www.mojacrvenazvezda.net/25255/2012/03/04/jugovic-zato-je-zvezda-velika/

alchemist
June 16th, 2012, 09:43
Šekularac u društvu najboljih plejmejkera

19. septembar 2010 - 13:27|Dragoslav Šekularac, Legende fudbala

„Počastvovan sam što sam u odabranom društvu i milo mi je što još može nešto da se dobije bez protekcije“, kaže druga Zvezdina zvezda. Na spisku su još: Laudrup, Maradona, Krojf, Gulit, Platini, Zidan…Srpska fudbalska legenda Dragoslav Šekularac dobio je značajno priznanje za svoje majstorije na zelenom tepihu. Engleski magazin „FourFourTwo“ u temi pod naslovom „16 plejmejkera koji su najviše promenili fudbalsku igru“ imenovao je igrače za koje se smatra da su kreirali istoriju na svojim pozicijama, a među njima je druga Zvezdina zvezda.

http://sport.blic.rs/data/images/2011-01-18/108387_dragoslav-sekularac_ff.jpg?ver=1295314779

Dragoslav Sekularac

– Dobro sam igrao za jugoslovensku reprezentaciju protiv Engleza i oni su to, očito, zapamtili. Tukli smo ih 1958. u Beogradu 5:0, a zatim smo dve godine kasnije u Londonu odigrali 3:3. Milo mi je što još nešto može da se dobije bez protekcije, ali, iskreno, više me ne zanima moja igračka i trenerska karijera. U ovim godinama mogu samo da me obraduju tuđi sportski uspesi, poput onih koje nam donose teniseri ili košarkaši – kaže 73-godišnji Šekularac za „Blic“.

Uz popularnog Šekija, na spisku inovatora su i Mihael Laudrup Danska, Karlos Valderama Kolumbija, Didi i Rivaldo Brazil, Johan Krojf i Rud Gulit Holandija, Georgi Hadži Rumunija, Nils Lidholm Švedska, Alfredo di Stefano i Diego Maradona Argentina, Matijas Zindelar Austrija, Mišel Platini i Zinedin Zidan Francuska i Bobi Čarlton Engleska.– Izabrali su najbolje igrače iz svoje epohe i zaista sam počastvovan jer sam se našao u takvom društvu. Međutim, važnije mi je da Vladimir Petrović – Pižon uspe kao trener reprezentacije i da Srbija igra dobro pa se plasira na Evro u Poljskoj i Ukrajini. Podržavam i moju Crvenu zvezdu i voleo bih da na „Marakani“ bude mnogo publike, eto, to bi mene usrećilo – kaže Šekularac.

Ostrvski mesečnik „4-4-2“ izabrao je i 12 bivših i aktuelnih fudbalera za koje smatraju da su „plejmejkeri posebnog kova u najboljim izdanjima“. U tom društvu odabranih nalaze seBrazilac Ziko, Mađar Ferenc Puškaš, Nemac Mesut Ozil, Holanđanin Vesli Snajder, Hrvat Luka Modrić, Englezi Metju Le Tisije i Pol Skols, Italijan Đankarlo Antonjoni, kao i Johan Krojf, Georgi Hadži, Mišel Platini i Rivaldo. U ovoj grupi nalaze se samo četvorica aktivnih igrača – Modrić, Snajder, Ozil i Skols.

http://beliorlovi.rs/sekularac-u-drustvu-najboljih-plejmejkera/

alchemist
June 18th, 2012, 04:42
Dragan Stojkovic passing skills collection

yLDalymKJGM

alchemist
June 18th, 2012, 04:47
Slavlje fudbalera Crvene Zvezde u Bariju 1991.

Ff0RSDvV5OU

alchemist
June 18th, 2012, 04:57
Jovan–Kule Aćimović: Uživao sam u igri s Mocom Vukotićem
Aleksandar Nikolić | 01. 08. 2010. - 00:02h

Moja generacija je retko gubila od večitog rivala. Oni su na terenu forsirali disciplinu, a mi šmekerski vic. Pred prepunim stadionom JNA vodili smo već 4:1 kada me je bek Partizana Ivan Golac vukao za dres deset metara pre šesnaesterca da bi me grčko-rimskim zahvatom konačno oborio na mestu odakle se izvode penali.

http://arhiva2.gloria.rs/images_articles/b3cfe922d8b44948b5ae6f13de7ad75e.jpg

Jovan–Kule Aćimović

U tom momentu sam bio kapiten Zvezde. Skočio sam prema sudiji i počeo da vičem na njega „Je l’ ovaj treba da me povredi da bi ti sudio penal?“ Sudija mi je mirno odgovorio „Šta hoćeš, već vodite 4:1.“ To me je još više razbesnelo, pa sam počeo da ga jurim po terenu i urlam: „Nije tvoja stvar da li će biti 8:1.“ Bacio sam kapitensku traku i krenuo ka svlačionicama, priča u ispovesti za „Blic nedelje“ Jovan–Kule Aćimović.

Posle desetak metara sam se setio da će kazniti klub, a ne mene jer sam se dogovorio sa ljudima iz nemačkog Sarbrikena da sledeće sezone igram za njih. Vratio sam kapitensku traku i ostao na terenu do kraja utakmice. Tada nije bilo zlog rivalstva i mržnje između navijača i igrača Crvene zvezde i Partizana. Uživao sam da igram šah s Momčilom–Mocom Vukotićem, kapitenom Partizana.

Gladne godine

Moj otac Vitomir Aćimović bio je ugledni beogradski trgovac kojeg je čaršija cenila, a kolege iz esnafa volele. Imao je radnju preko puta restorana „Madera“ u sadašnjem Bulevaru kralja Aleksandra. Nije je zatvarao sve vreme okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu. Bile su to gladne godine i Vitomir je rezonovao da na taj način pomaže sugrađanima i komšijama da lakše dođu do osnovnih namirnica za život. Moja majka Vinka je radila u toj radnji i ponekad se događalo da proda namirnice nemačkim vojnicima. Posle oslobođenja Beograda nove vlasti nisu imale razumevanja za privatnu svojinu i posao mog oca, već su ga odmah obeležile kao saradnika okupatora. Nacionalizovali su mu radnju i poslali ga u vozače teških kamiona. Ćale je prihvatio nove životne okolnosti da ne bi ostavio porodicu na cedilu. Vitomir i Vinka su u braku izrodili troje dece. Mog brata Đorđa, sestru Draganu i mene.

Palilulac

Svet sam počeo da pamtim u dvorištu naše kuće u Dalmatinskoj ulici u Beogradu. Palilulac u srcu. Bio je to početak pedesetih godina prošlog veka kada je nemaština ukidala iole normalan život većini Jugoslovena. Čim sam samostalno stao na noge pokušavao sam da krotim loptu po dvorištu naše kuće. Tada se u Beogradu poštovao kućni red, pa je svako larmanje na ulici bilo zabranjeno od dva do pet po podne. Zajedno s komšijskom decom tražio sam novi prostor za igru i našao ga na terenu Fudbalskog kluba Poštar. Na toj livadi oivičenoj zaostalim artiljerijskim rovovima iz Drugog svetskog rata mogli smo da galamimo kad god nam je palo na pamet. S prozora moje kuće video se naš novi dečji raj. Kad god“veliki“ nisu na njemu trenirali, klinčadija bi ga zaposedala. Tu sam hvatao prve voleje i driblinzima ljutio drugare. Umeo sam da uletim u kuću i s uzdignutim rukama i vičući saopštim ukućanima: „Pobedili smo!“ Otac se smejao, a majka mi je ozbiljnim tonom naređivala: „Odmah u kupatilo!“

Romantični pionir

Bio sam glavni strelac na Poštarovom igralištu i moju ljubav prema fudbalu jednog popodneva je video legendarni Đokica Vujadinović, trener mlađih kategorija u OFK Beogradu. Rekao mi je: „Sine, dođi kod nas na pravi trening.“ Postao sam „pionir-romantičar“. Kao učenik OŠ „Starina Novak“ u slalomu sam prelazio vršnjake na fudbalskom turniru koji je organizovala Crvena zvezda. Izgubili smo u finalu od neke škole sa Dedinja i kada sam krenuo kući video sam da je ispred naše kapije parkiran policijski crni mercedes. Uplašio sam se da nisu došli da mi hapse oca i sakrio se u susednoj ulici dok se policija ne skloni. Komšije su navukle roletne na prozore i niko nije izlazio ni u dvorište, a kamoli na ulicu. Oficir policije i visoki funkcioner Crvene zvezde Miša Milošević došao je u stvari po mene. Tražio je od mog oca saglasnost da iz OFK Beograda pređem u Crvenu zvezdu.

Idi u tu Zvezdu

Vitomir mu je rekao da pita mene i da on u to neće da se meša. Tek kada je ga je Miša treći put obišao na poslu, ćale mi je rekao: „Idi u tu Zvezdu, nemoj da pravimo belaj.“ Prešao sam u Crvenu zvezdu i „popio“ bojkot u školskom dvorištu. Niko od drugara nije hteo da igra fudbal sa mnom. Za njih, ja sam zauvek izdao OFK Beograd.

Pod prečku

U septembru 1965. prvi put sam odigrao meč za prvi tim Crvene zvezde. Nekoliko dana pošto sam proslavio sedamnaesti rođendan. Na Marakanu je na prijateljski duel došao Radnički sa Novog Beograda tek što je ispao iz savezne lige. Krenuli smo s centra i u prvom napadu sam uhvatio volej i sa dvadeset metara smestio loptu pod prečku. Trčao sam po terenu kao da sam odlučio finale Svetskog prvenstva. Stariji saigrači su mi se smejali. Bilo je to nezgodno vreme u istoriji Crvene zvezde jer su asovi poput Šekularca i Bore Kostića otišli iz kluba. U isto vreme legendu kluba Rajka Mitića na trenerskoj klupi je zamenio neafirmisani mladi talentovani trener Miljan Miljanić.

Prvotimac

Nekada mi je bilo mnogo teško da igram jer sam iz poštovanja prema starijim igračima zaustavljao sebe u izglednim situacijama i njima dodavao loptu. Požalio sam se ocu, a on mi je rekao: „Igraj kao na poljančetu i sve će biti u redu.“ Opustio sam se i napravio „ringišpil“ za protivničke igrače. U Zagrebu sam istoimenom klubu dao gol i postao standardni prvotimac.

Nada iz srednje

Paralelno sa sportskom karijerom pohađao sam Srednju ekonomsku školu u Beogradu. Na jednom velikom odmoru upoznao sam devojku Nadu, slatku kao puslicu. Bili smo ista generacija, ali smo išli i različita odeljenja. Jedva sam je ubedio da se prošetamo i tako smo počeli da se družimo, a kasnije i da se zabavljamo. Već u osamnaestoj godini našao sam se na ozbiljnoj životnoj raskrsnici. Ljudi iz Zvezde su me umirili jer sam potpisao ugovor na deset godina vernosti velikom klubu. Odveli su me u čuvenu radnju „Džentlmen“ i kupili dva odela. Dok sam šetao Knez Mihailovom osećao sam se važnijim od svetskih vladara.

Sreća

Već sledeće godine Nada je ostala u drugom stanju i mnogo sam se uplašio da li ću biti kadar da samostalno izdržavam porodicu. Sve manje sam imao koncentraciju za treninge i utakmice i činilo mi da nemam puno dobrih izbora u životu. Tada me je moja sestra Dragana pozvala na ozbiljan razgovor i objasnila mi da moram da pokušam da se brinem o porodici i razvijam sportsku karijeru istovremeno. „Nikada ni za šta nemaš garancije u životu, zato moraš da pokušaš da budeš pobednik.“ U dvadesetoj sam se oženio i napravio savršen izbor. Dobili smo sina Dejana, a kasnije i Đorđa. Nadu volim celog života i imamo divnu porodicu. I dan-danas smo srećni.

Enfild roud

Protivnike smo gazili redom u Kupu šampiona u sezoni 1970-1971. Nikada u životu neću zaboraviti trijumf nad Liverpulom na legendarnom stadionu Enfild roud. Bilo je 2:1 za nas, nezamisliv je osećaj kada se njihovi bučni navijači koji pevaju sve vreme meča dva puta utišaju do te mere da čujem saigrače sa klupe kako viču: „Napred, Zvezda“. Igrali smo tada slično Barseloni danas. Potpuno smo „sakrili“ loptu engleskim igračima. Dočekani smo u Beogradu kao heroji i na krilima te euforije odigrali polufinale protiv grčkog Panatinaikosa. Samleli smo ih 4:1 na Marakani.

Kantina u Atini

Već smo svi razmišljali o finalu kada smo stigli na revanš u Atinu. Pošto su radnici „Hiltona“ navodno bili u štrajku, odveli su nas u neku gradsku kantinu koja je po higijeni podsećala na lošu fabričku menzu. Malo smo negodovali, ali na kraju smo seli da jedemo s idejom da se izlet u Atinu što pre završi. Izašli smo na teren potpuno fizički slabi i primili gol u prvom minutu. Stajali smo kao omamljeni između dva gola. Ni nalik jurišnoj ekipi koja je imala ambiciju da osvoji Kup šampiona. Promašili smo nekoliko zicera, a primili tri gola. Desila nam se senzacionalna eliminacija. I dan-danas verujem da su nam stavili nešto u hranu jer na terenu bukvalno niko od nas nije mogao da potrči. Taj poraz mi je najteže pao u celoj karijeri.

Kad Čiča podvikne

Za reprezentaciju SFRJ sam debitovao u „holivudskom zapletu“. Igrao sam finale Srednjoevropskog kupa 1968. godine na Marakani kada me je Miljanić na poluvremenu zamenio. Bio sam van sebe jer sam dobro igrao celo poluvreme, ali me je Čiča očinski uhvatio za zuluf i viknuo: „Spremaj se, hitno putuješ u Italiju.“ U Rimu je u tom trenutku reprezentacija SFRJ učestvovala na završnom turniru Prvenstva Evrope. U polufinalu su naši pobedili Englesku 1:0, ali se povredio Ivica Osim i stručni štab je odlučio da hitno otputujem u Italiju. Nalazio sam se na spisku od 24 reprezentativca i, prema tadašnjim pravilima UEFA, zamena je bila moguća.

Rim

Imao sam dvadeset godina i Rim je za mene bio kao otkriće novog sveta. Sav sam drhtao pred početak finalnog duela protiv Italije i kada mi je Musemić sa centra dodao loptu ona mi je prošla ispod noge. Došla je do njihovog centarfora Rivere i on se stuštio prema našem golu. Uspeo je da šutira prema našem golu, ali je srećom promašio. Činilo mi se da sam od straha tada ostario deset godina za pola minuta. Posle sam se malo smirio i standardno odigrao do kraja meča. Bilo je 1:1, a u ponovljenoj utakmici Italija nas je pobedila i postala prvak Evrope.

Propustili šansu

Reprezentacija SFRJ je bila u grupi favorita za osvajanje Svetskog prvenstva u Nemačkoj 1974. godine. Odigrali smo prve tri utakmice odlično i plasirali se dalje. Imali smo odličnu atmosferu u timu sve dok nismo saznali da su usred prvenstva izvršene kadrovske promene u našem fudbalskom savezu. Novi predsednik nam je rekao da nema ništa od premija koje su nam obećane. Svakom igraču je obećano po šest hiljada evra ako se plasiramo u drugi krug prvenstva i preko noći je to „pojela maca“. Bili smo mladi i uvređeni i u nastavku šampionata igrali smo loše i ispali. Izglupirali smo se jer se takva sportska prilika mojoj generaciji nikada više nije ukazala. Trebalo je da zaboravimo na Savez i pare, pobedimo sve do kraja i postanemo prvaci sveta.

Sadašnjost

Uživam u penzionerskim danima koje provodim sa svojim unučićima. Imam tri unuke i jednog unuka. Sinovi Dejan i Đorđe su dobri i odgovorni ljudi i brinu se o porodici. Voleo bih da se Crvena zvezda okrene radu sa mladim igračima i da generacije talentovanih fudbalera stvaraju stručni treneri. Jedino na taj način Zvezda će ponovo zauzeti mesto koje joj po svemu pripada. Ponovo će postati ugledni evropski klub.

Lična karta

Jovan–Kule Aćimović je rođen u Beogradu 1948. godine. Trenirao je u mlađim kategorijama OFK Beograda, ali je cenjeni fudbaler postao u dresu Crvene zvezde gde je proveo 11 godina. Nastupio je 55 puta za reprezentaciju SFRJ s kojom je postao viceprvak Evrope 1968. godine. Oženjen je s Nadom s kojom ima sinove Dejana i Đorđa i četvoro unučadi.

http://www.blic.rs/m/Intervju/200878/Uzivao-sam-u-igri---s-Mocom-Vukoticem

alchemist
June 19th, 2012, 02:41
Zoran Filipović

c39ChYol_d0

alchemist
June 20th, 2012, 00:57
DRAGAN KIĆANOVIĆ
19.04.2011 20:36 |

Moj profesor matematike iz srednje građevinske škole jednom prilikom kada se čaršijom pročulo da me kao izuzetno talentovanog i perspektivnog dobro plaćaju, na tabli pre časa napisao: „Ne mogu da shvatim da moj učenik Dragan Kićanović s toliko godina ima pet puta veću platu od mene!“

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13026171660kicanov2.jpg

„Da mi neko veže oči i da me u bilo koje doba dana ili noći baci na neku železničku stanicu, znao bih da prepoznam gde se nalazim. Svi muškarci u mojoj porodici bili su železničari – deda, stric, otac... Na železničkoj stanici u Čačku još stoji tabla s natpisom na kući u kojoj sam i ja odrastao: „Dom Vuka Kićanovića“. Ta dedina kuća je u to vreme bila kao dvorac, onako na sprat. Skoro da sam i ja upisao srednju železničku u Čačku, ali me sport, eto, odveo na drugu stranu“

Dobro se Dragan Kićanović seća i železničkog mosta na Moravi i prvih „vatrenih krštenja“, kada su drugari razbijali strah onome ko se bojao sam da skoči... Te pedesete i šezdesete godine prošlog veka u njegovom Čačku bile su, kaže, kao stvorene za odrastanje.

„Igrali smo i klikera i krajcarice, ali pored svega toga, nezamislivo je bilo odrastanje bez lopte. Bilo koje veličine... Lopta je bila sastavni deo svakog domaćinstva, mi u šali kažemo da se kod nas broj lopti navodio i u popisima stanovništva...“

Tada je, priča legenda srpske i jugoslovenske košarke, detinjstvo bilo znatno drugačije nego danas.

„Mi smo na kraju dana bili toliko smlavljeni celodnevnim jurcanjem za loptom, kupanjem u Moravi, a igrali smo i žmurke dok se smrkavalo, da smo posle večere uglavnom odmah išli na spavanje. Očeva rođena sestra živela je u Ivanjici, tako da sam i tamo proveo dobar deo svog detinjstva.“

U školi se nije posebno isticao, bio je solidan „vrlodobraš“, tek da roditelji Milan i Jovanka ne osete školovanje svog sina jedinca. Otac je veoma voleo sport i svesrdno je podržavao sina Dragana u tome.

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13026171672Kicanovic,%20kadet%20zelje%20iy%20cacka %20i.jpg

„Kažu da sam bio veoma talentovan za fudbal. Igrao sam neku „polutkicu“, a pored toga, za reprezentaciju škole igrao sam i rukomet i košarku. Fudbal je u to vreme bio moj prvi izbor.“

A onda se dogodila prekretnica u njegovom životu - doživeo je težak prelom ruke dok je igrao fudbal.

„E to me je i opredelilo za košarku. Čim su kosti malo srasle, krenuo sam više da igram i treniram košarku, kako bih što više aktivirao i osposobio ruku. Pa ja sam košarku, praktično, počeo da treniram sa petnaest godina.“

Tada mu je karijera krenula munjevitom brzinom. Prvo je zapao za oko stručnjacima iz čačanskog Železničara, a ubrzo je prešao u Borac.

„Stvarno sam brzo bio priključen prvom timu. Znam da sam kao klinac, sa 16-17 godina, dobijao mesečnu stipendiju koja je bila veća od godišnje zarade mojih roditelja. Pamtim da je moj profesor matematike iz srednje građevinske škole jednom prilikom, kada se čaršijom pročulo da me kao izuzetno talentovanog i perspektivnog dobro plaćaju, na tabli pre časa napisao: „Ne mogu da shvatim da moj učenik Dragan Kićanović s toliko godina ima pet puta veću platu od mene!“ Zatim mi je rekao:„Marš napolje!“ Koliko je to bilo, najbolje svedoči podatak da sam od dve plate, kada sam iz Železničara prešao u Borac, kupio „keca“.“

Verovali ili ne, u košarkaški klub Železničar, tada drugoligaša, u ono vreme je dobrano ulagano. Igrači su na sva gostovanja putovali u svom vagonu, svi su od kluba dobijali odela, a stipendije su bile veoma solidne za ondašnje prilike.

„Krenemo na utakmicu u Niš, dan ranije, naravno. U Stalaću je tada bilo veliko železničko čvorište za taj deo Srbije, pa smo tu presedali i sutradan ujutru nastavljali za Niš. Čega smo se i kakvih sve faca i prizora nagledali na tim putovanjima, mogao bi film da se napravi. Malo spavaš, malo bazaš po stanici... Nije onda bilo kao sada, da se bojiš da napraviš sam dva koraka u mraku. Mogao si čitavu noć da prespavaš na klupi pod vedrim nebom i niko te ne bi ni pogledao. Mi smo na sve utakmice išli obučeni u teget sakoe i sive pantalone. Sećam se da nam je jednom u goste došao Partizan – oni svi u farmerkama, a mi uniformisani, svi kao jedan.“

Sport mu nije ostavljao baš mnogo vremena i mogućnosti za provode, ali kaže da je s drugarima odlazio ponekad „u život“.

„Ukradem „fiću“ od oca, dok još nisam imao svoja kola, pokupim drugare i vozi... Morali smo da se krijemo, pogotovo u početku, da nas slučajno treneri ne zateknu kasno noću u gradu. Odlazili smo u diskoteke, ali smo više voleli kafane sa živom muzikom...“

Dolazak u Partizan i Beograd za tada jedva punoletnog mladića bio je veliki šok.

„Za mene je Beograd onda bio Amerika...“Tada se završilo njegovo detinjstvo.

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13026171950selekcija%20jugoslavije%20na%20ep%20u%2 0beogradu%201975.%20godine.jpg

Karijera

Dragan Kićanović rođen je u Čačku, 17. avgusta 1953. godine. Košarku je prvo igrao u lokalnom Železničaru, u periodu između 1966. i 1971. godine. U sezoni 1971/1972. nastupao je za Borac, a zatim je prešao u Partizan, čiji je dres nosio od 1972. do 1981. godine, osvojivši u tom periodu tri prvenstva Jugoslavije (1976, 1979. i 1981), Kup Jugoslavije 1981. i dva Kupa Radivoja Koraća (1978. i 1979). Zatim je dve godine igrao za italijanski Skavolini, s kojim je osvojio Kup kupova 1983. godine. Karijeru je završio 1984. godine u francuskom Rasingu. Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 1973. godine u prijateljskoj utakmici sa Sovjetskim Savezom, koju je Jugoslavija dobila 77:67. Osvajao je zlatne medalje na prvenstvima Evrope 1973, 1975. i 1977. godine, srebrnu 1981. i bronzanu 1979. Sa svetskih prvenstava ima zlatnu medalju iz Manile, Filipini (1978), srebro iz San Huana, Portoriko (1974) i bronzanu iz Kalija, Kolumbija (1982). Osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1980. u Moskvi, ali je nije lično primio, pošto je finalnu utakmicu protiv Italije završio u bolnici, jer ga je teško povredio italijanski centar Dino Menegin nekoliko sekundi pre kraja meča. Medalju je umesto njega primio Zoran Slavnić. Za reprezentaciju je odigrao ukupno 211 utakmica i postigao 3.290 poena. Po prekidu igračke karijere postao je direktor KK Partizana. Bio je ministar sporta u Vladi Srbije, a potom predsednik JOK-a. U novinarskim anketama proglašavan je za najboljeg košarkaša veka (1995) i za najboljeg sportistu Jugoslavije svih vremena.

Borjan Popović

http://www.mozzartsport.com/kad-sam-bio-mali/dragan-kicanovic

alchemist
June 20th, 2012, 01:21
Dragan Dzajic

cFHVYYSWWb0

alchemist
June 20th, 2012, 01:39
RE

Foto arhiva - Saša Ilić

Saturday, October 1, 2011

http://1.bp.blogspot.com/-ILK7YrFCU8g/Tobl9vlzKDI/AAAAAAAABxw/lALy-TSI5E8/s1600/Sasa+Ilic+vs+ustasa.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-DqWi6scXazY/TobmC4nwrjI/AAAAAAAABx0/4GgiaGWzp9M/s1600/Sa%25C5%25A1a+Ili%25C4%2587+vs+Spartak+Moskva.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-3eXECYnsKWw/TobmlmWJ9GI/AAAAAAAAByI/CFm0XiNwCO4/s1600/162592_zidan-sasa-ilic-ap.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-UZ0qlnOlFKg/TobmvxavUWI/AAAAAAAAByM/7qT2wSNuWvU/s1600/Ilic%252Cgol%2521+Partizan-cz+2-2%252C+2002..jpg

http://1.bp.blogspot.com/-5nE2eVCVpPI/Tobm6MpW4GI/AAAAAAAAByQ/LV4c1n3m38w/s1600/Ilic%252Cprvenstvo+2003..bmp

http://2.bp.blogspot.com/-CYVjDABG-9g/TobnYrrgDFI/AAAAAAAAByc/cYzAgLfWFIo/s1600/Sale+Ilic%252C+kup+2001..jpg

http://3.bp.blogspot.com/-bilnVz3qfaI/T23pWso_nqI/AAAAAAAADfY/5CmuIUoj3Ok/s1600/Sasa+Ilic+newcastle+1.JPG

http://3.bp.blogspot.com/-0koUVYVO2Go/T23pYBtnuFI/AAAAAAAADfg/Hxaz_7D1OGQ/s1600/Sasa+Ilic+newcastle2.JPG

http://1.bp.blogspot.com/-PSBZ22g1qNQ/ToboXOvQgrI/AAAAAAAABy4/NrZlCWWPhEk/s1600/17142.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-EUuL5-UDyMg/Tobom54yp1I/AAAAAAAABy8/zW7YRYbSA8s/s1600/18295.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-7yymI6tPzrY/TobpUEhkSgI/AAAAAAAABzI/Kfbk_gi4NWM/s1600/derbi-Ilic-1_620x0.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/10/foto-arhiva-sasa-ilic.html

alchemist
June 20th, 2012, 23:50
Nebojša Popović

http://sport.blic.rs/data/images/2011-01-18/108392_ddd_kf.jpg?ver=1295316460

08. 02. 1923. - 20. 10. 2001.
Klub: KK Crvena zvezda
Karijera: U Zvezdi 1945-51, 350 nastupa
Najveći uspeh: Sedam vezanih titula

Jedan od osnivača košarkaškog kluba Crvene zvezde u istoriju ovog sporta ušao je po mnogo čemu, i po igračkim kvalitetima, i po osvojenim trofejima i po svojoj ljubavi prema klubu.

U Zvezdi se proslavio kao trener koji je klubu sa Malog Kalemegdana doneo 17 titula prvaka, od toga deset u muškoj konkurenciji, a ostaće upamćen i kao strelac prvi poena u istoriji svetskih prvenstava, 1950. u Buenos Ajresu.

Za crveno-bele je igrao od prvih dana postojanja kluba, a sa Srđom Kalemberom, Tulijom Roklicerom, Aleksandrom Gecom i Ladislavom Demšarom činio je “petorku snova” koja je znala jedino do titule do 1954.

Bio je predsednik Međunarodne komisije FIBA, a od svetske kuće košarke dobio je krajem prošlog veka Orden za zasluge, najviši koji FIBA dodeljuje košarkaškim radnicima.

Kao direktor informativnog programa Televizije Beograd omogućio je da se u etar puštaju prenosi košarkaških mečeva 70-ih godina 20. veka, čime je ovaj sport dodatno dobio na popularizaciji. Sa Zvezdom je osvojio titule u prvenstvima SFRJ od 1945. do 1951, a potom se posvetio trenerskom poslu i još 17 puta doneo trofej prvaka na Mali Kalemgdan.

http://sport.blic.rs/crvena-zvezda/legende/21/Nebojsa-Popovic

alchemist
June 20th, 2012, 23:54
Dragan Kapičić

http://sport.blic.rs/data/images/2011-01-18/108393_eukupkupova1_hf.jpg?ver=1295316643

07. 08. 1948.
Klub: KK Crvena zvezda
Karijera: U Zvezdi 1966-75, 336 nastupa
Najveći uspeh: KPK

Kao najbolji strelac u istoriji košarkaškog kluba Crvena zvezda sa 6.147 postignitih poena i godinama ključni igrač crveno-belih Dragan Kapičić je jedna od legendi kluba sa Malog Kalemegdana.

Za Zvezdu je igrao od 1966. do 1975. godine i za to vreme dva puta bio prvak SFRJ (1969. i 1972.), a tri puta podizao pehar namenjen pobedniku Kupa (1971, 1973. i 1975.).

Najveći uspeh sa crveno-belima ostvario je 1974. kada je u Udinama, protiv Zbrojovke iz Brna, predvodio crveno-bele do pobede u finalu Kupa pobednika Kupova.

Popularni “Kaponja” je izrastao u junaka ovdašnje košarke, odigravši 170 mečeva za reprezentaciju sa kojom se domogao prve zlatne medalje “plavih” na svetskim prvenstvima - 1970. godine u Ljubljani.

Pored tog “zlata” osvojio je još dva, na evropskim šampionatima održanim 1973. i 1975, a kao jedan od najistaknutijih u srpskoj košarci izabran je za predsednika Košarkaškog saveza naše zemlje. Za Zvezdu je odigrao čak 336 utakmica.

http://sport.blic.rs/crvena-zvezda/legende/22/Dragan-Kapicic

alchemist
June 21st, 2012, 00:03
Aleksandar Boričić

http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2011/03/04/7192778/boricic.jpg

26. 05. 1948.
Klub: OK Crvena zvezda
Karijera: U Zvezdi od 1962.
Najveći uspeh: Prvak Jugoslavije

Aleksandar Boričić sinonom je za Crvenu zvezdu. Pod njegovim vođstvom ovaj odbojkaški klub doživeo je najsvetlije trenutke od osnivanja, a najzapaženiji trenutak je učestvovanje i muškog i ženskog tima u Ligi šampiona.

Boričić je rođen 26. maja 1948. u Beogradu. Odbojku je počeo da igra u Crvenoj zvezdi 1962. sa kojom je osvojio Prvenstvo Jugoslavije i tri Kupa. Bio je član reprezentacije Jugoslavije koja je osvojila prvu medalju na Evropskom prvenstvu, to je bilo 1975. u Beogradu, kada je naš tim zauzeo treće mesto. Odigrao je ukupno 103 meča za reprezentaciju.

Nakon završetka igračke karijere počeo je da se bavi trenerskim poslom u matičnom klubu u Ljutice Bogdana, kao trener Ženskog seniorskog tima sa kojim je osvojio četiri Prvenstva Jugoslavije, tri Kupa Jugoslavije, kao i bronzu u Evropskom kupu 1982. Postao je predsednik Odbojkaškog saveza 1992, na čijem čelu je sve do sada.

Otkako je na toj poziciji obe naše naše reprezentacije su ostvarile najznačajnije uspehe, uključujući zlatnu medalju na Olimpijskim igrama i zlato na Evropskom prvenstvu u konkurenciji seniora. Boričić je potpredsednik Svetske odbojkaške federacije, a u jednom trenutku imao je 17 funkcija u sportu.

http://sport.blic.rs/crvena-zvezda/legende/23/Aleksandar-Boricic

DelijaZauvjek
June 21st, 2012, 03:22
This is a great thread
I applaud you Alchy

alchemist
June 22nd, 2012, 14:47
SGS

Srecko Katanec: Za Jugu bih i bez noge igrao!
4. jul 2010 - 08:32|Legende fudbala, Srećko Katanec

Nije istina da su pretili mojoj porodici zato što sam 1990. igrao za Jugoslaviju na SP. Ne verujem da je Ivica Osim to rekao! Pa, ja sam u Italiji do osmine finala igrao sa raspadnutim kolenom, posle stvarno više nisam mogao…

http://beliorlovi.rs/wp-content/uploads/2010/07/srecko-katanec-jugoslavija.jpg

Srecko Katanec, Jugoslavija

Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Srećko Katanec tvrdi da mu nikada niko nije pretio zato što je igrao za nacionalni tim bivše SFRJ. On je u razgovoru za Press demantovao reči tadašnjeg selektora Ivice Osima, koji je tvrdio da je porodici Kataneca prećeno zato što on igra za „plave” na Svetskom prvenstvu u Italiji!

Naime, selektor reprezentacije SFRJ na Mundijalu u Italiji Ivica Osim dao je veliki intervju za „Sports ilustrejtid”, gde je, između ostalog, naveo da ga i dalje svako veče kada legne u krevet mori šta bi se desilo sa Jugoslavijom da je njegova ekipa uspela da postane prvak sveta, a u toj ispovesti po prvi put je u javnosti ispričao nepoznatu epizodu pred utakmicu četvrtfinala sa Argentinom u kojoj Katanec, kao vrlo važan igrač u njegovoj kompoziciji tima, nije mogao da igra zbog pretnji njegovoj porodici koja je živela u Ljubljani.

Katanec, međutim, kaže da je popularni Švaba nešto pomešao u svojim sećanjima.

- Bio sam potpuno iznenađen kada sam to pročitao. Možda je to greška novinara, koji nije dobro shvatio šta mu je „šef” rekao. Možda su vodili razgovor preko telefona, pa je pogrešno shvaćen. Sigurno mi niko nije pretio – kaže Katanac.

On kaže da je celo prvenstvo igrao sa povređenim kolenom, koje potpuno dokrajčeno u osmini finala protiv Španije.

- U Geteborgu sam igrao finale Kupa kupova sa Sampdorijom i na toj utakmici sam imao jedno uklizavanje posle kog mi je otišao meniskus. Noć posle utakmice u kojoj sam osvojio Kup kupova vratio sam se u zemlju, seo u kola i otišao u Poreč na pripreme, sa kolenom koje nije bilo ni za šta. To može doktor Galetić da potvrdi, kakvu smo havariju imali sa povredom – kaže Katanec, a kao potvrdu svoje priče navodi i da je dan posle utakmice sa Argentinom, koja je igrana u Firenci, otputovao u Đenovu, gde je operisao koleno.

On kaže da posle čuvenog meča sa Španijom u osmini finala više nije mogao da stoji na nogama.

- Uvek sam za reprezentaciju davao sve od sebe. Za Jugu bih igrao i bez noge. Pogotovo što smo bili super društvo. Igrao sam prve dve utakmice na prvenstvu protiv Nemačke i Kolumbije, ali nisam mogao da igram treću utakmicu u grupi. Onda sam odigrao protiv Španije u osmini finala i posla toga više stvarno nisam mogao. Ma, i da mi je neko pretio, ja bih sigurno igrao – u dahu izgovara Katanec.

Da sam igrao, pobedili bismo 3:0

Katanec kaže da zna da se selektor Osim često pita da li bi rat u Jugoslaviji bio izbegnut da su u Italiji postali svetski prvaci, ali da je sada glupo pričati na nivou „šta bi bilo kad bi bilo”.

- Voleo bih da napišete, da sam ja igrao protiv Argentine, Juga bi dobila sa 3:0. Uvek sam bio trkač na terenu. Hajde sad da kažemo da bi sa mnom u timu Juga dala tri komada – u šaljivom tonu završava Katanec.

http://beliorlovi.rs/srecko-katanec-za-jugu-bih-i-bez-noge-igrao/

alchemist
June 22nd, 2012, 14:58
Foto arhiva - Borivoje Bora Đorđević

http://2.bp.blogspot.com/-9Yq6NtEuzfY/TyxDAY_6YnI/AAAAAAAADGo/PTeppaHdwmI/s1600/Bora+%C4%90or%C4%91evi%C4%87+tempo+269+21.4.1971.. jpg

http://2.bp.blogspot.com/-XEMhW5Czt1s/Tk6pCWtmPmI/AAAAAAAABhQ/yt2cLAetSig/s1600/Bora+Djordjevic.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-0x-SiA9YvH4/TyxYj_fV_6I/AAAAAAAADHg/SD2AS3UzSWo/s1600/Bora+%C4%90or%C4%91evic+tempo+144+27.11.1968.b.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-zgtVNuYeU9U/TyxYtHfJzcI/AAAAAAAADHo/_Jit5_t8RG8/s1600/Bora+tempo+107+13.3.1968.+pfc+-+zagreb+2-0.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-J2YiR3T9rKw/TsVtbC3M4iI/AAAAAAAACRE/F3i9ZM0-e0Q/s1600/Bora+Djordjevic+penal.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-OqdllIRskrU/Tk6p7wjUgCI/AAAAAAAABhc/ZRGEGnA7g0o/s1600/Bora+Djordjevic+1974%252C+Tempo+424..jpg

http://3.bp.blogspot.com/-jP4Yf-hwzQ4/TyxMAxJjAnI/AAAAAAAADHA/INxYGKj7mSQ/s1600/Bora+%C4%90or%C4%91evi%C4%87+vs+kg+tempo+215+8.4.1 970.e.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-1LmkCznfp8w/Tk6ql4H7vOI/AAAAAAAABhs/Jn0q5-_ly4g/s1600/Bora+Djordjevic%252C+Tempo+463.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-c3d92JnWQ6Y/Tk6q2FlMrrI/AAAAAAAABh0/GeqiX4noxU8/s1600/Bora+Djordjevic+1972.+Tempo+310.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/08/foto-arhiva-borivoje-orevic.html

alchemist
June 23rd, 2012, 03:14
Crvena Zvezda - Velež 3:1 (1988.)

http://crniguja.blogspot.com
Fudbalsko Prvenstvo Jugoslavije 1987/88
28. kolo
Crvena Zvezda - Velež 3:1
4.5.1988. Marakana ~35.000
Beograd Srbija
1:0 Dragan Stojković
1:1 Semir Tuce
2:1 Slavko Radovanović
3:1 Dejan Joksimović

1UfXKqkGiDw

Dule
June 23rd, 2012, 13:35
Found this article on Piksi:

Part 2 to follow:

THEN AND NOW: DRAGAN STOJKOVIC (1ST LEG)

WORDS: DOMINIC BLISS

Dragan Stojkovic accidentally became my first football hero when his sticker fell out of a cereal box in 1990. Now, in the first part of a two-legged interview with TheInsideLeft, he recalls his move to Marseille, his European Cup final anguish and how he refused to let serious injury beat him…



He doesn’t know it as he warmly announces himself down the telephone with the words “Greetings from Nagoya”, but Dragan Stojkovic once made me cry.

You see, my earliest memories of football are as a five-year-old, experiencing the 1990 World Cup, a tournament that Stojkovic and his Yugoslavia team-mates graced with some breathtaking attacking football and a vulnerable side that appealed to fans of the underdog.

Of course, those few weeks in Italy have a safe place in the nostalgia section of the English collective memory because of the heroics performed by Bobby Robson’s team on their way to semi-final heartache at the hands of eventual winners West Germany. And, aside from some wayward penalty-taking, nothing has come to symbolise the nation’s grief that night in Turin more powerfully than Gazza’s tears.

Yet I remember that tournament for a salty-cheeked moment of my own, one I suppressed for years to come due to its sheer ludicrousness.

After all, my first footballing tears weren’t shed for the flawed genius of Paul Gascoigne, or for any of England’s nearly men. I had already poured my heart out at the quarter-final stage, when Yugoslavia were knocked out by Argentina after another penalty shoot-out.

I couldn’t help it. I saw the Argentinean players celebrating afterwards and I just could not control myself – I cried my eyes out like five-year-olds do when they sense injustice in defeat. And for years afterwards, my older brother, Oli, would sneeringly use this strange outburst to put me in my place, especially if I embarrassed him in front of his mates.

-“Yeah, but Dom,” began the taunt that made my heart sink. “You cried when Yugoslavia lost in the World Cup.”

-“I was five!”

But there was a perfectly good reason I was reduced to tears when a country I had never heard of lost at football. Just hear me out.

Prior to that tournament, I recall my mum handing Oli and me a sampler packet of Panini stickers, which must have come free with a breakfast cereal, and soon afterwards the wardrobe in our bedroom was adorned with images of international footballers in Belgium and Yugoslavia shirts. Oli’s door was now decorated with Eric Gerets’ beard and I had two new heroes of my own – Darko Pancev and Dragan Stojkovic (both clean-shaven, since you ask).



So, aside from trying to work out why Yugoslavia was pronounced the way it was when it was spelled with a ‘J’ on the stickers, we also gained an allegiance to the teams whose players we had each been introduced to at random by a box-stuffer at Kellogg’s. I therefore became a Yugoslavia supporter for the duration of the 1990 World Cup, which explains how I came to be blubbing because of a missed penalty by the man who is now on the end of the phone.

Suppressing a smile at the memory, I realise there is no way I can now suggest to Stojkovic that we shared that moment of grief 22 years ago – him on his knees in the centre circle of Florence’s Stadio Artemio Franchi, head in hands, and me looking up at the telly in Banstead, stickle bricks falling from my snotty fingers.

Instead, I settle for a lengthy chat about his extraordinary career as a player, manager and club president; about his significant role in the history of Balkan football and the success he is currently enjoying in Japan.

Naturally, though, I begin by taking the legendary No.10 back to 1990. After all, the man they nicknamed ‘Pixy’ emerged from that World Cup with his reputation greatly enhanced, particularly after a brace in the Last 16 that put Spain to the sword. Those goals added the gloss to a collection of performances that showcased Stojkovic’s startling sense of balance, his unshakeable poise and a touch that paralysed the ball on his toe, no matter how hard it came towards him.

He had also just completed a transfer from Crvena Zvezda (Red Star Belgrade) to Olympique Marseille for what was an immensely high fee of Ł5.5million. No wonder his confidence was high – and he had the ambition to match as he prepared to make his mark in Western Europe.

“You know, after the World Cup, I was one of the best players in Europe, definitely,” he says, reflecting on the days when he was at the peak of his powers on the pitch.

“My nickname was ‘Maradona from the East’ and I knew that I had the extra quality that other people didn’t have.

“So I chose the best team in Europe, from my point of view, to become a champion. I wanted to share that joy together – to be the best player in Europe and the best team in Europe.”



Under the presidency of Bernard Tapie, Marseille were investing big in the hunt for trophy success, both domestically and in Europe. Stojkovic joined Chris Waddle, Jean-Pierre Papin, Eric Cantona and Abedi Pele in a collection of attacking talent that was the envy of the continent at the time.

However, fate construed that the man who had outgrown the Red Star galaxy would find his former team in the way of his ultimate dream, as Marseille met the Yugoslavian champions in the 1991 European Cup Final in Bari. Understandably, Stojkovic had mixed emotions about the match.

“On my last day with Red Star, during the ceremony, my last words were: ‘Okay, I wish you good luck, good results and see you next year in the Final’”, he recalls. “And then as it turned out, it was true!

“When I heard the result from Munich, where Red Star had won 2-1 against Bayern in the first leg of the semi-final, it was unbelievable. Then they drew in Belgrade – we would both be in the Final! Some things in your life you never imagine would happen but life is full of surprises.”

“Then, to go and play against my old friends, that was really difficult to understand but maybe they were very lucky because I was on the bench! I had a very serious injury to my knee earlier in that season and was not a starting member in the game.”

“I think at that time, the Marseille coach Raymond Goethals was scared a little of playing me because it was my former club, my former team-mates, et cetera. So, probably, he thought I wouldn’t be at my 100 per cent and for that reason maybe he put me on the bench but maybe for Olympique Marseille and for himself, you could say that was a mistake!

“Eventually the final score was 0-0 and they won on penalty kicks – they made history for Red Star.”

In retrospect, Stojkovic admits he was gripped by sentimentality that night in Puglia. Having entered the game with just eight minutes left of extra time, the love he still held for the Belgrade club who endowed him with the honour Star of the Red Star displayed itself at the most critical moment of a tense tie.

“You have to remember the opponent was my former club – a club where I am a legend,” he continues. “So after the game he [Goethals] came to me and asked me to take a penalty kick and I just said, ‘No, it’s not possible – I don’t want to do that.’

“It was a decision I made in the moment, definitely. He approached me and said, ‘You’re going to shoot’ and I said, ‘No, not possible.’

“He asked, ‘Why not? You are fresh and you are a technical, skilful player’, and I just said, ‘No chance, I don’t want to.’ I rejected his opinion.”



Red Star won the shootout 5-3, dispatching each and every spot kick with practised calm. The names of the scorers reveal much about the quality of that side. Robert Prosinecki, Dragisa Binic, Miodrag Belodedici and Sinisa Mihajlovic all struck past Pascal Olmeta to ensure that the winning penalty would be tucked away expertly by none other than Darko Pancev – the man whose image still proudly sat next to Stojkovic on my wardrobe door almost a year later, the corners of the stickers now beginning to peel away.

In tribute to their momentous achievement, each and every one of the players in red-and-white stripes that night would receive the Star of the Red Star, while the previous recipient of the accolade was left to contemplate a year in which his remarkable progress had stuttered to a painful halt.

“My ambition had been to become the best player in Europe,” Stojkovic reflects, reiterating the ultra-confident mindset that was driving him as he signed for Marseille’s pre-Galactico squad of superstars.

“But unfortunately, just at the beginning, in the second match of the French championship, in Metz, I got the knee injury – a cartilage problem – and that was a very, very difficult time for me.

“I lost all my dreams at that moment because all expectations from the doctors were very black. They practically said I would never play again – it was a very serious injury.”

Stojkovic’s voice cracks at the memory all these years later. His disappointment at losing out on the European Cup was tempered by seeing the team so close to his heart take the trophy back to his home country. However, those eight minutes at the end of the Final represented one of many aborted comebacks for the No 10, who had never fully recovered from that injury suffered right at the start of the 1990/91 campaign. Instead of forming the pivot around which he bamboozled opponents, Pixy’s knee now became the scourge of his career, just at the time when he should have been entering his prime.

Because of that injury, he had started only the first game of Olympique Marseille’s road to the European Cup Final – a 5-1 dismissal of Dinamo Tirana. Although he was on the bench for most of the subsequent games, the problems in his knee showed no signs of going away and eventually ended his time in France before he could make anything like the impact he had dreamed of. Perhaps most disappointingly of all, the season in which the star-studded side eventually lifted the European Cup – 1992/93 – was a complete washout for Stojkovic, who played no games at all.

“I had problems with that knee for almost four years and I spent a long time in rehabilitation, with hard work in the gym and in the pool,” he explains.

“I really gave my best and I worked like a horse, day and night. But the problems always persisted and, to resolve that problem, it was necessary to take time and to be patient. It was a very long-term problem and, of course, everybody said, ‘It’s a big pity that a player like Stojkovic cannot play anymore.’

“But I never gave up. I had a lot of support from my family, from my wife, and I knew that I would be back. I just didn’t know when.”

If you pressed him, he’d probably admit that he didn’t know where, either. For when Pixy eventually rediscovered his magic touch, it happened on the other side of the world as he learned to love the game again by teasing defences in the J-League for Arsene Wenger’s Nagoya Grampus Eight. But that is a story for another day…

alchemist
June 24th, 2012, 03:41
Dragan Dzajic

alchemist
June 25th, 2012, 13:19
Prođe decenija bez Cuneta
Objavio Dragan 22. decembar 2011. u Zvezdine legende, Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/12/images.jpg

Jovan Cune Gojković

Na današnji dan navršilo se 10 godina od pogibije našeg nekadašnjeg fudbalera Jovana Gojkovića. Jovan je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada je imao svega 26 godina.

Sjajni tehničar je igrao za Borac iz Čačka i Čukarički pre nego je stigao na Marakanu. U crveno-belom dresu nastupio je 75 puta i postigao 21 pogodak.

Leta 2000. godine prešao je u Iraklis, za koji je nastupao do pogibije (29 utakmica, tri gola). 1998. godine debitovao je za reprezentaciju na utakmici sa Izraelom.

Sa Zvezdom je osvojio dva Kupa i jednu titulu šampiona.

Neka mu je večna slava!

cU8n3g8Q26A

vpEgR7anksE

http://www.mojacrvenazvezda.net/19288/2011/12/22/prodje-decenija-bez-cuneta/

alchemist
June 25th, 2012, 13:31
Foto arhiva - Miloš Milutinović (1933-2003)

http://4.bp.blogspot.com/-A7X6AHkrM-A/T5ArakbokII/AAAAAAAADlk/Rr2E6EY7g0Y/s1600/MILOS+MILUTINOVIC+crveno+plava.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-2iSY9LjuHro/T5AuTQpVSLI/AAAAAAAADmU/BbvI8U7JKdU/s1600/99787_101035s1_if.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-6XmGf-M50mE/T5Arb3r16vI/AAAAAAAADls/MmQzZ4ZpAPA/s1600/Milos+Milutinovic+i+Stjepan+Bobek.jpg

Miloš Milutinović (levo) i Stjepan Bobek, na proslavi 25 godina FK Partizan, 1970. godine

http://1.bp.blogspot.com/-2tjviNmv5bE/T5ArdTP01uI/AAAAAAAADl0/3PMcRGGqkmM/s1600/Milos+Milutinovic+partizan+sporting.jpg

Miloš Milutinović na utakmici Partizan - Sporting 5-2, KEŠ 1955/56

http://2.bp.blogspot.com/-V4gzh7dSXtY/T5AreNApl2I/AAAAAAAADl4/HRK4TDFQx4Y/s1600/Milo%C5%A1+Milutinovi%C4%87+crte%C5%BE.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-NBldOUqtABM/T5Are_AkhDI/AAAAAAAADmA/z0_Msjvl30g/s1600/milutinovic+partizan+real.jpg

Miloš Milutinović na utakmici Partizan - Real 3-0, KEŠ 1955/56

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2012/04/foto-arhiva-milos-milutinovic.html

alchemist
June 26th, 2012, 02:04
1976 Partizan v Hajduk

atmosfera pre meca, izjave i sanse

nGg5KyPltq0

alchemist
June 26th, 2012, 09:53
Sećanje: Jedanaest godina od smrti Ognjena Olje Petrovića
Objavio Vladimir 21. septembar 2011. u Zvezdine legende, Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/09/olja-petrovic.jpg

Ognjen Olja Petrović (1948-2000)

Na današnji dan, pre jedanaest godine prestalo je da kuca srce legendarnog golmana Ognjena Olje Petrovića.

Popularni Olja Petrović rođen je u Kruševcu 2. januara 1948. godine. Fudbalsku karijeru započeo je u kruševačkim klubovima „14. oktobar“ i Napredak, a 1965. godine postao je član Crvene zvezde u kojoj se razvio u golmana reprezentativnog formata. Nezamenljiv na golu crveno-belih bio je od 1972. do 1976. godine. U tom periodu zabeležio je 259 mečeva u crveno-belom dresu. Postigao je i tri gola. Proslavio se 1975. u revanš meču četvrtfinala Kupa pobednika kupova, kad je Zvezda eliminisala slavni Real iz Madrida. Olja je tokom meča prvo dao gol iz penala, da bi tokom penal-serije još jednom bio precizan i odbranio šut Santiljana.

1976. godine Olja Petrović odlazi u francusku Bastiju u kojoj se zadržao dve sezone i čiji je gol branio 43 puta. Na žalost, 1978. godine zbog povrede je prekinuo sa aktivnim igranjem fudbala. Radio je i u našem klubu kao trener golmana.

Petrović je zabeležio i 15 nastupa u reprezentaciji SFR Jugoslavije. Debitovao je 13. maja 1973. godine u Varšavi protiv Poljske (2:2), a poslednji nastup u dresu sa državnim grbom zabeležio je u Zagrebu 19. juna 1976. protiv Holandije (2:3).

Ognjen Olja Petrović preminuo je 21. septembra 2000. godine u Beogradu.

http://www.mojacrvenazvezda.net/12850/2011/09/21/secanje-jedanaest-godina-od-smrti-ognjena-olje-petrovica/

DelijaZauvjek
June 26th, 2012, 10:58
I guess this goes in this thread

Just watched USA-Yugoslavia World Cup 98
My god, what happened to Perica Ognjenovic
The kid was a genius literally the best player on pitch by miles in that game with all the yugo legends next to him(Jugovic was huge in that game also)

I don't believe the Bullshit story that he failed at Real because he left his home club too early and went to a higher level
That's nonsense the boy as a 20 year old was destroying Germany at the world cup
He was toying with the Americans
I've seen many clips of him at Real and you could just tell he was a brilliant kid

Honesty, if he had succeeded, he probably could have been Yugoslavias best player of all time
That's how much talent the kid had
Look at his YouTube videos of him at Zvezda
Only Stojkovic, Dzajic and Seki could do that stuff with the ball

I guess the same story can be told about Mrkela although I think Ognjenovic had even more potential

alchemist
June 26th, 2012, 11:25
i do not think people should discount how hard it was then (and even harder now) for young players from our league to transfer to a top league/club straight from the domestic league and succeed

for example, Savicevic was 25 when he transferrred to Milan... he was a European and World Champion with Zvezda, he had been voted 2nd best player in Europe in 1991 and was an international for SFRJ... even so, he struggled at Milan with Capello not respecting his work ethic saying that he had the typical Yugo star mentality of not thinking he had to run... Berlusconi had to calm Savicevic down who wanted to transfer away from Milan... other Milan players went to Capello on Savicevic's account to get him more opportunities in the first team

Ciric at Barca, Rambo at Real, Robi at Real, Piksi at Marseilles (although injury played its role) all had issues going from either Zvezda or Partizan to a big club

Perica was definitely a talent, evasive, a very good dribbler... probably could have used a better shot though

he should have made more of his career, definitely... but even if all the stars were aligned, i do not believe he had the potential to be our best ever player... nowhere near the sort of complete package that past great SiCG players were

alchemist
June 26th, 2012, 11:59
Foto arhiva - Predrag Mijatović

http://3.bp.blogspot.com/-S-dt7V6KMtM/T1sLyf2C1dI/AAAAAAAADS4/fKf9yzXVoyk/s1600/mijat+prugasti+aiwa+portret.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-uSutjwjdawo/T1sL4fFGIgI/AAAAAAAADTA/PIsWyLkBXPk/s1600/Mijatovic+vs+Rad.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-tTnOBXEHR3w/T1sMLs6kF_I/AAAAAAAADTY/00zYCdqdyKU/s1600/Pedja+Mijatovic.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-KEtKrzuRmB8/T1sMD5mZm1I/AAAAAAAADTQ/2u8BtjAVACc/s1600/1992.+derbi,+Mijatovic.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-Skv_gkb4h4w/T1sMSMkTOSI/AAAAAAAADTg/ldf_nzoJbE0/s1600/Predrag+Mijatovic+gol+ciganima+92.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-o34RuGljkCk/T1sMhCRI87I/AAAAAAAADTo/AwDxhbrAJ5o/s1600/Predrag+Mijatovic+i+kup+1992.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-aUSJJ_uG4nk/T1sMqJEl57I/AAAAAAAADTw/j_Uaeay8MG8/s1600/Predrag+Mijatovic+poster+2.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-VAEKVvlnx1g/T1sMyZIf-4I/AAAAAAAADT4/vGd226EwGWQ/s1600/Predrag+Mijatovic+vocado.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-ZyS93UUsjRI/T1sM8GmPTlI/AAAAAAAADUA/ZcB70s8CbCM/s1600/Predrag+Mijatovi%C4%87+1991.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2012/03/foto-arhiva-predrag-mijatovic.html

alchemist
June 27th, 2012, 02:30
„GLAS JAVNOSTI“

Prvi broj izašao 15. jula 1874. u Kragujevcu
Beograd Godina II Obnovljeno izdanje
Četvrtak 14. januar 1999.
Broj 220

Deponovanim potpisom iz Beograda Perica Ognjenović konačno postao član madridskog Reala

Vraćam se u ponedeljak

Preko Ciriha do Madrida, pa upoznavanje i lekarski pregledi, možda debi u nedelju protiv Atletika i onda povratak, na belom Realovom konju, po princezu Jelenu

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/01/14/images/Perica.jpg

Perica Ognjenović, konačno, u madridskom Realu! U utorak, oko 19.30 časova, menadžer našeg internacionalca Zoran Vekić i predsednik Madriđana Lorenso Sains stavili su tačku na pregovore, koji su zbog raznih unutarklupskih stvari u Realu (trebalo se otarasiti nekog od stranaca, pa je Kamerunac Eto prosleđen Espanjolu), trajali čitavih pet nedelja. Vekić i Sains su pružili ruke jedan drugome, a onda je usledio poziv mobilnom pretplatniku u Beograd: „Halo Perice, gotovo je, spremaj se i već sutra budi ovde, u Madridu".

Radosnu vest Ognjenović je prvi podelio sa devojkom Jelenom. Na redu je bilo pakovanje kofera, a Perica je juče već u jutarnjim časovima poleteo preko Švajcarske ka Madridu. Negde na pola puta, na ciriškom aerodromu, uspeli smo da stupimo u kontakt sa novom vedetom „kraljevskog kluba" koji je nestrpljivo čekao let za špansku prestonicu.

- Već za par sati biću u Madridu gde me čeka menadžer Vekić. Onda bi trebalo da odem na lekarske preglede, sve ostalo za mene je velika nepoznanica... Ni kada ću se priključiti ekipi, ni da li trener Gus Hidink na mene računa već u narednim danima - uzbuđeno će Ognjenović.

- Pokušaću da isposlujem da se već u ponedeljak vratim u Beograd kako bi završio neke formalnosti, naravno i poveo svoju „lepšu polovinu" u Madrid. Španska štampa juče nije štedela prostor kako bi što lepše i oširnije predstavila novo pojačanje slavnog kluba. Na naslovnoj strani „Asa" uz Pericinu sliku stoji „Ognjenović danas u Realu", na unutrašnjim stranama je i kraći razgovor sa našim internacionalcem koji je otvorio srce.

- Ovo je najsrećniji dan u mom životu. Ostvario mi se dečački san, nemam reči da izrazim osećanja. Iako su se pregovori odužili, nisam bio nervozan, radio sam normalno kako bih što spremniji došao u Real i što pre bio na raspolaganju treneru Hidinku. Spreman sam 100 odsto i jedva čekam da što pre upoznam nove klupske drugove, uključim se u ekipu i - igram.

Pa, kada se može očekivati Ognjenovićev debi u dresu Reala? Pitanje na koje odgovor zna samo Holanđanin Gus Hidink. Ipak, uzmimo za primer slučaj Dejana Ramba Petkovića. Odmah po dolasku na „Bernabeu" dobio je priliku da se u poslednjih 15 minuta predstavi navijačima u duelu sa Ovijedom. U nedelju u 17 časova na istom stadionu, na programu je veliki madridski derbi, Real - Atletiko. Da li i pr(a)va šansa za Ognjenovića?

V. Vukmirović

Španci muku muče sa imenom našeg asa
Stiže „Perika"!

U Real stiže veliko pojačanje, gromoglasno su juče najavili elektronski mediji u Španiji. Jedno je međutim svim novinarima predstavljalo problem kada je u pitanju novi as Madriđana - ime. Španci su lomili jezik ne bi li što pravilnije izgovorili ime i prezime našeg reprezentativca, ali je to zvučalo ovako: „Perika Ognjonovik". U jedno nema sumnje, vremenom će naučiti da jasno i glasno kažu: Perica Ognjenović!

Mijatović: Pravi je

Posebno zadovoljstvo zbog dolaska Perice Ognjenovića u tabor Reala imao je Predrag Mijatović. Kada je pre dva dana saznao da će mu se zemljak pridružiti na Šamartenu, nije mogao da sakrije oduševljenje. - Mlad je i trenutno je prva zvezda u Jugoslaviji. Član je reprezentacije i kada god je dobijao šansu, dokazao je da mu je tu i mesto. Može mnogo da postigne u Realu, ali i da bude veoma koristan klubu, kao igrač i kao ličnost. U svakom slučaju, radi se o pravom pojačanju - rekao je Mijatović u razgovoru za španski „As".

Zvezdi pet miliona maraka, Perici 1,2 miliona godišnje

Celokupan transfer Perice Ognjenovića u tabor madridskog Reala koštao je „kraljevski klub" pet miliona maraka! Najveći uticaj da se što pre završi transfer, prema pisanju španske štampe, imali su stručnjaci u Realu i pored činjenice da je Ognjenoviću ugovor sa Zvezdom isticao za šest meseci i da tada ne bi bilo nikakvih problema oko transfera. Što se Pericinog dela kolača tiče, on će zarađivati 1,2 miliona maraka godišnje, a na „Santijago Bernabeu" će provesti pet sezona.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/01/14/06gv-14-01.html

alchemist
June 27th, 2012, 02:36
Perica Ognjenović završio karijeru!
DSL - B. Ž. | 03. april 2012. 09:46 | Komentara: 32

Odlazim ostvarenih snova – rekao je 36-godišnji bivši fudbaler Crvene zvezde, Real Madrida, Kajzerslauterna, Dalijana, Vojvodine

http://www.mondo.rs/slike/vesti/001/500/v150004p0.jpg

Perica Ognjenović

Kada pomenete Smederevsku Palanku i palanački sport, asocijacija broj jedan, svakako je Perica Ognjenović (35). Najpoznatiji, sigurno i najuspešniji, palanački sportista svih vremena, ostvario je svoje snove, ali i snove skoro svih dečaka, koji počinju da trče za loptom. Ti snovi su svakako igranje u najtrofejnijem srpskom klubu Crvenoj zvezdi, najtrofejnijem svetskom klubu madridskom Realu i igranje za reprezenatciju svoje zemlje na Svetskom prvenstvu. To je Perica ostvario, bio je kapiten crveno-belih, deo sazvežđa asova u Realu i igrao je na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine. Njegov prvi intervju u karijeri bio je za „Sport“, kada je kao šesnaestogodišnji dečačić, tada „čudo od deteta“, zapalio fudbalsku Srbiju. Red je da sada, potpisniku ovih redova, obelodani i da je okačio kopačke o klin.

- Pre par meseci sam doneo definitivnu odluku da okončam karijeru i da završim sa fudbalom. Smatram da sam postigao sve što sam želeo, poslednjih godina vratio sam se u naš fudbal, odigrao u sezonu u Jagodini i tako zaokružio priču. Što se tiče daljih planova, razmisliću još šta ću da radim. Pre svega odmoriću se, ali verovatno i ubuduće ostati u fudbalu - objašnjava Perica Ognjenović, uz poznati, dečački, osmeh na licu.

Pored pomenutih dostignuća i klubova, karijera asa iz Zmaj Jovine ulice u Palanci, obuhvatila je još nekoliko klubova iz Evrope i Azije.

- Bio bih lažno skroman, kada ne bih bio zadovoljan. Ostvario sam svoje snove. Možda bi bilo još bolje, da nije bilo povreda i da je bilo više zdravlja. Došlo je do zasićenja, a i stanje u našem fudbalu nije tako, da bih imao motiva da igram i dalje. Ne krijem, imao sam i još imam, vrlo primaljive ponude za nastavak karijere, posebno od nekih klubova iz naše Superlige, ali nemam pravih motiva, a i kompletno stanje kod nas mi ne uliva poverenje za bolje sutra. Brine me da se to stanje dugoročno ne odrazi na srpski fudbal. Talenata ima, ali treba ih pravilno usmeriti kako bi napravili prave karijere. Inače, dosta toga sam prošao, praktično sam 18 godina profesionalac i sada je vreme da se posvetim porodici - ističe Ognjenović.

Perica sa porodicom živi u Beogradu, ali je veliki lokal patriota. Prati zbivanja u Palanci, svaki slobodan trenutak koristi za boravak u rodnom gradu, sa prijateljima i to mu pravi filter za opuštanje. Apsolutno podržava ulaganja lokalne samouprave u sport i mlade. Bio je stožer projekta obnavljanja fudbalskog kluba, nekada Mladost Goša, a sada Jasenice 1911, pre sedam godina. Tada nije imao baš prijatna iskustva, dok, ističe, da je sada, sa novim, ambiocoznim ljudima na čelu, budućnost mnogo svetlija.

- Prethodnih godina je situacija bila dosta loša, ali se u poslednje vreme popravlja. Na moju radost neki mlađi ljudi su ušli u fudbal i sport. Čelnici opštine to podržavaju, ulažu, vrlo sam zadovoljan zbog toga. Ne može se sve postići preko noći, treba vremena, ipak, činjenice sve govore. Do skoro, nismo ni imali fudbalski klub, a sada je Jasenica 1911 stabilan srpskoligaš, koji napreduje. Vidim da je napredak uočljiv i u drugim sportovima. Definitivno je to nedostajalo Palanci, da grupa čelnih ljudi opštine pomogne sportu na adekvatan način. Drago mi je i da su tribine sve punije, a i da škola fudbala ima masovnost i kvalitet - zaključio je Perica Ognjenović, koji nije propusti priliku da bodri fudbalere matičnog kluba u nedavnom derbiju sa Mačvom (0:0).

PROFIL

Ime i prezime: Perica Ognjenović
Rođen: 24. februara 1977. godine.
Mesto: Smederevska Palanka
Visina: 170 cm
Težina: 68 kg
Karijera: Mladost Goša (1993-1994, 28 utakmica-9 golova), Crvena zvezda (1994-1998, 78-19), Real Madrid (1999-2001, 12-0), Kajzerslautern (2002, 2-0), Dalijan (2003, 2-0), Dinamo K (2003-2004, 2-0), Anžer (2005, 7-0), Selangor (2006), Ergotelis (2006-2008, 26-3), Kalitea (2008-2009, 9-1), Jagodina (2009-2011, 43-3)
Reprezentacija: SR Jugoslavija (1995 - 1998, 8 utakmic-0 golova)

http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:373735-Perica-Ognjenovic-zavrsio-karijeru

alchemist
June 27th, 2012, 02:43
Ognjenović: „Robi ima plan“

Objavio Moja Crvena zvezda 12. april 2012. u Vesti, Zvezdaši širom sveta, Fudbal | 18 Komentara

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/04/sp-perica-ognjenovic.jpg

Bivši fudbaler Crvene zvezde, Reala iz Madrida, Kajzerslauterna.. Perica Ognjenović dao je kratak, ali zanimljiv, intervju za novinare Kurira koji vam prenosimo u cijelosti.

Zašto ste odlučili da prekinete karijeru?

- Došlo je do gubitka motiva. U poslednje dve do tri godine nisam mogao da pronađem sebe na terenu. To je bio jedini razlog da kažem zbogom fudbalskoj karijeri.

Čini se da ste mogli mnogo više od onoga što ste ostvarili?

- Zdravlje je bilo glavni razlog. Kad sam otišao u inostranstvo, stalno su me mučile povrede. Nisam nikad kukao nad vlastitom sudbinom, pa neću ni sada.

Znate li da ste i danas miljenik navijača Crvene zvezde?

- Svi znaju da sam iz ljubavi potpisao za Zvezdu. Moja generacija je bila dobra, osvajali smo trofeje, nosili se s bogatim klubovima u Evropi, iako svi znamo kakve su to teške godine bile.

Prija li vam i danas slogan „Pero, Perice, Zvezdina perjanice“?

- (smeh) To je lepo. Nisam lažno skroman, naravno da mi prija. Ali, da bi me navijači tako prihvatili, moralo je dosta da se radi.

Sećate li se vaše poruke golmanu Partizana Ivici Kralju da ćete mu skinuti krunu u derbiju?

- Naravno. Skinuo sam mu krunu, dao sam mu dva gola u tom derbiju. (smeh) Nisam se plašio da kažem ono što mislim, ali sam uvek imao dozu kontrole, da ne uvredim protivnika. Krivo mi je što danas svi daju neke stereotipne izjave, što nema originalnih igrača.

Da li je istina da su se igrači Reala otimali za vas na treningu?

- Istina je. (smeh) Davao sam uvek sve od sebe, posebno u igri četiri na četiri. Dizao sam i atmosferu, valjda su me zato saigrači i voleli.

Kako vam izgleda današnja Crvena zvezda?

- Čini mi se da su prestali s lutanjem. Kod Prosinečkog vidim jasan plan, i to mi se sviđa. Crvena zvezda deluje perspektivno i moćno.

Šta mislite o procesu koji se vodi protiv Džajića?

- Nemam šta da krivim tog čoveka, niti mi Džaja bilo šta duguje. O ugovoru s Realom lično sam se dogovarao, to nema nikakve veze s njim. Krivo mi je što mu se sve ovo dešava.

http://www.mojacrvenazvezda.net/29107/2012/04/12/ognjenovic-robi-ima-plan/

alchemist
June 28th, 2012, 03:46
27. 06. 2012. 14:15h | Vestionline
Dušan Ivković najbolji evropski trener

Selektor reprezentacije Srbije i doskorašnji trener evropskog prvaka Olimpijakosa, Dušan Ivković dobio je prestižnu nagradu "Aleksandar Gomeljski" za najboljeg trenera Evrolige.

http://www.vesti-online.com/data/images/2011-09-17/179553_091837s1_f.jpg?ver=1340794265

Objasnio - Duda Ivković

Doskorašnji trener Olimpijakosa je ove sezone na spektakularan način sa grčkim klubom osvojio Evroligu, iako je na F4 njegov tim bio apsolutni autsajder.

"Gledajući Ivkovića kako vodi Olimpijakos bilo je kao gledanje maestra koji diriguje orkestrom. Od početnog ispitivanja sa novim timom, trener je iskoristio sve svoje iskustvo kao učitelj, komunikator i motivator da odvede 'crvene' do sjajnog krešenda u finalu Evrolige", navodi se u obrazloženju nagrade.

Dvostruki osvajač prestižne nagrade Željko Obradović ove godine je zauzeo drugu poziciju, dok su treće mesto podelili trener Uniksa iz Kazanja Evgeni Pašutin i strateg Makabija Dejvid Blat.

Prethodne sezone ovu prestižnu nagradu uzeo je srpski stručnjak Željko Obradović.

Ivkoviću će nagrada biti svečano dodeljena 6. jula u Barseloni, a trofej "Aleksandar Gomeljski" dodeljuje se u čast ruskog trenera i jednog od najvećih košarkaških stručnjaka u istoriji Evrope, koji je osvojio tri titule prvaka Starog kontinenta.

Do sada prestižnu nagradu osvajali su Pini Geršon (2005. god, Makabi), Etore Mesina (2006. i 2008, CSKA Moskva), Željko Obradović (2007. i 2011, PAO), Duško Vujošević (2009, Partizan) i Ćavi Paskval (2010, Barselona).

http://www.vesti-online.com/Sport/Kosarka/235211/Dusan-Ivkovic-najbolji-evropski-trener

alchemist
June 28th, 2012, 23:28
Dragoslav Šekularac

Veliki Pele u senci malog Šekularca

Ovo je naslov u „Frans fudbalu” posle meča Crvena zvezda – Santos (1:0), a nekadašnji fudbalski virtuoz priča o aplauzu Urugvajaca, susretu sa Đanijem Anjelijem, prevari na ruletu, kazni i nagradi zbog „četnika” iz Toronta, kocki, nadi, ljubavi...

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/143541/i/1/ssekularac.jpg

Raduje se svakom danu: večiti optimista Dragoslav Šekularac (Foto Anđelko Vasiljević)

VIŠE OD SPORTA

Samo njegovo ime i prezime govori mnogo o njemu. Reč je o nekad jednom od najboljih fudbalera planete koji je umeo da zaseni i najboljeg igrača sveta (Pele), a i ceo rivalski tim (Urugvaj). Ali, to su posebne priče. Kao što je posebna da je zbog njega, a ne zbog Tita, u Beograd došao Đani Anjeli, tada bos FIAT-a i torinskog Juventusa!

Dragoslav Šekularac (73) je fudbal igrao u Crvenoj zvezdi, nemačkom Karlsrueu, američkom Sent Luisu, OFK Beogradu, kolumbijskom Santa Feu, francuskom Parizu, srpskom klubu Beli orlovi iz Toronta i, naravno, reprezentaciji Jugoslavije.

Ima diplome metereološke i više trenerske škole. Za sebe kaže da je dovoljno obrazovan, jer je fudbalski intelektualac. Na tom sportskom putu naučio je i dva strana jezika: španski i engleski, a to su, ističe, „posebni fakulteti”.

Dva puta se ženio. S Gordanom ima ćerke Aleksandru (48), koja živi u Americi, u braku bez dece, i Ivanu (45), od koje ima dvoje unučadi: Danicu (16) i Aleksu (5). Iz drugog braka, s Brankom, ima sina Marka (32) i ćerku Katju (25).

Kad ste upoznali loptu?

Imao sam devet godina. Otac Bogoslav je, kao pravnik, radio u Čoki, pa je prebačen u Beograd, a to je za mene bilo presudno. Stanovali smo u Hilandarskoj ulici, a na mestu današnje palate „Politika” bila je Druga muška gimnazija. Bio sam tada glavni igrač kraja u stonom tenisu, u Radio Beogradu, i fudbalu, u dvorištu gimnazije. Otac me šamarima odučio od stonog tenisa, ali nije mogao i od fudbala.

Ko je tu odigrao presudnu ulogu?

U Crvenu zvezdu su me, kad sam imao jedanaest godina, odveli Dobrosav Popović Singa, fotoreporter „Sporta”, i čika Mitke iz „Politike”. Pet godina kasnije bio sam već u prvom timu Zvezde. Ipak, nisu me, te zime, poveli na turneju u Južnu Ameriku. Ali, i na utakmicama drugog tima protiv nižerazrednih ekipa bio sam velika atrakcija. Postao sam fudbalska zvezda Beograda...

Šta ste dobili za prvi ugovor?

Bio sam maloletan, pa su o svemu razgovarali s mojim ocem. Ali, nije tad bilo nekih velikih para. Sećam se da sam za taj ugovor dobio pojačanu ishranu u Zvezdi i dve ploče Katarine Valante. Za sve ostale ugovore dobio sam, praktično, jedan stan. Odnosno uvek su mi uzimali manji, a davali veći... Za poslednji su mi uz veliki stan nudili i tri manja, ali sam umesto tih manjih uzeo novac, koji sam, naravno, odmah potrošio...

Da li se sad zbog nečega kajete?

Nikad ni zbog čega nisam zažalio. Naravno da sam pogrešio što sam umesto stanova uzeo novac. Mislio sam tada da nikad neću ostariti... Umeo sam i umem da uživam celim svojim bićem, u svim radostima života, pa nikome nikad ni zbog čega ne zavidim...

Kako ste proslavili prvi trofej?

Bili je to 1956. kad sam, s devetnaest godina, kao član olimpijskog tima Jugoslavije, stigao u Melburnu do srebrne medalje. Kad smo doputovali u Beograd publika nas je od Novog Beograda, gde je bio aerodrom, nosila na rukama do Skupštine grada, gde sam i ja držao govor sa terase...

Šta vas je posebno radovalo?

Svetska prvenstva. Igrao sam u Švedskoj 1958, kad smo ispali u četvrtfinalu od Zapadne Nemačke (0:1) i u Čileu 1962. kad smo osvojili četvrto mesto. Tu smo se revanširali Nemcima. Pobedili smo ih s 1:0... Moju igru protiv Urugvaja, koji smo pobedili s 3:1, novinari su ocenili – jedanaesticom! A igrači Urugvaja su, pre ulaza u tunel, napravili špalir i aplauzom me ispratili u svlačionicu! To je najveće priznanje rivala jednom igraču u – istoriji svetskih prvenstava!

Koje još uspomene nosite iz Čilea?

Strani novinari su me izabrali u idealni tim sveta. Ali za sve to što smo učinili u Čileu svaki naš igrač dobio je samo pedeset dolara. Jer, Tito je u svom čuvenom govoru u Splitu kazao da mi u Čileu moramo da igramo za domovinu, a ne i za pare! Međutim, ipak sam se iz Čilea vratio s hiljadu dolara u džepu. Toliko sam u toku tog šampionata bio popularan da su mi krupijei nameštali žetone na broj koji dobija!

Koje susrete ste još želeli?

Voleo sam da igram revijalne utakmice na turnirima u inostranstvu. To su susreti bez opterećenja. Jedan od takvih je bio u junu 1962. u Parizu, posle Čilea. Zvezda je brazilski Santos s Peleom pobedila s 1:0, a u „Frans fudbalu” je osvanuo naslov: „Veliki Pele u senci malog Šekularca”. U finalu smo savladili bečki Rapid s 2:0!

Šta Vam je još donela ta 1962. godina?

Dobio sam ponudu od Đanija Anjelija, vlasnika automobilske industrije FIAT, da iz Zvezde pređem u njegov Juventus iz Torina. Cena je bila neverovatna: Crvenoj zvezdi je ponuđeno petsto hiljada dolara, a meni sedam stotina pedeset hiljada.

I?

Zvezda je prihvatila tu ponudu Anjelija koji je, zbog mene, došao u Beograd. Međutim, naši tadašnji političari, na čelu s Titom, nisu imali čast da se lično sastanu sa Anjelijem, pa mi, možda i zbog ljubomore, nisu dozvolili da odem u Italiju. Njihov stav je bio da bi trebalo svojim igrama da zabavljam naš narod, a ne Italijane... Ali, nesreća nikad ne dolazi sama...

Šta se dogodilo?

Neposredno posle toga u Nišu sam, u susretu Radnički – Zvezda, ogorčen suđenjem, digao ruku na sudiju Tumbasa. Promašio sam ga, ali je u „Politici” objavljena slika kako moja pesnica „juri” ka sudijinom licu. Kazna je bila surova: zabrana igranja osamnaest meseci. A te godine, zbog učinka u Čileu, trebalo je da budem proglašen za najboljeg fudbalera Evrope. Ova kazna mi je oduzela tu titulu, a dobio ju je češki half Masopust.

I šta ste tada uradili?

Fudbalsku kaznu sam odslužio u vojsci, onda kraće vreme igrao u Zvezdi, pa otišao u inostranstvo. Moj novi klub bio je nemački Karlsrue, u kome sam bio dve godine, a posle toga sam počeo da lunjam. Otišao sam u Sent Luis (Amerika), pa sam se vratio u Jugoslaviju i igrao za OFK Beograd. Potom me je život opet odveo preko okeana. Ovoga puta u kolumbijski Santa Fe. I tu sam, u trideset prvoj godini, doživeo drugu fudbalsku mladost...

Kako to objašnjavate?

Odgovarala mi je nadmorska visina od dve hiljade i osam stotina metara. Imao sam jako sportsko srce sa četrdeset dva otkucaja u minutu. Kad se ja u toku utakmice zagrejem, oni oko mene već „pocrkaju”... Publika me volela. Ostao sam u klubu čak pet godina. A na turniru u Čileu otkrio sam u brazilskom asu Rildu druga mog kova. Postali smo veliki prijatelji, a za njega je Pele bio kao brat. I od tada smo nas trojica često bili zajedno. Pele je, što se kaže, jednom čovek. Dobronamernijeg od njega nisam upoznao.

Koja politika je Vaša?

Nijedna. Evo mog iskustva s politikom: došao sam 1973. u Bele orlove, klub srpskih emigranata u Kanadi. Bio sam igrač i trener. Ali, dobio sam službeni poziv da se hitno vratim u Beograd. Kad sam to učinio policija mi je oduzela pasoš zbog saradnje sa emigrantima... Nedavno sam opet bio u Kanadi zbog pomoći Belim orlovima. I zbog tog mog postupka ambasada Srbije je organizovala prijem na kome sam nagrađen zbog pomoći srpskom klubu. Na tom prijemu sam, pominjući onaj i ovaj slučaj, pitao: „Da li, posle svega što mi se dogodilo, možete da mi kažete ko je u Srbiji pobedio: četnici ili partizani”... Nikad veći aplauz nisam dobio!

Ko vas je uveo u trenere?

Učinio je to, na velika vrata, Branko Stanković. Bio sam njegov pomoćnik krajem osamdesetih u Crvenoj zvezdi. Ali, pre toga sam sa Džastom, srpskim klubom iz iz Melburna, osvojio Kup i stigao u finale plej-ofa. Proglašen sam tada za najboljeg trenera Australije. Posle odlaska Stankovića postavljen sam za prvog trenera Crvene zvezde, koja je 1991, s trenerom Ljupkom Petrovićem, osvojila titulu prvaka Evrope i sveta. Uz sve ostalo moj veliki uspeh je što sam „naterao” Dragana Stojkovića i Dejana Savićevića da se, posle dugog ćutanja, pomire i progovore. Oni su, posle toga postali najbolji prijatelji i najbolji evropski igrački par. A da je Dejan bio vredan kao Dragan bio bi najbolji igrač na svetu.

Koja je Vaša druga ljubav?

Posle fudbala najviše volim žene. Dva puta sam se ženio i razvodio, ali nikad nisam bio sam. Zaljubljive sam prirode i dugoprugaš sam u tom „sportu”. Rado se sećam svih svojih ljubavi. A verujem i da one vole mene. I sad imam lepu ljubav...(pokazuje sliku)

A na kom mestu Vam je kocka?

Nikad nisam bio profesionalni kockar. Nisam živo od kocke, a ni za kocku. Međutim, volim da učestvujem i u tim igrama. Doživljavam i to kao neku vrstu takmičenja, dokazivanja mentalne snage. Onaj ko dobro igra karte sigurno brže i zdravije misli od onoga koji to ne čini...

Kako sad živite?

Veoma dobro. Materijalno sam potpuno obezbeđen. Imam životnu i sportsku penziju, a i stalnu pomoć Crvene zvezde koja nije manja od hiljadu evra mesečno. A i kad je zdravlje u pitanju ne mogu da se požalim. Zasad me dobro služi svaki deo tela. Najlošije sarađujem s nogama, ali šta su sve pretrpele dobro me još i služe. O srcu mi vode računa doktori Peruničić i Đukanović. Posebno to čine od kako mi je pre pola godine ugrađen pejsmejker.

O čemu najčešće mislite?

O nadi. Nada je životna sila. Nadam se da ću dočekati sve unuke: i Markovu i Katjinu decu... Dok se brijem često zapevam: „Siromah sam, al’volim da živim”. Radujem se svakom danu. Večiti sam optimista...

Slavko Trošelj
objavljeno: 25/07/2010

http://www.politika.rs/rubrike/Sport/intervjui/Veliki-Pele-u-senci-malog-Sekularca.lt.html

alchemist
June 28th, 2012, 23:31
Crvena zvezda - Vreme je sporo teklo - Govor

7C2we17Pb0k

-------------------------------------

Маракана - Место где љубав почиње

J9TwhfV7b64

alchemist
June 28th, 2012, 23:34
Bozic i Danilovic after Partizan's win over Cibona

gcmZKcGdE5M

alchemist
June 30th, 2012, 02:02
1998 World Cup Yugoslavia vs Germany (Dragan Stojkovic)

U4RsRgjq2H0

alchemist
June 30th, 2012, 02:29
Foto arhiva - Zoran Dimitrijević (1963-2006)

http://1.bp.blogspot.com/-A6C7Dj85Fqk/Tk6K8WbhobI/AAAAAAAABfY/CUKXl9IhfHg/s320/Zoran+Dimitrijevic.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-cIxtk-6sPlU/TygslZa1UPI/AAAAAAAAC9w/MLWamvvZW8U/s320/Zoran+%C4%8Cava+dimitrijevic+junior.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-s5q4BSYfXsc/Tk6LFCqpmOI/AAAAAAAABfc/_8-duv-hmrw/s1600/Chava.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-xy0iI9Zdwds/Tk6LccjBD_I/AAAAAAAABfg/5ZZQjBenFnE/s1600/%25C4%258Cava.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-j4489RuHBQM/Tk6LnjybFuI/AAAAAAAABfk/yk0aL2nYkmw/s1600/Dimitrijevi%25C4%2587+1982.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-uwByxy7BU-Q/Tk6L1KOwZII/AAAAAAAABfo/yQaasdIXfR8/s1600/zoran+chava+dimitrijevic.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-vEqyWeBWzjo/Tk6MNLkfxEI/AAAAAAAABfs/L6DcjsZaohk/s1600/img4193.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/08/foto-arhiva-zoran-dimitrijevic.html

alchemist
June 30th, 2012, 02:39
TIKET UZ KAFICU: Dragutin i Biljana Topić
09.06.2012 13:38 |

Legendarni skakač uvis odnedavno ponovo leti nebu pod oblake! Na poslednjem državnom šampionatu preskočio 228 cm (svetski rekord u konkurenciji veterana) i time stekao pravo da po šesti put učestvuje na Olimpijskim igrama!!! Dojučerašnji sportski penzioner, nezaboravni skok je izveo u 42. godini života

http://static.mozzartsport.com/img/news/b/5/9/13392420567217.jpg

Dragutin, Angelina i Biljana Topić

Gladni senzacija i vesti koje razbijaju ustaljenu životnu kolotečinu, mediji su na sva zvona obavestili narod o spektakularnom povratku Velikog Topa! O Tantalovim mukama koje je preživeo zajedno sa suprugom Biljanom, koja će takođe nastupiti na Olimpijskim igrama u Londonu u disciplini troskok, ne rekoše gotovo ništa. Kao, na primer, da je veliki as, poput poput Džeka Nikolsona koji u antologijskom filmu “Let iznad kukavičjeg gnezda“ simulira da gleda utakmicu na televizoru koga nema, zamišljao da ima letvicu ispred sebe i skakao u prazno.

A upravo brojne nedaće koje su fanatični supružnici prebrodili daju poseban pečat Dragutinovom podvigu.

I zato to nije samo ep o nesvakidašnjem rekordu, nego i priča o velikoj ljubavi dvoje sportista koji su, zaštićeni toplinom porodične tvrđave koju danonoćno obasjava lice šestogodišnje kćerkice Angeline, skupljali snagu i volju za realizaciju misije koju su mnogi okarakterisali kao nemoguću.

“Ponosan sam na to što sam uradio, jer najbolje znam koliko je bilo teško ostvariti taj podvig. Gotovo neshvatljivo je to, pogotovo ljudima iz mog sporta, pošto znaju da se s godinama dosta gubi na eksplozivnosti i brzini. Izgleda da je u mom slučaju taj gubitak bio minimalan“, započinje Dragutin Topić razgovor za MOZZART Sport, dok njegova supruga Biljana i šestogodišnja kćerka Angelina pažljivo slušaju njegovu ispovest.

U kom trenutku ti je kliknulo da se boriš za London?

“Naglo sam prekinuo s treninzima i godinu i po dana nisam ništa radio. Stresovi su me ubijali i kako bih se opustio, odlučio sam da počnem rekreativno da treniruckam s Biljom. Ali pošto ja ne znam da treniruckam, krenuo sam punom snagom. Delovalo mi je na početku utopijski, ali posle nekoliko meseci sam uvideo da je moj povratak na glavnu scenu izvodljiv".

Kada si preskočio prvu ozbiljnu visinu?

“U martu sam počeo da treniram, da bih krajem juna preskočio 221 cm, što je neki prvi svetski rekord za veterane. Posle 10 dana sam preleteo 222, pa 223, 224, s tim što sam posle svakog od tih skokova napadao 228. Na četiri takmičenja sam bio blizu i osećao sam da ću uspeti, samo ako me zdravlje posluži. Definitivno ne bih ništa uradio da nemam podršku stručnog medicinskog osoblja, pošto sam imao ozbiljne povrede tokom karijere koje nisam lečio kako je trebalo. Igrom slučaja sam upoznao vrhunske stručnjake i oni se sada brinu o mom zdravlju. To su naš dr Đurović i lekar nemačke fudbalske reprezentacije i Bajerna. Taj Nemac je “tata Brada“, jer me je zajedno s jednim kolegom, što bi se narodski reklo, opravio“.

http://static.mozzartsport.com/img/news/3/6/0/13392422218532.jpg

Porodica Topić na treningu

Biljo, kako si odreagovala kad ti je muž saopštio da se vraća na zaletište?

“Ma nikad on nije skroz prekinuo s treninzima. Disciplinovan je, aktivan sportista 20 godina, 20 godina je na dijeti, njegov mozak ne zna da funkcioniše kao kod rekreativca“

“Bolje rečeno, kao kod nekog normalnog čoveka“, nije odoleo Top, a da se ne našali na svoj račun.

“Dakle, čak i kad nije trenirao, pazio je šta jede i merio se svaki dan. Naprosto je tako dresiran. Zbog svega toga nije bilo problema da se brzo vrati u staru formu“.

Da li si posumnjala da će preskočiti normu?

“Nisam, naravno. Na sreću ili žalost, zajedno smo 24 sata dnevno i videla sam koliko je posvećen realizaciji cilja koji je postavio pred sebe. A ono što njegovo telo nije bilo spremno da učini, nadomestio je njegov fanatizam u kombinaciji sa iskustvom. On će, za razliku od pojedinih sportista, uvek iz sebe izvući maksimum“.

Jesi li se, s druge strane, malo zabrinula za sebe, pošto je pretila opasnost da tvojim treninzima pristupi malo komotnije?

“Ne, ne, nije tako bilo! Uvek je više pažnje posvećivao meni, nego sebi. Nekako se stalno događalo da, kad sam ja u odličnoj formi, on nije bio ili obrnuto. Verovatno je to neki balans među nama do koga dolazi slučajno. Uostalom, čim se lati nekog posla, on to radi punom snagom. To najbolje može da potvrdi talentovana Marija Vuković, devojka iz Crne Gore, juniorska svetska prvakinja u skoku uvis koju trenira“.

Da li je bilo euforije, kako ste proslavili trenutak kad je Top preleteo famoznih 228 cm?

“Ništa posebno. Malo smo se isplakali od sreće i to je bilo to. Kasnije smo otišli u kafić Korto čiji je vlasnik jedan naš prijatelj i malo slavili s društvom“.

Tope, kako si se ti osećao kad si posle istorijskog skoka video da letvica miruje?

“Verovao sam u to što radim, međutim, nekako je i meni samom to bilo iznenađenje. Pomešala su mi se osećanja i u trenutku su proradile emocije i to ne samo zbog tog skoka, nego zbog sećanja na sve proživljeno u proteklom periodu. Samo nas dvoje znamo muke kroz koje smo prošli. Sad, ne želim nikog da vređam, samo hoću da kažem kako je naš život obojen trzavicama i nije nimalo lak. Nakupi se tako dosta toga u čoveku, pa te zarad sporta emocije ponesu. A ovaj sport nam je više uzeo nego što nam je dao i ne može nikad da nam vrati ono što smo prošli u borbi za vrhunske rezultate“.

http://static.mozzartsport.com/img/news/6/f/2/13392422849312.jpg

Stiče se utisak da ste odavno prepušteni sami sebi. Jeste li imali od koga kakvu finansijsku podršku?

“Što se tiče Bilje, jedan deo troškova u poslednje vreme su joj pokrivali. Treniramo u vrlo lošim uslovima. Ovde na Partizanovom stadionu ne postoji jama s peskom, staza je stara 30 godina i kao takva je pohabana, sunđera za skok uvis takođe nema. O hali u Novom Sadu bolje da i ne govorim. Tamo smo se oboje povredili baš kad je bilo najvažnije da budemo fit. Iz tih razloga sam prinuđen da treniram alternativnim metodama“.

Kakve su to alternativne metode?

“Majstore, zamišljam da je letvica ispred mene, zaletim se i preskočim je!!! Kada to kažem strancima, jednostavno ne mogu da poveruju“.

Onda bi garant preskočio dva i po metra kad bi imao uslove za rad kao atletičari u normalnom svetu?

“Jedno je sigurno - skočio bih više. Prvenstveno u vreme kad sam bio u najboljoj formi, između 22. i 25. godine života. E sad… Bilo je ratovo, sankcija, zbog čega mi se nikako nije dalo da se poklope idealne okolnosti. A da jesu, mogao sam eventualno da oborim evropski rekord i napadnem svetski“.

Šta očekuješ od nastupa na OI u Londonu?

“Ako nemam ciljeve, ne mogu da funkcionišem. Nikad nisam išao na takmičenje da bih izgubio, pa neću ni ovoga puta. Hoću da se pokažem u što boljem svetlu. Vidim da ima prostora da se nađem u finalu, ali nemam iluziju da mogu da uzmem medalju. Uz pomoć iskustva, dobrog zdravlja i lepog vremena mogao bih da budem dobro plasiran“.

Daješ li Biljani više šansi za osvajanje medalje?

“I za nju važi: samo da joj bog da dobro zdravlje i biće u krugu favorita. Poslednje tri godine njena forma je na visokom nivou, bila je četvrta u Evropi i četvrta na svetu, dok je prošle godine bila 10. na oba ova takmičenja. Imali smo uspešne pripreme tokom septembra, oktobra, novembra i decembra, da bi nam se dogodio veliki peh po povratku u Srbiju. Jednostavno, nismo imali gde da treniramo i došlo je do nezgodne povrede. Mnogo bih žalio ako bi otišla u penziju, a da ne skoči svoj maksimum, što nam je i cilj“.

http://static.mozzartsport.com/img/news/7/8/c/13392424548571.jpg

I Angelinu čeka sportska karijera

Biljana, postojala je mogućnost da ne otputuješ na OI. Šta se dogodilo?

“Došlo je do nekih, kako bih ih nazvala, birokratskih problema. Reč je o stvarima izvan procesa treninga na koje nismo mogli da utičemo. Igrali smo se malo gluvih telefona, spolja je sve izgledalo OK, dok je realizacija malo zastala. Na kraju smo seli za sto s ljudima iz Saveza i Olimpijskog komiteta i rešili probleme koje je trebalo rešiti znatno ranije“.

S kakvim ambicijama iščekuješ prvi skok u Londonu i koliko se baviš konkurencijom?

“Sve zavisi od mene i mog nastupa i ne mogu da se uzdam da će rivalke imati loš dan. Koncentrisana sam maksimalno na ono što mogu da uradim i nadam se najboljem“.

Posle svega što ste preživeli u dosadašnjoj karijeri, da li bi dozvolila Angelini da krene vašim putem?

“Dobre predispozicije ima. Usmerićemo je ka atletici, s tim što će biti pod našom kontrolom. To znači da joj nećemo dozvoliti da uči na svojim greškama kao što su radili njeni roditelji. Ko zna, možda će pokazati talenat za neki drugi sport, za šta će takođe dobiti našu podršku“.

Postoji li u vašim životima termin slobodno vreme i kako ga koristite?

“Oboje smo veliki profesionalci, tako da nam je i slobodno vreme u funkciji atletike. Stalno strogo pazimo šta ćemo jesti, kad ćemo leći, itd“.

Kad već pominješ hranu, od čega se sastoje vaši obroci?

“Trudimo se da se hranimo zdravo. Srećom, ono što jedemo lagano se priprema, nema sarmi i tako tih specijaliteta, a-ha-ha. Uglavnom je to grilovano povrće, meso i voće. S vremenom smo se navikli na taj režim ishrane, tako da nam i ne prija ništa drugo. Kad Dragutin nije trenirao dva meseca, jeo je samo neke kobasice, slaninu, sarmu. Na kraju mu se smučilo“.

Tope, koliko je teško živeti život praktično bez vremena za dokolicu?

“U poslednje tri godine, dva meseca smo proveli u Beogradu, sve ostalo van, jer ovde nemamo nikakve uslove za rad. Ako ne odemo nigde, onda se preselimo u Kragujevac ili Bar“.

http://static.mozzartsport.com/img/news/9/b/9/13392425331640.jpg

Vi ste pravi sportski čergari!

“Upravo to i žalosno je što je tako. Muka nam je više od hotela i iznajmljenih stanova. Željan sam kuće i svog deteta koje iz finansijskih razloga ne možemo uvek da povedemo sa sobom, pošto u tom slučaju na put mora da krene i moja tašta, a to iziskuje nove troškove. Sve češće mi nedostaje više druženja s prijateljima s kojima se sastajem u kafiću Korto. O broju slava, svadbi i rođendana na koje nismo išli da i ne govorim. To ne može niko da nam vrati. Ali dobro. Rešio sam da treniram do marta sledeće godine i PE u dvorani, gde mislim da mogu da uzmem medalju, posle čega bih stavio tačku na karijeru“.

Biljana, moraćeš i ti u penziju ranije ili kasnije. Šta planiraš da radiš, hoćeš li staviti u funkciju diplomu ekonomskog fakulteta?

“Još nisam konkretno razmišljala na tu temu, mada znam da to neće biti neki kancelarijski posao kao što sam to u mladosti planirala. Upisala sam postdiplomske studije i videćemo. Želja nam je da otvorimo sportsku akademiju za klince i imamo neku viziju kako bi to trebalo da izgleda“.

Tope, jesi li ti tražio sreću u igrama na sreću?

“Ne, imao sam samo nesreću, zato što sam probao i dobio po tamburi! Jedno vreme nisam loše prolazio na kladionici tipujući košarkaške mečeve, dok mi je danas jedini, ajd’ da ga nazovem porok, igranje preferansa. Jednom su me zvali na neki turnir da budem promoter, a ja sam osvojio prvo mesto. Toliko o mom preferans umeću“.

MILORAD PLAZINIĆ
(milorad.plazinic@mozzartbet.com)

http://www.mozzartsport.com/kad-sam-bio-mali/tiket-uz-kaficu--dragutin-i-biljana-topic

alchemist
July 1st, 2012, 04:53
http://farm6.staticflickr.com/5096/5543435704_4a5535d909_z.jpg

Драган Џајић о Бори Костићу

qJauTApGUiI

Владимир Петровић Пижон о Бори Костићу

9AIwSNY3wK4

Владан Лукић о Бори Костићу

nQj7W2_ReS4

Ратомир Дујковић о Бори Костићу

SPBvBie0vuU

Откривање спомен плоче Бори Костићу у Обреновцу

MXKaLvZ875w

alchemist
July 1st, 2012, 09:26
http://www4.slikomat.com/11/0521/gfn-ZAGOR-.jpg

http://www4.slikomat.com/11/0521/xs-ZAGOR-.jpg

copied from http://www.redstarbelgrade.info/forum/index.php?topic=14.60

DelijaZauvjek
July 1st, 2012, 09:30
Milos Milutinovic was a good looking dude
Must have been a ladies man

alchemist
July 2nd, 2012, 11:49
Then And Now: Dragan Stojkovic (1st Leg)

WORDS: DOMINIC BLISS

http://theinsideleft.com/wp-content/uploads/2012/06/Piksi-Dugout.jpg

Dragan Stojkovic accidentally became my first football hero when his sticker fell out of a cereal box in 1990. Now, in the first part of a two-legged interview with TheInsideLeft, he recalls his move to Marseille, European Cup final anguish and his refusal to let serious injury beat him…

He doesn’t know it as he warmly announces himself down the telephone with the words “Greetings from Nagoya”, but Dragan Stojkovic once made me cry.

You see, my earliest memories of football are as a five-year-old, experiencing the 1990 World Cup, a tournament that Stojkovic and his Yugoslavia team-mates graced with some breathtaking attacking football and a vulnerable side that appealed to fans of the underdog.

Of course, those few weeks in Italy have a safe place in the nostalgia section of the English collective memory because of the heroics performed by Bobby Robson’s team on their way to semi-final heartache at the hands of eventual winners West Germany. And, aside from some wayward penalty-taking, nothing has come to symbolise the nation’s grief that night in Turin more powerfully than Gazza’s tears.

Yet I remember that tournament for a salty-cheeked moment of my own, one I suppressed for years to come due to its sheer ludicrousness.

After all, my first footballing tears weren’t shed for the flawed genius of Paul Gascoigne, or for any of England’s nearly men. I had already poured my heart out at the quarter-final stage, when Yugoslavia were knocked out by Argentina after another penalty shoot-out.

I couldn’t help it. I saw the Argentinean players celebrating afterwards and I just could not control myself – I cried my eyes out like five-year-olds do when they sense injustice in defeat. And for years afterwards, my older brother, Oli, would sneeringly use this strange outburst to put me in my place, especially if I embarrassed him in front of his mates.

-“Yeah, but Dom,” began the taunt that made my heart sink. “You cried when Yugoslavia lost in the World Cup.”

-“I was five!”

But there was a perfectly good reason I was reduced to tears when a country I had never heard of lost at football. Just hear me out.

Prior to that tournament, I recall my mum handing Oli and me a sampler packet of Panini stickers, which must have come free with a breakfast cereal, and soon afterwards the wardrobe in our bedroom was adorned with images of international footballers in Belgium and Yugoslavia shirts. Oli’s door was now decorated with Eric Gerets’ beard and I had two new heroes of my own – Darko Pancev and Dragan Stojkovic (both clean-shaven, since you ask).

http://theinsideleft.com/wp-content/uploads/2012/04/dstojkovic.jpg

So, aside from trying to work out why Yugoslavia was pronounced the way it was when it was spelled with a ‘J’ on the stickers, we also gained an allegiance to the teams whose players we had each been introduced to at random by a box-stuffer at Kellogg’s. I therefore became a Yugoslavia supporter for the duration of the 1990 World Cup, which explains how I came to be blubbing because of a missed penalty by the man who is now on the end of the phone.

Suppressing a smile at the memory, I realise there is no way I can now suggest to Stojkovic that we shared that moment of grief 22 years ago – him on his knees in the centre circle of Florence’s Stadio Artemio Franchi, head in hands, and me looking up at the telly in Banstead, stickle bricks falling from my snotty fingers.

Instead, I settle for a lengthy chat about his extraordinary career as a player, manager and club president; about his significant role in the history of Balkan football and the success he is currently enjoying in Japan.

Naturally, though, I begin by taking the legendary No.10 back to 1990. After all, the man they nicknamed ‘Pixy’ emerged from that World Cup with his reputation greatly enhanced, particularly after a brace in the Last 16 that put Spain to the sword. Those goals added the gloss to a collection of performances that showcased Stojkovic’s startling sense of balance, his unshakeable poise and a touch that paralysed the ball on his toe, no matter how hard it came towards him.

He had also just completed a transfer from Crvena Zvezda (Red Star Belgrade) to Olympique Marseille for what was an immensely high fee of Ł5.5million. No wonder his confidence was high – and he had the ambition to match as he prepared to make his mark in Western Europe.

“You know, after the World Cup, I was one of the best players in Europe, definitely,” he says, reflecting on the days when he was at the peak of his powers on the pitch.

“My nickname was ‘Maradona from the East’ and I knew that I had the extra quality that other people didn’t have.

“So I chose the best team in Europe, from my point of view, to become a champion. I wanted to share that joy together – to be the best player in Europe and the best team in Europe.”

http://theinsideleft.com/wp-content/uploads/2012/04/Stojkovic-212x300.jpg

Under the presidency of Bernard Tapie, Marseille were investing big in the hunt for trophy success, both domestically and in Europe. Stojkovic joined Chris Waddle, Jean-Pierre Papin, Eric Cantona and Abedi Pele in a collection of attacking talent that was the envy of the continent at the time.

However, fate construed that the man who had outgrown the Red Star galaxy would find his former team in the way of his ultimate dream, as Marseille met the Yugoslavian champions in the 1991 European Cup Final in Bari. Understandably, Stojkovic had mixed emotions about the match.

“On my last day with Red Star, during the ceremony, my last words were: ‘Okay, I wish you good luck, good results and see you next year in the Final’”, he recalls. “And then as it turned out, it was true!

“When I heard the result from Munich, where Red Star had won 2-1 against Bayern in the first leg of the semi-final, it was unbelievable. Then they drew in Belgrade – we would both be in the Final! Some things in your life you never imagine would happen but life is full of surprises.”

“Then, to go and play against my old friends, that was really difficult to understand but maybe they were very lucky because I was on the bench! I had a very serious injury to my knee earlier in that season and was not a starting member in the game.”

“I think at that time, the Marseille coach Raymond Goethals was scared a little of playing me because it was my former club, my former team-mates, et cetera. So, probably, he thought I wouldn’t be at my 100 per cent and for that reason maybe he put me on the bench but maybe for Olympique Marseille and for himself, you could say that was a mistake!

“Eventually the final score was 0-0 and they won on penalty kicks – they made history for Red Star.”

In retrospect, Stojkovic admits he was gripped by sentimentality that night in Puglia. Having entered the game with just eight minutes left of extra time, the love he still held for the Belgrade club who endowed him with the honour Star of the Red Star displayed itself at the most critical moment of a tense tie.

“You have to remember the opponent was my former club – a club where I am a legend,” he continues. “So after the game he [Goethals] came to me and asked me to take a penalty kick and I just said, ‘No, it’s not possible – I don’t want to do that.’

“It was a decision I made in the moment, definitely. He approached me and said, ‘You’re going to shoot’ and I said, ‘No, not possible.’

“He asked, ‘Why not? You are fresh and you are a technical, skilful player’, and I just said, ‘No chance, I don’t want to.’ I rejected his opinion.”

http://theinsideleft.com/wp-content/uploads/2012/04/red-star-legend.jpg

Red Star won the shootout 5-3, dispatching each and every spot kick with practised calm. The names of the scorers reveal much about the quality of that side. Robert Prosinecki, Dragisa Binic, Miodrag Belodedici and Sinisa Mihajlovic all struck past Pascal Olmeta to ensure that the winning penalty would be tucked away expertly by none other than Darko Pancev – the man whose image still proudly sat next to Stojkovic on my wardrobe door almost a year later, the corners of the stickers now beginning to peel away.

In tribute to their momentous achievement, each and every one of the players in red-and-white stripes that night would receive the Star of the Red Star, while the previous recipient of the accolade was left to contemplate a year in which his remarkable progress had stuttered to a painful halt.

“My ambition had been to become the best player in Europe,” Stojkovic reflects, reiterating the ultra-confident mindset that was driving him as he signed for Marseille’s pre-Galactico squad of superstars.

“But unfortunately, just at the beginning, in the second match of the French championship, in Metz, I got the knee injury – a cartilage problem – and that was a very, very difficult time for me.

“I lost all my dreams at that moment because all expectations from the doctors were very black. They practically said I would never play again – it was a very serious injury.”

Stojkovic’s voice cracks at the memory all these years later. His disappointment at losing out on the European Cup was tempered by seeing the team so close to his heart take the trophy back to his home country. However, those eight minutes at the end of the Final represented one of many aborted comebacks for the No 10, who had never fully recovered from that injury suffered right at the start of the 1990/91 campaign. Instead of forming the pivot around which he bamboozled opponents, Pixy’s knee now became the scourge of his career, just at the time when he should have been entering his prime.

Because of that injury, he had started only the first game of Olympique Marseille’s road to the European Cup Final – a 5-1 dismissal of Dinamo Tirana. Although he was on the bench for most of the subsequent games, the problems in his knee showed no signs of going away and eventually ended his time in France before he could make anything like the impact he had dreamed of. Perhaps most disappointingly of all, the season in which the star-studded side eventually lifted the European Cup – 1992/93 – was a complete washout for Stojkovic, who played no games at all.

“I had problems with that knee for almost four years and I spent a long time in rehabilitation, with hard work in the gym and in the pool,” he explains.

“I really gave my best and I worked like a horse, day and night. But the problems always persisted and, to resolve that problem, it was necessary to take time and to be patient. It was a very long-term problem and, of course, everybody said, ‘It’s a big pity that a player like Stojkovic cannot play anymore.’

“But I never gave up. I had a lot of support from my family, from my wife, and I knew that I would be back. I just didn’t know when.”

If you pressed him, he’d probably admit that he didn’t know where, either. For when Pixy eventually rediscovered his magic touch, it happened on the other side of the world as he learned to love the game again by teasing defences in the J-League for Arsene Wenger’s Nagoya Grampus Eight. But that is a story for another day…

http://theinsideleft.com/dragan-stojkovic/

Then And Now: Dragan Stojkovic (2nd Leg)

WORDS: DOMINIC BLISS

After four years of continuous injury struggles, one of the greatest players of a generation considered hanging his boots up. But, following an unexpectedly successful operation, Dragan Stojkovic rediscovered his magic touch in Nagoya, where he has become a hero to the local fans

Dragan Stojkovic has enjoyed nothing short of a love affair with Japanese football, and specifically Nagoya Grampus, since he made the decision to join the club as a player in turmoil.

Having suffered for the best part of four years with a chronic knee injury during a difficult spell in Marseille following the 1990 World Cup, the Serbian superstar experienced a new dawn in the Land of the Rising Sun. What for so many star names was a short-lived adventure into the recently formed J-League, proved to be the opportunity of a lifetime for Stojkovic. It revitalised him completely.

To understand his need for a fresh start, it’s important to understand Stojkovic’s situation upon making the move east. Recurring injuries to his knee ligaments had cost him dear in the most valuable currency of all to a footballer – time.

Between 1990 and 1994, he made less than 30 league appearances for Olympique Marseille, who had forked out vast sums of money for one of the most exciting talents in world football. He could have been forgiven for falling into a deep depression and, in his darkest moments (such as his completely action-less 1992/93 campaign), who knows what went through the playmaker’s mind?

However, he decided to channel his frustration into the rehabilitation process as he worked on regaining the form that doctors said he would not likely see again.

“During those four years, I had two big operations – the last one was in Antwerp in Belgium, with Dr Martens,” he explains, taking us back to that make-or-break moment in his career.

“When I decided to go for the second one, I said this is the last time and if the pain continues, I will have to give up and say to everyone, ‘Thank you very much but I am going fishing.’

“Mental strength is very important and I think I was always a fighter; I did a lot of work and didn’t give up. But I didn’t play, after that, with 100 per cent of my agility or technique, not to my potential. It was me, but I didn’t play like myself, it was like somebody else.”

After trailing off from describing his personal anguish during those years in which aborted comebacks must have taken a hard toll on his state of mind, Stojkovic’s tone changes when he recalls what happened next with an air of pride.

“I was reborn as a player when I moved to Japan, where I started to play like old times. I did something really special here in Japan, for myself but also for the Japanese audience and my club – also for Arsene Wenger, who became my coach at Nagoya Grampus Eight for the next two years.”

The future Arsenal boss’ preference for positive, technical football was one of several reasons why Stojkovic’s broad smile returned, along with his form, in Nagoya. After years of fitness worries that caused him to consider his future in the game, he was now able to appreciate the magnificent talent he had even more and to embrace the basic joy of playing professional football with the spirit of a child. Flicking the ball over defenders’ heads and bamboozling them with twists, turns and nutmegs, Stojkovic was entertaining himself as much as the crowds who flocked to see him in Grampus colours.

http://theinsideleft.com/wp-content/uploads/2012/07/Enjoy-Nagoya.jpg

Playing for Wenger, it seems, has had a big affect on Stojkovic’s career, both as a player who returned to form under the Frenchman’s stewardship and as a coach who has taken on board some of his former boss’ methods.

“We worked together for the seasons 1995 and 1996, so we had two years together and that was a fantastic experience for me,” he says of his relationship with Wenger. “In 1995, I became MVP – the best player in Japan – and he became the best manager in Japan and that is a really good memory for me. I always liked his style and some specific work he did has been a huge influence on me.”

Some media sources have actually tipped Stojkovic, who remains close to his former manager, as a possible successor to him in the Arsenal dugout. While there is no real sign of any movement on that front at the moment, you can see why the talk has arisen – it would certainly mean a continuation of the free-flowing attacking philosophy preferred at the North London club these days.

Refreshingly, in a game that so often sees its most talented players transform themselves into pragmatic disciplinarians once they find themselves in charge of the tactics board, Stojkovic’s name remains a synonym for artistry and expression. The great No.10 is still the same ‘Piksi’ after making the move into the dugout. Once compared to Maradona in his playing days, Dragan the manager now finds his name regularly mentioned in the same breath as Wenger.

What we really owe Stojkovic, though, is to stop measuring him against other big names and their totemic reputations and to let him bask in his own success with the club whose supporters have unfurled a huge banner with his face on it, beside the message: “ENJOY NAGOYA, ENJOY FOOTBALL”.

That is precisely what Stojkovic has set out to do since moving to Japan and, while he admits that Grampus was an unknown entity to him when he first pitched up in Nagoya nearly two decades ago, he looks back on the move as one of the best decisions he has made.

“I joined the club in 1994 after Olympique Marseille and it was a really fantastic choice. I really enjoyed to play in the J-League and this was a very important part of my life and my career.

“I never knew that it would be like that and it was something very new to me – I knew only that Gary Lineker played for them at the time. But it was a really incredible experience for me as a player and I spent almost seven years at the same club. Now, as their coach, I am in my fifth year. I am really pleased to work in Japan and I like the football here.”

http://theinsideleft.com/wp-content/uploads/2012/07/Stojkovic-Nagoya.jpg

One of the most appealing aspects of the J-League is its unpredictability. Champions last season, Stojkovic’s Grampus side currently sit in seventh spot, seven points behind surprise leaders Vegalta Sendai after 16 games. Far from craving security and guarantees, the 47-year-old delights in the added excitement offered up by the relative equality of clubs in Japan.

“Do I enjoy that? Definitely, because the league is very equal – there is no difference between the teams really,” he says. “Every game can give some surprises and if you ask who is going to be champions this year, I think half the league says their target is to be champions.

“In England, if you ask all 20 teams who is going to be champions, they will say two or three teams maybe. But here, almost 50 per cent are candidates for the title and I think this is unbelievable.

“But this is not the only reason I like it here. I like very much the fair play on the pitch and in the stands, before and after the game. It’s really nice to see and this is really amazing for me, something absolutely fantastic.”

And what about the standard of play? Has the man who once wowed the crowds here seen an improvement in the quality of Japanese players since the mid-Nineties? Stojkovic ponders the question, before giving a considered response.

“Look,” he begins, ensuring he has my full attention for this final point. “Japan is a big country and here there is space for everybody to do what they would like to do, and there is everything you need to be successful. So, football finds its place as well.

“You cannot compare the situation now with two decades ago because everything has improved. Organisation is better, play is better, tactical and technical skills of the teams are better and the national team is better.

“This is very, very positive and the most important thing is they don’t want to stop; they want to continue improving themselves in all aspects. I have been here now as a coach almost five years and this is the best explanation of why I am still here.

“In Japanese football, everything is under control and scheduled perfectly. In my opinion, the J-League is the best organised football in the world. I am very happy, and lucky, to work here, to continue to improve my team, to improve myself and to give something back to Japanese football.”

http://theinsideleft.com/dragan-stojkovic-japan/

rAmtS40aig4

d2lpoTTwFMc

alchemist
July 2nd, 2012, 12:31
Foto arhiva - Ivan Ćurković

http://2.bp.blogspot.com/-hmvVWbFkvzs/TkeeS-rvyGI/AAAAAAAABc8/McwokRVCiiE/s1600/PFC+album+71-72+a.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-8--awvkLXZs/TygvBP6-_EI/AAAAAAAAC-4/2sT_v_A8WkU/s1600/Ivan+CURKOVIC+parada.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-5saP5Q0Tbsg/TkedxcCm0xI/AAAAAAAABc0/L0vuhJjduRg/s1600/Curkovic+derbi.JPG

http://2.bp.blogspot.com/-_aPK7wIJIpk/TujrdPFcE0I/AAAAAAAACic/VrxhbV5VItY/s1600/Curkovic+i+Pele.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-dLZJbo_Csx0/TujrnPYMZnI/AAAAAAAACik/cwXocyFflwk/s1600/Curkovic%252CPejovic%252CDamjanovic.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-c4B66bfCU9Y/Tujr9j30YCI/AAAAAAAACi0/Xu1wAQHfxIc/s1600/Ivan+Curkovic+vs+radnicki+kg.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-7OqUrLSps9Q/TygvNAeaF3I/AAAAAAAAC_A/xYpitmDKW_I/s1600/Branko+Rasovic+CURKOVIC.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-dFOdXawIxM4/Ty1JFXlZ_pI/AAAAAAAADIw/7q-K52R_veQ/s1600/Ivan+Curkovic+tempo+44+28.12.66..jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/08/foto-arhiva-ivan-curkovic.html

alchemist
July 3rd, 2012, 01:29
Gojko Zec pred derbi 1976.

http://crniguja.blogspot.com
Gojko Zec
Zoran Filipović
Sead Sušić
Miloš Šestić
Nikola Jovanović
Dušan Nikolić
Vladislav Bogićević

fW9yyguUMl8

alchemist
July 3rd, 2012, 01:33
http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/06/piksijev-gol1.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/forum/index.php?topic=14.1980

alchemist
July 3rd, 2012, 01:47
Fenomeni beogradskog sporta: Trifun Mihajlović
U jednoj sezoni dao 106 golova

Miodrag Lukić | 24. 02. 2009. - 09:58h

http://www.blic.rs/data/images/2010-07-03/54297_otkrivamo03trifun-mihajlovic1.jpg-2_origh.jpg

Trifun Mihailović - Trifke, igrač i nesuđena „zvezda“ Crvene zvezde, sigurno je najsimpatičniji, verovatno i najneobičniji fudbaler sa beogradskog asfalta.

Otkrio ga je Miljan Miljanić 1959. kao dvanaestogodišnjaka, na jednom od đačkih turnira, koje je po ideji čuvenog Miljana, tada trenera početnika, organizovala Crvena zvezda po beogradskim osnovnim školama. „Tako mali, a bombarduje, dribla, daje golove - budući Šeki“, bio je prvi komentar popularnog „Čiče“, a sa time su se odmah složili legendarni Slobodan Ćosić, dr Aca Obradović i Miša Milošević, članovi Zvezdine skautske komisije za otkrivanje talenata.

Osim njega, na isti način su selektirani još neki klinci, koje stariji ljubitelji fudbala i sada pamte: golman Ratomir Dujković, „Cole“ Janković, Dane Stojanović, Dragan Fišer, Dule Jovanović, Kule Aćimović... Bile su to čuvene „Miljanove bebe“. Zbog njih su navijači dolazili i na predigre (koje su u to vreme bile obavezne) u istom broju kao na glavne utakmice.

Trifke, izrazito niži od ostalih, ali ubedljivo najbolji, postao je ljubimac. U jednoj sezoni, kao pionir, postigao je čak 106 golova! Ličnog rekorda se ne seća, ali misli da se događalo da postigne i po više od deset golova na jednoj utakmici. Ali, dok su drugi rasli, on je u tom pogledu stagnirao. Dostigao je svega 158 centimetara.

Mnogi su već počeli da govore - šteta, malo za seniorski fudbal. Ubrzo ih je demantovao. U sedamnaestoj ga je trener, legendarni Rajko Mitić, prva „Zvezdina zvezda“, promovisao u prvotimca. Protiv Vojvodine, Zvezda je izgubila sa 1:0, ali je jedini na kraju gromoglasan aplauz publike dobio „Trifke“.

Ostao je prvotimac. Ali, ne odmah standardan. Konkurencija je bila fantastična: stigao je Dragan Džajić, još su igrali Bora Kostić, Dragoslav Šekularac, Dule Marović, Zoran Prljinčević... - Od Bore sam bio mlađi 17, a od golmana Srbe Krivokuće čak 20 godina. čistio sam im sa zadovoljstvom kopačke i nosio torbe, priča Mihajlović.

Oni koji duže pamte sećaju se njegovih presudnih golova, na primer, protiv Olimpije u Ljubljani i Beogradu u kupu i u prvenstvu. Dva projektila iz daljine, dve titule. Čuvenom Špancu Iribaru, dao je gol sa 35 metara, kad je pobeđen Atletiko Bilbao sa 5:0. Fiorentini gol „makazicama“, gotovo sa gol linije...

– Ali, dok sam živ pamtiću gol Partizanu u Letnjoj ligi šampiona. Derbi, prepun stadion, Džaja centrirao, a ja zaplivao i između nebeskih skakača Branka Rašovića i Velibora Vasovića, glavom zakucao loptu u mrežu. A lopta je išla gotovo po travi, tek možda pola metra od tla, seća se „Trifke“.

Za dobre partije stizala su i priznanja. Poziv i igra za „Tim sveta“ u Santjagu, uz čuvenog Euzebija. I tu gol za pamćenje. Onda, transfer u Rapid iz Beča. Tada veliki evropski klub. Po povratku, posao ton-najstora u Radio Beogradu - logično završio je „Teslu“. Onda, opet povratak fudbalu. Postao je direktor „Heroja“, ostao uz svoju Zvezdu. Sada vodi Klub veterana i ponosni je deda preslatke Lane.

Prvi gol na „Marakani“

Beogradska „Marakana“ zvanično je otvorena 1. septembra 1963. godine, utakmicom između Crvene zvezde i Rijeke. Međutim, u istoriji je zabeleženo da je upravo Trifun Mihajlović postigao prvi gol na ovom stadionu, u utakmici omladinaca Crvene zvezde i Jedinstva iz Zemuna, koja je odigrana kao predigra.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/80621/U-jednoj-sezoni-dao-106-golova

alchemist
July 3rd, 2012, 02:47
Dragoslav Sekularac

http://img571.imageshack.us/img571/8181/sekiws.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/forum/index.php/topic,14.1840.html

alchemist
July 4th, 2012, 01:52
Vladimir Petrović

http://img21.imageshack.us/img21/3388/scan201.jpg

http://img215.imageshack.us/img215/424/scan202.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/forum/index.php/topic,14.1520.html

alchemist
July 4th, 2012, 01:55
Pred utakmicu C.Zvezda-Bayern 1991 deo istorijata Crvene Zvezde

F9N1hLGpImI

Pred utakmicu C.Zvezda-Bayern 1991 godine izjave igraca

C9kAawq9nUg

Pred utakmicu C.Zvezda-Bayern prognoza i zelje poznatih licnosti

qcUHjehbEoo

alchemist
July 4th, 2012, 03:23
Rajko Mitić

http://img96.imageshack.us/img96/9564/rajkomitic1.jpg

http://img13.imageshack.us/img13/8626/rajkomitic2.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/forum/index.php/topic,14.1520.html

boban
July 4th, 2012, 03:35
from the sekularac article:

"Short, dark and stocky, he looks more oriental than european."

"Another fact of Sekularac's make-up which is gradually being changed is his fiery temperament, commonplace among the Latins but unusual in a Slav."

alchemist
July 5th, 2012, 00:32
Sutjeska Nikšić - Crvena Zvezda 2:2 (1988.)

http://crniguja.blogspot.com
Fudbalsko prvenstvo Jugoslavije 1987/88
34. kolo
Sutjeska - Crvena Zvezda 2:2
12.6.1988. Stadion kraj Bistrice ~11.000
Nikšić Crna Gora
1:0 Nikola Rakojević
1:1 Žarko Đurović
2:1 Milonja Đukić
2:2 Vladan Lukić

_aaW05nXib4

-------------------------------------

Cetvrtfinale Kupa / Partizan - Crvena Zvezda 0:2 (13.03.1985)

hS8R8uFCTds

alchemist
July 5th, 2012, 00:42
http://www.partizan.rs/wp-content/uploads/2011/04/prviderbi.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/forum/index.php/topic,14.1220.html

alchemist
July 5th, 2012, 02:09
Foto arhiva - Dragan Ćirić

http://2.bp.blogspot.com/-PJQwVe0omn0/TkeYZrJH2UI/AAAAAAAABcY/bM_0H9DoVZA/s1600/Dragan+Ciric.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-CS0ddBXW5cs/Tygt8yc889I/AAAAAAAAC-Y/dEmx9fzRSPs/s1600/Dragan+CIRIC+asics+pehar.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-bdC7D3CUWf8/TyguYDqdsKI/AAAAAAAAC-g/nboD0WacXY8/s320/Dragan++CIRIC+mlad.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-L7JPWYmBCas/TkeYFX7errI/AAAAAAAABcQ/JfUv-6ba_gA/s1600/ciric+i+cigani.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-wlZNYYCrkys/TkeYJ2YgrtI/AAAAAAAABcU/hpVlKeHXn2s/s1600/ciric+vs+vojvodina.JPG

http://1.bp.blogspot.com/-2DvYZbkO9lg/TygueeegfQI/AAAAAAAAC-o/wKd4ORJiP1c/s1600/Dragan+Ciric+cira+middlesbrough.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-xFZzD_2F4qU/T23qSxVIK7I/AAAAAAAADgY/21kx7KIr3CI/s1600/Dragan+Ciric+mboro1.JPG

http://4.bp.blogspot.com/-zOHcnNK9Ib8/T23qUO89UgI/AAAAAAAADgg/DRwBCz9ZVBE/s1600/Dragan+Ciric+mboro2.JPG

http://2.bp.blogspot.com/-WoHr8MHPdJc/T23qWnku3gI/AAAAAAAADgk/hgAxCWmkDe4/s1600/Dragan+Ciric+mboro3.JPG

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/08/foto-arhiva-dragan-ciric.html

alchemist
July 7th, 2012, 03:01
Srpske sportske legende: Vladimir Cvetkovic

Emisija Srpske sportske legende
Autor: Dobrosav Gajic
Gost: Vladimir Cvetkovic
RTS Sat, 18.02.2012.

Gost emisije "Srpske sportske legende" govori o trinaest godina provedenih u košarkaškom klubu Crvena zvezda, osvojenim titulama, Olimpijskim Igrama u Meksiku 1968. godine, kada je svojim poenima obezbedio prvu, srebrnu olimpijsku medalju košarkaškoj reprezentaciji Jugoslavije.

Drugi deo svog radnog veka proveo je u fudbalskom klubu Crvena zvezda, vremenu kada je osvojena titula evropskog prvaka i Šampiona sveta - Bari i Tokio 1991.

Cvetković evocira uspomene na Radivoja Koraća, govori o Novaku Đokoviću kao najboljem
sportisti sveta, o značaju nacionalnih priznanja koja mnogim sportistima život znače.

Autor emisije Dobrosav Gajić, snimatelj Momir Milutinović

uz9dX9Cywbo

alchemist
July 7th, 2012, 03:31
РСБ интервју: Владислав Богићевић-Блеки

18 фебруар 2012 00:59

Блеки…

Свака генерациjа Звездиних навиjача jе имала своjе идоле међу играчима. За генерациjу мог покоjног ћалета то су били Раjко и Беара. За генерациjе из „педесет и неке“ то ће бити Џаjа, а касниjе Дуле Савић и Пижон. За оне jош млађе, краљеви фудбала су били Пикси и Деjо, Роби, Jуга…

http://www.redstarbelgrade.info/images/Intervju/savic-dusan/bogicevic%20derbi.jpg

Међутим, има нас „маторана“ коjи смо jош увек, Богу хвала, живи и здрави и даље звездаши до коске, а сентиментално смо доживотно везани за jедног аутентичног гениjалца коjи jе почео кариjеру у Џаjиноj Звезди, а завршио са Пижоном и Дулетом. Реч jе о Владиславу Богићевићу – “Блекиjу”. Играо jе за Звезду пуних 10 година (ех, коjа су то времена била!), био њен капитен, заштитни знак, икона... све jе био Блеки осим конформисте; осим полтрона; осим некога ко ће само да аминуjе туђе одлуке... и то га jе коштало пуно тога у животу. Моjе скромно мишљење jе да зато ниjе постао ни Звездина звезда иако jе то по многочему (ово ниjе фраза – запамтите, по многочему) заслужио.

http://www.redstarbelgrade.info/images/deki%20i%20bleki.jpg

РСБ репортер са Блекијем у Њујорку

Да не преjудицирам. Прочитаjте Блекиjеве речи, па сами доносите закључке. Jа морам само одмах на почетку да признам – чисто да ме не би касниjе неки гениjалац “провалио” – jесам, пристрасан сам! ПРИЗНАJЕМ, часни суде, Блеки jе био моj идол! Имао сам само 17 година када jе моjа 5 година стариjа девоjка умало раскинула са мном jер сам пред њом рекао да се „кунем у Блекиjа“ и онда с посвећеношћу верског фанатика на њене очи целивао Блекиjеву слику! Дакле, био сам помало неурачунљив, али то уопште не мења чињеницу да jе Владислав Богићевић био ванземаљац; jедна аутентично гениjална поjава на jугословенском фудбалском небу коjу ниси могао упоредити ни са ким/чим другим. Jедноставно, био jе ЧУДО од играча и jош рођени лидер. Преглед игре од 360 степени, теледириговане лопте „са очима“, ИНТЕЛИГЕНЦИJА коjа jе задивљивала, наjелегантниjа и наjхладнокрвниjа индивидуална одбрана икад виђена на Маракани... дакле, све оно што jе наjлепше у фудбалскоj игри jе Блеки показивао на теренима од Београда до Ливерпула... и даље. Пленио jе и игром и поjавом, док су о њему праве оде писали наjвећи фудбалски зналци, од нашег Љубише Вукадиновића до никад заборављеног првог спортског пера Енглеске – Џефри Грина. И ниjе их било срамота да признаjу да су, иако људи коjи живе од писане речи, остаjали неми пред Блекиjевим партиjама. „Смиреност коjа фасцинира“, „лопте као руком послате“, „доминантна фигура на терену”, „Бекенбауер + луцидност = Богићевић“...

Уф, расписах се jа, а интервjу jош ниjе ни почео! Ево, Блеки jе стигао, па да кренемо редом...

РСБ: Здраво, легендо! Молим те, не обраћаj пажњу на моjа колена – клецање jе последица урођене мане…(морао сам да се оправдам некако). Имам овде спремљена питања од наших форумаша, али бих наjвише волео да ово буде jедан опуштен разговор.

ВБ: Наравно, само, знаш како, jа заиста слабо памтим датуме и догађаjе, па самим тим и утакмице. Често ми се деси да ме неко сретне и каже, „еj, сећаш се како си оно одиграо...?“, а jа немам поjма о чему човек говори... пуно jе тога било. Осамнаест година професионалног играња фудбала ниjе мало.

РСБ: Ниjе баш хронолошки, али можемо ли да кренемо од Светског првенства 1974. у (Западноj) Немачкоj, обзиром да jе било доста питања наших чланова везаних за ту jугословенску репрезентациjу и догађаjе коjи су обележили њен наступ?

http://nasljerseys.com/images/Cosmos/Cosmos%2083%20Home%20Back%20Vladislav%20Bogicevic_ small.jpg

ВББ: Може, свакако... Jа и дан данас сматрам да смо тада имали одличну екипу и да смо могли далеко да догурамо, до полуфинала, рецимо. Костур jе заправо чинила Звездина школа – Оља jе био резервни голман, али смо у првих jеданаест били Павика (Мирослав Павловић), Куле (Jован Аћимовић), Џаjа и jа. Такође jе и Тале (Станислав Караси) био доста важан играч и одиграо jе доста минута на првенству. Дакле, таj тим jе имао своjу основу, своj темељ и били смо сjаjно уиграни. Ту су се онда jош сjаjно надовезали Хаjдуковци – Фрфа (Мужинић), Облак, Jерковић и Буљан, те Вележовци – Владић, Баjевић и голман Марић као и пар њих из Жељезничара, посебно Шкиjо (Jосип Каталински). Ма, не може нико да ме убеди да jе jедна Пољска стварно била боља од нас, а они су освоjили бронзу док су нас претходно победили у директном окршаjу 2:1.

РСБ: Jе л' то било онда када jе Караси скривио наjлуђи пенал у историjи светских првенстава - тако га се jа барем сећам?

ВББ: Да, то jе та утакмица, мада о том пеналу нема шта да се каже. Било jе шта jе било.

РСБ: Добро, ШТА jе онда „било шта jе било“ на том СП са ЈУ репрезентациjом?

ВББ: Па, рекох већ, имали смо одличну екипу. Било jе свакаквих прича свих ових година, али jа ћу ти рећи да jе атмосфера у тиму била сjаjна. Без обзира ко jе одакле био, ми смо сви били врхунски професионалци. Тачно се знало шта ко игра, шта ко треба да обави на терену... ма, функционисали смо беспрекорно, што смо уосталом и показали у првом кругу, поготово у утакмици коjа jе отворила СП – против шампиона света, репрезентациjе Бразила. И то ниjе био оваj данашњи Бразил, већ Бразилчна! Е, ми смо против њих играли не само егал, већ смо били бољи, па ти види.

РСБ: Потом долази рекордна победа над Заиром од 9:0 – сећам се, ти си дао jедан гол, главом ...

ВББ: Тачно...

РСБ: ... а онда и 1:1 са тврдом Шкотском.

ВББ: Да, што нам jе било довољно за пролаз у други круг, заjедно са Бразилом.

РСБ: И ту онда настаjе некакав распад система, зар не?

ВББ: Да. Баш ту. Видиш, jош пре одласка на СП нама (играчима, РСБ) су биле обећане неке премиjе ако се пласирамо у други круг. Jа се заиста не сећам о коликоj се суми радило, али то уопште ниjе ни битно. Постоjао jе ДО-ГО-ВОР! Односно, принцип и то jе за мене било jедино важно. Пред утакмицу са Немачком, коjа jе била прва за нас у другом кругу, одједном почне да се шири нека прича како „тренутно нема пара“, како треба да се „стрпимо“, ово-оно...

РСБ: У преводу, поручили су вам да заборавите на обећање?

ВББ: Баш тако! Одједном су они кренули да газе сопствену реч што ниjе могло да прође без последица.

РСБ: О каквим „последицама“ говориш?

ВББ: Настала jе некаква мучна атмосфера у коjоj ниjе било победника. Мислим да смо сви изгубили. Друго и наjважниjе, мислим да jе се све то одразило на нашу игру и резултате у другом кругу.

РСБ: Кривиш пропали договор око пара за слабу игру против Немаца и Пољака?!

ВББ: Него шта! Пази, не ради се ту о парама, већ о принципу! Ако смо се нешто договорили, ако сви радимо за заjедничку ствар, па, немоj онда да ми окренеш леђа у сред задатка!

РСБ: Добро, како си ти лично све то доживео и зашто си само ти попио „санкциjу“ и био избачен из тима пред одлучуjућу утакмицу са домаћинима? О чему се ту радило?

ВББ: Па, ноћ пред уговорени састанак са руководством, ми, играчи, смо одржали спонтани скуп на коjем jе пао договор да изађемо сутрадан са чврстим ставом – или ће они испоштовати договор до краjа и исплатити нам премиjе, или ми НЕЋЕМО да играмо!

FsuIHtW__eM

РСБ: Стварно сте то одлучили? Ниjе ли то било мало превише храбро за оно време и ону државу?

ВББ: Ма, шта jе ту било посебно храбро? Имали смо договор. Jел смо можда ми за нешто криви?

РСБ: Добро, то jе значи ноћ пред састанак са руководством...

ВББ: Да и сад замисли, jа сам у тоj репрезентациjи, односно у првих 11, наjмлађи. Сви су од мене и искусниjи и стариjи, али из неког мени непознатог разлога НИКО од њих ниjе зуцнуо ни реч на том састанку!

РСБ: И?

ВББ: И на краjу сам jа устао и рекао руководству „у лице“ да су нас преварили, да нису испоштовали договор...

РСБ: Добро, ваљда су се онда jош неки “окуражили”?

ВББ: Ма, НИКО!

РСБ: Нико??? Немоj да ме зезаш???

ВББ: НИКО, кунем ти се! Jа се окренем уназад, погледам по просториjии, а они сви криjу лице, нешто гледаjу у под, грицкаjу нокте...

РСБ: Па, добро, зар их ниси подсетио на договор од претодне ноћи???

ВББ: Jесам, али НИКО се ниjе усудио ништа да каже! Jа сам остао фрапиран и дубоко разочаран.

РСБ: А Миљан?

ВББ: Миљан jе само нешто говорио, „Владо, немоj ово... немоj оно... Владо, не би требало тако...“ Ништа конкретно. Сећам се и господина коjи jе тада био председник ФСJ – на жалост заборавио сам му име... мислим да jе био Македонац, jако фин човек, али кад jе све то пукло он jе – пао у несвест!!! Можеш мислити! Онда су ме jош прогасили „државним неприjатељем броj jедан“.

РСБ: Па, како ти то обjашњаваш? Мислим, са jедне стране ми причаш о томе како сте били сjаjна екипа, кохезиjа на нивоу, све се зна... а онда овакав распад, крах?

ВББ: Веруj ми да мени ни дан данас ниjе jасно шта jе се догодило те ноћи, зашто су се играчи коjи су били много искусниjи од мене, коjи су имали и те какав ауторитет у своjим клубовима и срединама одједанпут толико уплашили и зашто нико осим мене ниjе имао ону ствар да устане и каже, jесте, ово jе био договор; ми смо своjе урадили, сад jе на вас ред! Али, jок... ништа!

РСБ: Страшно! Могу мислити како си се осећао! И шта jе онда било против Немачке?

ВББ: Па, распад система (Западна Немачка jе победила 2:0, РСБ). Углавном, мени jе само речено да jа „не треба да се скидам“ за ту утакмицу, да jедноставно нисам у тиму, па тако нисам био ни на клупи него сам утакмицу пратио са неке трибине, скроз горе. Било ми jе мучно да гледам шта се догађа на терену...

РСБ: Хоћеш да кажеш да би исход био другачиjи да су вам исплатили лову?

ВББ: Сто посто! Кажем ти опет, имали смо сjаjан тим и да ниjе било те ситуациjе, могли смо да победимо Немачку, ладно.

РСБ: Са све Маjером, Бекенбауром, Милером и екипом?

ВББ: Него шта! Што jе наjсмешније, ми смо убрзо после тога добили те фамозне обећане паре, али тада jе све било касно. Играчи су били дубоко разочарани, изгубили су елан, пукла jе кохезиjа екипе... ма опште расуло. Све након тога jе било чисто отаљавање посла, без икаквих амбициjа или циљева.

РСБ: И тада си дефинитивно избачен из репрезентациjе?

ВББ: Ништа код њих ниjе било „дефинитивно“. Играо сам jош неколко утакмица за „плаве“. Сећам се, рецимо, чак да сам добио специjалну дозволу док сам служио JНА (септембар '74-новембар '75) да напустим jединицу на неких 5-6 дана и придружим се репрезентациjи. Играли смо против неке скандинавске репрезентациjе... видиш, рекох ти да не памтим све те поjединачне догађаjе... углавном, била jе или Норвешка или Шведска. Мислим да сам у репрезентацjи играо до 1978.

РСБ: Добро, реци ми коjе играче из те репрезентациjе си посебно ценио?

ВББ: Па готово све. Од моjих Звездаша сам посебно поштовање гаjио према Кулету (Аћимовићу, РСБ) и Павики (Мирослав Павовић, РСБ), док сам и те како ценио jедног Владића из Вележа, Фрфу Мужинића и Бранета Облака из Хаjдука. Jа стварно нисам никада имао никакве предрасуде по некаквоj националноj линиjи. Могу ти рећи да сам jа вероватно jедини из Звезде 1970их кога су подједнако волели баш од Триглава до Вардара.

РСБ: Чак и у Загребу или Сплиту?

ВББ: Тамо можда и наjвише! Играмо ми против Хаjдука, они звижде свим нашим играчима, али кад обjаве моjе име – они аплауз! Исто и у Максимиру! Сећам се, на краjу утакмице на Старом плацу у Сплиту, jа останем на терену након утакмице па приђем њиховим навиjачима, раширим руке и узвикнем, „добро, шта хоћете?!“ А они у делириjум! Скандираjу, „Блеки, Блеки!“ Да не поверуjеш!

ЗВЕЗДА

http://www.redstarbelgrade.info/images/Intervju/bogicevic%20prima%20pehar.jpg

РСБ: Како су изгледали твоjи први кораци у Звезди?

ВББ: Све почиње од те фамозне утакмице против Динама у Београду. И опет – не сећам се датума. Jа сам био резерва, а левог бека jе играо Криви (Петар Кривокућа, РСБ), играч коjег сам много волео и jош више ценио. Углавном, за Загрепчане десно крило игра онаj мали... jоj, како се зове (Блеки се овде баш мучио да се сети... ниjе успео, РСБ)... био jе баш низак и изутетно брз. На полувремену они воде 1:0.

РСБ: На Маракани?

ВББ: На Маракани. И у полувремену уђем jа уместо Кривог и направим тотални преокрет. Прво што сам тог малог ставио у џеп...

РСБ: Како, 'леба ти?

ВББ: Па, оно, како ми фудбалери кажемо, „изгуро сам га у публику“ – наравно, не буквално. Него, знаш оно, уђеш и одмах му ставиш до знања ко си и шта си, да нема више зезања, а ни пролаза... и ту jа онда jош наместим 2 или 3 гола, нисам сигуран. Тек, ми добиjемо 5:1!

РСБ: Значи, почео си на левом беку?

ВББ: Па, да, иако сам брзо прекомандован на десно, па у средину, па мало напред, па мало позади, па опет напред... покривао сам све наjбитниjе позициjе позади...

РСБ: И коjа ти jе наjвише одговарала?

http://www.redstarbelgrade.info/images/Intervju/bogicevi%20prvi%20maj.jpg

ВББ: Па, таj неки „либеро“. Jа jедноставо нисам могао да само испуњавам одбрамбене задатке, да будем нечиjи фластер, па кад он не игра, одн. кад ми имамо лопту, да га jа и даље као „чувам“. То ниjе долазило у обзир...

РСБ: Него?

ВББ: Како год ми освоjимо лопту, jа кренем напред, штавише jа преузмем одговорност да изнесем лопту на њихову половину и да jе предам неком од наших навалних играча...

РСБ: Коjег тренера си посебно ценио у Звезди?

ВББ: Двоjицу наjвише. Прво, Милована Ћирића...

РСБ: Откуд баш њега? Jа сам мислио да ћеш да кренеш од Миљана?

ВББ: Ма, jесте Миљан био сjаjан стручњак и све, али jа сам баш волео Ћиру.

РСБ: Зашто?

ВББ: Па, некако ме jе наjвише подсећао на мене самог, само у стариjоj вариjанти!

РСБ: Како то мислиш?

ВББ: Jедноставно, био jе непредвидљив, маштовит... креативан. Умео jе да пронађе решења у ходу.

РСБ: А други?

ВББ: Други jе био Гоjко Зец. Прво, сjаjан џентлмен, прави господин човек; а потом, тренер коjи jе до танчина познавао сваког играча понаособ – и наше и противничке! Невероватно до коjих jе он детаља умео да изанализира сваког противнчког играча и да ти тачно каже како треба да играш против њега.

РСБ: Коjе играче си jош ценио у Звезди?

ВББ: Станета (Карасиjа), рекох већ Кулета – њега можда и наjвише jер jе био прави професионалац, до краjа предан послу и тиму. Потом сам много ценио Пижона...

РСБ: А Србу Стаменковића?

ВББ: Ух, Срба! Коjи jе то таленат био! Пред њим jе била светска кариjера, али...

РСБ: Шта, али?

ВББ: Ма, ниjе моjе да улазим у то... али, кад се окружиш погрешним људима... Много ми га jе жао, имао jе небески таленат. Овде jе он био неприкосновен у малом фудбалу. Како jе само играо!

РСБ: Колико памтим, Звезда jе под твоjом капитенстком траком 1976-77 освоjила првенство неких 6 кола пре краjа што никада нико ниjе урадио у оноj лиги, ни пре ни после... каква су твоjа сећања на таj тим?

http://www.redstarbelgrade.info/images/1976-77%20sampioni.jpg

ВББ: У праву си. Била jе то невероватна сезона. Мислим, шест кола пре краjа оверити титулу у ОНОJ лиги jе био незапамћен успех. Шта да ти кажем – функционисали смо сjаjно као колектив, као тим. Без обзира што нас jе било са разних страна, сви смо се jако поштовали и имали смо краjње профи однос према раду: кад се ради – ради се; кад се зезамо – зезамо се. Ма, нема ту неке филозофиjе. Знало се – играмо увек за гол више. Морамо да дамо гол да се обезбедимо, морамо да поведемо, морамо да изjедначимо, ако случаjно губимо... И онда даj jош неки гол, чисто да буде „луфта“. Нема ту шта да се пуно црта, некакве шеме, ово-оно.

РСБ: Ти си, добро се сећам, био неприкосновени вођа те генерациjе. Како jе то функционисало? Да ли jе било сукоба, трзавица... љубоморе према теби?

ВББ: Никад! Напротив. Сви су они знали да сам jа вођа екипе и нико ту моjу улогу ниjе доводио у питање. С друге стране, jа сам их све третирао подједнако и краjње фер; све сам их поштовао и тиме само учврстио таj невероватан дух заjедништва. Моjу улогу вође су поштовали и тренери – И Ћира и Зец и на томе сам им увек био захвалан. Знаш, нико у том тиму ниjе био суперзвезда...

РСБ: А Џаjа?

ВББ: Џаjа jе већ био отишао у иностранство. Слушаj, сви су они веровали у мене, а и jа у њих и то узаjамно поверење jе био темељ на коjем смо изградили сjаjан колектив.

РСБ: Колико успеваш да пратиш Звезду данас и шта мислиш о Робиjу као тренеру? Исто питање важи и за данашњу управу – имаш ли шта да им поручиш?

ВББ: Чуj, стварно не би било у реду да jа било шта коментаришем о данашњоj Звезди jер не стигнем да пратим њене утакмице, нити читам шта пишу медиjи. Jедноставно, не познаjем ситуациjу и зато не могу ништа ни да кажем. За Робиjа знам да jе био одличан играч, али то ниjе гаранциjа да ћеш бити и одличан тренер. Може да се деси, а исто тако може и да не успе са Звездом, али а му се посрећи негде другде. Jедноставно, тренерски посао jе такав… мора пуно коцкица да се сложи, а онда jош треба да имаш и срећу.

РСБ: Да ли jе могуће да ти веруjеш у “фактор среће“ обзиром на то колико си у основи рационалан и колико важности придаjеш раду и систему?

ВББ: (мала пауза) Ма… да! Мораш да имаш и мало среће да би успео.

ЖУТА ШТАМПА

РСБ: Знаш да морам да те питам пар питања коjа спадаjу у домен бурек-новинарства, како се то данас зове...

ВББ: Знам и шта ћеш да ме питаш!

РСБ: Утолико ми jе лакше... дакле, аутобус...?

ВББ: Ма, надувана глупост. Били смо на припремама репрезентациjе и мислим да jе то било у Омишу... сви смо отишли заjедно на ручак у jедан сjаjан рибљи ресторан. Углавном, ми играчи брзо завршимо с клопом, али ови функционери би да диване пет сати. Замисли! И ту jа уђем у бус, седнем за волан, а унутра jе било и неколико играча и кренем... чисто да им ставим до знања да jе то губљење времена за нас ... ма „возио“ сам неких 50 метара, ни толико и они од тога направили некакав скандал. Глупост.

РСБ: А да ли jе тачно да си jедном при доласку на припреме репрезентациjе поздравио играче са, „Здраво Џаjо докторе, Моцо маjсторе и остали тркачи“?!

ВББ: Ма чуо сам и за то, али jа стварно не могу да се сетим да сам то рекао. Могуће да сам неком другом приликом рекао играчима нешто у стилу, не треба да даjете Моци или Џаjи да трче за лоптом кад то jедноставно ниjе њихов посао, па су онда то новинари пренели на њихов начин. Ма, не – ниjе то моj стил да jа некоме jавно спуштам да jе само „тркач“ или тако нешто.

РСБ: А онај твој цитат из новина, након пораза од Атлетико Мадрида на Маракани...?

ВББ: У суштини - тачно! Претпостављам да мислиш на оно "Блеки не руши са леђа"?

РСБ: Да, то!

ВББ: Прво, тај играч - мислим да се звао Луис - ми је већ био побегао, дакле није било шансе да га стигнем. А и да јесам, сигурно га не бих рушио са леђа, онако касапски. То једноставно није био мој стил - да се качим на леђа играчу који ми је већ био побегао. Па нисам ја на терену да се бијем већ да се надмудрујем са противником. Ја се бијем речима!

ТРЕНЕРСКИ ИЗАЗОВИ

РСБ: Ти си радио са Петком(Илија Петковић-прим РСБ) као његов помоћник, зар не?

ВББ: Да, непуне две године. Био jе ту jош и Рашовић.

РСБ: И зашто ти ниjе било понуђено место селектора након одласка Петка и Рашовића?

ВББ: Да, њих двоjица су отишли у иностранство, а jа сам остао у Београду. Очекивао сам да ће ми понудити посао, или барем да ће ме „узети у разматрање“, али све се некако, преконоћи, променило - не мени у корист.

РСБ: Како то тумачиш?

ВББ: Па, шта ту има да се „тумачи“? У питању jе исти онаj страх коjи сам препознао на лицима играча у Немачкоj давне 1974. Кад изгубиш своjе jа, кад не смеш да кажеш оно што jе истина, кад немаш достоjанства и образа да говориш онако како мислиш и како видиш, него ради очувања своjе позициjе прогуташ кнедлу... то jе такво окружење. Jош кад погледаш све оне новинаре коjи знаjу шта се догађа, али се боjе да напишу какав jе то све циркус – баш тако, циркус – е, шта ту има онда да се више прича!?

РСБ: Углавном, ти си тада елиминисан као кандидат jер „ниси имао искуства као први тренер“ да би онда на то место био постављен Деjан Савићевић коjи ниjе имао ни дана било каквог тренерског искуства!

ВББ: Баш тако! Тек jе био изашао из копачки, а резултате свега тога смо убрзо и видели.

РСБ: Да ли мислиш да су се они – та сива еминенциjа, та окоштала захрђала бирократиjа коjоj jе пре свега стало до своjих позициjа и фотеља – уплашили тебе на месту селектора jер су знали да тобом нико неће моћи да манпулише?

ВББ: Па, наравно. Jер, jа се никога не боjим. И увек сам био спреман да кажем свакоме у очи оно што мислим о њему и његовом раду. Парадокс jе утолико већи jер су они знали да jа имам супер однос са играчима, да ме они jако воле и то их jе само jош више уплашило! Значи, њима уопште ниjе била на првом месту добробит репрезентациjе, њена будућност, успех, већ страх за сопствене позициjе!

РСБ: Блеки, то jе мени све некако ужасно тужно... баш, онако jадно.

ВББ: Jош како. Али, то jе што jе – рекао сам ти већ, СТРАХ jе много опасна ствар у животу и кад ти то постане главни критериj, одн. кад жртвуjеш своjе jа, своj интегритет jер се плашиш за своjу фотељу, онда jе то много бедно.

РСБ: Добро, ипак си радио као тренер након Београдског искуства.

ВББ: Да, Португал! То је било јако кратко искуство. Након Блиског истока сам добио ангажман као први тренер у Беленесенсу, једном од најстаријих клубова у Португалу. Нису баш Бенфика или Спортинг, али су ту одмах иза њих, као трећи клуб из престонице.

РСБ: Ниси се нешто дуго задржао тамо?

ВББ: Нисам, али такав је тренерски посао. Није довољно да си одличан стручњак - јако је битно да имаш и подршку "фактора" у клубу. Убрзо након мог доласка је смењен председник и на његово место дошао је нови кадар који је са собом довео и читаву своју гранитуру - углавном своје познанике и пријатеље. Ја сам био кадар "претходника" и као такав сам знао шта ми следи:паковање... Још једна важна лекција у животу.

KОСМОС

РСБ: Да завршимо ипак са ведриjим темама. Кога си посебно ценио кад си дошао у САД у чувени Космос?

http://www.redstarbelgrade.info/images/bogicevic%20kosmos.jpg

ВББ: Слушаj, то jе била екипа сачињена од наjбољих фудбалера на планети! Ту ниjе било никога коме jе требало било шта обjашњавати. Сви су били маjстори, али за мене jе Пеле ипак био и остао броj jедан.

РСБ: Чак и дан данас?

ВББ: И дан данас, без конкуренциjе. Кад сам jа дошао он jе већ био завршио професионалну кариjеру, али jе и даље играо са нама приjатељске и ревиjалне утакмице. Било jе неописиво задовољство играти са њим у тиму.

РСБ: А Кроjф?

ВББ: Уф, играчина! Нема ту шта да се пуно прича, стварно. То су људи из неке друге приче. Све знаjу у сваком тренутку.

http://www.redstarbelgrade.info/images/bogicevic%20pele%20chinaglia.jpg

Пеле, Богићевић и Ђорђо Кинаља.


РСБ: А Франц (Бекенбауер)?

ВББ: И он припада истоj елити. Маjстор.

РСБ: Добро, реци ми jош само ово, како сте се ти и Каjзер (Бекенбауеров надимак; у преводу, “цар”, РСБ) уклопили обзиром да сте играли исту позициjу либера?

ВББ: Лепо!

РСБ: Како то мислиш?!

ВББ: Па, баш тако - лепо, jер нисмо нас двоjица никада били исти... било jе ту разлика.

РСБ: Хаjде, баш ме занима…На пример?

ВББ: Па, ето, да кажем да сам jа имао више таj неки наш фазон...

РСБ: Наш? Мислиш на некакву имагинациjу? Креативност?

ВББ: Хаjде да кажем, непредвидљивост! Мени jе то увек било наjбитниjе у игри – да нико не може да ме прочита, да могу у тренутку да пронађем решења коjа нико други не може ни да претпостави... да сам увек за корак испред противника.

РСБ: На неком гостовању везаном за Космос је славни Карлос Алберто изјавио да је једном приликом дошло до кошкања између тебе и Кајзера(Бекенбауер-прим РСБ)-јели то истина?

ВББ: Ма, чиста измишљотина. Бекенбауер и ја смо често водили жестоке дискусије око стратегије и сл., али НИКАДА се нисмо сукобили ни око чега! Пре свега смо гајили дубоко поштовање. То нико није могао да угрози.

РСБ: Jа знам да си и у Космосу убрзо након доласка постао вођа тима као што си био у Звезди. Колико ти jе требало да се усталиш на том месту?

ВББ: Сат времена.

РСБ: Сат, као шездесет минута??!

ВББ: Тачно тако. Нисам морао ништа да објашњавам – играчи су одмах укапирали које је моје природно место – на терену и у свлачионици, и ту није било никаквих проблема....

РСБ: А има ли проблема данас? Пре скоро 2 године је била нека прича да се обнавља Космос и да ће добити лиценцу за играње у МЛС првенству!?

ВББ: Заиста не знам шта да ти кажем по том питању. Тачно је да је кренула иницијатива пре пар година да се Космос обнови и укључи у МЛС шампионат; тим су били купили неки Енглези, али су онда улетели у неке проблеме и морали су да га продају.

РСБ: Коме?

ВББ: Купила га је Спорт Менаџмент Инвестмент Група из Сингапура. Они данас имају сва права на име „Космос“ и колико знам још увек преговарају са челницима МЛС-а око придруживања. Потребне су ту силне гаранције – прво, да имају свој стадион, потом да испуњавају финансијске услове и то на дуже стазе....

РСБ: Ако све буде у најбољем реду, да ли ће ту бити места и за тебе?

ВББ: Ја сам вечити оптимиста и надам се да ће Космос ући у лигу и да ћемо се ми клупске легенде, реактивирати. На који начин – то већ не знам. Важно је да постоји воља.

http://www.redstarbelgrade.info/images/bleki.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/fudbal-srb-2/vesti/460-vladislav-bogicevic-bleki.html

alchemist
July 8th, 2012, 03:37
Dan kada je pao Real

Istorija FK Partizan prepuna je detalja za ponos koji nisu toliko poznati najširoj javnosti. A nisu poznati ili iz razloga što Partizan iza sebe nema medijsku mašineriju koja će da stvara mitove kao što je to slučaj sa nekim drugim klubovima, ili iz razloga što ni sam klub ne čini dovoljno na promociji svoje slavne istorije.

Jedan takav važan događaj desio se početkom 1956. godine. Nekoliko meseci ranije, Partizan je već ušao u istoriju kao klub koji je, uz lisabonski Sporting, otvorio najveće evropsko klupsko fudbalsko takmičenje - Kup evropskih šampiona, danas Ligu šampiona. Utakmica Sporting - Partizan 3-3, prva je u istoriji Kupa šampiona!

Pošto je u revanšu Partizan savladao Sporting sa 5-2, izborio je prolaz u četvrtfinale Kupa evropskih šampiona, a tamo se namerio na slavni Real. Beli dres Reala nosili su Alfredo Di Stefano, Gento, Munoz, Castano...

U prvoj utakmici, odigranoj 25.12.1955. u Madridu, Real je slavio sa 4-0, ali treba napomenuti da su tada Partizanu poništena dva regularna gola pri rezultatu 0-0, koja je postigao Miloš Milutinović. A onda je usledio revanš, mesec dana kasnije. Po strahovitoj zimi i snegom pokrivenom terenu Stadiona JNA, pred 40.000 gledalaca tog 29. januara 1956, Partizan je dočekao madridskog velikana bez mnogo nade u prolazak dalje...

http://3.bp.blogspot.com/-WolumvVgluA/UjXfwVjCNsI/AAAAAAAANl8/nue8LnRhAYM/s1600/Partizan+-+Real+timska+zajedni%C4%8Dka.jpg

Na slici su timovi pred početak meča, a Partizanovi igrači sa slike, s leva na desno, su Bobek, Šoškić, Zebec, Miloš Milutinović, Lazarević,Valok, Herceg, Prvoslav Mihajlović, Kaloperović i Pajević. Sticajem okolnosti, na slici se ne nalazi Bruno Belin, koji je takođe počeo utakmicu.

http://2.bp.blogspot.com/-zeN9jbJutWY/UjXh8VC0YEI/AAAAAAAANmI/D_FmjST-UGE/s1600/Stjepan+Bobek+i+Munjoz,+Partizan+-+Real..jpg

Partizan je, tada u crveno-plavim dresovima, kao kapiten predvodio Stjepan Bobek, i na ovoj slici Bobek i kapiten Reala Munoz razmenjuju kapitenske zastavice. Tu je sudijska trojka koju je predvodio Švajcarac Joseph Gulde.

http://1.bp.blogspot.com/-j1kAm4gv5ms/UjXm9G99cSI/AAAAAAAANmo/NnUfAChAAmI/s1600/milutinovic+partizan+real.jpg

Partizan je poveo u 24. minutu golom Miloša Milutinovića, a prednost je uvećana u 46. minutu, golom Prvoslava Bobe Mihajlovića. Vodila se žestoka botba po beogradskom snegu, igrači Reala nisu znali šta ih je snašlo, dok su momci u crveno-plavim dresovima Partizana kidisali kako bi pokušali nemoguće.

http://4.bp.blogspot.com/-vxF2Chctx6Y/UjXjt1UqCcI/AAAAAAAANmY/Ot8vCJyMcJE/s1600/partizan+real+1955.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-BtI23-SXggQ/UjXrfuV97DI/AAAAAAAANm4/Vp1aAtNJABg/s1600/PARTIZAN+RM.png

Miloš Milutinović je u 87. minutu dao i treći gol za Partizan, a svoj drugi na utakmici, što je bilo sasvim dovoljno za paklen finiš. Nemoguće je bilo na vidiku. U poslednjem minutu Herceg pogađa stativu i Real se ipak na kraju izvukao.

http://1.bp.blogspot.com/-VRuO2CFbrQE/UjXjtsz2WCI/AAAAAAAANmc/oFQ6H47QuPc/s1600/Partizan+-+Real+3-0+1956..jpg

Ipak, ta pobeda Partizana jedna je od najvećih u istoriji kluba. Pao je slavni Real, i to sa 3-0, a Partizan se, uprkos eliminaciji, dokazao kao velika evropska ekipa. Tek mnogo godina kasnije, čuveni predsednik Reala, Santiago Bernabeu, je u svojim memoarima priznao kako je na prvoj utakmici u Madridu bio prinuđen da po naređenju španskog diktatora Franka "ubedi sudiju" kako bi Real imao "korektno suđenje". Tom prilikom se Bernabeu javno izvinio i Milutinoviću i celoj ekipi Partizana, svestan da bi, da nije bilo tog momenta, Partizan bio taj koji bi prošao u sledeće kolo. Samim tim, istorija Kupa šampiona bi možda imala drugačiji tok, i veliko je pitanje da li bi Real nanizao šest osvojenih trofeja da nije na ovakav način došao do onog prvog, posle pobede nad Partizanom u četvrtfinalu. A takođe, pitanje je gde bi bio kraj Partizanovoj generaciji da joj je u Madridu dozvoljeno da ostvari rezultat kakav je trebao da bude.

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2013/09/dan-kada-je-pao-real.html

alchemist
July 8th, 2012, 03:42
Јован Гојковић - ФК Црвена звезда (1997. - 2001.)

U7pkoGA7l9w

alchemist
July 8th, 2012, 04:07
World Football: Ranking the Top 50 Most Influential Teams on the Planet

By
Callum D'Souza
(Senior Writer) on April 12, 2011

42. Red Star Belgrade—Serbia

http://cdn.bleacherreport.net/images_root/slides/photos/000/852/830/78285653_display_image.jpg?1302566746

BELGRADE: Daniel Braaten (left) of Bolton challenges Dorde Tutoric during the Crvena Zvezda v Bolton Wanderers UEFA Cup Group F match between Crvena Zvezda and Bolton Wanderers at the FK Crvena Zvezda Stadium on Dece
Michael Steele/Getty Images

Serbia is a nation that adores their football and with a population of over seven million, when almost 50% of the population supports you, it's clear your a pretty popular side. Thriving in the capital of Serbia, Belgrade are a rich football side who share one of the intenses rivalries in World Football with FK Partizan.

Red Star is the only Serbian and ex-Yugoslav club to have become European and World Champions having won the 1991 European Cup and 1991 Intercontinental Cup. They are also the only Serbian club ever to win an international title. Those plaudits compliment there eye catching Stadion FK Crevena Zvezda which holds over 55,000 fans.

Red Star Belgrade are the club of Serbia.

http://bleacherreport.com/articles/658324-world-football-ranking-the-top-50-most-influential-teams-on-the-planet/page/10

alchemist
July 9th, 2012, 00:13
Zvezdina učešća u Kupu UEFA

2zQpvRKnnxo

alchemist
July 9th, 2012, 00:15
SGS

Osim recalls what might have been for a brilliant Yugoslavia in 1990

http://i.cdn.turner.com/si/2010/soccer/world-cup-2010/writers/jonathan_wilson/07/01/yugoslavia.1990/stojkovic-298.jpg

Dragan Stojkovic (left) was part of a brilliant Yugoslavia team in 1990 that almost beat Argentina in the quarterfinals.
Bob Thomas/Getty Sports

Interviewing Ivica Osim is a poignant experience. The fire that led him to reduce a translator to tears for failing to reduce his players to tears when manager of Japan has faded, and weakened by the stroke that made him resign the Japan job in 2007, he seems, at 69, an old man. His speech is slow and considered, and he has evidently spent much of the time since his stroke evaluating his life, tallying up his successes and dissecting his regrets. "When I lie in bed not sleeping," he says, "I think of two things. I turned down Real Madrid twice, and that might have meant more people knew me, and I wonder about 1990."

In 1990, Osim was the coach of a brilliant Yugoslavia side that was eliminated in the World Cup quarterfinal; the federation would never compete at a major tournament again. Whether Yugoslavia could ever have overcome its psychological frailty to win a tournament is debatable, but with the likes of Dragan Stojkovic, Dejan Savicevic, Robert Prosinecki, Darko Pancev and Safet Susic, it had talent in abundance.

To speak of a soccer team's failure to be what it might have been as a tragedy, seems almost distasteful alongside the horrors than would engulf Yugoslavia in the years that followed Italia 90. Then again, there is something tragic in the destruction of any beautiful thing, particularly when it is symbolic of something greater. The Yugoslavia side that beat Spain 2-1 in an epic second-round game in Verona comprised five Bosnians, two Serbians, a Croatian, a Montenegrin, a Slovenian and a Macedonian; this was the embodiment of Tito's federal ideal.

Perhaps that is not a coincidence. Osim denies there was a "key" by which he had to pick representatives of each republic, but he acknowledges there were pressures. "You had to be careful about the name, about religion, about the club, about the region of the country a player's from," he said. "You had to calculate everything.

"Everything is politics. Every club was politics and especially the national team was politics. Let an Englishman try to pick the national team of Britain and Ireland .... So you choose two from Scotland, three from England but nobody from Ireland, it would be a riot..."

Nonetheless, he juggled the competing interests well and, despite an early 4-1 defeat against the eventual champions West Germany, took the side to a quarterfinal against Diego Maradona's Argentina. "The team was far, far better than the country," Osim said. "I'm not sure it's good to talk about it because football is football and life is life.

"Football is a pretty game, but it's not larger than life. It would be an illusion to make a lamentation about that generation of players, and not to talk about what happened afterwards. Lots of people have been killed. The country was destroyed. It's not fair for me to talk about the players and not to talk about what happened next. Sometimes there are things that are more important than football. One thing is sure: if the players were in charge instead of the politicians, nothing could ever be like this."

He ranks the game against Spain, in which Stojkovic scored twice and played well enough to earn a move to Marseille, as the best in his time as national manager. "You see the result and you see a positive result, so automatically you think it's the best game of the tournament," he said. "But also I think that game was special because Spain was always a football force. It was important in showing that we had the same number of good individuals as Spain. And it was the sort of game in which players could make sure they stood out from the crowd. Stojkovic did that, but even without that game he would have been a great player."

Yugoslavia went into the game with a genuine chance of becoming world champions, but it was then that the political situation began to intrude. "That should have been the biggest game, but it was played at the wrong time, because we had a lot of other problems and the team could not concentrate," Osim explained. "Srecko Katanec, who was a really, really important player for us, said 'Please, don't pick me' a few hours before the game because he had received a threat in his city. He was afraid to walk around in Ljubljana because of threats. I can understand that's not a nice position. How can he play? If he goes to play in Italy and his family stays in Ljubljana then they are under threat. I can't persuade anybody not to think about that."

Katanec, the midfield workhorse who allowed the technicians to play, was left out for Zoran Vulic, and Yugoslavia seemed inhibited even before Refik Sabanadzovic was sent off after half an hour. It held on for a 0-0 draw through extra-time, taking the game to penalties. When Stojkovic missed, the goalkeeper Tomislav Ivkovic vowed he would make up for it by saving from Maradona, which he did. Pedro Troglio then shot wide, giving Yugoslavia the advantage, but Sergio Goychoecea saved from Dragoljub Brnovic and Farud Hadzibegic, and Yugoslavia was out.

It qualified for the 1992 European Championship and would have gone to Sweden as one of the favourites, but with war raging it was expelled. Denmark, who replaced it, won the tournament, leaving a world of what-might-have-beens. "People often talk about the fact that Denmark came instead of us, so they wonder what would happen if we had stayed in the tournament, and they think that probably we would win the European championship," he said.

"I don't know about that, but I think about the World Cup in 1990, what might have happened if we'd got past Argentina. Maybe I am optimistic, but in my private illusion I wonder what would have happened if Yugoslavia had played in the semifinal or the final, what would happen to the country. Maybe there would have been no war if we'd won the World Cup. I don't think really things would have changed in that way, but sometimes you dream about what might have happened.

"When I lie and wait for sleep, I think things might have been better after the World Cup."

http://sportsillustrated.cnn.com/2010/soccer/world-cup-2010/writers/jonathan_wilson/07/01/yugoslavia.1990/index.html

alchemist
July 9th, 2012, 00:23
Foto arhiva - Radomir Antić

http://1.bp.blogspot.com/-Z__3JhjRuuQ/Tg7bFOni_gI/AAAAAAAABL0/n3re97GQ2Dk/s1600/PFC+album+71-72+a.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-yibtm2-tX-4/Tg7bkj8ODUI/AAAAAAAABME/ZcN3U8_y4Y8/s1600/1975.+derbi.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-75xEs10rId4/Tg7bvvS3ngI/AAAAAAAABMI/a1FqRNuvbi4/s1600/antara.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-tz9_P3kRPxY/Tg7b-O10BsI/AAAAAAAABMM/egdvZ37IAls/s1600/Anti%25C4%2587+1975.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-mmYr1qLgS9I/Tg7cDtoMXGI/AAAAAAAABMQ/qKycvtqOrPM/s1600/antic+kup+72-73.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-0yaoGP_mi94/Tg7cK8vcJTI/AAAAAAAABMU/ZZeewDD6mA4/s1600/Antic+vs+vardar.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-CWoe8E7682k/Tg7cQp1mBiI/AAAAAAAABMY/zgKhPd08qp0/s1600/anticmedium.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-j3h1DBbpYLk/TjQTy1MfUUI/AAAAAAAABak/_fYRlUjpgeY/s1600/Antic%252C+Tempo+458+04.12.74..jpg

http://1.bp.blogspot.com/-Ly-T5P7gAQc/TsLa3cieL9I/AAAAAAAACPE/8o8ziJ6yuCo/s1600/Radomir+Antic+vs+dinamo.png

http://3.bp.blogspot.com/-iK0Oh3m9sMs/TygTYxU_okI/AAAAAAAAC7w/67oxGDMltx8/s1600/Radomir+Antic+beli+dres.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-yvCPB3X51Vs/TyrBixfp2uI/AAAAAAAADEo/D-3EaktQJ9w/s1600/Radomir+Antic+tempo+491+23.7.1975..jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/07/fotografije-igraca-radomir-antic.html

alchemist
July 10th, 2012, 01:53
Stadion Marakana izgrađen zbog „komšija“

Foto Marko Petković
| 04. 07. 2010. - 00:02h |

Stadion Crvene zvezde, beogradska Marakana, jedan od najpoznatijih i najvećih fudbalskih stadiona u regionu, izgrađen je pre 47 godina. Podignut je na mestu gde se od 1927. godine prethodno nalazio stadion FK Jugoslavije.

http://www.blic.rs/data/images/2010-07-03/54293_otkrivamo15_f.jpg?ver=1278162201

Proces izgradnje

Kako bi se napravio pogodan teren za izgradnju novog terena, tom prilikom odneto je više od 350.000 kubika zemlje i 15.000 kubika kamena. Pored velelepnog izgleda, stadion je dobio i, u to vreme, izuzetnu travu na igralištu, sa drenažom i svim slojevima neophodnim za „dug život“ travnatog terena.

– Zanimljivo je da je stadion podignut tako što je zapravo ukopan u brdo 12 metara ispod nivoa stadiona FK Jugoslavije. Ovo je moralo da bude urađeno pošto je Dedinje u tom periodu bilo ogromno klizište – objašnjava za „Blic nedelje“ Predrag Trkulja, kustos Muzeja FK Crvene zvezde.

Sujeta kao motiv

Prema njegovim rečima, prvobitna ideja o izgradnji novog sportskog objekta potekla je 1957. godine. Tada je FK Crvena zvezda, zbog zastarelosti postojećeg stadiona, polufinale Kupa evropskih šampiona protiv italijanske Fjorentine morala da igra na stadionu JNA, terenu svog ljutog rivala, FK Partizana.

– Ono što je dodatno motivisalo čelnike kluba i pokazalo im da je pravi trenutak za izgradnju novog objekta bila je utakmica protiv Mančester junajteda, takođe odigrana na stadionu JNA 1958. godine – dodaje Trkulja.

U tom periodu generalni sekretar kluba bio je Slobodan Ćosić, legenda Crvene zvezde, predsednik Skupštine je bio Dušan Blagojević, a tehničke rukovodioce je činila komisija sa Svetozarom–Kikom Popovićem na čelu. Osim njih, u izgradnji stadiona mnogo su doprineli i Milić Bugarčić, Aca Obradović i mnogi drugi.

Poslednja utakmica na starom terenu izgrađenom 1927. godine odigrana je 27. decembra 1959. godine protiv FK Novog Sada, a potom je započela gradnja novog.

Šekularac tražio sponzore

Nabavljanje novca za izgradnju tako skupog i velikog objekta nije bilo lako. Kako Jugoslavija nikada nije bila zemlja blagostanja, tako ni u tom periodu nije bilo lako pronaći novac kojim bi bila finansirana izgradnja stadiona. Međutim, čelnici kluba su došli na ideju da se novac prikuplja prodajom svojevrsnih markica, koje su bile doprinos za izgradnju buduće Marakane.

– Novac se skupljao prodajom čuvenih “ciglica”. To su bili kuponi u vrednosti od 20 tadašnjih dinara i predstavljale su jednu vrstu dobrovoljnog priloga za izgradnju. „Ciglice“ su prodavane na postojećem stadionu, ali i na mnogim drugim mestima. Čak su i prvotimci Zvezde, poput Dragana Šekularca, obilazili jake firme u to vreme i nudili im da i oni pomognu. U današnje vreme to bi se nazvalo nekim vidom sponzorstva – objašnjava Trkulja.

Prva utakmica

Izgradnja novog stadiona FK Crvene zvezde, koji je projektovao inženjer Aleksandar Radovanović iz „Sport-Projekta“, trajala je od jeseni 1959. godine do 1. septembra 1963. „Marakana“ je zvanično otvorena utakmicom između prvotimaca klubova Crvena zvezda i Rijeka, u kojoj je na još nedovršenim tribinama, pred 55.000 ljudi, pobedila ekipa iz Beograda rezultatom 2:1.

Ipak, prvotimci oba kluba nisu i prvi igrači koji su šutirali loptu na ovom terenu. To su pre njih istog dana uradile mlađe selekcije Crvene zvezde i Jedinstva iz Zemuna, kada je prvi gol u istoriji Marakane postigao Trifun Mihajlović, Zvezdin pionir.

Rekordna poseta

Tokom svog skoro pedesetogodišnjeg postojanja ovaj stadion je ugostio brojne timove i ljubitelje fudbala, od kojih je najveća poseta bila aprila 1975. godine. Tada je, na utakmici protiv mađarskog Ferencvaroša, zvanično prodato 96.070 ulaznica, dok se veruje da je na tribinama bilo čak 110.000 ljudi!

Prateći modernizaciju i istovremeno ispunjavajući zahteve Evropske fudbalske unije, a kako bi se povećao komfor navijača i nivo bezbednosti, polovinom devedesetih godina prošlog veka ukinuta su stajaća mesta na stadionu. Postavljene su stolice na sve četiri tribine, tako da danas kapacitet stadiona zvanično iznosi 51.395 sedećih mesta.

U maju ove godine FK Crvena zvezda je predstavila projekat izgradnje novog, modernog stadiona. Velelepno zdanje će, kako se barem najavljuje, biti mnogo više od stadiona – imaće hotel, tržni centar, stambeni i kancelarijski blok… Jednom rečju, biće to „Zvezdin grad“ na mestu stare Marakane.

http://www.blic.rs/data/images/2010-07-03/54294_otkrivamo05ulaznica_ig.jpg

http://www.blic.rs/data/images/2010-07-03/54295_otkrivamo07_ig.jpg

http://www.blic.rs/data/images/2010-07-03/54296_otkrivamo01ciglica_ig.jpg

http://www.blic.rs/data/images/2010-07-03/54299_otkrivamo02rijeka_ig.jpg

http://www.blic.rs/data/images/2010-07-03/54297_otkrivamo03trifun-mihajlovic1.jpg-2_ig.jpg

http://www.blic.rs/data/images/2010-07-03/54298_otkrivamo04stari-stadion_ig.jpg

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/196687/Stadion-Marakana-izgradjen-zbog-komsija

alchemist
July 10th, 2012, 03:19
Kačar ispred Krasića u Vošinom "timu decenije"
D. Nikolić | 17. 01. 2011. - 09:55h | Foto: A. Dimitrijević

Najviše glasova u izboru za "tim decenije" fudbalskog kluba Vojvodina dobio je Gojko Kačar.

http://sport.blic.rs/data/images/2010-01-17/5319_skizito01-foto-a-dimitrijevic_f.jpg?ver=1295434202

Kačar je u anketi jednog od najpopularnijih sajtova pristalica novosadkih crveno-belih, fkvojvodina.com, dobio 761 glas, 15 više od drugoplasiranog Miloša Krasića. Na trećem mestu završio je nekadašnji reprezentativac, Milan Stepanov sa 614 glasova.

Ako bi se u ozbir uzela formacija 4-4-2, onda bi najbolji Vošin tim decenije izgledao ovako: Brkić - Stepanov, Kizito, Vulićević, Pekarić - Kačar, Krasić, Tadić, Milan Davidov - Milan Jovanović, Mrđa.

Izbor za Vošin "Tim decenije":

Golmani:

1. Željko Brkić - 525 glasova
2. Saša Todić - 183
3. Vlada Avramov - 122

Odbrana:

1. Milan Stepanov - 614 glasova
2. Džozef Kizito - 404
3. Miroslav Vulićević - 401
4. Nino Pekarić - 344
5. Ljubiša Dunđerski - 296
6. Danijel Mojsov - 262
7. Jovan Tanasijević - 231
8. Igor Đurić - 222
9. Radoslav Batak - 201
10. Bojan Neziri - 189
11. Miodrag Stošić - 156

Igrači sredine terena:

1. Gojko Kačar - 761 glas
2. Miloš Krasić - 746
3. Dušan Tadić - 411
4. Milan Davidov - 354
5. Dejan Govedarica - 323
6. Ivica Francišković - 170
7. Slobodan Medojević - 168
8. Giorgi Merebašvili - 160
9. Janko Tumbasević - 86
9. Aleksandar Popović - 86
11. Veseljko Trivunović - 48

Napad:

1. Milan Jovanović - 518 glasova
2. Dragan Mrđa - 399
3. Ranko Despotović - 375
4. Milan Belić - 207
5. Danijel Aleksić - 88
6. Vladimir Buač - 70

http://sport.blic.rs/vojvodina/vesti/191495/Kacar-ispred-Krasica-u-Vosinom-timu-decenije

alchemist
July 11th, 2012, 11:00
BOBEK I JEDANAEST VELIČANSTVENIH

http://fifaphil.files.wordpress.com/2012/01/fk_partizan_-_newest_logo_png.png?w=389&h=250&crop=1

Kada je Partizan slavio pola veka svoje istorije – dakle, 1995. godine – „Partizanov vesnik“ je organizovao veliku anketu, u kojoj su čitaoci birali najboljeg fudbalera svih vremena i jedanaest veličanstvenih –
najbolji tim Partizana u do tada proteklih pedeset godina.

Hiljade navijača crno-belih su se opredelile za sledeći tim:

* Milutin Šoškić (5.910 glasova)
* Bruno Belin (5.958)
* Fahrudin Jusufi (4.300)
* Zlatko Čajkovski (5.244)
* Branko Zebec (5.218)
* Velibor Vasović (5.496)
* Predrag Mijatović (4.946)
* Miloš Milutinović (4.728)
* Milan Galić (5.058)
* Momčilo Vukotić (4.558)
* Stjepan Bobek (6.272).

Interesantan je podatak da se ovaj izbor navijača gotovo apsolutno poklapa sa izborom većine stručnjaka. To upućuje na zaključak o rafiniranom ukusu i preciznom sudu o igračima, koje daju oni
kojima je fudbal samo zadovoljstvo.

Povodom ove ankete, ugledna „Politika“ je pisala:
„O ukusima ne treba raspravljati, ali se čini da je ova anketa dosad najuspešniji pokušaj stizanja do idealnog tima Partizana svih vremena. Zato njen ishod treba pozdraviti kao novi ozbiljan prilog za sistematizovanje istorije fudbalskog kluba Partizan“.

U izboru „majstora za sva vremena“ najviše glasova je dobio Stjepan Bobek. Zaključujući veliku anketu, „Partizanov vesnik“ je pisao:

„Bobek već 38 godina ne igra. Ostala su sećanja, priče o jednom čudesnom majstoru fudbala pred kojim su i navijači rivala skidali kapu. Kao konstruktor igre i golgeter prešao je u legendu. Mit o Bobeku traje i danas. Živa kazivanja očevidaca, kao i pisana reč o ovom velikanu, su tako snažni i jedinstveni, da se ništa što je vezano za ovog asa ne dovodi u sumnju. Igrao je od 1945. do 1958. godine. Svih trinaest godina u Partizanu. Odigrao je 63 utakmice za reprezentaciju, bio njen rekorder i po broju datih golova. Bio i ostao
– najbolji među najboljima“.

O Stjepanu Bobeku je napravljen i dugometražni dokumentarni film, a Rade Šoškić je napisao i knjigu o toj našoj legendi.

http://www.partizan.rs/wp-content/uploads/2011/03/Istorija-kluba-.pdf

alchemist
July 11th, 2012, 12:50
11. 07. 2012. 12:08h | Vesti
Piksi Stojković 42. trener sveta

Šef stručnog štaba Nagoje Dragan Stojković Piksi najbolji je srpski trener i 42. na svetu po rang listi koju vodi Institut za statistiku fudbalskih trenera iz Holandije.

http://www.vesti-online.com/data/images/2012-01-08/206539_010926s5_f.jpg?ver=1341966556

Najbolje rangirani srpski trener - Dragan Stojković Piksi

Rang-listu objavljuje Institut za statistiku fudbalskih trenera iz Holandije, koji postoji od 2010. godine, a listu najboljih stručnjaka sastavlja po principu teniskih ATP i WTA lista i ažurira je svakog ponedeljka.

Trenutno vodeći je bivši trener Barselone, Pep Gvardiola, sa 18.329 poena, ispred rivala iz Real Madrida Žozea Murinja, koji je skupio 15.756 poena u poslednje 52 nedelje.

Piksi na 42. mestu ima 6.385 poena, a njegov najbolji plasman bio je 27. mesto, u aprilu ove godine.

Sledeći Srbin na listi je trener Apoela Ivan Jovanović, koji zauzima 155. poziciju sa 3.124 boda, dok je treći strateg Tokija Ranko Popović, ukupno 186. sa 2.711 poena, a sledi Slavoljub Muslin sa 2.080 bodova na 262. poziciji.

Bivši trener Partizana Aleksandar Stanojević je 287, a njegov naslednik na klupi crno-belih Avram Grant je tek 552, što je još uvek bolje od selektora Srbije, koji zauzima 591. mesto. Aktuelni trener srpskog šampiona Vladimir Vermezović zauzima 493. mesto sa 1.072 poena.

Najbolji trener u Superligi Srbije je trener Crvene zvezde Robert Prosinečki, koji je 228. na listi sa 2.260 poena, dok su najbolji domaći stručnjaci iz naše lige Simo Krunić (Jagodina) i Ljubiša Stamenković, koji sa po 1.313 poena dele 424. poziciju.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/238513/Piksi-Stojkovic-42-trener-sveta

alchemist
July 12th, 2012, 02:54
29. 06. 2012.| 11:28
Mitar Mrkela, fudbalska legenda - Sprint kroz život po levom krilu

Izvor Mozzart sport, 29. 06. 2012.

http://www.ekapija.com/dokumenti/mitar_mrkela_120612.gif

Legendarno vihorno krilo Zvezde i OFK-a je, čini se, tip pravog, čistokrvnog Beograđanina. Neverovatan talenat, fantastične brzinske sposobnosti, lucidnost, visprenost… Ma, trebalo je da bude najbolji od najboljih. Ipak, kao što to često biva kod prestoničkih mangupčića, nije ostvario ni deo onoga što mu je bog dao. Sada se u FSS trudi da spreči da se upravo tako nešto ne dogodi sa još nekim našim ultratalentom

Debitovao je za prvi tim OFK Beograda sa 16 godina i 16 dana, sada tako davne 1981. u vreme kada je bilo teže ući u jedanaestorku prvoligaške ekipe ondašnje SFRJ, nego vezati četiri utakmice iz "keca u dvojku"! Mitar Mrkela je posle dve godine sprintovanja po levoj strani terena u dresu Romantičara, prešao u Crvenu zvezdu u kojoj je uveseljavao navijače punih sedam godina, tokom kojih je odigrao 327 utakmica, začinjenih sa 99 golova.

U međuvremenu je ostao upamćen i kao najmlađi debitant u seniorskoj reprezentaciji Jugoslavije pošto je dres sa državnim grbom prvi put obukao kada je imao 17 godina i 130 dana. Karijeru je nastavio u holandskom Tventeu, odakle je produžio za turski Bešiktaš i ponovo se vratio u zemlju lala da bi tačku na igračku karijeru stavio kao prvotimac Kambura.

Imidž nesvakidašnjeg fudbalera, osim na terenu, krasio ga je i van granica stadiona. Tih osamdesetih godina minulog veka čudom su se čudili prestonički paparaci kako to da njihovi objektivi ne mogu da ulove Mitu u nekoj hotelskoj bašti (splavovi tada nisu bili u modi) u društvu prsate folk pevačice. Tako je bilo sve dok ga novinarka kulturne rubrike jednog čitanog nedeljnika nije spazila u foajeu popularnog pozorišta, i to u društvu glumice Lidije Vukićević, alijas Violete Popadić, s kojom se nešto kasnije oženio i dobio sinove Andreja i Davida. U njemu svojstvenom stilu nastavio je i kad je okačio kopačke o klin. Postao je član SPO-a i gradski sekretar za sport, ali je na vreme shvatio da su u srpskoj politici na sceni njemu nepoznati driblinzi i proigravanja. Vratio se fudbalu, bio trener pionira OFK Beograda i sportski direktor, zatim direktor Omladinske škole Crvene zvezde, a danas je direktor mlađih kategorija FS Srbije. U osvit početka EP za igrače do 19 godina, koje se u julu igra u Estoniji, legendarni fudbalski as ima obaveza preko glave...

- U poslednje vreme zaista imam dosta posla. Putovao sam u veći broj zemalja u okruženju i bio aktivan po pitanju instruktorske službe na nekim utakmicama lige regiona. Posebno sam bio angažovan u vezi sa kvalifikacijama omladinske reprezentacije i plasmana na EP. Neposredno po završetku kvalifikacija, prisustvovao sam žrebanju za ovo takmičenje u Talinu – kaže Mitar Mrkela, direktor mlađih kategorija FS Srbije, na početku razgovora za MOZZART Sport.

Kako vam se čini naša grupa?

- Teška je, kakva drugačija kad naspram sebe imaš Francusku, Englesku i Hrvatsku. Planiramo da odemo u najjačem sastavu i predstavimo se kako treba. Želimo da odbranimo prošlogodišnji rezultat ostvaren u Rumuniji, gde smo igrali polufinale. Aktuelna generacija ima šansu da se plasira na SP sledeće godine u Turskoj.

Da li se može reći kako su mlade generacije Orlova na dobrom putu?

- Svakako. Minulog decembra smo bili na izvlačenju u Nionu i odgovorni iz UEFA su nam dodeli drugo mesto na Starom kontinentu, kad su omladinci u pitanju. Dobili smo tako visok rejting na osnovu koeficijenta ostvarenog na osnovu postignutih rezultata u protekle tri godine. Za nas je to veliki uspeh, jer prvi put u istoriji preskačemo prvi krug kvalifikacija sa generacijom "94, a verujem da ćemo istovetan status imati i sledeće godine, posle predstojeće evropske smotre.

Imate li odgovor na "majku" svih fudbalskih pitanja na ovim prostorima: zašto vrlo mali procenat klinaca koji obećavaju nastave u velikom stilu da igraju i u seniorskoj konkurenciji?

- Očigledno je da tu postoji neki problem, pre svega vezan za način rada, ali i za kvalitet takmičenja. Na Zapadu, igrači koji završe omladinski staž, a koji ne dospeju u prvi tim, nastupaju za drugu ekipu. Holanđani, na primer, imaju prvenstvo klubova u kojima nastupaju igrači stari do 23 godine. Dakle, kontinuitet igara je izuzetno bitna stvar. Možda mi tu malo grešimo, jer odmah od mladog fudbalera očekujemo top nivo i u seniorskoj konkurenciji, tako da se oni na taj način negde gube.

Da li bi sve bilo drugačije kad naši klubovi, pritisnuti nemaštinom, ne bi "na jedan" prodavali perspektivne igrače?

- Takvu sudbinu ne mogu da izbegnu ni mnogo stabilnije i bogatije zemlje od nas. Pre nekoliko decenija ovaj problem smo rešili na veštački način, uvođenjem starosnog uslova od 27 godina za odlazak u inostranstvo. U eri blokovske podele to smo mogli da uradimo, međutim, više ne. Danas na sceni imamo samo ponudu i tražnju.

Može li da se okvalifikuje kao problem i činjenica da se novac dobijen od tih transfera možda ne upotrebljava na pravi način?

- Pa, ima tu svega. Radio sam kao direktor mlađih selekcija u Crvenoj zvezdi, radio sam kao sportski direktor u OFK Beogradu i moram da kažem da je jedini izvor finansiranja naših klubova prodaja igrača. I počeli smo da ih prodajemo sve ranije i ranije. Isprva smo ih slali u inostranstvo sa 25, 23, 21. a u poslednje vreme i sa 18 godina.

Ni vaš stariji sin Andrej, uprkos najavama da će vas prevazići, nije zablistao kao senior. Zašto?

- Jednostavno, ljudi iz Crvene zvezde su tada procenili da treba da igra u Sopotu. Kasnije mu je istekao ugovor i doneo je odluku o promeni sredine. Na EP prošle godine bio je izabran u najbolji tim prvenstva, da bi ga ubrzo zatim povrede malo sputale da igra redovnije u Radu. Imao je četiri povrede koje su ga ometale i nadam se da će ga ubuduće zaobilaziti u širokom luku.

http://www.ekapija.com/dokumenti/mitar_mrkela_130612.gif

Kako stoje stvari sa mlađim sinom Davidom?

- Igra u kadetima OFK Beograda, na poziciji napadača. Kvalitet poseduje i videćemo koliki je njegov potencijal. O tom, potom. Važno je da obojica vole fudbal i uživaju u njemu.

Po završetku bogate karijere bili ste i trener, direktor omladinske škole, sportski direktor, sada direktor mlađih kategorija nacionalnog saveza. Zašto se duže ne zadržavate na jednom mestu?

- U jednom trenutku sam shvatio koliko se stvari brzo menjaju i da sam čas ovde, čas onde. Ali stvari se brzo menjaju i svakodnevnom životu, a kamoli u klubovima. Na primer, Crvena zvezda je u vreme kad sam bio na Marakani promenila tri predsednika. U takvim turbulentim okolnostima nije lako raditi i zato sam uvek procenjivao gde mi je najbolje.

Šta biste, kao zvezdaš, rekli o aktuelnoj situaciji na Marakani?

- Kao zvezdašu mi je jako stalo da se Zvezda vrati na stari trofejni put, put na kome je uvek bila. U poslednjih šest meseci, mislim da se Zvezda, sudeći po izboru igrača, vraća na stare staze. Vreme će da pokaže da li s tim kvalitetnijim izborom igrača može da dođe i do titule prvaka i učešća u evrokupovima.

Da li su trenersko znanje i harizma Roberta Prosinečkog adekvatan zalog za te ciljeve?

- Robi je moj nekadašnji saigrač i izuzetno sam ga cenio kao igrača i kao veoma inteligentnog čoveka. A upravo ova osobina je najvažnija za jednog trenera. Robert je hrabro krenuo u trenersku priču i pokazao da ima viziju koje se držao dugo, čak i kad stvari nisu išle kako bi trebalo. Rečju, veliko ime koje može da pokrene stvari.

Vodite li računa da vas iz Partizana ne optuže po "zvezdaškoj osnovi "?

- Nikada ni iz jednog kluba nisam dobio primedbu da sam pristrasan na ovu ili onu stranu. Maksimalno profesionalno radim svoj posao i zato po tom pitanju nemam problema.

Ima li nade za našu najbolju selekciju?

- Svakako da nade ima. Na minuloj mini-turneji naš državni tim imao je duele sa jakom Španijom i Francuskom, a uopšte nije lako i kad igraš u Stokholmu protiv Švedske. Mihi treba dati punu podršku i pomoći mu u realizaciji vizije koju želi da sprovede, i kad je u pitanju selekcija i kad je reč o sistemu igre.

Javnost se podelila na jedne koji podržavaju Mihu zbog podmlađivanja tima i druge koji ga kritikuju zbog toga. U koju grupu biste se vi svrstali?

- Kao direktor radim na sledeći način i to će biti odgovor na ovo pitanje. Dakle, ne gledam šta bih ja radio, nego gledam da procenim kakav je ko kao trener i kakva mu je trenerska filozofija. Venger je jedna vrsta trenera, Murinjo druga, a Ferguson treća. Svi oni primenjuju različite metode i pritom su svi uspešni. E sad, da li bih ja to radio, nije pitanje za mene kao direktora. Videli ste da su Italijani u tako nekoj formaciji izašli na megdan Špancima i da je to dosta dobro funkcionisalo. Dakle, tu sam i podržavam, kao što bi svi trebalo da podrže, to što Miha radi.

Imate li vremena da se pozabavite nekim drugim sportovima?

- Gledam tenis kad igra Nole. Dečko je fenomen koji je spojio u sebi onaj srpski talenat i smisao za igru i čelični mentalitet.

Možda je uspeo i zato što u tenisu nema "miniranja" kao u fudbalu!!!

- Da!

Nedugo po završetku igračke karijere bili ste visoko kotirani član SPO-a. Pratite li politička dešavanja, bar onako iz prikrajka?

- Od 2000. godine prestao sam da se interesujem za politiku. Podrazumeva se da sam ponosan na vreme kad sam bio pripadnik stranke Vuka Draškovića, čoveka koji je dosta dao srpskoj borbi za demokratiju. Ipak, u jednom trenutku, posle demokratskih promena, shvatio sam da treba da krenem isključivo sportskim putem.

Da li vam je Vuk ikada zamerio što ste napustili njegove redove?

- Ne, nije nikada, stvarno.

Na koji način volite da potrošite slobodno vreme?

- Iskreno, slobodno vreme gotovo i da nemam. Oni koji rade s mlađim kategorijama znaju da je to neprestan rad. Brinem o četiri reprezentativne selekcije i još tri takozvane podselekcije. Preko nedelje sam stalno na sastancima, a vikendom gledam utakmice.

Znate li svakog od tih mladih igrača po imenu ili možda po nadimku?

- U ovim reprezentativnim selekcijama znam ih sve, a u podselekcijama većinu.

Da li to znači da se vama nikada ne bi dogodilo kao onom argentinskom treneru koji je sebi dozvolio luksuz da ne prepozna "rane radove" Lea Mesija?

- E sad, nikome nije pošlo za rukom da pogodi 100 odsto sve igrače. Svakom se dogodi ili da nekog ne prepozna kao budućeg asa ili da veliki broj majstora lansira.

Kakva iskustva donosite sa brojnih putovanja?

- Putujem dosta po svetu i posećujem zemlje koje su ekonomski dosta razvijenije od naše, ali i one koje su siromašnije. Ove druge po pitanju fudbalske infrastrukture imaju uglavnom iste probleme kao i mi. Zanimljivo je da ovi bogatiji imaju decentralizovanu fudbalsku situaciju i kod njih se kvalitet ne koncentriše na dva mesta. Na primer, u Holandiji postoji 30 akademija za mlađe kategorije sa pet zvezdica. Više nije samo Ajaks aktuelan, nego su tu i Tvente, Fejenord, PSV, Utreht itd. Igrači stižu sa svih strana. Kod nas Zvezda i Partizan 70 odsto, OFK Beograd, Vojvodina i sad nam se pojavio Rad. Malo se i Jagodina budi.

Zajedno sa srpskim vunderkindovima, kao da nekuda odoše i navijači! Zašto naši stadioni zvrje prazni?

- Prvo – mi smo u 21. veku, a stadioni su nam negde u 60- im godinama prošlog veka. Moderan čovek neće više da dolazi na stadion sa kišobranom i da pešači od Slavije do Autokomande. Čim tu podignemo standard, navijača će biti više i to se u pojedinim zemljama lepo pokazalo. OFK-ova loža je najbolji primer, pošto je uvek puna. Iz tog razloga sam jednom prilikom predložio da se loža produži na ceo Istok.

Imate li omiljene restorane u prestonici?

- Ima ih više. Prvo bih pomenuo nezaobilaznu "Maderu" i "Kalemegdansku terasu", zatim "Staru Hercegovinu" i sjajnu kafanu sa domaćom kuhinjom na Dorćolu koja se zove "Oskar".

Jeste li oduvek dobro živeli zahvaljujući sprinterskoj brzini i gromovitoj levici ili je bilo i preko leba pogače?

- A-ha- ha, nije da se nisam zanimao za igre na sreću, međutim, nemam na tom planu bogzna kakvog uspeha. Ruku na srce, svojevremeno sam, kao igrač Crvene zvezde, zajedno s kumom Milanom dobio ozbiljne pare na sportskoj prognozi "trinaestici". On je istipovao, a ja sam dao za polovinu uplate. Imam običaj da odigram pokoji tiket i danas, ali ne da bih dobio, nego iz čiste razonode. Baš zato i tipujem neke neverovatne rezultate koji, normalno, nikako da mi se slože.

Pamtite li trenutak u životu kada ste odigrali pogrešno, zbog čega ste se kasnije kajali?

- Svako od nas treba da bude zadovoljan sa onim što je dobio u životu i što je uradio u životu. Jednostavno, moglo je da bude bolje, ali je moglo da bude i gore. Tu smo, gde nas je možda neko odozgo postavio. Kako radiš, tako ti se i vrati.

HOĆEŠ KAO BARSA, RADI KAO BARSA

Da li ste i vi, poput mnogih, fan fudbalera Barselone?

- Odgovorni sa Kamp noua su dali domaći zadatak svima onima koji pretenduju da budu veliki klubovi. Na vreme su shvatili da rezultat ne donosi rad od dve-tri godine, nego su isprofilisali sistem na duge staze. Godinama unazad oni proizvode igrače kakvi njima trebaju i samo su kupovali ono što nisu mogli sami da proizvedu. A oni koji su došli, brzo su se adaptirali. E, to Real nije imao poslednjih desetak godina.

LEO, MAJSTORE

Ko je za vas najbolji igrač, a ko najbolji trener današnjice?

- Svakako je Mesi bez premca. Tu nema priče, mada mu je blizu i Ronaldo, koji je neverovatan egzekutor, što u velikom stilu dokazuje na aktuelnom šampionatu Evrope. Ekipa koja ga ima u svojim redovima u startu je u prednosti. Što se tiče trenera, teško je reći. Gvardiola je osvojio najviše trofeja i treba ga ceniti zbog toga. Videćemo da li će se dokazati i u nekom drugom klubu, to je veliko pitanje. Ako tako gledamo, onda je Murinjo najbolji.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/597046

alchemist
July 12th, 2012, 05:17
Ljubodrag Duci Simonović (1971.)

http://crniguja.blogspot.com
Ljubodrag Simonović
KK Crvena Zvezda 1968. - 1976.
Intervju Dragan Nikitović

OYBNoBnQ84A

-----------------------------------------

Ljubodrag Duci Simonović- Košarkaš, književnik, profesor……
Objavio Luka G. 19. decembar 2012. u Vesti, Zvezdaši širom sveta

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/12/ducisv6-235x300.jpg

Prvog dana 1949. godine svetlost dana ugledao je jedan od najvećih legendi košarkaškog kluba Crvena zvezda i jedan od najboljih košarkaša svog vremena, Ljubodrag Duci Simonović. Rođen je u Vrnjačkoj Banji, tadašnjoj Jugoslaviji, školovao se u Beogradu, studirao i magistrirao na Pravnom fakultetu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Neki će reći, potpuno atipično za jednog sportistu.

Prve košarkaške korake napravio je u Slogi iz Kraljeva. Za košarkaši klub Crvena zvezda počeo je da igra 1968. godine i sa uspehom nosio crveno-beli dres sve do 1976. godine kada dolazi u Nemačku. U dresu Bamberga provodi dve sezone (u obe bio najbolji strelac ekipe), a u ovom klubu je i okončao karijeru usled zdravstvenih problema. Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je sa samo 17 godina, odigrao je 109 utakmica i postigao 1018 poena, a osvojio je i Svetsko prvenstvo 1970. godine, uz tri zlata sa Evrobasketa. Simonović je i sedam puta biran u najbolji sastav evropskih igrača godine.

U dresu Crvene zvezde Duci je za 8 godina osvojio je dva puta nacionalni šampionat i tri puta Kup Radivoja Koraća. U sezoni 1973/1974 u Kupu Kupova bio je najbolji strelac tima sa 21,2 poena po utakmici. Bio je član legendarne generacije zajedno sa Draganom Kapičićem, Zoranom Slavnićem….

Jedan događaj prati ga kroz ceo život. Duci je 1972. godine napustio Olimpijske igre u Minhenu! Naime, repreznatcija Jugoslavije poražena je od Portorika (74:79), a posle utakmice dva igrača Portorika bila su pozitivna na doping testu. Olimpijski komitet, međutim, nije prihvatio žalbu našeg saveza, te je Duci odlučio da napusti igre, iako je ostatak ekipe ostao na Olimpijadi.

Duci je bio veliki protivnik dopinga u sportu i preko toga nikako nije mogao da pređe, što je jednom i istakao u intervjuu za „Politiku“:

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/12/562445_402364699792238_1882391503_n-281x300.jpg

„Na osnovu dokumenata koje posedujem doping je masovno bio prisutan u svim sportovima. Košarkaši u NBA ligi su, još osamdesetih, uzimali kokain. A u fudbalu je sve o dopingu napisao Harald Šumaher, nemački golman, u knjizi „Početni udarac” u kojoj je opisao i kako su Nemci osvojili titulu prvaka sveta 1986. godine u Meksiku. Doktor im je, ukupno, ubrizgao sedam hiljada injekcija. Šumaher posle toga dugo nije mogao da kontroliše mokrenje, patio je od nesanice, nije mogao da ima seksualne odnose…“

Zanimljiva iskustva Duci je imao tokom svog boravka u Engleskoj, gde je otišao da nauči jezik:

„Sem jezika stekao sam i jedno lepo iskustvo. Taj koledž je imao žensku i mušku košarkašku ekipu, pa su predložili da u utakmici ova dva sastava igram za ženski tim. Pristao sam. Pet minuta pre kraja vodili smo sa desetak razlike. Postigao sam sve koševe, jer devojke su bili nežne, a mladići snažni. Ali, moj „trener” je bila militantna feministkinja koja me izvela iz igre i muškarci su pobedili.“

Kako je i sam priznao, dok je radio kao trener u Bambergu, Nemci su mu nudili i državljanstvo, jer je njegova baka bila Nemica. Duci je i to odbio, a tom prilikom posvađao se i sa Đinđićem:

“ Zoran mi je rekao da sam budala što ne prihvatam ovu ponudu jer bih zaradio milione maraka. A iz mog rada „Olimpizam i fašizam” Zoran je tražio da izbacim sve teze o vezi Pjera de Kubertena, osnivača modernih Igara, sa fašizmom, pa smo se posvađali. Zoran je, uz to, tvrdio da je demokratija sloboda kapitala, a ja da je demokratija sloboda čoveka...“

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/12/800px-Duci_Simonovi%C4%87_in_Ljubljana-300x195.jpg

Duci je osetio vrlo brzo i crnu stranu života. Nakon razvoda sa svojom prvom suprugom Svetlanom i sklapanja novog braka sa Milicom, bio je primoran da ode u Norvešku da radi, jer njegova supruga nije imala posao. Tamo je jedno vreme radio i kao trener u Trondhajmu, a kasnije i kao predavač na fakultetu. Nakon samo mesec dana, odlučili su da ga izbace jer nisu mogli da mu oproste što je studentima ispričao da je njihova sportska legenda, klizačica Sonja Heni, 1936. u Garmiš-Partenkihenu igrala tango sa Hitlerom.

Ljubodrag Simonović je i veliki protivnik novca u sportu , koji je promenio sport svakom pogledu:

„Budući da je sport kao institucija van pravnog sistema u takozvanom „demokratskom svetu“, stvorene su bezgranične mogućnosti za prljave poslove u sportu. Uzmite takozvanu prodaju igrača. Odakle pravo klubovima da prodaju igrače? Sportisti profesionalci bi trebalo da budu „slobodna“ radna snaga na tržištu, kao i druga radna snaga, a oni su, faktički, svojina klubova. Zapravo, prodaja igrača je samo način da vlasnici klubova „peru novac“. Zato postoje „dupli ugovori“. Najveće pare „peru“ se u sportu. Prema grubim procenama, kapitalisti u svetu godišnje „operu“ preko sporta 1.500 milijardi dolara. Ne bi me iznenadilo da je ta suma daleko veća. Naši klubovi su samo deo svetskog sporta i da bi opstali u njemu moraju da prihvate vladajuća pravila. Korupcija u sportu nije anahronizam, već je temelj na kome svetski sport funkcioniše. Sport se nalazi tamo gde i prostitucija, kocka, prodaja droge...“.

Pored talenta za košarku, Simonović je imao i svoj „kućni orkestar“:

“ Mi smo imali kućni orkestar. Ja sam svirao prvu, a brat Vladimir drugu violinu, otac havajsku gitaru, majka je pevala, a čika Brkić, naš učitelj, flautu. Svirali smo Dvoržakovu „humoresku”, pa Bramsovu „Mađarsku igru broj pet”, Štrausove valcere, narodne, starogradske pesme…“

Za hleb do skoro nije imao. Švercovao se u gradskom prevozu, nekako se snalazio i preživljavao, a spasila ga je nacionalna sportska penzija. Duci je napisao šest knjiga: „Pobuna robota”, „Profesionalizam ili socijalizam”, „Olimpijska podvala”, „Sport Kapitalizam Destrukcija”, „Filozofski aspekt modernog olimpizma” i „Novi svet je moguć”. Zanimljivo, nije primljen u društvo književnika.

http://www.mojacrvenazvezda.net/50643/2012/12/19/ljubodrag-duci-simonovic-kosarkas-knjizevnik-profesor-video/

Legende Crvene zvezde - Ljubodrag Duci Simonović

E2aPrlXy884

alchemist
July 14th, 2012, 01:04
Todor Toza Veselinović

http://www.fkvojvodina.rs/wp-content/uploads/2011/06/untitled15er-TOZA-VESELINOVI%C4%862-269x300.jpg

22.10.1930
Klub: FK Vojvodina
Karijera: U Vojvodini 1951-52 i 1953-61, 196 nastupa, 126 golova
Najveći uspeh: Najbolji strelac lige

Fantastični napadač i ikona Vojvodine ostaće upamćen kao jedan od najboljih strelaca Jugoslavije svih vremena, a za 13 godina u Vojvodini postao je i klupski rekorder sa 126 postignuta gola na 196 prvenstvenih utakmica!

"Tobdžiji sa Salajke" nije bilo bitno na kojoj se poziciji nalazi u napadu, a koliko je bio opasan govori i podatak da je Partizan iskoristio veze kako bi tokom odsluženja vojnog roka Toza nosio crno-beli dres gde je dao 50 golova na 53 meča.

Nestašni napadač godinama je sazrevao, a 1958. godine je kao najiskusniji dobio kapitensku traku oko ruke i u debiju protiv Partizana usred Beograda slavio sa 5:1.

Nije postojala pozicija iz koje Veselinović nije mogao da zatrese mrežu pa je četiri sezone uzastopno bio i najbolji strelac prvenstva Jugoslavije.
Nakon odlaska iz Vojvodine nosio je dres Sampdorije, a put ga je vodio i u Austriju i Belgiju.

Za mladu reprezentaciju postigao je impresivnih 20 golova na 14 mečeva, a u seniorskom dresu na 37 mečeva postigao je 28 pogodaka što ga procentualno čini najefikasnijim napadačem naše reprezentacije svih vremena.!

Posle završetka karijere posvetio se trenerskom poslu, a sa klupe je vodio Olimpijski tim Kolumbije 1972. godine, SFRJ na Evropskom prvenstvu u Francuskoj 1984. godine, a posle toga preuzeo je Fenerbahče.

Veselinović je značajno uticao na napredak turskog i grčkog fudbala.

http://sport.blic.rs/vojvodina/legende/26/Todor-Toza-Veselinovic

-----------------------------------------

Vujadin Boškov

http://cdn1.siol.net/sn/img/10/249/634193745581675377_boskov_re.jpg

13.05.1931.
Klub: FK Vojvodina
Karijera: U Vojvodini od 1946-1960,
Najveći uspeh:

Prvo ime kojeg se setite kada pomenete Fudbalski klub Vojvodina je svakako Vujadin Boškov, koji je dres Novosađana nosio punih 14 godina.

Za “lale” je debitovao 1946. kao 15-godišnjak, a u rodnom Begeču ga je otkrio legendarni trener Bane Sekulić. Boškov se brzo probio i do desnog krila reprezentacije Jugoslavije sa kojom je 1952. godine osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Helsinkiju.

Posle deceniju i po u Novom Sadu, Boškov se 1961. godine seli u redove Sampdorije za koju će ostati dugo, dugo vezan i po završetku fudbalske karijere. U Đenovi je ostao samo sezonu, jer se 1962. prihvatio da bude igrač/trener u švajcarskoj ekipi Jang Bojs, u kojoj je 1964. i okačio kopačke o klin.

Ako je Boškov bio uspešan fudbaler, šta onda reći o njegovj trenerskoj karijeri?!

On se 1964. vratio u Vojvodinu sa kojom je u sedam uspešnih godijna osvojio prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1965/66. Od 1971. do 1973. predvodio je reprezentaciju Jugoslavije, da bi naredne četiri godine proveo u Holandiji - po dve u Hagu i Fejenordu.

Boškovu je jedan godina u Saragosi bila dovoljna da 1979. dobije poziv slavnog madridskog Reala s kojim je osovjio špansku titulu i dva Kupa kralja. Posle Reala trenirao je Sporting Hihon, Askoli, Sampdoriju (dva puta), Romu, Napoli, Servet i Peruđu, kao i ponovi naš nacionalni tim. Od 2006. je skaut u Sampdoriji.

http://sport.blic.rs/vojvodina/legende/27/Vujadin-Boskov

alchemist
July 14th, 2012, 01:08
Ilija Pantelić

http://desmond.imageshack.us/Himg207/scaled.php?server=207&filename=02ilijapantelicpaninips.png&res=landing

2.08.1942
Klub: FK Vojvodina
Karijera: U Vojvodini 1961-69
Najveći uspeh: Prvak Jugoslavije

Legendarni golman Vojvodine dres novosadskog kluba je nosio osam godina, u periodu od 1961. do 1969. godine, a sa njim na golu “lale” su se okitile prvom titulom u istoriji.

Pored sjajnih odbrana Pantelić je ostao upamćen i kao golman koji je iz igre postigao gol u Kupu evropskih šampiona, protiv Atletika. Na jednom meču je tri puta bio precizan sa bele tačke, a ukupno je u karijeri postigao 11 golova.

Nastupio je 348 puta za Vojvodinu da bi potom usledio prelazak u Francusku. Pantelić je branio za Rasing iz Pariza, Olimpik iz Marseja, Bastiju i Pari Sen Žermen, gde je bio kapiten ekipe i osvojio duplu krunu Francuske.

Priliku u reprezentaciji dobio je na 18 mečeva, uključujući i čuveni dvomeč u finalu Evropskog prvenstva protiv Italije 1968. godine.

Posle završetka bogate karijere posvetio se trenerskom poslu sa mlađim kategorijama Vojvodine.

http://sport.blic.rs/vojvodina/legende/28/Ilija-Pantelic

------------------------------------------

Vladimir Grbić

http://www.sportskacentrala.com/odbojka/grbic-vanja-sidnej2000.jpg

14. 12. 1970.
Klub: OK Vojvodina
Karijera: U Vojvodini 1990-94
Najveći uspeh: Prvak Jugoslavije

Najharizmatičnija ličnost srpske odbojke je Vladimir Grbić. Stariji od čuvene braće Grbić, Vanja rođen je 14. decembra 1970. godine u Zrenjaninu. Igrao je na poziciji primača servisa, a u Vojvodini je proveo četiri sezone od 1990. do 1994.

Kada je bio junior ovaj sport kod nas bio je u zapećku, a onda je on stasao u reprezetativca i počela je zlatna era odbojke. Sa reprezentatacijom je učestvovao na nekoliko Svetskih prvenstava, Evropskih prvenstava i Olimpijskih igara.

Najveći uspeh postigao je na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, na kojoj je nosio zastavu Jugoslavije na ceremoniji otvaranja i kada je bio jedan od najboljih igrača selekcije Jugoslavije koja je osvojila zlatnu medalju. Godinu dana kasnije bio je član tima koja je na Evropskom prvenstavu osvojila titulu šampiona Starog kontinenta.

Osvajao je još nekoliko medalja na evropskim prvenstavima, kao i olimpijsku bronzu u Atlanti, 1996. godine i srebro na svetskom prvenstavu u Japanu 1998. godine.

Prvi je naš odbojkaš koji je igrao u Brazilu, a kroz karijeru prošao je kroz zagrebačku Mladost, Italiju, Grčku, Rusiju i Japan.

Jugoslovenski olimpijski komitet ga je proglasio za najboljeg muškog sportistu
1996. i 2000. godine, a 1999. i 2000. godine mu je dodeljena zlatna značka “Sporta”, nagrada za najboljeg sportistu u državi Jugoslaviji.

Vladimir je popredsednik Odbojkaškog saveza Srbije i član komisije pri FIVB za razvoj svetske odbojke.

http://sport.blic.rs/vojvodina/legende/25/Vladimir-Grbic

alchemist
July 14th, 2012, 01:11
Foto arhiva - Igor Duljaj

Part I

http://4.bp.blogspot.com/-Ptd6Usd3zRU/Tk6aIVKshEI/AAAAAAAABgM/EFbp1U4cdso/s1600/igorduljajjasminagicparrj2807.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-mlTsmGn4npU/Tk6aWj0rZxI/AAAAAAAABgQ/8K-XVxa_KGc/s1600/captured.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-uYnmQ-qvyGU/Tk6c12A0a3I/AAAAAAAABgc/PKjI63cXKxM/s1600/captured.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-j7mtLYtk8do/Tk6d7Zdl_jI/AAAAAAAABgg/AVKyB0tEFMQ/s1600/captured.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-nr714EWZ7XQ/UFjVG9p9oTI/AAAAAAAAG2A/oJBvn4PzlJQ/s1600/Igor+Duljaj+2001.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-zcLxFyyklNM/UFjVIoYqYgI/AAAAAAAAG2M/WSrRylX7E6Y/s1600/Igor+Duljaj+baklja+2.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-1Bz4m5gYATQ/UFjVJqlLyxI/AAAAAAAAG2Y/ZsVYLbPojw8/s1600/Igor+Duljaj+baklja.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-PegpvC2JblM/UFjVLyWvFhI/AAAAAAAAG2g/7vaWfzeehrw/s1600/Igor+Duljaj+derbi+2002.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-Of_dhvj5Uzs/UFjVMnV9BtI/AAAAAAAAG2o/ni_dQ3IPkUo/s1600/Igor+Duljaj+hajduk+away.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-jxGUjVDv-bI/UFjVNu2JSCI/AAAAAAAAG2w/czXQygqhY3Y/s1600/Igor+Duljaj+milicionar.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/08/foto-arhiva-igor-duljaj.html

alchemist
July 14th, 2012, 01:17
Foto arhiva - Igor Duljaj

Part II

http://4.bp.blogspot.com/-JPhJYPOc9R4/UFjVORNWgtI/AAAAAAAAG20/YSMH1dWEJpo/s1600/Igor+Duljaj+puma+dres.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-mBTRKPWzD7w/UFjVO82vbBI/AAAAAAAAG28/vRQa6V59mUU/s1600/Igor+Duljaj+rapid+away+2.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-HQmY-v318u4/UFjVPk1RDnI/AAAAAAAAG3I/lhQmrhHpHOM/s1600/Igor+Duljaj+rapid+away.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-JqR8cIh-m4c/UFjVQpJQyLI/AAAAAAAAG3Q/ZJrJTSnE3vg/s1600/Igor+Duljaj+slavia.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-m0lrrbOkUG4/Tk6eL0tIQkI/AAAAAAAABgk/bDfuiTK-Ebs/s1600/captured.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-AVmqziMtMkE/UE3XOmR1SwI/AAAAAAAAFlo/x2YQ2z6nMxs/s1600/Duljaj+rudar.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-0XbrSXiOXGQ/Tk6eceKep9I/AAAAAAAABgo/7GGB3QIiKSg/s1600/captured.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-fxSxJIZyul8/Tk7LOg-qJuI/AAAAAAAABi8/C_4Xdg1a4No/s1600/1_39326_3.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-v2qTY5C9Joc/T23qsZo_sdI/AAAAAAAADgw/CFQzn_giwI0/s1600/Igor+Duljaj+Newcastle1.JPG

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/08/foto-arhiva-igor-duljaj.html

alchemist
July 15th, 2012, 09:42
OFK Beograd - VEK ROMANTIKE

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/18692364.jpg

100 godina OFK Beograda - VEK ROMANTIKE !

T86JKe8Exvg

alchemist
July 16th, 2012, 01:57
Mrkela, srećan rođendan
Objavio Vladimir 10. jul 2012. u Vesti, Zvezdine legende, Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/18001428-699.jpg

Mitar Mrkela i Husref Musemic

Danas, 10. jula 2012. godine, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde Mitar Mrkela proslavlja 47. rođendan.

Mrkela je rođen 1965. godine u Beogradu, a igračku karijeru je započeo u OFK Beogradu. Sa svega 16 godina i 16 dana debitovao je za prvi tim „Romantičara sa stare Karaburme“.

Godine 1983. prelazi u Crvenu zvezdu za koju je nastupao sve do 1990. godine. U crveno-belom dresu Mitar Mrkela je nastupio 154 puta i bio je strelac 30 pogodaka. Noseći dres Crvene zvezde osvojio je i jedine trofeje u karijeri. Tri puta se okitio šampionskom titulom (1984, 1988 i 1990), a osvojio je i jedan Kup Jugoslavije 1985. godine. Nakon samo jedne utakmice odigrane u legendarnoj sezoni 1990/91, Mrkela je prešao u holandski Tvente za koji je nastupao dve sezone. Nakon Tventea, preselio se u tursku i obukao dres Bešiktaša, a u sezoni 1993/94 nastupao je za ekipu Kambura (Holandija) u kojoj je i okončao igračku karijeru.

Za reprezentaciju Jugoslavije Mrkela je nastupio pet puta, a jednom se i upisao u strelce. Ostaje upamćeno da je u državnom dresu debitovao novembra 1982. godine sa svega 17 godina i 130 dana protiv Bugarske u Sofiji. Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine osvojio je bronzanu medalju sa reprezentacijom Jugolavije.

Po završetku igračke karijere Mitar Mrkela je bio predsednik Fudbalskog saveza Beograda, bio je trener u mlađim kategorijama OFK Beograda. U periodu od 2005. do 2008. godine bio je direktor omladinske škole Crvene zvezde, a trenutno se nalazi na mestu sportskog direktora OFK Beograda.

Mrkela, srećan rođendan!!!

http://www.mojacrvenazvezda.net/36161/2012/07/10/mrkela-srecan-rodjendan/

alchemist
July 16th, 2012, 02:00
Како је пре 69 година рођена Црвена звезда?

Категорија: Вести
Објављено уторак, 04 март 2014 12:19
Аутор Званични сајт ФК-а

Прохладно, ветровито јутро 4. марта 1945. године није спречило београдске омладинце да напуне незагрејану, без стакала на прозорима, велику дворану старог ДИФ-а у Делиградској 27. Тог дана оснивано је омладинско фискултурно друштво и већ формирана фудбалска екипа требало је да добије званичан назив...

http://redstarbelgrade.info/images/1RSB-INFO/Fudbal/Istorija/Osnivanje/osnivacka-skupstina-crvene-zvezde-1945.jpg

Како је рођена Црвена звезда? И данас се, као својеврсна анегдота, препричава шта се све дешавало на последњој седници Иницијативног одбора. Дан пре одржавања Скупштине, оснивачи су дуго дискутовали око тога какво би име ваљало дати новом спортском колективу. Ређали су се разни предлози - Младост, Ударник, Торпедо, Динамо, Локомотива ... - али ниједан није био довољно привлачан. Коначно, засијала је "Црвена звезда". Како? Постоје разне верзије тог чина, али се већина слаже да су "кумови" били Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, први потпредседници клуба. После бројних предлога, најзад је Ћосић дао свој предлог.

- Људи, а да наше друштво назовемо Звезда?

На то је Жујовић спонтано додао...

-Одлично. Само, кад је Звезда - нека буде црвена.

http://redstarbelgrade.info/images/1RSB-INFO/Fudbal/Istorija/Osnivanje/slobodan-cosic.jpg

Слободан Ћосић

Предлог је усвојен и тог дана, први пут у историји, спонтано је почело скандарање: Црве- на зве-зда, Црве - на зве- зда...

За првог председника друштва изабран је Ђорђе Паљић Која, за потпредседнике Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, тада новинар "Политике" на чије име је извршена и прва регистрација. Први руководилац фудбалске секције био голгетер екипе, Коста Томашевић, а њен први секретар незаборавни бек Бранко Станковић. Интересантно је да је за првог економа изабран Предраг Ђајић, првотимац, који ће касније пронети славу Црвене звезде, а дрес репрезентације Југославије облачити 17 пута!

Одмах је стигао и први поклон - две лопте, које су чланови предратних клубова Обилић и Славија чували у ратним данима. Одређене су и боје дресова: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној мајици. Међутим, за прву утакмицу, тог поподнева, једва је сакупљено десет дресова исте боје. И то жуте. Других није било...

http://redstarbelgrade.info/images/1RSB-INFO/Fudbal/Istorija/Osnivanje/prvi-grb-crvene-zvezde.jpg

Први грб Црвене звезде

Тог 4. марта, прву утакмицу у историји друштва фудбалери Црвене звезде одиграли су против екипе Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а и славили убедљиву победу - 3:0. Куриозитет је да су навијачи - борци голове поздрављали пуцњавом из пушака и изрешетали већ оштећену кровну конструкцију западне трибине.

Утакмица је одиграна на игралишту "Студента", пред 3.000 гледалаца. Црвена звезда је играла у саставу: Голубичић (Попадић), Станковић, Филиповић, Ћирић, Јовановић "Минда", П. Величковић, Шапинац (Стокић), Спасојевић, Томашевић, Печенчић и Хорватовић. Стрелац историјског, првог гола, био је Коста Томашевић, који се те године само једном није појавио у тиму, против репрезентације Београда 9. маја. У премијерном мечу Томашевић је био двоструки стрелац, док је један гол постигао Владимир Печенчић.

Недељу дана касније, фудбалери Црвене звезде одиграли су и прву међународну утакмицу. Био је то пријатељски сусрет против екипе енглеске војне мисије. Звездаши су потукли госте до ногу, чак са 12:0. Рајко Митић, прва Звездина звезда, тада је постигао своје прве голове у црвено-белом дресу. Дао их је укупно четири.

Тако је почело лепа прича о једном скромном фудбалском клубу, која у међувремену израстао у спортског гиганта...

Током претходних 69 година било је и те како великих победа, освојених титула и пехара, али и болних пораза, изгубљених финала, разних искушења, успона, падова, као и скандала који су као земљотреси потресали целу земљу. Увек размажена Звездина публика није хтела само победе и трофеје, желела је спектакл и велике играче. Идоле. А готово свим фудбалерима на овим просторима био је сан да обуку Звездин дрес. На десетине њих прославило је име клуба широм Европе и света. Многи су касније наставили фудбалски живот у белом свету, али је Звезда увек била та којој су остављали своје срце и враћали јој се, као тренери, функционери или одани навијачи.

Још су стара новинарска пера написала да је Црвена звезда најлепша фудбалска прича икад испричана, свеједно да ли је проткана победама или поразима. И управо је у томе суштина приче. Приче о Звезди која је својим шармом умела да заведе и разгали срца хиљаде верних навијача, али и да их не ретко разљути до суза. Зато је свака прича о њој необична, узбудљива и и тако лепа, пуна драматичних догађаја који су палили машту генерацијама црвено-белих навијача.

http://redstarbelgrade.info/fudbal-srb/vesti/6281-kako-je-pre-69-godina-rodjena-crvena-zvezda.html

alchemist
July 16th, 2012, 02:04
Dragan Pantelić: ''Mundijal u Španiji - najveći ožiljak u karijeri''

Sportske.net nedelja, 20. decembar 2009. | Sportske.net, blic

http://www.laststicker.com/i/cards/139/312.jpg

Nekadašnji golman reprezentacije Jugoslavije, u intervjuu Blicu podsetio se Svetskog prvenstva u Španiji 1982. kada se od selekcije koju je predvodio selektor Miljan Miljanić mnogo očekivalo, a rezultati na Mundijalu bili znatno ispod očekivanih.

Reprezentaciju Jugoslavije na terenu su tada predvodili Vladimir Petrović Pižon, Safet Sušić, Velimir Zajec, Ivan Šurjak, Ivan Gudelj, ali rezultatima u grupi sa Severnom Irskom, Španijom i Hondurasom nisu opravdali očekivanja.

Naravno, po povratku su ih dočekale oštre kritike javnosti, a golman Pantelić je donekle bio pošteđen oštrih reči.

''Krenulo nam je naopako protiv Severne Irske, pa se tako nastavilo. Odigrali smo taj meč bez golova, ali smo bili uvereni da protiv Španije možemo da pružimo bolju igru.

Poveli smo golom Gudelja, a onda je usledio čuveni penal za Špance, posle prekršaja Velimira Zajeca van šesnaesterca. Danskom sudiji Sorensenu ni to nije bilo dovoljno, pa je ponovio izvođenje penala dok Huanito nije postigao gol. U drugom poluvremenu, Španci su uz pomoć publike i sudije postigli još jedan gol i slavili sa 2:1.

Konačno, u trećem kolu je Pižon postigao pobedonosni gol iz penala protiv Hondurasa, ali nam to nije bilo dovoljno za prolaz i pored iznenađujućeg poraza Španije od Severne Irske'', objašnjava Pantelić.

Po povratku u zemlju pojavile su se priče o navodnoj neslozi u ekipi, pa o aferi sa kopačkama. Selektor Miljanić je bio na udaru, ali Pantelić vidi nešto drugo kao razlog neuspeha.

''Španija je imala slabu ekipu, ali su ih svi gurali kao domaćine. Nije to bilo pošteno, ni sportski, a ceh je platila Jugoslavija. To prvenstvo sveta će nam ostati kao veliki ožiljak u karijeri'', dodaje Pantelić.

O svojim naslednicima na golu reprezentacije Srbije, koja će sledeće godine nastupiti na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, Pantelić ima pozitivno mišljenje.

''Stojković je u kvalifikacijama dokazao da je odličan golman, iako je lakše braniti u pobedničkoj, nego u gubitničkoj ekipi. Sada ima podršku iskusnih Isailovića i Dišljenkovića, pa se nadam da će naš gol biti dobro čuvan u Južnoj Africi'', zaključuje Pantelić, koji je sada koordinator u golmanskoj školi FSS.

http://91.222.6.78/2009-12-20/sportske/dragan-pantelic-mundijal-u-spaniji-najveci-oziljak-u-karijeri/1460718

alchemist
July 16th, 2012, 02:53
Blagojević, Jelikić, Savić i Šestić (1976.)

TggRsuFy2K8

alchemist
July 17th, 2012, 02:32
Partizan - Verder 3:0 [09.11.1965.]

Kup Evropskih Šampiona 1965/66., 1/8-finala, prva utakmica

Stadion JNA, gledalaca 24.200

Strelci: Jusufi 69., Hasanagić 75. i Pirmajer 87.

Partizan: Šoškić, Jusufi, Miladinović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Vislavski, Pirmajer

Werder Bremen: Bernard, Piontek, Höttges, Steinmann, Bordel, Lorenz, Schulz, Schütz, Matischak, Ferner, Hänel

_8bxo8_rg-o

alchemist
July 17th, 2012, 02:39
Najbolje levo krilo kraljevine Jugoslavije u fudbalu

sreda, 11 april 2012 08:35

http://www.skolarac.net/media/k2/items/cache/9e18ae44efb984e430f0539350fef656_L.jpg

Montevideo, Joža Giler te nije video!

Po mnogima najbolje levo krilo u Kraljevini Jugoslaviji, Franjo Giler Joža (1907 – 1943), fudbalski čarobnjak ponikao u Sremskoj Mitrovici, nije imao sreće da sa drugovima otputuje u glavni grad Urugvaja, 1930, na Prvo svetsko prvenstvo. U aktuelnoj filmskoj i televizijskoj priči scenariste Srđana Dragojevića i reditelja Dragana Bjelogrlića, Montevideo, bog te video, njega čak i ne pominju, iako je u ono davno vreme bio glavna zvezda beogradske ''Jugoslavije'' i državne reprezentacije. Baš kao što su to u suparničkom BSK-u i A timu Jugoslavije bili čuveni Tirke (Aleksandar Tirnanić) i Moša (Blagoje Marjanović).

Zašto Montevideo nije video popularnog Jožu, koji je u anketi iz 1968. godine proglašen za najbolju ''jedanaesticu'' svih vremena? Naime, tada je ugledni sportski novinar Boško Đ. Stanišić anketirao 50 predratnih reprezentativaca i vrsnih fudbalskih stručnjaka, da bi dobio ovaj jugoslovenski ''tim snova'': Glazer, Ivković, Jusufi, Čajkovski, Horvat, Lehner, Marjanović, Mitić, Hitrec, Bobek i – Giler!

Taj fudbalski genije iz grada na Savi, višestruki državni reprezentativac, spretan golgeter, učesnik Olimpijskih igara u Amsterdamu (1928), bio je ne samo igračka legenda, već možda i najtragičnija ljudska figura svoga doba. Momak koji je ''u fudbalu dostigao Olimp, a kao čovek iskreno priznanje'' (novosadski ''Sport'', 1951), stradaće najpre kao sportista, što će ga koštati neodlaska sa drugovima na mundijal u Montevideu. Kao humanista i rodoljub, Nemac poreklom, u ratu će iskrenu privrženost prijateljima i otadžbini platiti najskupljom mogućom cenom – svojim životom.

Ništa nije nagoveštavalo da Joža Giler neće videti Montevideo. Igrač mitrovačkog ''Građanskog'', pa istoimenog kluba iz Zagreba (sa kojim je osvojio dva državna prvenstva, 1926. i 1928), potom beogradske ''Jugoslavije'', tokom desetog nastupa za državni A tim, maja 1929, protiv Francuske, teško je povredio koleno. Bio je prvi naš fudbaler koji je operisao meniskus, a onda se dugo oporavljao. Toliko dugo da ne ode u Montevideo. U međuvremenu, boravio je u Mitrovici, na igralištu pored železničke stanice, i doprineo rađanju mnogih budućih fudbalskih veličina. Kasnije će odigrati još tri utakmice u dresu sa državnim grbom, pa postati prvi školovani trener u Beogradu.

Franjo Giler Joža, koji se odazivao i na ime Francika, rođen je u Sremskoj Mitrovici, 1. septembra 1907, tu je završio osnovnu školu i pet razreda realne gimnazije. Više je voleo da trči za loptom, nego da uči u inače veoma strogoj školi. Zapaziće ga fudbalski stručnjaci iz Zagreba, čak u svoje redove zvati i praška ''Sparta''. Nije želeo da ode iz svoje zemlje, kao što nije želeo ni da služi u fašističkoj vojsci.

Smatrajući ga svojim podanikom, Nemcem, okupatorske vlasti su Gilera, 1942, nasilno mobilisale i dodelile po zlu čuvenoj ''Princ Eugen'' diviziji. Pobegao je iz te jedinice, dugo se krio, čak ni supruga Danica i mali sin Darko nisu znali gde se nalazi. Zlikovci su ga uhvatili i streljali, 20. decembra 1943. godine, u Vršcu. U oproštajnom pismu porodici, napisanom nekoliko sati pred smrt, rekao je da ne želi ništa nažao da učini, ''naročito ne narodu s kojim sam odrastao, na kojeg sam navikao, kojeg sam voleo, s kojim sam proživeo najlepše časove moga života...''
Dušan Poznanović

Franjo Giler Joža (1926)
Moša Marjanović i Joža Giler (1927)

http://www.skolarac.net/index.php?option=com_k2&view=item&id=876:najbolje-levo-krilo-kraljevine-jugoslavije-u-fudbalu&Itemid=224

alchemist
July 17th, 2012, 09:16
SGS

Foto arhiva - Stjepan Bobek (1923-2010)

http://3.bp.blogspot.com/-uvYSs6jes50/Trv_nU45IgI/AAAAAAAACKU/-SbMFprCWrM/s1600/Stjepan+Bobek+dres+..jpg

http://2.bp.blogspot.com/-Q2im3LhrKWw/Tg99w6p_meI/AAAAAAAABPI/7_g9lfs-SdA/s1600/bobek+samo+partizan.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-s7lFQU6vHZo/Trv_y6a0EJI/AAAAAAAACKc/jAJqKscVvzI/s1600/Stjepan+Bobek+1947.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-HJuvZqAWjBA/Trv_6e85J0I/AAAAAAAACKk/DQhNi_VOUss/s1600/Stjepan+Bobek+rolanje.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-U7aHFIO-fAA/TrwABcNdPcI/AAAAAAAACKs/ppkSai4-2Eg/s1600/Iljes+Spic+i+Stjepan+Bobek.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-Rgw3-MIDKiQ/Tg993_VK2PI/AAAAAAAABPM/-Kad5BtIJLY/s1600/Bobek+i+Mitic.JPG

http://4.bp.blogspot.com/-4RGexjg-saA/Tg9-ANzyaXI/AAAAAAAABPQ/_eIpKnzeQt8/s1600/bobek+na+jna.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-jyYBCKFlyAc/TqK3gE0SrLI/AAAAAAAAB9U/6tkBzSNPUuM/s1600/Partizan+1953..jpg

http://1.bp.blogspot.com/-MW_4HUuY3Ww/Tqmg2vwjSUI/AAAAAAAAB-c/SA_WPtaiZfM/s1600/Stjepan+Bobek....jpg

http://4.bp.blogspot.com/-VBPHmHAs6ng/Tg9-xkNUlvI/AAAAAAAABPY/bWsGUtFVWDc/s1600/Stjepan-Bobek-IN-MEMORIAM-3.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-w5e3ExFLlSI/Tg9_cWJFuXI/AAAAAAAABPg/V6dbUtIzS2k/s1600/serbia-obit-stjepan-bobek-2010-8-22-8-20-42.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/07/foto-arhiva-stjepan-bobek.html

alchemist
July 18th, 2012, 13:24
1967 (May 3) Yugoslavia 1-West Germany 0 (EC Qualifier)

an05YZJPTiw

1967 (November 12) Yugoslavia 4-Albania 0 (EC Qualifier)

qfp3JP6ALro

alchemist
July 18th, 2012, 14:31
http://img39.imageshack.us/img39/3514/1951czvezdapartizan20pr.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/forum/index.php/topic,14.680.html

alchemist
July 18th, 2012, 14:45
SGS

Najdoski: Neće se na Balkanu nikad pojaviti tim kao Zvezda ‘91.
I. Velimirović | 08. 12. 2011. - 15:32h | Foto: T. Mihajlović

Crvenim slovima u kalendarima svih zvezdaša i ljubitelja fudbala u Srbiji obeležen je 8. decembar 1991. godine. Na današnji dan pre dve decenije crveno-beli su u Tokiju, kao aktuelni šampioni Evrope, u finalu Interkontinentalnog kupa savladali čileanski Kolo Kolo sa 3:0.

http://sport.blic.rs/data/images/2011-12-08/197044_najdoski_ff.jpg?ver=1323354290

Prošlo je 20 godina od velikog trijumfa, Zvezda je danas u dobokoj krizi, pa je na Tokio mogu podsetiti samo slike i priče aktera. Posle istorijskog uspeha u Bariju, tim je napustio značajan broj igrača (Binić, Marović, Prosinečki, Šabanadžović, Stojanović), kao i trener Ljupko Petrović. Međutim, Zvezda je još imala zavidan igrački kadar. Zvezda je drugo poluvreme igrala bez Dejana Savićevića, koji je bio isključen već u 43. minutu, ali iako oslabljeni, Beograđani su prikazali fenomenalnu igru i zahvaljujući golovima Vladimira Jugovića (19. i 58. minut) i Darka Pančeva (72. minut) podigli vredan trofej.

- Nikada se takva generacija na tlu bivše SFRJ neće sastaviti, danas nedostaje novac - kaže za „Blic“ Ilija Najdoski, tada stub odbrane crveno-belih.

Kakav je osećaj biti deo najbolje ekipe na planeti?

- Neopisiv, tek kasnije, kako su godine prolazile, mi smo postajali svesni velikog uspeha. Do tada bili smo euforične mlade glave, koje su sve te trijumfe drugačije shvatale. Pogotovo onaj u Bariju. Ipak, u meč protiv Čileanaca smo ušli rasterećeni, shvatili smo ih kao i svakog drugog protivnika, svesni svoje snage i kvaliteta. Ma nismo mogli da izgubimo...

A kada ste podigli pehar na postolju?

- Najnormalnije, ništa posebno, bili smo svi ponosni, ali danas kada gledam na to vreme, mogu ga nazvati fenomenalnim. Tek sada vidim šta smo mi uradili. Naša generacija je bila sastavljena od, pre svega, dobrih ljudi, naše najjače oružje je bila dobra atmosfera, bez svađa i trzavica, niko se nije izdvajao, četiri godine smo živeli kao porodica, bez najmanjeg problema, poštovali smo jedni druge.

Tvrdite da trofej današnje Lige šampiona ili Interkontinentalnog kupa više neće dolaziti u države nekadašnje SFRJ?

- Teško. U fudbalu je situacija takva da presuđuje samo novac. Ko ima para, ima i tim, a onda s njim dolaze i rezultati. Svuda je teško, tada je kvalitet bio prisutan u svakom klubu, imali smo strašnu ligu, u evropskom vrhu, a danas je sve drugačije.

Zvezda godinama ide u rikverc, nazire li se kraj krizi povratkom Dragana Džajića?

- Upravo čitam da se Džaja vraća i izuzetno mi je drago zbog toga. Neću da pričam o tome šta je sve uradio za klub, ali kao i svi zvezdaši, jedva čekam da se vrati. Zvezdi u ovom momentu treba harizma i kvalitet koji poseduje Džajić. Poslednjih godina Partizan je jači, naročito na finansijskom planu, što se vidi i po rezultatima. Zvezdino merilo je samo Evropa, tu se treba pokazati, pa i prodati igrač. Džaba domaće titule ako izgubite u kvalifikacijama. Znam, ne može se ništa preko noći, ali nadam se stabilizaciji, već se pravi neki pomak, crveno-beli najavljuju da će se vratiti puteve stare slave.

Gledate li Zvezdu?

- Kada god sam u Beogradu, a dolazim često, odem na „Marakanu“. Poslednji put sam gledao derbi na Partizanovom stadionu. I ovom prilikom pozdravljam sve u klubu, bivše saigrače, pogotovo „delije“, najbolje navijače na svetu. Iako Zvezda ne osvaja trofeje, oni su uvek tu, samo neka tako nastave, vratiće se i uspesi - završio je Najdoski.

http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/206926/Najdoski-Nece-se-na-Balkanu-nikad-pojaviti-tim-kao-Zvezda-91

alchemist
July 19th, 2012, 02:28
Vermezović se priseća osamdesetih

b_tvQBX7jgc

alchemist
July 19th, 2012, 02:29
Crvena Zvezda - Bayern 3:2 (1979.)

http://crniguja.blogspot.com
Crvena Zvezda - Bajern Minhen 3:2
Roter Stern - FC Bayern München 3:2
Red Star - Bayern Munich 3:2
UEFA Cup 1979/80
Third Round Second leg
12.12.1979. Stadium "Marakana" ~ 95 000
Beograd (Srbija) / Belgrade (Serbia)
1:0 Dušan Savić 3'
2:0 Vladimir Petrović 42'
3:0 Srebrenko Repčić 50'
3:1 Dieter Höness 68'
3:2 Dieter Höness 72'

1iYoxxpnJYE

sekurarattu
July 19th, 2012, 17:11
Exclusive interview: Diego Armando Maradona: ‘Be proud of having Djokovic, Stojkovic’
Igor Velimirovic | 17. 07. 2012. - 02:00h |

I have been in Serbia twice so far and your people are similar to us Argentineans in temperament and lifestyle. I love Kusturica and Djokovic and I will be going there soon again, Diego Maradona, one of the greatest ever football players of all time, has said for Blic.
Diego Armando Maradona

Through Serbian medical doctor Dejan Jovanovic, the chief of football club Al Wasl’s medical staff, who was one of Maradona’s closest associates while the Argentine was working for his Dubai-based former employers until recently, the football living legend spoke for Blic about his visits to Serbia, the match against Yugoslavia in 1990 in Italy, Red Star, Dragan Stojkovic and Novak Djokovic.

- I remember well when I was in Belgrade in 1982 with Barcelona playing against Red Star and then in 2005 visiting my dear friend Emir Kusturica. You are a welcoming, approachable people and my friendship with doctor Jovanovic is a life-long one. We arrived at Al Wasl the same day, hung out, talked, worked together, had arguments. Unfortunately, I have left the club and Dejan has extended his contract. I wish him all the best, said El Pibe.

Does the glorious chip above the goalkeeper at Red Star ground 30 years ago still live in your memory?

- I remember the goalkeeper had come way off the line, but I made him pay with one of the my most spectacular and dearest goals I ever scored.

What about the 1990 World Cup quarter-final against Yugoslavia in Italy?

- I haven’t forgotten it. I admire your style of football and that particular game was an incredible one. I was upset when Ivkovic saved my penalty, but luckily we went through to the semis. From that generation of Yugoslavian players I remember Dragan “Piksi” Stojkovic and I often ask how he and Dejan are doing. Piksi was an incredible footballer – moved across the park with such ease – it was like dancing with the most beautiful girl. He was a true star. I also admired Zlatko Vujovic, Srecko Katanec. I hung out with the latter while he was in the Emirates as the national coach.

How much did director Emir Kusturica manage to depict your personality in his film Maradona?

- It is absolutely true to life. A lot of books and video material have been done about me, and they would typically portray me as a bad guy. My great friend Kusturica did it from the heart and showed who I really was. I admire Emir’s work.

Are you planning to return to Serbia?

- Of course, although both he and I are really busy.

How did the exhibition match with Novak Djokovic come to be?

- That is an interesting story. My associates – Roberto Troto and Dejan Jovanovic – often played tennis and the former pretended to be Del Potro and the latter Novak Djokovic. It was a great rivalry. Then I suggested to Jovanovic that he should try and arrange for Djokovic and myself to meet. We eventually ended up playing tennis for 20 minutes in Abu Dhabi. I just never saw the balls flashing past me. Novak is a true champion. You should be proud of having such a man and such an athlete as your compatriot. He is modest, natural and a great guy altogether. It was a great honour for me to meet him.

What is your view of today’s game of football?

-There have been no major changes – it is only a faster-paced game and a top athlete needs to possess exceptional sporting intelligence, not only physical attributes.
http://english.blic.rs/Sports//8866/Exclusive-interview-Diego-Armando-Maradona-Be-proud-of-having-Djokovic-Stojkovic

alchemist
July 20th, 2012, 01:41
Goran Milojević - FK Crvena Zvezda

06.12.1964. - Rođen je Goran Milojević, naš nekadašnji prvotimac koji je kompletnu fudbalsku školu prošao na „Marakani" i za prvi tim od 1982. do 1988. godine odigrao 138 zvaničnih utakmica i postigao 12 golova.

O4qLxll-hdk

alchemist
July 20th, 2012, 01:47
Konflikt oko preseljenja
Vladimir Stanković | 09. 04. 2010. - 00:02h

Ono što nije uspelo 24. novembra 1929. ostvarilo se 16. marta 1930. - sedište ondašnjeg Nogometnog saveza Jugoslavije premešteno je iz Zagreba u Beograd, što će dovesti do zategnutih odnosa između dva najjača fudbalska centra.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-08/28161_rep-ii-voz_f.jpg?ver=1270736567

Doček fudbalera „Jugoslavije“ posle osvajanja titule državnog prvaka

Posle ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u Kraljevinu, fudbalska reprezentacija nove države pojavila se na međunarodnoj sceni na Olimpijskim igrama u Anversu (Belgija). Bio je 28. avgust 1920, a prvi protivnik bila je Čehoslovačka. Početak je, kao i svaki, bio težak.

Čehoslovaci su pobedili sa 7:0. Za istoriju je ostalo zapisano da su prva jedanaestorica koja su ponela dres Jugoslavije bili: Vrdjuka, Župančić, Šifer, Tavčar, Cindrić, Rupec, Vragović, Dubravčić, Perška, Granec i Ružić. Od 11 igrača samo je jedan bio iz Beograda - Jovan Ružić, poznat kao „Topovsko đule“ zbog izrazito jakog udarca. Prvo državno prvenstvo organizovano je 1923. po turnirskom sistemu, a prvi šampion postao je Građanski iz Zagreba. SK „Jugoslavija“ je 1924. i 1925. osvojila dve uzastopne titule da bi potom ponovo u prvi plan izbili klubovi iz Hrvatske.

Građanski je vratio titulu 1926, Hajduk iz Splita bio je prvak 1927, Građanski je ponovo bio najbolji 1928, da bi 1929. prvak opet bio Hajduk, s tim što je BSK, Beogradski sport klub, izgubio titulu administrativnim putem. Naime, utvrđeno je da je u BSK bio nepravilno registrovan izvesni Dušan Marković, pa je BSK-u naređeno da ponovo igra utakmice sa Jugoslavijom i Hajdukom u Splitu koje je dobio sa 5:1 i 3:1. Uprava BSK odbila je da igra protiv ljutog rivala Jugoslavije, što je dovelo do gubitka službenim rezultatom 0:3, dok je u Split morao da ide pod pretnjom oštrih sankcija. Iako skupljeni na brzinu, igrači BSK-a ponovo su pobedili Hajduk (2:1) i dokazali da su te godine bili najbolji, ali titula je zbog minimalno boljeg količnika pripala Splićanima...

Ovaj mali osvrt na prvu deceniju organizovanog loptanja u Jugoslaviji neophodan je da bi se video odnos snaga. Hrvatski klubovi bili su u tom periodu uspešniji, a davali su i više igrača za reprezentaciju. Kompletna fudbalska vlast bila je u rukama hrvatskih funkcionera, verovatno kao posledica činjenice da je Jugoslovenski nogometni savez osnovan u Zagrebu 1919. U vreme kojim ćemo se baviti u ovom feljtonu, a to je 1930. godina, predsednik Saveza i ujedno selektor bio je zagrebački pravnik dr Ante Pandaković, dok je sekretar Saveza bio dr Josip Riboli.

U Beogradu je cvetalo ljuto rivalstvo BSK-a i Jugoslavije, dva velika kluba koji su osnovani još pre Prvog svetskog rata. BSK je rođen 1911, dok je „Jugoslavija“ nastala 1913. pod imenom „Velika Srbija“. Osnivač „Velike Srbije“ bila je grupa disidenata koji su zbog jedne svađe oko gostovanja BSK u Splitu napustili klub. Po ujedinjenu zemlje „Velika Srbija“ je promenila ime u SK „Jugoslavija“. Rivalstvo je bilo žestoko, ali su funkcioneri dva kluba lako nalazili zajednički jezik kada se radilo o zajedničkim interesima. To se, pre svega, ogledalo u organizovanju gostovanja inostranih ekipa, a dvodnevni turniri za vikend bili su velika propaganda za još uvek mladi sport. Na stadionima se okupljalo i po 6.000-7.000 ljudi, što je za ono vreme bila impresivna cifra. Jedna od značajnih tema na kojoj su odavno zajednički radili funkcioneri BSK i „Jugoslavije“ bila je preseljenje sedišta Saveza iz Zagreba u Beograd.

Glavni argument bila je činjenica da je Beograd glavni grad države, politički i administrativni centar, i da je logično da sedište Saveza bude u glavnom gradu, kao i u svim evropskim državama. Ondašnji Jugoslovenski nogometni savez činili su podsavezi koji su, shodno broju klubova na svojoj teritoriji, imali svoje delegate u Skupštini, vrhovnom telu Saveza.

Beogradski klubovi pokušali su da na Skupštini 24. marta 1929. u Zagrebu isposluju preseljenje Saveza u Beograd, ali teren nije bio dovoljno pripremljen, došlo je do ozbiljnog incidenta, intervenisala je i policija, posle čega je Skupština prekinuta. BSK je bio uputio žalbu zbog izgubljenog prvenstva za tu godinu za zelenim stolom, ali usled prekida Skupštine, ona nije ni bila razmatrana. Usledio je period zategnutih odnosa koji je kulminirao odlukom JNS da se „raspuste beogradski, sarajevski i subotički podsavezi“, što je, naravno, ostalo mrtvo slovo na papiru. Na političkom planu zakuvalo se posle odluke kralja Aleksandra da ukine parlament i zavede svoju vlast, što je u istoriji poznato kao šestojanuarska diktatura.

Fudbalski život, naravno, nije zamro. BSK i „Jugoslavija“ su na drugi dan Božić te 1930. odigrali utakmicu koju je BSK dobio sa 4:0, uz egzibiciju već uigrane navale plavo-belih u sastavu Tirnanić, Moša Marjanović, Nikola Marjanović, Vujadinović, Najdanović. Na međunarodnom planu Jugoslavija je 26. januara igrala u Atini sa Grčkom za Balkanski kup i izgubila sa 2:1, iako je povela golom Đokice Vujadinovića u 38. minutu. Kao kuriozitet ostalo je zapisano da su za Grčku igrala četiri brata Andrianopulos.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/184265/Konflikt-oko-preseljenja

alchemist
July 20th, 2012, 05:06
Ljubiša Spajić

http://reprezentacija.rs/images/stories/igraci/spajic-ljubisa.jpg

Rođen 07/03/1926 † 28/03/2004
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 15
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 07/09/1950
Igrao u klubovima FK Crvena Zvezda (Beograd),
FK Budućnost (Podgorica),
FK BSK (Beograd)

Rođen 7. marta 1926. godine u Beogradu, umro 28. marta 2004. u Beogradu.

Nosio je dres i bio kapiten beogradske Crvene zvezde u periodu kad je ova osvojila najviše trofeja u svojoj istoriji: osvajao je titulu državnog prvaka 1956, 1957, 1959. i 1960. godine, a kao kapiten tima primio je 1959. i trofej Fudbalskog kupa Jugoslavije.

Karijeru je počeo u Crvenoj zvezdi (1945-1947), nastavio je u podgoričkoj Budućnosti (1947-1949), zatim je nosio dres BSK-a (današnjeg OFK Beograda) do 1953, a onda je punu igračku zrelost i najbolju formu dostigao u dresu Crvene zvezde za koju je do kraja karijere, 1960, odigrao ukupno 387 utakmica (od toga 161 prvenstvenu) i postigao 20 golova. Igrao je na mestu krilnog halfa, a najbolje igre pružio je kao centarhalf.

Uz osam utakmica za "B" selekciju (1951-1958), odigrao je i 15 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije. Debitovao je 7. septembra 1950. protiv Finske (2:3) u Helsinkiju, ušavši u igru u drugom poluvremenu, a poslednju utakmicu u dresu sa državnim grbom odigrao je 10. novembra 1957. protiv Grčke (4:1) u Beogradu.

lako je dostigao vrlo visoke igračke kvalitete, veći deo karijere u reprezentaciji proveo je u senci Ivana Horvata kome je 21 put bio rezerva u državnom timu! Učestvovao je na olimpijskom turniru 1956. godine u Melburnu, na kome je naša reprezentacija osvojila srebrnu medalju.

Od 1960. godine posvetio se trenerskom pozivu i radio punih 17 godina u inostranstvu, u Grčkoj, Turskoj i Izraelu. Najveće uspehe postigao je kao trener Bešiktaša iz Istanbula, sa kojim je dva puta osvajao prvenstvo i dva puta Kup Turske, kao i sa atinskim Olimpijakosom, sa kojim je osvojio Kup Grčke.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS

1959-60 FK Crvena Zvezda YUG 1 22 0
1958-59 FK Crvena Zvezda YUG 1 20 0
1957-58 FK Crvena Zvezda YUG 1 21 0
1956-57 FK Crvena Zvezda YUG 1 23 0
1955-56 FK Crvena Zvezda YUG 1 23 0
1954-55 FK Crvena Zvezda YUG 1 14 1
1953-54 FK Crvena Zvezda YUG 1 24 0
1952-53 FK Crvena Zvezda YUG 1 6 0
1952-53 FK BSK Beograd YUG 1 8 2
1952 FK BSK Beograd YUG 1 11 0
1951 FK BSK Beograd YUG 1 22 5
1950 FK BSK Beograd YUG 1 18 0
1948-49 FK Budućnost YUG 1 14 4
1947-48 FK Budućnost YUG 2 ? ?
1946-47 FK Crvena Zvezda YUG 1 8 0
Career Totals: 234 12

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 07.09.1950 Finska - Jugoslavija 3-2 (2-1)
PU 23.08.1951 Norveška - Jugoslavija 2-4 (1-4)
PU 02.09.1951 Jugoslavija - Švedska 2-1 (1-1)
PU 05.06.1953 Turska - Jugoslavija 2-2 (0-1)
PU 18.10.1953 Jugoslavija - Francuska 3-1 (0-1)
PU 09.05.1954 Jugoslavija - Belgija 0-2 (0-1)
PU 26.09.1954 S. Oblast - Jugoslavija 1-5 (1-1)
OI 28.11.1956 Jugoslavija - SAD 9-1 (5-1)
OI 04.12.1956 Jugoslavija - Indija 4-1 (0-0)
OI 08.12.1956 SSSR - Jugoslavija 1-0 (0-0)
PU 23.12.1956 Indonezija - Jugoslavija 1-5 (1-2)
KSP 05.05.1957 Grčka - Jugoslavija 0-0 (0-0)
KG 12.05.1957 Jugoslavija - Italija 6-1 (3-0)
KG 18.05.1957 Čehoslovačka - Jugoslavija 1-0 (0-0)
KSP 10.11.1957 Jugoslavija - Grčka 4-1 (2-1)

http://reprezentacija.rs/index.php/statistika/reprezentativci/1509

alchemist
July 20th, 2012, 05:32
Foto arhiva - Nenad Bjeković

http://2.bp.blogspot.com/-4alW1QfFcjs/TsQoObF_sqI/AAAAAAAACQU/-fMSBhwyObY/s1600/Nenad+Bjekovic+vs+Radnicki+KG.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-jGdXDVRC7rc/Tyw_IARVJ7I/AAAAAAAADGY/lnHm6bE9wAo/s1600/nenad+Bjekovic+tempo+322+26.4.1972.+pfc+vosa.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-YahNron2GQY/Tyw_RlbUrtI/AAAAAAAADGg/ibUQGdV2oPg/s1600/Nenad+Bjekovic+tempo+356+13.12.1972.b.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-LveqVqsuBd4/TyrIfqc166I/AAAAAAAADF4/D237-kSCNec/s1600/Nenad+Bjekovic+vs+celik+tempo+363+7.2.1973..jpg

http://2.bp.blogspot.com/-ZVsWNl_RHGQ/TyrIq3cG_HI/AAAAAAAADGA/DlXGsE09e-k/s1600/Nenad+bjekovic+vs+hajduk+tempo+399+17.10.1973..jpg

http://4.bp.blogspot.com/-0WG8lBn6HzE/TyrF4YWNQ3I/AAAAAAAADFI/WcA5NIBnwu8/s1600/Nenad+Bjekovic+tempo+495+20.8.1975..jpg

http://1.bp.blogspot.com/-87ko1ddEi2M/TyrFx08XSxI/AAAAAAAADFA/192sxATtTN8/s1600/Nenad+Bjekovic+tempo+449+2.10.1974..jpg

http://2.bp.blogspot.com/-aIysr2_q1MM/TjQTS9Q1DjI/AAAAAAAABag/Ua3alsGq1t0/s1600/Bjekovic+1972%252C+Tempo+357.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-s4kqjAOuaeo/TjQSlVFFZ5I/AAAAAAAABac/MKsO6u90bmU/s1600/Bjekovic%252C+Tempo+420%252C+mart+1974.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-ANFS3KqlrYc/TjQSZsa6XOI/AAAAAAAABaY/PSHpINeOank/s1600/Bjekovic%252C+Tempo+406.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/07/foto-arhiva-bjekovic-nenad.html

alchemist
July 23rd, 2012, 01:00
Aleksandar Đorđević

26. 08. 1967.
Klub: KK Partizan
Karijera: U Partizanu od 1984. do 1992. godine
Najveći uspeh: Prvak Evrope

http://sport.blic.rs/data/images/2011-01-18/108381_083-tripla-de-djordjevic-1992_f.jpg?ver=1295310987

O karijeri Aleksandra Đorđevića dovoljno govori sportska lična karta, prepuna klupskih i reprezentativnih trofeja. Trojkama u poslednjim sekundama protiv Huventuda, u finalnoj utakmici Kupa evropskih šampiona pre 18 godina u Istanbulu i protiv Hrvatske na EP ‘97. u Španiji, Ambasador UNICEF-a ušao je u legendu - legendu Partizana, srpske i evropske košarke.

Prve korake je napravio u Radničkom, zatim je tri sezone proveo u Crvenoj zvezdi, ali su ga smatrali neperspektivnim, pa se vratio u Radnički. Na nagovor Vlade Dragutinovića i njegovog oca, 1983. dolazi u Partizan (debitovao sa 16 godina kod Moke Slavnića) sa kojim osvaja dve titule šampiona SFRJ (1987. i 1991), nacionalni Kup (1989), Kup Radivoja Koraća (1989) i KEŠ (1992).

Potom je dve gve godine igrao u Filipsu, a potom prelazi u Tim-sistem. Godinu dana pre isteka ugovora, klub mu se zahvaljuje na uslugama, uz klauzulu da ne sme da igra u Italiji. Bio je to signal za odlazak “preko bare”, gde ga je čekao Portland za koji je odigrao dva meseca, a potom otišao u Španiju. Nosio je dres Reala i Barselone, sa kojom 1997. osvaja titulu ACB lige. Trenirali su ga Maljković, Slavnić, Obradović, Ivković, Ćosić, D’ Antonio, Aito...

Sa 20 godina želeo da je ide u Ameriku i studira ekonomiju, ali ga je Dragan Kićanović ubedio da ostane. U reprezentativnom dresu debitovao j 1987. i bio junak u borbi za treće mesto sa Španijom na Evropskom prvenstvu 1987. u Atini.

Za državni tim ponovo zaigrao na šampionatu Starog kontinenta 1991. u Rimu, a kao kadet i junior bio je prvak Evrope, juniorski šampion sveta (1987. u Bormiju), bronzani na EP 1987. u Atini, srebrni na Olimpijadi 1996. u Atlanti i zlatni na EP 1991, 1995 i 1097 i SP u Atini 1998.

Tekstovi o njemu su obično preplavljeni brojkama i statistikom, a nikada ne može da se nabroji sve. Isto kao što teško može da se opiše koliki je genije Saša Đorđević, čovek koji je pogodio te dve trojke, ruka mu nije zadrhtala ni na svom oproštaju u Pioniru i u "reprizi" čuvene akcije, čovek koji je "izbušio" mrežicu Litvanaca, jedan jedini Sale Nacionale.

UijCUES2CHQ

http://sport.blic.rs/partizan/legende/9/Aleksandar-Djordjevic

alchemist
July 23rd, 2012, 01:04
Vlade Divac

03. 02. 1968.
Klub: FK Partizan
Karijera: U Partizanu od 1986. do 1989. godine
Najveći uspeh: Prvak Jugoslavije

http://sport.blic.rs/data/images/2011-01-18/108382_diki--partizan-1_hf.jpg?ver=1295311137

Vlade Divac, proslavljeni srpski i svetski košarkaški as, Ambasador dobre volje UNICEF-a, realizator je i učesnik velikog broja humanitarnih aktivnosti tokom 17 godina međunarodne košarkaške karijere i aktivnog humanitarnog rada.

Divac je legenda košarkaškog sporta na svim kontinentima, a to da će biti jedan od najvećih u istoriji videle su se na početku karijere kada je u dresu Sloge ubacio Zvezdi 27 poena. Nekoliko godina kasnije stigao je među crno-bele i počeo da piše istoriju.

Igrao je u Slogi, Partizanu (šampion SFRJ 1987, nacionalni Kup 1989. i Kup Radivoja Koraća 1989), Lejkersima, Hornetsima, Crvenoj zvezdi (u Evroligi) i Kingsima. Bio je jedan od prvih Evropljana koji je zaigrao u NBA. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dva svetska prvenstva (1990. i 2002), tri evropska (1989, 1991. i 1995) i dve srebrne medalje na Olimpijskim igrama (1988. i 1996). U mlađim kategorijama prigrlio je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu za kadete u Rusiji i Bugarskoj 1985, zatim na Evropskom juniorskom privenstvu u Austriji 1986. i na Svetskom juniorskom prvenstvu u Bormiju 1987. Za nacionalni tim Jugoslavije je odigrao 145 utakmica i postigao 1345 poena.

U NBA je izabran za prvi tim lige na Ol-star utakmici 2001. Rangiran kao drugi u istoriji Kingsa po broju postignutih pogodaka (14,3), broju skokova (10,0 spu-ili 10. mesto u NBA), asistencija (4,3) i blokada (1,2) u 1998-99. Rangiran kao četvrti u istoriji Lejkersa sa 830 blokiranih šuteva. Učestvovao sa Los Anđeles Lejkersima u finalu NBA 1991. godine protiv Čikago Bulsa i imao prosečnih 12,9 poena, 7,7 skokova i 2,4 asistencije po utakmici u ukupno 63 odigrane NBA plejof utakmice. Izabran za prvi tim novajlija na Ol-star utakmici 1990. nakon prosečnih 8,5 poena i 6,2 skokova po utakmici postignutih u Lejkersima.

Pridružio se Karimu Abdul Džabaru i Hakimu Olajdžuonu u Dvorani velikana NBA lige kao jedan od trojice igrača koji su jedini u NBA istoriji postigli više od 13000 pogodaka, 9000 skokova, 3000 asistencija i 1500 blokada.

Iako aktivan igrač, Divac je bio na položaju predsednika Partizana u periodu od 2000. do 2004. Nakon završetka igračke karijere postao je skaut Los Anđeles Lejkersa i sportski direktor košarkaške sekcije Real Madrida. Godine 2008. ULEB ga je svrstao među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi.

Septembra 2007. godine, Divac se oprašta od aktivnog igranja košarke i posvećuje se intenzivnim humanitarnim aktivnostima Humanitarne organizacije Divac (HOD) i Dečje fondacije Divac (DCF). Od 2009. je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.

http://sport.blic.rs/partizan/legende/10/Vlade-Divac

alchemist
July 23rd, 2012, 01:13
Ivan Miljković

13. 09. 1979.
Klub: OK Partizan
Karijera: U Partizanu od 1997. do 2000. godine
Najveći uspeh:

http://sport.blic.rs/data/images/2010-03-16/21752_miljkov01-beta-star-sport_f.jpg?ver=1295311618

Ako Partizan treba da se ponosi nekim odbojkašem, to je definitivno Ivan Miljković. Rođen je 13. septembra 1979. u Nišu i jedan je od najpopularnijih odbojkaša sveta. Reprezentativac Srbije profesionalnu karijeru započeo je u Partizanu 1997. godine.

Najpoznatiji korektor današnjice ili “Ivan Grozni”, ili “Terminator” igrao je dve sezone u klubu iz Humske i definitivno je jasno da je on, bar do sada, najbolji igrač u istoriji crno-belih.

Miljković igra na poziciji korektora i visok je 206 centimetara.

U Italiji je doživeo afirmaciju, doprineo je uspesima Lubea i Rome, Olimpijakosa u Grčkoj, sa kojim je potpisao najskuplji ugovor u istoriji ovog sporta - pola miliona evra. Bio je deo zlatnog tima na Olimpijskom igrama u Sidneju i Evropskom šampionat 2001. u Ostravi, kada je proglašen za najboljeg ponetera i MVP turnira.

Na završnom turniru Svetske lige u Beogradu 2005, dobio je priznanje za najkorisnijeg igrača i osvojio ček od 40.000 dolara, kada je proglašen i za najboljeg servera i dobio još 17.500 dolara.

Na EP 2001, 2005. i 2007, proglašen je za najboljeg poentera šampionata, kao i na završnom turniru Svetske lige 2008. godine. U njegovom vlasništvu su i svetska bronza, kao i tri evropske.

http://sport.blic.rs/partizan/legende/11/Ivan-Miljkovic

alchemist
July 23rd, 2012, 01:16
Igor Milanović

18. 12. 1965.
Klub: VK Partizan
Karijera: U Partizanu 1975-1989 i 1995-1996
Najveći uspeh: Prvak Jugoslavije

http://sport.blic.rs/data/images/2011-01-18/108383_igormilanovic1_hs.jpg?ver=1295312958

"Milanović... Šimenc... Milanović... Milanović, Milanović, goooooooool" čulo se 22. avgusta 1986. u poslednjim trenucima finala Svetskog prvenstva za vaterpoliste u Madridu.

Glas čuvenog komentatora Milorada Đurkovića je ušao u još jednu legendu, a ta rečenica je postala jedna od onih čuvenih, tako sportskih, uz koje je cela nacija skakala i koje se godinama prepričavaju mlađim naraštajima.

One su rezervisane stvarno samo za najveće, a jedan od njih je i po mnogima najbolji vaterpolista u istoriji sporta Igor Milanović.

Prezime Milanović od 2006. godine odjekuje hodnicima Kuće slavnih, gravirano je na brojnim peharima, medaljama namenjenih svetskim (1986, 1991), olimpijskim (1984, 1988) i prvacima Evrope (1991), a na klupskom nivou je takođe osvajao sve što je mogao. Za "plave" je igrao 349 puta i postigao 540 golova.

Od neverovatne karijere ne bi verovatno bilo ništa da Igora majka nije odvela na Banjicu 1976. godine zbog povrede noge. Iako je voleo fudbal i košarku, i bio dobar u oba sporta, zaljubio se u bazen. Sa plivanja je brzo prešao na vaterpolo, a u vatru ga je sa 15 godina bacio legendarni trener Vlaho Orlić, koji mu je dodelio crno-belu kapicu sa "peticom".

Od tog dana, pa sve do danas kada je preko mesta u Upravnom odboru i fotelje sportskog direktora stigao do zvanja trenera Partizana, njegova karijera je uvek išla uzlaznom putanjom, a osim uspeha na sportskom planu čovek koji je na OI 1996. godine nosio zastavu SRJ važi i za jednog od velikih beogradskih džentlmena, što je zvanje koje takođe ne pripada svakom.

http://sport.blic.rs/partizan/legende/12/Igor-Milanovic

alchemist
July 23rd, 2012, 01:19
ALAL VERA: Džajić peti najbolji igrač u istoriji EP u fudbalu!

Bolji od Džaje jedino Zidan, Bekenbauer, Van Basten i Platini po izboru fudbalskog portala "Goal.com"
Telegraf sreda, 6. jun 2012.

http://25.media.tumblr.com/tumblr_lvlm6zp1uL1r6mwuno1_1280.jpg

Legendarni fudbaler beogradske Crvene zvezde Dragan Džajić našao se na listi 10 igrača koji su kroz istoriju najviše doprineli svojim reprezentacijama na prvenstvima Evrope, po izboru popularnog internet portala “Goal.com”.

Džajić je zauzeo 5. mesto, pošto se našao ispred Ćavija Ernandeza iz Španije, danskog golmana Petera Šmajhela, dvojice Italijana – Paola Maldinija i golmana Dina Zofa i Nemca Gintera Necera, a iza Zinedina Zidana iz Francuske, Franca Bekenbauera iz Nemačke, Marka van Bastena iz Holandije i Mišela Platinija iz Francuske.

Kako se navodi, “po mnogima najbolje levo krilo Evrope Dragan Džajić bio je najbolji igrač Evropskog prvenstva 1968. godine”.

Uz opis njegovih golova protiv Engleske u polufinalu i domaćina Italije u finalu, podseća se i na njegovu igru osam godina kasnije (1976), kada je Jugoslavija u Beogradu poražena od Nemačke posle produžetaka sa 2:4, iako je nakon 30 minuta polufinalnog duela vodila sa 2:0.

U tekstu se dodaje još da je Džajić svojim “bogatim talentom” zaslužio pobedničku medalju na Evropskom prvenstvu, koju nikada nije osvojio.

Dragan Džajić je za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 85 utakmica i postigao 23 gola, a ranije je u izboru portala “Gol” izabran u najbolji tim evropskih prvenstava svih vremena.

(Beta)

http://www.naslovi.net/2012-06-06/telegraf/alal-vera-dzajic-peti-najbolji-igrac-u-istoriji-ep-u-fudbalu/3529949

alchemist
July 24th, 2012, 03:08
1970 (November 18) Yugoslavia 2-West Germany 0 (Friendly)

8Je2VDE2XnI

alchemist
July 24th, 2012, 03:32
Zoran Prljinčević

http://img846.imageshack.us/img846/6158/83253012.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/forum/index.php/topic,14.2360.html

alchemist
July 25th, 2012, 01:22
1984 (August 6) Yugoslavia 5-West Germany 2 (Olympics)

CYrcsFXxnVc

alchemist
July 25th, 2012, 01:33
Niko neće na šampionat
Vladimir Stanković | 10. 04. 2010. - 00:02h

Potpredsednik FIFA Mor Fišer posetio je početkom februara 1930. Beograd gde je funkcionere Beogradskog podsaveza uveravao o potrebi učešća Jugoslavije na Prvom šampionatu sveta u Montevideu.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-09/28560_rep-ii-mor-fiser_hf.jpg?ver=1270824633

Mor Fišer, potpredsednik FIFA obilazio je zemlje i ubeđivao ih da učestvuju na Prvom svetskom prvenstvu u Montevideu

Uporedo sa internim fudbalskim problemima na relaciji Beograd-Zagreb, u fudbalskim krugovima uveliko se govorilo o predstojećem Prvom prvenstvu sveta u fudbalu. Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) donela je u maju 1929. na Kongresu u Barseloni definitivnu odluku da 1930. organizuje svoje takmičenje, sasvim nezavisno od Olimpijskih igara koje su do tada bile najveća smotra međunarodnog sporta. Predsednik FIFA Francuz Žil Rime vizionarski je video značaj šampionata sveta, ali se na startu suočio sa ogromnim problemima.

Dva su razloga prevagnula da Urugvaj dobije organizaciju šampionata. Prvo, bio je dvostruki olimpijski prvak iz Pariza 1924. i Amsterdama 1928. što se u ondašnje vreme izjednačavalo sa titulom svetskog prvaka i pod dva, Urugvaj je te 1930. slavio 100 godina nezavisnosti i želeo je da taj veliku jubilej obeleži organizacijom prvog šampionata sveta. Urugvajska vlada je dobro odrešila kesu i svim učesnicima obećala plaćane troškova puta i boravka, ali je, uprkos dobrim uslovima, Žil Rime imao ogromne poteškoće da sakupi dovoljan broj učesnika.

Najveći problem pravile su mu evropske fudbalski najrazvijenije zemlje, uključujući i njegovu rodnu Francusku. U Engleskoj, Italiji, Čehoslovačkoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj i Austriji, zemljama koje su tada bile najjače u Evropi, uveliko je na snazi bio profesionalizam. Nacionalni šampionati igrali su se preko leta i niko nije bio spreman da žrtvuje državno prvenstvo zarad avanture u Urugvaju. Rime je agitovao na sve strane, ali osim neobavezujućih načelnih obećanja nije uspevao da dobije nikakve garancije za učešće najboljih Evropljana.

U jednoj od agitatorskih misija, u Beogradu se početkom februara 1930, kao specijalni izaslanik Žila Rimea, našao Mor Fišer, potpredsednik FIFA i predsednik Fudbalskog saveza Mađarske. Zanimljivo je da je posetio samo Beograd, iako je sedište JNS još uvek bilo u Zagrebu. U Beogradu mu je glavni domaćin bio Doktor Mihailo Andrejević, sekretar BSK-a u kome je pre Prvog svetskog rata i sam igrao. Doktor Andrejević je već tada pokazivao velike organizacione sposobnosti. Bio je poliglota, komunikativan, kao stvoren za šefa fudbalske diplomatije. Na sastanku sa beogradskim fudbalskim radnicima gost iz Mađarske izneo je niz argumenata za učešće Jugoslavije: afirmacija zemlje, veliki propagandni značaj, veza za iseljeništvom, odlični ekonomski uslovi, šansa da fudbalski svet upozna jugoslovenske asove... Preneo je i spremnost FIFA da svoj procenat zarade smanji sa 10 na 5% kako bi još 5% išlo učesnicima.

Mor Fišer bio je ljubazno primljen, ali nikakav definitivni odgovor nije mogao da dobije jer u tom času odluka nije bila u rukama (samo) beogradskih funkcionera, ali crv radoznalosti bio je pušten. Dr Andrejević je od prvog trenutka bio za ideju da se ide u Montevideo, podržavao ga je arhitekta Boško Simonović koji se u BSK-u bavio otkrivanjem mladih talenata. Poneko je bio rezervisan, ali ideja je, generalno gledano, u Beogradu bila dobro primljena. Na rastanku, Mor Fišer otkrio je doktoru Andrejeviću da FIFA planira egzibicionu utakmicu posle Svetskog prvenstva između ekipa Evrope i Južne Amerike. Tom prilikom najavio mu je da je bek Jugoslavije i državnog tima Milutin Ivković Milutinac kandidat za evropsku reprezentaciju.

Prilikom puta jugoslovenske reprezentacije na meč u Atini 26. januara, na proputovanju kroz Beograd u oba pravca, sekretar JNS dr Josip Riboli sastao se sa rukovodećim ljudima Beogradskog loptačkog saveza (BLP). Iako su susreti bili neformalni, dali su rezultat i već 3. februara iz Zagreba je stiglo sledeće obaveštenje u kom se izražava želja da se normalizuje stanje u nogometnom sportu, to jest „da se uspostave raspuštene uprave beogradskog, sarajevskog i subotičkog podsaveza u onakvom sastavu kakve su postojale prije raspuštanja“.

Za 16. februar u Beogradu bila je zakazana Konferencija svih podsaveza, a istovremeno je objavljeno da će se Skupština JNS, prekinuta u novembru 1929, održati 16. marta 1930. u Zagrebu. Objavljen je i dnevni red u kome nije bilo ni reči o eventualnom preseljenju sedišta u Beograd.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/184405/Niko-nece-na-sampionat

alchemist
July 28th, 2012, 01:59
Четири гола Ренџерсу за мајсторицу на "неутралном" Хајберију (ВИДЕО)

Категорија: Времеплов
Објављено понедељак, 09 септембар 2013 13:39
Аутор redstarbelgrade.info

http://redstarbelgrade.info/images/1RSB-INFO/Fudbal/Istorija/Istorijat.duela/Rendzers/Crvena-zvezda-rendzers-kup-sampiona-1964-marakana-igraci.jpg

На данашњи дан пре тачно 49 година, Црвена звезда и Глазгов ренџерс одиграли су реванш меч другог кола Купа европских шампиона. То је био други дуел од укупно седам дуела између ова два славна клуба, а занимљиво је да су сви званични мечеви забележени у најелитнијем европском такмичењу.

Шкоти су у Београд дошли са предношћу од два гола, јер су у првој утакмици, одиграној седам дана раније, славили са 3-1. Црвено-бели су за помало убедљив пораз имали оправдање у томе да су оба голмана, Кривокућа и Стојановић, били повређени, па је на гол морао да стане тада млади Ратомир Дујковић. Поред тога, тренер Топлак није могао да рачуна ни на Драгослава Шекуларца, па пораз у Глазгову ипак није био изненађење.

Реванш је био одигран седам дана касније на препуној Маракани, отвореној тек годину дана раније. Београдска публика имала је прилику да види праву рапсодију у црвено-белом и чак четири гола у мрежи гостију. На голу је поново био Дујковић, а Иван Топлак, који је пре меча указао на то да ће успех зависити од крилних играча Џајића и Чебинца, извршио је само једну измену у односу на први меч на Ајброкс парку: Селимира Милошевића је заменио Зоран Прљинчевић, што ће се испоставити као веома битна ротација, јер је Прљинчевић у Београду постигао два гола.

Звезда је повела управо његовим голом у 33. минуту, изједначио је Грег седам минута касније, па је после првог полувремена мета била на истом одстојању - Звезди су и даље била потребна најмање два гола. У наставку их је постигла три! Бора Костић је у 65. минуту донео предност, само три минута касније је Прљинчевић другим голом потпуно анулирао предност гостију из првог меча, а Војислав Мелић је у 76. минуту донео резултат који је Звезду водио у наредну рунду. Ипак, на сцену тада ступа судија Де Марки који, чак и према оценама британске штампе, Ренџерсу поклања корнер из кога је Мекинон поравнао резултат. Укупан резултат био је 5:5, победника је требало да одлучи мајсторица, а изјаве Шкота и натписи у британској штампи - Де упућивали су на то да Ренџерс после свега оваквим исходом треба да буде задовољан.

http://redstarbelgrade.info/istorija/vremeplov/4837-cetiri-gola-rendzersu-za-majstoricu-na-neutralnom-hajberiju.html

Red Star Belgrade 4 v Glasgow Rangers 2 [9 September 1964]

Champions Cup

RW3gz7ceR4U

-----------------------------------

Red Star Belgrade 1 v Hertha Berlin 0 [11 April 1979]

UEFA Cup

tKv084_LDDE

alchemist
July 28th, 2012, 02:04
Otkazi za Žil Rimea
Vladimir Stanković | 11. 04. 2010. - 00:02h

Početkom februara 1930. Fudbalski savez Austrije zvanično je objavio da neće slati svoju reprezentaciju u Montevideo na Prvo svetsko prvenstvo. Predsednik Saveza Eberstaler i selektor, čuveni Hugo Majls, bili su protiv jer su smatrali da dug put i odsustvo iz klubova ugrožavaju egzistenciju igrača a kao dodatni argument navedena je „opasnost od bolesti tokom dugog puta brodom“.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-10/28792_aleksandartirnanic_hf.jpg?ver=1270923330

Aleksandar Tirnanić

U Beogradu su bile u toku pripreme za Konferenciju svih sedam fudbalskih podsaveza, zakazanu za 16. februar. Iako nije bilo na dnevnom redu, pitanje preseljenja sedišta Saveza dominiralo je radom Konferencije. Gotovo svi predstavnici podsaveza, osim Zagrebačkog, bili su za preseljenje.

Potpredsednik Zagrebačkog podsaveza Seter i sekretar Brčić predložili su reorganizaciju kompletnog rukovođenja Savezom po kojoj bi sedište „vrhovnog“ saveza bilo u Zagrebu dok bi u Beogradu, Splitu i Sarajevu bila sedišta „oblasnih saveza“. Predložili su takođe da se utakmice reprezentacije naizmenično igraju u Beogradu i Zagrebu, a tražili su da se na Skupštini JNS o važnim odlukama glasa tajno. Predsednik Beogradskog podsaveza Dr. Sveta Živković informisao je o nedavnoj poseti Mora Fišera Beogradu i načelnom stavu beogradskih funkcionera da u Montevideo treba ići ako se potvrde dobri uslovi koje je Fišer obećao.

Rad Konferencije prekinut je oko u 13,00 da bi delegati otišli na ručak, a potom i na utakmicu gradskih reprezentacija Beograda i Zagreba koja je igrana na novom stadionu BSK-a na Topčiderskom brdu. Pred 6.000 gledalaca Beograd je pobedio sa 4-0 (3-0) golovima Vujadinovića, Sotirovića, Moše Marjanovića i u drugom poluvremenu ponovo Vujadinovića na centaršut Tirnanića.

Ekipe su igrale u ovim sastavima:

Beograd: Jakšić–Ivković, Mihajlović–Arsenijević, Lončarević, Đokić–Tirnanić, B. Marjanović, Sotirović, Vujadinović, Najdanović.

Zagreb: Demić–Pavičić, Koh–Brozović, Agić, Kunst–Kralj, Hitrec, Lajper, Šimšir (Velf), Žarković.

U međuvremenu, Žil Rime je dobio još nekoliko udaraca: učešće na Prvom svetskom prvenstvu otkazali su njegova Francuska, zatim Španija, Belgija i Švedska. Italija, Mađarska, Čehoslovačka i Holandija bile su još u dilemi. Osim Žila Rimea, razočarani i ljuti bili su domaćini Urugvajci, posebno na Holanđane kojima su na Olimpijadi u Amsterdamu 1928. svojom atraktivnom igrom punili stadion i omogućili veliku zaradu. Vesti koje su stizale iz Evrope nisu išle u prilog struji koja se u Beogradu zalagala za put u Montevideo, ali tih dana postajale su preče teme...

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/184556/Otkazi-za-Zil-Rimea

alchemist
July 28th, 2012, 02:16
Kratka istorija Crvene zvezde u Ligi Evrope
Objavio Vladimir 18. jul 2012. u Blogovi, Vesti, Vladimir

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/Liga-Evrope.jpg

UEFA Liga Evrope

FK Crvena zvezda utakmicom u beloruskom Vitebsku protiv ekipe Naftana započeće svoje 28 učešće u Ligi Evrope. Interesantan je podatak da će to biti i 15 uzastopno učešće našeg kluba u ovom takmičenju. Počevši od sezone 1998/99, crveno-beli niti jednom nisu izostali iz drugog po kvalitetu evropskog klupskog takmičenja, ali na žalost, u tom periodu ne mogu se pohvaliti nekim značajnijim rezultatima.

Počevši od svog premijernog nastupa u sezoni 1961/62, Crvena zvezda je u Ligi Evrope (Kup sajamskih gradova, Kup UEFA, Liga kupa UEFA) do sada odigrala 131 meč. Na 59 mečeva naši fudbaleri su izašli kao pobednici, 25 je završeno remijem, a 47 puta protivnik je bio bolji. Ukupni gol koeficijent je na strani crveno-belih 217:176.

Već u svom prvom učešću (sezona 1961/62) Crvena zvezda je ostvarila zapaženi rezultat. Preko švajcarskog Bazela (1:1; 4:1). škotskog Hibernijana (4:0; 1:0) i španskog Espanjola (1:2; 5:0), crveno-beli su stigli do polufinalnog dvomeča sa ekipom Barselone. Prvi susret odigran je u Beogradu 18. aprila 1962. godine, a gosti su slavili rezultatom 2:0. Vać tada je bilo jasno da naši fudbaleri neće imati prilike da stignu do velikog finala. Revanš susret u prestonici Katalonije bio je samo formalnost, a Barselona je ubedljivo slavila rezultaom 4:1. Jedini pogodak za našu ekipu postigao je Bora Kostić.

Naredne sezone, Crvena zvezda se revanširala Kataloncima za neuspeh u polufinalu. Nakon eliminacije Rapida iz Beča u 1. kolu, crveno-beli su nakon tri susreta eliminisali Barselonu u 2. kolu. Prvi susret je ponovo igran u Beogradu 2. decembra, a naši fudbaleri su golovima Samardžića, Ognjanovića i Skoblara slavili rezultaom 3:2. Devetnaestog decembra je Barselona slavila kod kuće rezultatom 1:0, a pošto u tom periodu nije važilo pravilo „gola u gostima“, bila je zakazana majstorica. Odlučujući susret odigran je u Nici 2. januara 1963. godine, a crveno-beli su golom Dušana Maravića obezbedili duel sa Romom u četvrtfinalu. Na žalost Rimljani su bili nepremostiva prepreka. Nakon rimskih 0:3, naši fudbaleri su u Beogradu 20. marta 1963. godine stigli samo do pirove pobede 2:0 (Malešev, Anđelković).

Narednih pet učešća nisu doneli značajnije rezultate. U sezonama 1965/66, 1966/67, 1972/73, 1975/76 i 1976/77 Crvena zvezda je u najboljem slučaju takmičenje završavala u osmini finala.

A ond aje došla sezona 1978/79. Niko nije očekivao da će Zvezda kišovite jeseni 1978. godine, nakon ubedljivog poraza u Berlinu (2:5) uopšte da

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/Borusija-web.jpg

FK Crvena zvezda u finalu Kupa UEFA 1978/79

prebrodi prvu prepreku, a kamo li da stigne i do samog finala. Bila je to nezaboravna generacija naših fudbalera, predvođena trenerom Brankom Stankovićem koja je prikazala izuzetnu snagu i kvalitet. Dinamo je u Berlinu slavio sa 5:2, a kada je već nakon 12. minuta igre u revanšu poveo, činilo se da je na pragu još jedna neuspešna Evro odiseja. Prednost Berlinaca važila je sve do 60. minuta, a onda su Zvezdini fudbaleri napravili čudo. Za svega pola sata postigli su neophodna četiri pogotka i plasirali se u naredno kolo. Golove za naš klub u tom nezaboravnom susretu postigli su Borovnica 2, Savić, a Lauk je postigao auto-gol.

Protivnik u narednoj rundi bio je španski Sporting. Golom Blagojevića u finišu meča u Hihonu, Zvezda je slavila sa 1:0, a prolaz u narednu rundu overio je kapiten Petrović u 82. minutu beogradskog revanša izjednačivši na 1:1. Naredna prepreka bio je slavni londonski Arsenal. Golom Blagojevića Zvezda je prvi duel u Beogradu rešila u svoju korist rezultatom 1:0, a 6. decembra usledio je revanš na „Hajberiju“. Dvadesetak minuta pre kraja revanš susreta, „Tobdžije“ su anulirale Zvezdinu prednost iz prvog meča. I kada su svi očekivali produžetke, Dule Savić je u 87. minutu ispratio akciju celokupnog navalnog reda crveno-belih i volejem poslao loptu pod prečku golmana Dženingsa. Gol za izjednačenje, gol za četvrtfinale.

Četvrtfinalni žreb, „naložio“ je crveno-belima da ponovo krenu put Engleske. Protivnik je bila ekipa Vest Bromvič Albiona. Sedmog marta odigran je prvi susret u Beogradu, a naši momci su preko Duleta Savića u finišu susreta obezbedili prednost od 1:0. Četrnaest dana kasnije odigran je revanš u Birmingemu. Bio je to kao preslikan meč iz Londona u prethodnoj rundi. Domaćin je golom Ridžisa dugo vodio, ali je tri minuta pre kraja, Miloš Šsetić pobegao odbrani VBA i lob udarcem obezbedio prolaz u polufinale.

Da ova sezona ima mnogo simbolike pokazao je i polufinalni žreb. Crvena zvezda je, kao i na startu takmičenja, ponovo morala u Berlin. Ovoga puta, protivnik je Herta. Prvi meč, kao po pravilu, u Beogradu rešio je Dule Savić na samom početku. Revanš u Berlinu 25. aprila doneo je veoma loš, blatnjav teren, a i loš rezultatski početak. Već nakon 18. minuta igre Herta je vodila sa 2:0. Međutim, ponovo se pokazalo da Zvezda „lomi“ protivnike u samom finišu. Miloš Šestić se u 74. minutu najbolje snašao u jednoj gužvi u šesnaestercu Berlinaca i doneo Zvezdi pogodak, pogodak koji je značio i prvo veliko evropsko finale.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/2d0x3x0.jpg

Novinska izdanja na dan finala Kupa UEFA

U finalnom dvomeču Crvena zvezda je i treći put tokom sezone 1978/79 odmerila snnage sa nemačkim predstavnikom. Ovoga puta bila je to Borusija iz Menhengladbaha. Prvi susret u Beogradu 9. maja okončan je bez pobednika 1:1. U 20. minutu Miloš Šestić je doneo prednost našem timu, da bi pola sata pre kraja susreta, Jurišić glavom postigao auto-gol. Revanš susret koji je odigran u Dizeldorfu 23. maja ostao je svim Zvezdašima u ružnoj uspomeni zahvaljujući italijanskom sudiji Albertu Mikelotiju. On je već u 15. minutu nakon duela Jurišića i Simonsena poklonio Nemcima jedanaesterac, koji je Danac pretvorio u pogodak. Finiš susreta je doneo veliku ofanzivu Zvezdinih fudbalera, ali lopta jednostavno nije htela u mrežu. Na kraju poraz 0:1 i trofej nije stigao u vitrine kluba koji je to apsolutno zaslužio. Finalni susret u Dizeldorfu Crvena zvezda je odigrala u sledećem sastavu. Stojanović, Jovanović, Jovin, Muslin (Krmpotić), Miletović, Jurišić, Petrović, Blagojević, Savić, Šestić (Milovanović) i Milosavljević.

Do raspada Jugoslavije i uvođenja sankcija, Crvena zvezda je u takmičenju učestvovala još tri puta (1983/84, 1987/88 i 1989/90), ali bez većih uspeha. Ipak, treba napomenuti da je ta poslednja sezona 1989/90, u kojoj je naš klub nakon Galatasaraja i Žalgirisa, eliminisan od nemačkog Kelna (2:0; 0:3), bila ključna u sagledavanju činjenica koje još nedostaju našem klubu da konačno stigne i do evropskog trofeja.

Nakon delimičnog ukidanja sportskih sankcija, Crvena zvezda je u sezoni 1995/96 ponovo bila na mapi Evrope. Međutim, višegodišnje odsustvo učinilo je svoje. Već u kvalifikacionoj rundi švajcarski Ksamaks je eliminisao nekadašnjeg prvaka Evrope (0:1; 0:0).

Od sezone 1998/99, pa do predstojećeg duela u Belorusiji, Crvena zvezda je redovan učesnik Lige Evrope. Za celokupan taj period, jedino treba izdvojiti dve sezone kada su naši fudbaleri uspevali da stignu do ligaškog dela takmičenja. U sezoni 2005/06 Crvena zvezda je nakon duela sa

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/379807_MEDIUMSQUARE.jpg

Tuga posle neuspeha u Strazburu

hrvatskim Interom iz Zaprešića (3:1; 4:0) i portugalskom Bragom (0:0; 1:1) stigla do ligaškog dela. Nakon lošeg starta u grupi i poraza od Bazela 1:2 i Tromsa 1:3, crveno-beli su deklasirali na Marakani Romu 3:1 i za prolaz u narednu eliminacionu rundu bila joj je potrebna pobeda u Francuskoj protiv Strazbura. Sve je te večeri bilo na strani Crvene zvezde. Naši momci su predvođeni Valterom Zengom vodili sa 2:0 do samog finiša, ali je usledio neverovatan splet događaja i primljen pogodak u zaustavnom vremenu, pa je rezultat od 2:2 bio samo slaba uteha za ekipu koja je imala i veći evropski potencijal.

U sezoni 2007/08 Crvena zvezda je ponovo učestvovala u grupnoj fazi takmičenja, ali je učešće bilo više nego neuspešno. Eliminacijom poljskog Groclina (1:0; 1:0), naši fudbaleri su izborili dalje takmičenje u kome su pretrpeli sva četiri poraza. Bajer Minhen (2:3), Aris (0:3), Bolton (0:1) i Braga (0:2) bili su nepremostiva prepreka.

Prethodne 2011/12 sezone Crvena zvezda je nakon lake eliminacije letonskog Ventspilsa (2:1; 7:0), rutinski eliminisana od francuskog Rena (1:2; 0:4) čime je pokazala da je još uvek „zelena“ i za prosečne evropske klubove.

Šta će biti u novoj sezoni ostaje nam da sačekamo i vidimo. Možda neki odgovor dobijemo već u Belorusiji. Crveno-beli pohod na Evropu kreće sa istoka kontinenta.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/Crvena-Zvezda-Ren-01.jpg

Proslogodisnji duel sa Renom

U ovom evropskom takmičenju Crvena zvezda je najubedljiviji trijumf ostvarila dva puta. U sezoni 1998/99 savladan je gruzijski Kolheti 1913 rezultatom 7:0, a isti rezultat ponovljen je u prethodnoj sezoni kada je savladana letonska ekipa Ventspilsa. Kada je reč o najubedljivijim porazima, to je rezultat od 0:4 koji se čak pet puta ponovio u Zvezdinoj istoriji. Tim rezultatom crveno-bele su savladali Fiorentina (1965/66). Hamburger (1975/76), Briž (1987/88), Zenit (2004/05) i Ren (2011/12).

http://www.mojacrvenazvezda.net/36442/2012/07/18/kratka-istorija-crvene-zvezde-u-ligi-evrope/

alchemist
July 28th, 2012, 02:29
Foto arhiva - Mladen Krstajić

http://1.bp.blogspot.com/-liIVMWr5-HU/TujyjX_cnII/AAAAAAAACj8/AbnnllKBg_U/s1600/00029528.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-e2YL-qoBYSQ/TujwvVzx_yI/AAAAAAAACjE/eD-KPnB08zY/s1600/krstajic+1997.JPG

http://1.bp.blogspot.com/-eYAzqY62rds/Tujw3DiZ58I/AAAAAAAACjM/ETXJBiwqRMk/s1600/Krstajic+vs+lazio.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-18MuSxuKObI/TujyfEO7pQI/AAAAAAAACj0/QSkH9VynLLU/s1600/147003_mladen-krstajic_f.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-Tp4EDSO6yP4/TujxGUl6msI/AAAAAAAACjU/cEUJ-iKEX5U/s1600/515_5.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-sat8wL2MsdE/TujxSz7lLVI/AAAAAAAACjc/ceYpRFWuams/s1600/16166.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-Uw4L9glE8QM/Tujx0oAlyYI/AAAAAAAACjk/YjfkFU-YfVA/s1600/871_4.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-0zINn3uuRjE/TujypfZ-TII/AAAAAAAACkE/i_26PaCCY6M/s1600/krstajic%252C+2.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-rcosFdvRLaA/TujytilVwgI/AAAAAAAACkM/3QggSCAXZMU/s1600/mladen-krstajic.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/12/foto-arhiva-mladen-krstajic.html

alchemist
July 29th, 2012, 02:00
Seleš: Često dolazim u Srbiju
N. Ma. | 10. jun 2012. 14:42 > 20:44 | Komentara: 7

Bila sam ove godine nekoliko puta u Novom Sadu. Svim srcem uz srpske tenisere – kaže legendarna jugoslovenska teniserka da često dolazi u rodni grad

http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//06/1006/sp-seles_310x186.jpg

Monika Seleš

SA 16 godina postala je najmlađa šampionka Rolan Garosa. Svet ju je slavio, Srbija obožavala. Posle pune 22 godine Monika Seleš ponovo je izašla na centralni teren nadomak Bulonjske šume, na šljaku stadiona "Filip Šatrije", i emocije su se vratile u deliću sekunde. Međutim, iako je podigla pehar "Suzan Lenglen" koji je uručila novoj prvakinji Otvorenog prvenstva Francuske, Mariji Šarapovoj, Mala Mo danas je znatno distancirana od belog sporta.

To je deo njene slavne prošlosti, kaže naša legendarna igračica, a sada je zanimaju neke druge stvari.

- Kada sam izašla na teren svakako da sam imala emocije. Ali, u odnosu na pre 20 godina znatno su drugačije. Ne mogu da kažem da nisam uživala, ali tenis više nije moj život. Ne igram ga, osim ponekad rekreativno. Sada me zanima pisanje knjiga, humanitarne aktivnosti i druge stvari - rekla je Selešova u Parizu.

Monika je dodala i da je srećna što je Šarapova ponovo broj jedan, i što je ženski tenis dobio novu-staru kraljicu, vrednu prestola.

- Imam veliki respekt prema njoj i srećna sam zbog Marije. Trenirala je dosta, mentalno je jaka, bila je koncentrisana tokom turnira i zasluženo je osvojila Garos. To što je uspela da se oporavi od povreda i vrati u vrh pokazuje da je prava šampionka - istakla je u razgovoru za TV Prva, a potom i za francuski list "L’Ekip" trostruka prvakinja Pariza.

Selešova, pored svih obaveza koje ima u privatnom životu (ambasador je Laureusa i bori se za dobrobit siromašnih širom sveta i popularizaciju sporta, između ostalog), ne zaboravlja svoj rodni grad i otadžbinu.

- Bila sam nekoliko puta u Novom Sadu i u Srbiji ove godine. Pratim i igre naših najboljih teniserki. Nadam se da će Jelena Janković i Ana Ivanović opet krenuti napred, jer to zaslužuju. Naime, treba biti realan i ne kritikovati ih, jer ne mogu svaki put da idu gore. Karijera vrhunskog sportiste je sastavljena od uspona i padova, to je krivudava linija. Pritom, obe imaju fantastičnu tehniku, i ako budu imale malo sreće u žrebovima, i ojačaju na mentalnom planu, nadam se da opet mogu da krenu napred.

Monika je svim srcem u Parizu bila i uz Novaka Đokovića.

- Nadam se da će Nole da pobedi i da uzme svoj prvi Rolan Garos. Neće mu biti nimalo lako. Ovaj turnir je fizički težak, i zahteva ogroman napor, ali Đoković je u odličnoj formi i fizički i mentalno. Pokazao je punu snagu i kvalitet protiv Federera - rekla je pred finalni okršaj Selešova za našu televiziju.

Monika je medijima u Parizu pričala i o svojoj borbi sa ishranom posle svega što joj se dešavalo devedesetih godina. Govorila je i o detaljima iz svoje autobiografije, priznavši da joj je falilo ravnoteže u životu.

- Imala sam sjajnu karijeru, ali mi je nedostajalo balansa. Odricala sam se mnogih stvari, i to još od ranog detinjstva. Nije mi žao, to je moj izbor. Danas sreću pronalazim u malim stvarima, kao što je rad sa decom, životinjama, putovanjima. Pišem i novu knjigu. Dopašće vam se, videćete - zaključuje Selešova.

http://www.novosti.rs/vesti/sport.296.html:383541-Seles-Cesto-dolazim-u-Srbiju

alchemist
July 29th, 2012, 02:06
Fudbalski savez najzad u Beogradu
Vladimir Stanković | 12. 04. 2010. - 00:02h | Komentara: 0

Mahinacija sa navodnim novim klubovima u Zagrebačkom podsavezu nije prošla. U delegaciji Beogradskog loptačkog podsaveza za Skupštinu JNS u Zagrebu, 16. marta 1930, bilo je 119 predstavnika klubova. Na put su pošli 15. marta vozom u 8.10, zajedno sa fudbalerima. U neformalnom susretu rukovodstava dva najjača podsaveza niko nije odstupio ni za milimetar, tako da je ostalo da se sve reši na Skupštini čiji je početak bio zakazan za 9 časova.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-11/28917_milos-bikovictirke_hf.jpg?ver=1270999798

Glumac Miloš Biković u ulozi Aleksandra Tirnanića

Dr Ante Pandaković, predsednik JNS i savezni selektor, otvorio je sednicu Skupštine, a onda pročitao dopis potpisan od strane upravnika zagrebačke policije dr Bedekovića u kome je stajalo da je policijska uprava Zagreba izdala uredbu da se Skupština mora smatrati nastavkom prekinute prethodne godine i da shodno tome pravo glasa imaju samo klubovi koji su to pravo imali i 24. novembra 1929, čime je put ka preseljenju sedišta JNS bio otvoren.

Odmah posle čitanja pisma, dr Pandaković je podneo ostavku, a predstavnik policije Matić pozvao je prisutne delegate da izaberu novog predsedavajućeg. Izbor je pao na g. Đorđevića iz Subotičkog podsaveza. Dok je trajao izbor, velika većina delegata iz Hrvatske napustila je salu. Pošto je g. Đorđević izabran, usvojen je predlog da se pošalju pozdravni telegrami kralju Aleksandru, predsedniku Vlade generalu Petru Živkoviću i predsedniku Savske banovine dr Šiloviću. Verifikacioni odbor konstatovao je da Skupštini prisustvuje 231 delegat: (Beogradski podsavez 119, Subotički 31, Zagrebački 8, Ljubljanski 25, Sarajevski 15, Osječki 4, Splitski 5, Skopski 24).

Prva tačka dnevnog reda bila je promena prvog člana „Saveznih pravila“ u kome je stajalo da je sedište Saveza u Zagrebu. Prema novoj verziji, pisalo je da je naziv organizacije „Jugoslavenski nogometni savez, sedište mu je u Beogradu“. Za ovu odluku glasalo je 213 delegata, 12 ih je bilo protiv, dok su ostali bili uzdržani. Tako je, 11 godina posle osnivanja, sedište JNS premešteno u Beograd. Donošenje odluke dočekano je burnim aplauzom.

Takođe, sedište Udruženja sudija premešteno je iz Zagreba u Beograd. Povodom „nenormalnog porasta broja klubova na teritoriji ZNP-a“, na predlog sekretara BLP-a Bore Jovanovića, inače novinara „Politike“, odlučeno je da se ispita:
kako je došlo do osnivanja 155 novih klubova u ZNP-u;

da li su ti klubovi pravilno primljeni; zašto JNS i ZNP nisu pravovremeno objavili popis tih klubova; da se krivci u smislu pravila kazne. U cilju utvrđivanja istine formiran je tročlani Anketni odbor.

Iako je najveći broj zainteresovanih tek u ponedeljak, 17. marta, iz detaljnih novinskih izveštaja saznao za istorijsku odluku donetu u Zagrebu, u beogradskim fudbalskim krugovima za veliku pobedu „srpske fudbalske diplomatije“ znalo se već u nedelju po podne, odmah po završetku Skupštine. Za vreme utakmice „Jugoslavija“ - „Primorje“ preko megafona je objavljeno da se Savez seli u Beograd, što je izazvalo buru oduševljenja. Najvatreniji navijači dočekali su u ponedeljak ujutro voz iz Zagreba kojim su se posle uspešne misije vratili delegati klubova i funkcioneri BLP-a.

Film i serija

U Beogradu se već nekoliko meseci snimaju film i TV serija „Montevideo, bog te video!”, čiji scenario se zasniva na istoimenoj knjizi Vladimira Stankovića, a rediteljske palice se prihvatio naš poznati glumac Dragan Bjelogrlić.

U ovom zanimljivom projektu angažovani su neki od naših najpoznatijih glumaca kao što su Bata Živojinović, Vojin Ćetković, Mima Karadžić, Branimir Brstina, Sergej Trifunović, Aleksandra Srećković, Srđan Todorović, ali i glumci mlađe generacije Viktor Savić, Miloš Biković, Petar Strugar…

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/184611/Fudbalski-savez-najzad-u-Beogradu

alchemist
July 29th, 2012, 02:12
http://img204.imageshack.us/img204/6484/tzriztra.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/forum/index.php/topic,14.2360.html

alchemist
July 29th, 2012, 02:31
Obradovic leaves Panathinaikos after 13 years

http://www.euroleague.net/rs/39388/2e901457-cc65-4a5f-8d15-da9440dc8a03/c52/filename/zeljko-obradovic-leaves-panathinaikos.jpg

Zeljko Obradovic leaves Panathinaikos

The end of the most successful combination of club and head coach in European basketball history came Tuesday when Zeljko Obradovic announced that he will leave Panathinaikos Athens after 13 seasons. Obradovic arrived to the Panathinaikos bench in 1999 and went on to win five Euroleague titles with the Greens, starting in his very first season. The continental trophies they won together are more than any other European club has won since 1978 and two more than any other club has won in the Final Four era, which started in 1988. His five Euroleague titles with Panathinaikos alone would have made Obradovic, 52, the winningest head coach in European history, and he won three more with as many different teams before joining the Greens.

“When I came in June 1999 to Athens to join Panathinaikos, I could not have imagined that this would be my team, my family, my home for 13 years," Obradovic said in an open letter to Panathinaikos fans, reprinted in full below. "In these 13 years, we had many beautiful moments, many celebrations, but also difficulties. We were always together as a great and true family."

No sooner did Obradovic arrive in Athens than he delivered the 2000 Euroleague title at the end of his first season with the club. Panathinaikos downed Maccabi Tel Aviv 73-67 in the final and used that momentum to add their first Greek League title together, too. In 2001, Obradovic took the Greens to the SuproLeague title game, but Maccabi stood in their way. Once Panathinaikos returned to the Euroleague, Obradovic led Panathinaikos to a come-from-behind 83-89 victory in the 2002 Final Four against host Kinder Bologna. It was the only Final Four title-game victory ever won on the floor of the other finalist. Obradovic and Panathinaikos returned to the Final Four in 2005, but missed the final in a loss to defending champion Maccabi. When Athens was chosen as the host city for the 2007 Final Four, the Greens came back in style to take the trophy again in one of the greatest finals in basketball history, a thrilling 2-point win over defending champion CSKA Moscow. The Greens went on to complete their first triple crown - Euroleague, Greek League and Greek Cup titles - later that season.

http://www.euroleague.net/rs/39389/2e901457-cc65-4a5f-8d15-da9440dc8a03/7ee/filename/zeljko-obradovic-leaves-panathinaikos.jpg

Zeljko Obradovic leaves Panathinaikos

Two years later, in 2009, Panathinaikos took its title-game rematch with CSKA at the Final Four in Berlin by holding off a wild rally to win 73-71. To reach the 2011 Final Four, Obradovic and the Greens had to knock off defending champion and would-be host Regal FC Barcelona in the playoffs before handling Montepaschi Siena and Maccabi in the Final Four. It was their fifth and last Euroleague title together, as this year their bid for a repeat ended in the semifinals with a 2-point loss to CSKA.

Outside the Euroleague, Obradovic led Panathinaikos to 11 Greek League titles, including 10 in a row until this season, and seven Greek Cup trophies. Overall, they won 23 national titles in 13 years.

Letter from Zeljko Obradovic to Panathinaikos Athens fans:

Dear Friends,

When I came in June 1999 to Athens to join Panathinaikos, I could not have imagined that this would be my team, my family, my home for 13 years. In these 13 years, we had many beautiful moments, many celebrations, but also difficulties. We were always together as a great and true family. From the principles I learned from my family, I always remember that the most important thing is to respect people, especially if you want to be respected. This is something I would like to stress at this time.

I have great respect for the Giannakopoulos family, which made it possible with all its power, to be together all these years. I would like to thank and salute respectfully, the people working at Panathinaikos, all the members of the coaching staff with whom I had a great partnership over the years. Also a big thank you to all Panathinaikos fans, who were always, always, always with us, because without their help we never would have succeeded. And of course a big thank you to all the players with whom I worked these 13 years. Together, the Giannakopoulos family, the Panathinaikos employees, the coaching staff, players and fans managed to make Panathinaikos a great club that is respected throughout Europe.

Now I have had a very difficult decision to take, that the collaboration of all these years is over. I think that what happens in a family should stay in a family. Because, as the wise Greek people say, "Whatever happens in a family, should never go public." I feel at this time that my decision is the best for everyone.

Panathinaikos was my team and my home for 13 years and will always remain part of my heart. I would also like to thank all the representatives of the media for their cooperation. Last but not least, I would like to say a great thank you to my best man, my closest partner and friend Dimitris Itoudis, for our great and magnificent cooperation.

Zeljko Obradovic
Tuesday, June 12, 2012

http://www.euroleague.net/news/i/98136/180/obradovic-leaves-panathinaikos-after-13-years

jYyx-Out8KY

alchemist
July 30th, 2012, 02:17
Crvena Zvezda - Dinamo Zagreb 5:2 (1986.)

http://crniguja.blogspot.com
Fudbalsko prvenstvo Jugoslavije 1986/87
15. kolo
Crvena Zvezda - Dinamo Zagreb 5:2
30.11.1986. Marakana ~ 25.000
Beograd Srbija
0:1 Josip Bogdanović 3'
1:1 Dragan Stojković 5'
1:2 Mladen Munjaković 29'
2:2 Dragan Stojković 34'
3:2 Dragan Stojković 49'
4:2 Borislav Cvetković
5:2 Zoran Pavlović 71'

ohO5vuIF_v4

----------------------------------------

Red Star Belgrade 1 -v- Panathinaikos 0 [18 March 1992]

Champions League

VhmkqiGt4P0

alchemist
July 30th, 2012, 02:25
SGS

Milko Đurovski o 79. derbiju i navijačima

"SEĆANJA" SOS kanal, emitovano 29.07.2012.
Prva Milkova utakmica u dresu Partizana protiv C.zvezde

TXVb8aiFLdA

alchemist
July 30th, 2012, 03:01
Fudbalski klub Rad

http://www.soskanal.net/wp-content/uploads/2011/05/rad-29076.jpg

Istorija

http://fcrad.co.rs/fk.rad/images/stories/fkrad1958.jpg

Tim iz 1958- 1962, prvak I i II razreda Beogradskog podsaveza Stevanović, Djaković (kapiten), Živković, Andrejić, Banić, Slavković, Acević, Slavković, Rafailović, Šušnjar, Abramović

Fudbalski klub RAD osnovan je u prvoj polovini 1958. godine tako što je Gradjevinsko preduzeće RAD iz Beograda prihvatilo ideju svog Mašinskog pogona da preduzeće preuzme registraciju i mesto na tabeli u III razredu malog banjičkog kluba FK Razvitak. Tako moćno preduzeće kakvo je bilo GP RAD - Beograd moglo je da preuzme i neki klub znatno višeg ranga takmičenja - ali bio je to poduhvat grupe fudbalskih entuzijasta, na početku bez većih sportskih aspiracija. Tako je FK RAD startovao u najnižem rangu takmičenja, sa dva velika fudbalska rivaliteta: naselja Banjice i Jajinaca, i preduzeća GP RAD i Komgrap, koji je preuzeo klub iz Jajinaca, tako da se rivalitet u gradjevinarstvu preneo i na fudbal.Osnivač FK RAD je bio GRADJEVINSKO PREDUZEĆE "RAD" iz Beograda, Kosovska 31, a ovo gradjevinsko preduzeće bilo je glavni pokrovitelj Kluba u najlepšim i najtežim trenucima od osnivanja do skora. Fudbalski poklonici iz GP RAD koje možemo smatrati osnivačima Kluba bili su:

- Petar Djerasimović - prvi predsednik
- Radojica Tanasijević - generalni sekretar
- Željko Marjanović - finansijski rukovodilac
- Ljubomir Lazić - prvi potpredsednik

Osnivačima se mogu smatrati i svi oni koji su 1958. igrali za klub - ali za ovu priliku primereno je istaći ova četiri imena.FK RAD je imao generaciju izuzetnih mladih igrača školovanih u prvoligaškim timovima i onih iskusnijih igrača iz kolektiva: Lazar Slavković, Djurdje Živković, Vladimir Acević, Teodor Šušnjar, Milan Abramović, Brana Djaković, Aleksandar Banić, Živojin Rafailović, Aleksandar Andrejić, a malo kasnije i Sreten - Sele Antić, Milan Jovanović - Selja i drugi.Prvi trener je bio Nikola Marjanović, predratni reprezentativac.

Od opštine je dobijen teren u centru Banjice na kome je GP RAD napravio igralište. Postavljeno je i nekoliko redova betonskih tribina, za ekonomat se koristila pokretna kućica, a kasnije su izgradjene svlačionice i restoran. Organizacija Kluba i svi drugi uslovi bili su nepojmljimi za taj rang takmičenja. Kao razultat izvanredne ekipe i uprave sledeće četiri godine FK RAD svake godine prelazi u viši rang takmičenja. Na Banjici je uvek bilo 2 do 3 hiljade gledalaca. FK RAD je imao izuzetno efikasan napad sa kontrama i postizali su mnogo golova što je privlačilo publiku. Klub je vezao za sebe Banjicu i okolinu. Navijalo se žestoko i kod kuće i u gostima, ponekad su to bili kontakti bliske vrste slični onima koje danas imaju UNITED FORCE.

FK RAD je tako izuzetno brzo ušao u Beogradsku ligu jer je u to vreme bio superioran u beogradskom nižerazrednom fudbalu i to takmičarski, u organizaciji, u opremljenosti i primanjima. Svi igrači su bili zaposleni u nekom od pogona GP RAD i to kao fudbalske vedete i navodno kao referenti za rekreaciju, primali redovno lični dohodak a kao igrači i posebne premije koje nisu bile male.

http://fcrad.co.rs/fk.rad/images/stories/fkrad2.jpg

Tim iz 1964: Prvak II Beogradske lige Najpoznatiji igači: Djaković, Andrejić, Živković, Matović, Dutina, Vlaović, Čeh, Mrkela Šef stručnog štaba R. Antić i trener V. Djordjević

Polako ali sve čvršće Klub je postojao i značajan segment reklame i poslovne politike GP RAD, tako da je delio sudbinu firme u potpunosti, a za uzvrat pronosio ime Osnivača u medijima poznato kao "GRADJEVINARI", organizovao rekreaciju zaposlenih, medjupogonska takmičenja i bio prvak Srbije i Jugoslavije gradjevinara više puta.U periodu od 1965. do 1969. godine FK RAD sa promenljivim uspehom igra u Beogradskoj ligi jer je polako došlo do smene generacija. Klub i dalje mnogo znači Osnivašu i obrnuto. FK RAD u tom periodu vode Ljubomir Lazić i Radomir Antić, uspešniji treneri su bili Djordjević i Djurdjević, a vodeći igrači Ratomir Janković, Vlada Vlaović, Matović, Zoran Bulatović, Dutina, Čeh i drugi.

Kada je u Firmi sazrelo uverenje da treba ići u republički rang takmičenja, jer je takmičenje u Beogradskoj ligi prestalo da bude atraktivno, na čelo kluba dolazi Dragan Alavantić, kao predsednik, Sreten - Sele Antić, za šefa stručnog štaba i Djurdje Živković kao potpredsednik. Klub se redizajnira u potpunosti u svim segmentima. Menja se organizacija, stručni rad, način nagradjivanja, boje dresova, dovode kvalitetni igrači, forsira se rad omladinske škole, ide se na pripreme van Beograda, čak i u ČSSR, menja se intenzitet i sadržina treninga, uvode redovni karantini, kontrola igrača, nabavlja vrhunska oprema, organizuje ekonomat, sve se menja.

http://fcrad.co.rs/fk.rad/images/stories/fkrad3.jpg

Ekipa koja se takmičila u Srpskoj ligi na turneji u Kuvajtu Šovljanski, Odavić, Lazarević, Ćosić, Vagić, Ivetić, Živković, Nahtigal, Golović, Jovanović, Stefanović, Kantar, Kokotović, Radojčić, Marković, Antić (šef stručnog štaba), Živković (vodja puta), Koprivica (blagajnik),Karapandžić.

GP RAD i FK RAD uspevaju s mukom da 1971.godine dobiju skoro sedam hektara zemljišta sa Kraljevom tribinom. GP RAD ulaže ogromna sredstva u vraćanje u život zapuštenih tribina, adaptaciju unutrašnjosti objekta, izgradnju tri terena, ogradjivanje, ozelenjavanje, infrastrukturu, a najveće zasluge ima inž. Aleksandar Jojić, generalni direktor.Klub je 1973.godine usao u II Saveznu ligu, postao stabilan drugoligaš, poštovan i cenjen u takmičenju i svim fudbalskim forumima. Postizani su različiti plasmani, u više godina FK RAD je mogao da bude prvak i mnogo ranije da udje u Prvu saveznu ligu - ali u GP RAD još nije bilo za to spremnosti i sindikalno - političke podrške.

U drugom periodu takmičenja u Drugoj saveznoj ligi svakako treba pomenuti sledeće igrače koji su davali veliki doprinos: Duško Ajder, Miodrag Vranješ, Vladan Radača, Korak Bogdan, Ivica Jovanović, Zoran Jeftovići ostali.Treneri koji su ostvarili bolje rezultate posle odlaska Sretena Antića bili su Žarko Nedeljković, Dragan Gugleta, Zoran Miladinović i Marko Valok ali svako sa svojim specifičnostima.Presednika kluba u ovom periodu bilo je više da bi obezbedjivali sredstva ali se na sreću nisu mešali u fudbal (Cvetanović, Kovačević, Ljumović, Mandić i ostali).Praktično Klub su vodili i predstavljali u organima FSS i FSJ Milan - Selja Jovanović, Mr Djurdje Živković, Ratomir Janković, Ilija Joksimović, Petar Pešić, Aleksandar Krdžić, Zoran Bulatović, Miloš Rajaković i ostali.

http://fcrad.co.rs/fk.rad/images/stories/fkrad4.jpg

Startni sastav kluba u Drugoj saveznoj ligi 1973.god Marković, Radojčić, Odavić, Ćosić, Golović, Pajčin, Živković, Kokotović, Lazarević, Kantar, Vagić

Takmičenje u Drugoj saveznoj ligi u SFRJ je bilo kvalitetno, bilo je teško biti prvak – ali u Klubu je stalno tinjala želja da se krene napred. Trebalo je samo da Osnivač to postavi kao zadatak i obezbedi potrebna sredstva, koja nikada za tu namenu nisu bila mala.Prva savezna liga u velikoj Jugoslaviji je bila veoma jaka, pojedini klubovi bili su evropskog ranga, a stabilan prvoligaš je morao imati jaku materijalnu podršku Republike, nekog grada, JNA ili MUP-a poput Crvene Zvezde, Partizana, Hajduka, Dinama, Sarajeva, Veleža i drugih. FK RAD je imao samo svoj GP RAD i njegove kooperante. Firma nije želela antireklamu sa brzim ulaskom u Prvu ligu ali i brzim ispadanjem, kako se dogadjalo mnogim klubovima. Da se krene u akciju za ulazak u Prvu ligu odlučila je spremnost kompletnog rukovodstva GP RAD i pogona, koji su shvatili značaj Kluba kao reference na svetskom tržištu. Animirane su sve potrebne strukture u preduzeću.

Tim koji je uspeo da izbori ulazak u elitu činili su: Radača Vladan, Stevanovic Goran, Vranješ Miodrag, Banjalić Slobodan, Ajder Duško, Djoinčević Čedomir, Milošević Goran, Jovanović Ivica, Korak Bogdan, Jevtović Zoran, Aničić Dragan, sa trenerom Žarkom Nedeljkovićem koga je pred kraj sezone, nastavivši u istom pobedničkom ritmu zamenio Dragan Gugleta.

http://fcrad.co.rs/fk.rad/images/stories/fkrad5.jpg

Tako je počeo uspešan prvoligaški život Kluba koji je počeo od najnižeg ranga takmičenja, koga je izdržavalo samo jedno gradjevinsko preduzeće, Kluba koji nikada nije ispadao iz lige u koju je ušao, Kluba koji je 1989. godine izborio mesto za takmičenje u Evropi.Ostaće upamćena utakmica izmedju našeg Rada i slavnog grčkog Olimpijakosa, odigrana na Banjici, 13.08.1989.godine, dobijena rezultatom 2:1. Pomalo nesrećno primljen gol u 90. minutu odlučio je koja će ekipa ići dalje jer je u revanšu, na svom terenu slavio Olimpijakos, pobedivši FK Rad sa 2 0. FK RAD je čudo od istrajnosti, upornosti i uspeha. Kao prvoligaška ekipa ostvaruje rezultate koje ga čine standardnim i stabilnim prvoligašem, sa kojim se igra sportski i na čijem se stadionu gostuje bez straha, osim straha za rezultat. Sigurno je da je u ovom rangu takmičenja ta tradicionalna upućenost Kluba isključivo na GP RAD u odredjenoj meri i limitirala rezultate – ali je ta upućenost na GP RAD bar pružala stabilnost i izvesnost.

Klub se profesionalizovao, davao reprezentativce (Vladan Radača, Zoran Mirković, Miroslav Djukić, Ljubinko Drulović, Goran Bunjevcević, Željko Cicović, Vuk Rašović, Vladimir Jugović, Miroslav Stević, Boban Dmitrović...). Sa igračima se gaji poseban odnos poverenja. Kroz Klub je za 47. godina postojanja prošlo više stotina prvotimaca i više hiljada igrača ostalih kategorija, više desetina igrača je otišlo u inostranstvo i većina njih se uvek vraćala u Klub, kao svoj matični, do novog transfera.Kao svi veliki klubovi i FK RAD ima i svoje organizovane navijače UNITED FORCE, specifične i prepoznatljive, odane do kraja, bez kojih bi utakmice na Banjici bile kamerne.Igrači koji su obeležili period takmičenja u Prvoj saveznoj ligi bili su Ajder, Vranješ, Korak, Djoinčević, Radača, Milinkovic, Drulović, Djukić, Mirković, Taševski, Cicović, Ševo, Riznić, Vasić, Drinčić, Vignjević, Pašić, Bunjevčević G., Rašović, Nikolić S., Stevanović B. (četvrti strelac u SRJ), Ranković A. i ostali.

Najuspešniji predsednik sa velikim uticajem na takmičenje i sudijske organe bio je Milan Jovanović – Selja, a značajan doprinos dali su i Miloš Dimitrić i Miloš Mandić. Oni koji su iz drugog plana konstantno u dužem periodu radili u klubu brojne organizacione, finansijske, menadžment, predstavničke, kao i poslove transfera igrača, kontakte sa javnošću i navijačima i brojne druge poslove bili su: Mr Djurdje Živković, Ilija Joksimović, Zoran Kostić, Petar Pešić, Miloš Rajaković (predsednici, potpredsednici, direktori), Branimir Kantar, Miodrag Odavić, Branko Rosić (sekretari).Kada je kao i sva druga društvena preduzeća, i GP RAD došao u veliku krizu i otpočeo tešku borbu za opstanak, to se odmah odrazilo i na klub i jedan jedini put u svojoj istoriji Klub je prešao u niži rang. Opasnost za opstanak Kluba je visila u vazduhu jer kad klubu krene loše mnogi dižu ruke i kritikuju. Na sreću mladji kadrovi u Klubu shvatili su šta valja činiti. Dolaskom Ranka Stojića (proslavljenog golmana FK Partizan, Dinamo - Zagreb, Lijež, Anderleht, Šarloa, Antverpen, a danas internacionalnog fudbalskog menadžera sa licencom FIFA) kao savetnika, kompletno nove, mladje, i vrlo ambiciozne uprave, usledili su bolji dani za FK RAD. Nadjen je novi finansijer koji značajno investira u terene, objekte, takmičenja i praktično pokriva najveći deo troškova Kluba. Ulaže se u nove igrače, gradi se jedan novi, redizajnirani evropski imidž kluba sa osloncem na tradiciju – i u novim uslovima tržišne privrede to treba podržati, pozdraviti i uključiti se...

Autor teksta: Mr Djurdje Živković

http://fcrad.co.rs/fk.rad/club/istorijat/istorija.html

alchemist
July 31st, 2012, 13:41
RE

Goran Drulić: „Želim da se vratim u Zvezdu!“
Objavio Moja Crvena zvezda 31. jul 2012. u Vesti, Intervjui, Fudbal, Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/Drula.jpg

On je čovek koji je obeležio ceo jedan period u crveno-belom dresu. On je čovek koji je činio jedan od najboljih tandema u istoriji Crvene zvezde. Igrač koji je prosto bio majstor za evropske utakmice. Igrač koji je rešetao Seltu, Lester, Mec, postigao preko 60 pogodaka za naš klub… Kako smo ranije i najavili, ekipa našeg sajta uradila je intervju sa čovekom koji je bio jedan od najboljih napadača našeg fudbalskog kluba u poslednjih 20 godina, i koji je u tandemu sa Mihajlom Pjanovićem činio nezaustavljiv tandem u špicu Crvene zvezde. Reč je naravno o Goranu Druliću!

MCZ: Gorane, počećemo od onoga što sve Zvezdaše najviše zanima. Čime se trenutno baviš i postoji li šansa da se na neki način vratiš u Zvezdu?

GD: Trenutno živim u Saragosi, gde pohađam trenersku školu za B licencu. Takođe, još uvek nastupam za španski trećeligaški klub Serinjena, kao igrač i trener. Naravno da bih voleo da karijeru završim u Zvezdi ili da se u nekoj drugoj ulozi vratim u klub, to sam mnogo puta do sada i govorio. Međutim ne zavisi, nažalost, sve od mene, na upravi kluba je da proceni da li me želi.

MCZ: Pratiš li zbivanja u Crvenoj zvezdi i kako komentarišeš rad aktuelne uprave? Po tvom mišljenju, šta Zvezdi nedostaje da bi bila ona stara?

GD: Pratim, naravno, kao i svaki Zvezdaš. Svaka pobeda me obraduje. Da bi Zvezda bila ona stara, potrebna je pre svega jaka liga, stabilna finansijska situacija, strategija i, naravno, strpljenje. Ništa preko noći ne može da se napravi. Za sve je potrebno vreme i mnogo rada. Mislim da Zvezda može da bude ona stara.

MCZ: Može li Zvezda sledeće sezone do titule?

GD: Ja se iskreno nadam da ćemo konačno prekinuti dominaciju večitog rivala i svima u klubu držim palčeve da do tog cilja i dođu.

MCZ: Kog igrača u današnjoj Zvezdi i u srpskom fudbalu uopšte, smatraš svojim naslednikom, tj. ko te najviše podseća na tebe iz vremena zlatnih igračkih dana?

GD: Teško je to reći u situaciji kada Zvezda i srpski fudbal nemaju rezultate i trofeje. Zaista ne mogu nikoga da izdvojim trenutno.

MCZ: Koja je tvoja najdraža uspomena iz igračkih dana i koje utakmice i gola se najradije sećaš?

GD: Svakako utakmica protiv Selte u Beogradu, kada smo pobedili sa 1:0, a ja sam postigao jedini pogodak. Gol koji sam dao Mecu, na Bunjinu asistenciju, takođe u Beogradu, na prepunoj Marakani, pamtiću dok sam živ.

IM71AAfpz4M

MCZ: Kakav je osećaj srušiti , u ono vreme veliku Seltu pred punom Marakanom?

GD: Zaista jedan neopisiv osećaj. Čovek to naprosto mora da doživi. Selta je tada bila u vrhu španskog fudbala i bio je veliki uspeh savladati ih u tom trenutku. Nažalost, kasnije smo u neverovatnoj utakmici poraženi u Španiji i nismo otišli dalje.

MCZ: Da li misliš da si pogrešio prelaskom u Saragosu?

GD: Smatram da nisam pogrešio. To je tada bio pravi potez. Kasnije je bilo šta je bilo, ali, mislim da sam u tom trenutku doneo pravu odluku.

MCZ: Posedovao si veliki potencijal. Možda čak i da postaneš najbolji centarfor Evrope. Šta te je sprečilo u tome?

GD: Nažalost, povrede su me sprečile da pružim ono što su, realno, mnogi od mene priželjkivali i očekivali, a to je da postanem jedan od najboljih centarforova u Evropi. Sa njima je moja karijera počela da ide silaznom putanjom i više nisam uspeo da se vratim na pravi način.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/DRULA-PJANA2.jpg

MCZ: Koji bi ti bio kranji domet kao igraču da se nisi povredio u Saragosi? Smatraš li da bi jednoga dana zaigrao za neki daleko veći klub? Možda čak i za Barselonu, obzirom da si već igrao za Barselonu B?

GD: Teško je to sada sa ove vremenske distance reći. Potrebno je da se mnogo toga poklopi, kao i mnogo sreće, tako da je nemoguće reći šta bi bilo kad bi bilo.

MCZ: Koga smatraš svojim najboljim saigračem u napadu, nevezano za klub?

GD: Davida Vilju. Uvek smo se dobro razumeli i odlično funkcionisali u napadu.

MCZ: Da li si imao fudbalskog uzora?

GD: Jesam. Moj uzor je bio Marko Van Basten.

MCZ: Da nisi fudbaler, čime bi se bavio?

GD: Ne znam stvarno. Možda, ugostiteljstvom. (smeh)

MCZ: Svojevremeno si se odlučio da se oženiš na terenu u Prahovu, na kome si i načinio svoje prve fudbalske korake. Ta svadba se i danas pamti kao najveća u Timočkoj krajini i prisustvovalo joj je preko hiljadu zvanica. Da si se kojim slučajem odlučio da na Marakani staneš na „ludi kamen“ , misliš li da bi bila veća poseta nego u Prahovu?

GD: Haha, naravno. Siguran sam da bi. (smeh)

MCZ: Imaš li neki hobi i kako provodiš slobodno vreme? Koristiš li društvene mreže?

GD: Moj hobi je pecanje, a društvene mreže uopšte ne koristim!

MCZ: Da možeš da vratiš vreme, šta bi promenio u životu? Imaš li nekih neispunjenih želja?

GD: Nemam, šta je tu je. Ništa ne bih menjao. Jedino bih izbegao povrede, naravno.

MCZ: Tvoje mišljenje o Delijama i koja ti je omiljena Zvezdina pesma?

GD: Možda zvuči kao fraza, ali, Delije su definitivno najbolji navijači na svetu. Nijedan klub nema takvu publiku, niti sam ja igrao pred boljim navijačima. Omiljena pesma mi je “U ime svih nas u crveno belom.”

MCZ: Za kraj, tvoja poruka čitaocima MCZ portala, kao i svim Zvezdašima.

GD: Kratko i jasno, Zvezda je život, ostalo su sitnice!

http://www.mojacrvenazvezda.net/37258/2012/07/31/mcz-intervju-goran-drulic-zelim-da-se-vratim-u-zvezdu/

alchemist
August 3rd, 2012, 03:18
Vanja Grbić: Srpski sport čudom opstaje
DSL - B. Ž. | 13. jul 2012. 07:33 | Komentara: 1

U ovim teškim vremenima sport uspeva da se izdigne i to je fascinantno. Ulaganja u sport su minimalna. Opstaje se, ali je pitanje dokle – kaže legendarni odbojkaš

http://www.novosti.rs/upload/images/2012//07/12n/sp-grbic.jpg

Vanja Grbić

Organizatori Vimbldona doveli su nekadašnje šampione u London. Naša zemlja, izgleda, ima tanju kasu od "Ol Ingland kluba", pa će njeni šampioni da gledaju Olimpijske igre na televiziji. Ipak, za one koji umeju da pamte, zauvek u sećanju ostaje ta 2000. Vladimir Grbić, odbojkaška legenda, olimpijski šampion iz Sidneja, Igre u Londonu pratiće kao navijač, uz TV ekran.

- Iznad svega, od naših sportista očekujem da dostojanstveno predstavljaju državu, da se bore maksimalnim žarom i da postave najbolje lične rezultate. Ukoliko to ostvare, biću više nego zadovoljan - kaže za „Sport“ Vanja Grbić.

Uspeh je postignut već samim brojem naših učesnika. Biće ih čak 115.

- U ovim teškim vremenima sport uspeva da se izdigne i to je fascinantno. Ulaganja u sport su minimalna. Opstaje se, ali je pitanje dokle.

Velikan srpske i svetske odbojke ne želi da prognozira broj medalja.

- To je uvek nezahvalno kada su Olimpijske igre u pitanju. Često se desi da favorit ostane praznih šaka. Zato ću da ostanem uzdržan.

Letnji planovi...

- Sa porodicom idem u Kladovo, tamo se igra turnir u bič voleju. Mene naravno čeka pecanje! - uz osmeh kaže Vanja Grbić.

http://www.novosti.rs/vesti/sport.297.html:388214-Vanja-Grbic-Srpski-sport-cudom-opstaje

alchemist
August 3rd, 2012, 03:27
Savezni kapiten arhitekta Boško Simonović
Vladimir Stanković | 13. 04. 2010. - 00:02h

Na prvoj sednici nove uprave, 21. marta 1930, odlučeno je da se stručno rukovođenje državnim timom poveri Bošku Simonoviću arhitekti iz Šida koji je u mladosti bio golman, a potom bio prvi međunarodni sudija iz Jugoslavije.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-12/29244_repbmonte1_f.jpg?ver=1271083275

Boška Simonovića u seriji „Montevideo, Bog te video!“ igra glumac Nebojša Ilić

Na Skupštini 16. marta 1930. u Zagrebu izabran je novi upravni odbor JNS od 23 člana: predsednik g. Janko Šafarik (Beograd), arhitekta; prvi potpredsednik g. Dušan Glišić (Beograd), inženjer; drugi potpredsednik g. Boža Todorović (Beograd), činovnik; treći potpredsednik dr Kosta Hadži mlađi (Novi Sad), advokat. Za prvog sekretara je izabran dr Mihailo Andrejević (Beograd), za drugog Milan Živanović, sekretar Trgovinske komore Beograda, za blagajnike g. Rajko Krstić i g. Dragoljub Babić (obojica iz Beograda, viši činovnici Narodne banke), a za odbornike inženjer Milan Miodragović (Beograd), inženjer Pavle Stamatović (Beograd), direktor Električne centrale, arhitekta Boško Simonović (Beograd), advokat Vladimir Zakić (Beograd), zatim g. Jaša Ljotić, činovnik Maršalata, g. Joža Golmajer, činovnik, g. Ljubomir Božinović, dr Milan Pajnić (Zagreb), advokat, Eugen Beteto (Ljubljana), državni odvetnik dr Nojšul (Sarajevo), činovnik Nestor Segedinski (Subotica), Kosta Krnjajski (Skoplje), N. Ružička (Osijek), inženjer Pilić (Split), Šemsa Sijerčić (Beograd).

Rukovodstvo već bivšeg JNS održalo je u Zagrebu 17. marta „redovnu sednicu“ kao da se ništa nije dogodilo. Odlučeno je da se uputi žalba Banskoj upravi Zagreba, a dok se ona ne reši „Savez će normalno vodi sve poslove“. Takođe je odlučeno da se uputi dopis u FIFA sa zahtevom da Međunarodna fudbalska organizacija „prizna samo Savez sa sedištem u Zagrebu“. Istovremeno je „odlučeno“ da se utakmica sa Bugarskom 6. aprila za Balkanski kup igra u Zagrebu, a da dotadašnji savezni kapiten odredi tim u koji će biti pozvani i igrači Jugoslavije i BSK.

Nova prava uprava u Beogradu nije sedela skrštenih ruku, već su na prvoj sednici izabrani članovi poslovnog, kaznenog i odbora za suzbijanje profesionalizma, a za saveznog kapitena izabran je arhitekta Boško Simonović. Za 6. april iste godine planirana je u Beogradu međudržavna utakmica za Balkanski kup između loptačkih reprezentacija Kraljevine Bugarske i Kraljevine Jugoslavije, a na predlog saveznog kapitena UO nominira sledeće igrače: Mihelčić, Mika Babić (Građanski Zagreb), Čulić, Mikačić (Hajduk Split), Ivković (Soko Beograd), Mihajlović, Arsenijević, Marjanović, Vujadinović (svi BSK Beograd), Zagorac (Slavija Sarajevo), Premrl, Šimšir, Žarković (svi Konkordija Zagreb), Kunst, Hitrec, Lajnert (svi HAŠK Zagreb).

Pozvani su podsavezi Zagrebački, Splitski, Sarajevski i Beogradski, kojima je naloženo da su ovi igrači dužni da najdalje do 30. marta pismenim putem obaveste JNS mogu li uzeti učešće igranjem u državnom timu ili ne. Za sve one koji o tome u roku ne obaveste JNS, smatraće se da su u nemogućnosti da igraju i neće biti uzeti u obzir za ovu utakmicu.., „Nominovani igrači iz Sarajeva, Zagreba i Splita imaju se staviti na raspoloženje saveznom kapitenu g. Simonoviću na dan 5. aprila o.g. u Beogradu, hotel „Petrograd“. Podsavezi se umoljavaju da igračima iz svojih klubova stave na raspolaganje potrebnu sumu za put do Beograda. Sve prvenstvene utakmice klubova iz kojih su nominirani igrači, ukoliko su iste zakazane, nadležni će Podsavez otkazati.“, kaže se još u odluci nove uprave Jugoslovenskog nogometnog saveza.

Golman, sudija, funkcioner...

Boško Simonović Dunst (12. 2. 1898, Šid – 5. 8. 1965, Beograd) po zanimanju je bio arhitekta, ali se arhitekturom gotovo nije bavio. Ceo život posvetio je sportu, pre svega fudbalu - bio je igrač, sudija, funkcioner i savezni kapiten. Igrao je na mestu golmana u „Srpskom maču“ od 1912, a zatim u BSK-u. Godine 1923. bio je prvi naš sudija koji je vodio međunarodnu utakmicu Bukurešt - BSK u Bukureštu. Prestao je da sudi zbog teškog preloma noge na - sankanju! U BSK-u je bio na raznim funkcijama od 1919, a 16. marta 1930. postao je prvi savezni kapiten. On je odabrao tim od beogradskih igrača za Prvo svetsko prvenstvo 1930. u Montevideu, a kasnije je u još nekoliko navrata bio na čelu reprezentacije. Bavio se i novinarstvom, uređivao je list „Sportist“ i bio pokretač „Sportskog dnevnika“, prvog dnevnog sportskog lista u Jugoslaviji. Pred kraj života prikupljao je građu za istoriju jugoslovenskog fudbala. U seriji „Montevideo, bog te video!“ igra ga beogradski glumac Nebojša Ilić.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/184752/Savezni-kapiten-arhitekta-Bosko-Simonovic

alchemist
August 3rd, 2012, 03:47
Foto arhiva - Milan Galić

http://2.bp.blogspot.com/-cvFfx_MVonI/TmfcAanhCzI/AAAAAAAABpA/6MxbeJ5zis0/s1600/galic+prugasti+66.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-yUNPuWuvxWU/TmfcMgCwD0I/AAAAAAAABpI/qYF8NTzlHKE/s1600/Galic+na+utakmici.JPG

http://2.bp.blogspot.com/-rMDCOzUNCV8/TyhUI6szWAI/AAAAAAAADA4/cD-Oa9PhGuQ/s1600/milan+galic...jpg


http://2.bp.blogspot.com/-p_3br9VOcIY/TyhUPmWb1HI/AAAAAAAADBA/ahzxZ4By13k/s1600/Milan+GALIC+SOSKIC.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-wFRpdbQnpBI/Tmfc4pQQVhI/AAAAAAAABpU/DutC8rvbo9I/s1600/milan-galic-60s.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-nsSAeKDzbfc/TmfdbGwgguI/AAAAAAAABpY/hDK8odSds8A/s1600/derbi-19621.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/09/foto-arhiva-milan-galic.html

alchemist
August 3rd, 2012, 04:18
SiCG/Serbian Basketball '01-10

f9iBOEWrkfg

alchemist
August 3rd, 2012, 04:23
02. 08. 2012. 14:51h | E.V.
Džajić: Obračunaću se s nekim ljudima!

Legendarni fudbaler Dragan Džajić između ostalog pričao o "čuvenom" hapšenju pre tri i po godine, sramoti za državu i one koji su to odobrili.

http://www.vesti-online.com/data/images/2012-08-01/256129_080226s2_f.jpg?ver=1343903746

Uperiće prstom u krivce - Dragan Džajić

Dok se fudbaleri Crvene zvezde pripremaju za večerašnji beogradski duel sa kiparskom Omonijom (20.30h), legenda crveno-belih i srpskog, nekad jugoslovenskog fudbala, 66-godišnji Dragan Džajić, gostovao je u emisiji "Svedoci istorije", emitovanoj na beogradskom SOS kanalu.

Pričao je Džaja o svemu, posebno o "čuvenom" hapšenju pre tri i po godine, za koje je rekao da je sramota za državu i tadašnji politički vrh! To je bolan period u životu, koji poslednjih godina zaokuplja svu njegovu pažnju.

"Ne da je bolan, nego udara direktno u srce", bila je prva konstatacija Džajića na pitanje o periodu od hapšenja do danas.

"Morate da shvatite da kad postignete veliki uspeh i neku slavu, da steknete i veliki broj neprijatelja. Jer, ovo što su uradili je, zaista, sramota. Sramota je za državu i te ljude, koji su u tom trenutku bili na političkoj sceni, kad su mogli takvu odluku da donesu".

Nije, međutim, nekadašnji direktor i predsednik Zvezde želeo da imenuje "krivce".

"Neću se libiti da kažem, a o tome ćemo tek da pričamo, nadam se, kad se ova ujdurma oko mene završi na najbolji način. Mislim da sam i sad dovoljno rekao na koga sve mislim da je to učinio. Znam i zbog kojih razloga, a mislim da ću imati još prilike da o svemu govorim i da budem konkretniji. Hteo sam i sad, ipak, sačekaću neku povoljniju priliku".

Najavio je Džajić i obračun sa njima na sebi jedini prihvatljiv način.

"Neću ovo nikad da zaboravim. I kad bih hteo ne bih mogao da zaboravim. Moraću da se obračunam sa nekim ljudima na pravi način. Ne mislim u nekom drugom smislu, već javnom reči".

Pričao je Džajić i o drugim nepravdama koje je doživeo u bogatoj karijeri, uključujući neosnovano isključenje protiv Karl Cajs Jene, sprečavanje da ode u inostranstvo, pa i o tome kako su ga sa slomljenom nogom slali u vojsku?!

"Sa 27 godina morao sam da idem u vojsku, iako sam imao slomljenu nogu. U stvari, tek počeo da hodam. Posle desetak dana poslali su me iz Sombora na VMA, gde su u jednoj viziti načelnik Isidor Papo i dežurni lekar, kad su videli snimak, zaključili da ne mogu da služim vojsku. Poslali su me odmah u garnizon, čekao sam da budem oslobođen, međutim, stigao je dopis od generala Ljubičića da moram da ostanem i da neke stvari radim smanjenim intenzitetom. Bilo je to za primer drugima, ali kaže se ono što vas ne ubije, to vas ojača. To me i danas prati, pa videću koliko ću izdržati i još udaraca moći da primim", rekao je jedan od najboljih evropskih i svetskih fudbalera svog vremena, koji je između ostalog izjavio i da je rano za priče o povratku u Crvenu zvezdu.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/243851/Dzajic-Obracunacu-se-s-nekim-ljudima

alchemist
August 4th, 2012, 02:53
Top Goals and Skills - Milinko Pantic

VfzY9uxJBOQ

alchemist
August 4th, 2012, 03:00
Hrvati odbili da igraju
Vladimir Stanković | 14. 04. 2010. - 00:02h

Izjava Huga Majlsa, dopis generalnog sekretara FIFA Hiršmana i priznanja fudbalskih saveza Rumunije, Grčke, Bugarske i Austrije učvrstili su pozicije nove uprave JNS.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-13/29568_repfeljton1_f.jpg?ver=1271169615

Ante Pandaković (desno)

Prva međudržavna utakmica po preseljenju JNS u Beograd trebalo je da se igra za Balkanski kup 13. aprila, a protivnik je bila Bugarska. Bugari su se našli u čudu jer su iz Kraljevine Jugoslavije dobili dva telegrama, jedan iz Zagreba, a drugi iz Beograda sa obaveštenjem da istog dana igraju u dva različita grada! Bivša uprava iz Zagreba „nastavila je normalan rad“, uglavnom po kafanama jer im je ulazak u bivše prostorije bio zabranjen, tako da je bivši savezni kapiten dr Ante Pandaković „sastavio tim“ za meč sa Bugarima pozvavši i igrače iz beogradskih klubova. U takvoj situaciji novo legalno rukovodstvo JNS odlučilo je da dr Mihailo Andrejević odmah otputuje u Sofiju i Bugarima razjasni situaciju. On je to i učinio i iz Sofije javio da je primljen veoma srdačno, da je nesporazum otklonjen i da će Bugari sigurno igrati u Beogradu.

Iz Zagreba je 5. aprila stigla vest koja nikoga nije iznenadila i koja se mogla očekivati, ali koja je ipak zabrinula fudbalske radnike glavnog grada: hrvatski igrači neće igrati protiv Bugarske. Uprava JNS odlučila je da zbog „izuzetne situacije“ pređe preko toga, tako da ni klubovi ni igrači neće biti kažnjeni.

Zanimljivo je da je vest o prvoj diplomatskoj pobedi nove uprave JNS stigla iz - Zagreba. Bečki dopisnik zagrebačkih „Novosti“ zamolio je slavnog Huga Majlsa, selektora Austrije i nesumnjivo najvećeg fudbalskog autoriteta u Evropi tog vremena, za komentar zbivanja u Jugoslaviji. Novinar je isti tekst dostavio i „Politici“, koja je objavila izjavu Majlsa:

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-13/29570_repfeljton2_f.jpg?ver=1271169515

Miroslav Ćiro Blažević igra dr Anta Pandakovića bivšeg kapitena

„O poslednjim događajima sam tačno informisan. Prenos sedišta J.N. saveza u Beograd i izbor nove uprave primljen je u Austriji kao znak da prilike u jugoslovenskom nogometu idu ka konsolidaciji. Što se tiče priznavanja ovih promena u vođstvu jugoslovenskog fudbala kod FIFA, mogu vam odmah reći da će FIFA bez daljeg priznati upravu koja je legalizovana kod vlasti jer se međunarodni savez neće i ne može upuštati u unutrašnje stvari jedne države ili saveza...“

Izjava je u Beogradu dočekana sa oduševljenjem, a kada je 7. aprila generalni sekretar FIFA Hiršman poslao dopis iz Amsterdama u kojem je potvrdio da je FIFA obaveštena o promeni sedišta Saveza i novoj upravi, bilo je jasno da su stvari krenule dobrim tokom. Ubrzo su u sedište JNS u Ulici kneza Miloša br. 3 stigla priznanja od strane austrijskog, grčkog, bugarskog i rumunskog saveza.

Uprkos krajnje zategnutim odnosima sa Zagrebom, uprava Jugoslavije pozvala je splitski Hajduk da za Uskrs gostuje u Beogradu, što su Splićani prihvatili. Vest je posebno obradovala saveznog kapitena Boška Simonovića koji je za put u Montevideo, o čemu je bila doneta „načelna saglasnost ako bi finansijske i ostale okolnosti to dozvoljavale“, računao na nekoliko igrača Hajduka. Takođe, Simonović je sa zadovoljstvom primio informaciju o odličnoj igri Ivice Beka za „Set“ u polufinalu francuskog kupa. „Set“ je pobedio „Olimpik“ iz Marseja sa 3-0, a Bek je dao jedan i namestio preostala dva gola. Takođe je u timu „Seta“ dobro igrao centarhalf Ljubiša Stefanović, dok je za „Olimpik“ nastupio Ferante Kolnago, bivši fudbaler BSK-a. Simonović kao da je predosećao da bi u Montevideo moglo da se ide bez Hrvata i zato je pažljivo pratio igre prvih srpskih fudbalskih legionara.

Glumi i Ćiro Blažević

U filmu i TV seriji „Montevideo, Bog te video!“ epizodnu ulogu ima i Miroslav - Ćiro Blažević, selektor fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine koji glumi dr Anta Pandakovića, bivšeg saveznog kapitena Nogometnog saveza Jugoslavije čije sedište je bilo u Zagrebu pre nego što se preselio u Beograd u kojem je bila izabrana nova uprava Saveza. Na slici iz filma i TV serije pored Ćire Blaževića je i Vojin Ćetković, u ulozi dr Mihajla Andrejevića, arhitekte, prvog sekretara Saveza i zagovornika odlaska u Montevideo.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/184912/Hrvati-odbili-da-igraju

alchemist
August 4th, 2012, 03:12
Jedan je Ilić kapiten [25.04.2012.]

Kapiten Partizana dobio priznanje od kluba, Momčila Vukotića i navijača pre početka utakmice sa BSK-om.

Saša Ilić počeo je utakmicu protiv BSK-a, pa je tako zabeležio 568. nastup za Partizan!

Kapiten je još ranije prestigao Nikicu Klinčarskog (565) na "večnoj" crno-beloj listi, a ispred njega je sada samo još legendarni Momčilo Vukotić (791). Doduše, ostaće nedostižan za Ilića.

Upravo zbog svega toga, svi igrači Partizana i veliki broj dece koji je istrčao na teren u Humskoj sa akterima meča nosili su majicu sa natpisom "Jedan je Ilić kapiten". A navijači su postavili transparent sa natpisom: "Više volim Saleta nego kevu i ćaleta".

Ilić je na teren izašao u istoj majici i sa sinom Nikšom u naručju, a "Moca" Vukotić mu je uručio priznanje - loptu Lige šampiona.

A onda je usledilo fotografisanje sa još jednom legendom Partizana i ovacije...

Saša Ilić postigao je 214 golova.

(MONDO)

---------------

Ilić dobio nagradu za oboren rekord!

Saša Ilić pretekao je Nikicu Klinčarskog i popeo se na drugo mesto po broju odigranih mečeva u crno-belom dresu, pošto je upisao 566 nastupa.

Pre meča u Humskoj, Ilić je dobio loptu Lige šampiona sa potpisima koju mu je predao rekorder po broju utakmica Momčilo Moca Vukotić, a onda mu je aktuelni kapiten simbolično stavio kaptinsku traku oko ruke.

(BLIC)

HDiK8A2g_sY

alchemist
August 4th, 2012, 03:28
Partizanovi fanzini

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je Partizan bio u senci gradskog rivala (sa izuzetkom dve osvojene titule u drugoj polovini te decenije), došlo je do izvesne polarizacije navijača. Dok je C. zvezda, i te kako forsirana od medija, pretendovala da bude klub širokih narodnih masa, i čiji su čelnici agitovali i po školama ne bi li privukli nove pristalice, Partizanu su prilazili mladi ljudi koje nije naročito zanimala popularna kultura. U to doba, navijanje za Partizan bio je svojevrsni bunt protiv mase i poplave mediokriteta.

Slobodno se može reći da je na jednoj strani bila C. zvezda sa njenim pristalicama, kao klub širokih masa i "mainstream", a na drugoj Partizan, kao klasični "underground". Oni koji su bili svedoci tog doba znaju dobro o čemu se radi.

Zbog svega gore navedenog, nije čudo da su fanzini, kao publikacije koje se izdaju od strane fanova iz ljubavi a ne zbog profita, bili prilično prisutni među Partizanovim navijačima. Vremena su se menjala, sedamdesete i osamdesete su prošle, došle su i devedesete, ali je taj gradski "underground" duh među mnogim Partizanovim navijačima opstao. I ostao oličen u nekoliko fanzina koji su bili pokretani od strane Partizanovih navijača.

U ovom postu predstavljamo fanzine "Daj gol" i "Mi smo Grobari", preko naslovnih strana svih brojeva ovih fanzina koji su ugledali svetlost dana.

http://4.bp.blogspot.com/-_hcKhY9-wqQ/UNW29G8sY-I/AAAAAAAAKrg/vw2opdEN-tk/s1600/daj+gol+1.png

http://4.bp.blogspot.com/-S3hKttylmvQ/UNW2_CQB7rI/AAAAAAAAKro/0tqjff4Cyms/s1600/daj+gol+2.png

http://3.bp.blogspot.com/-PsAJpey-0_Y/UNW3A09urnI/AAAAAAAAKrw/hyAf2eOS8RA/s1600/daj+gol+3.png

http://2.bp.blogspot.com/-hT7DqedNwaI/UNW3Cv-XfrI/AAAAAAAAKr4/s9_sebuJM3U/s1600/daj+gol+4.png

http://4.bp.blogspot.com/-kT50orw88es/UNW3E0KKCcI/AAAAAAAAKsA/q3oix1zi2DA/s1600/daj+gol+5.png

http://3.bp.blogspot.com/-j1Tvm0HLGzk/UNW3GtUcUCI/AAAAAAAAKsI/NC3Zu4iIFu8/s1600/daj+gol+6.png

"Daj gol" je doživeo šest brojeva tokom 1995, 1996. i 1997. godine.

http://4.bp.blogspot.com/-kETg8-jBNWA/UNW4ROqX5kI/AAAAAAAAKtQ/U_nJPUbeEN0/s1600/mi+smo+grobari+1.png

http://3.bp.blogspot.com/-Y2QBA7mE3sU/UNW4Ty5IltI/AAAAAAAAKuM/5_71RqVo67E/s1600/mi+smo+grobari+2.png

http://2.bp.blogspot.com/-cjHvgjpwt4Q/UNW4WdRqnZI/AAAAAAAAKuU/eDQLqAVy8Vw/s1600/mi+smo+grobari+3.png

Fanzin "Mi smo Grobari" doživeo je tri broja u periodu od 1998. do leta 2000. godine. Dosta istih ljudi se provlači kroz redakcije oba ova fanzina ali treba istaći da je u uređivanju praktično učestvovao širok broj navijača, što od legendi južne tribine, što od običnih, pasioniranih navijača i kolekcionara Partizanovih suvenira.

U nekom od narednih postova predstavićemo i ostale fanzine Partizanovih navijača. Presudnu pomoć u stvaranju ovog posta dali su Dejan Šunjka, Zgro i Dario, u vidu slika i materijala.

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2012/12/partizanovi-fanzini.html

alchemist
August 4th, 2012, 16:44
Crvena zvezda - Rodio se novi Delija

kbHnj2hQ7gM

alchemist
August 5th, 2012, 13:44
РСБ интервју: Милорад Ратковић

Датум објављивања уторак, 10 јануар 2012 19:17

Дошао сам у Арену. Полако пристижу момци на мали фудбал. Након неколико тренутака долази и Милорад. Одмах уочљиво је његово физичко стање. Утегнут, много бољег изгледа него ли многи наши фудбалери. Док сам га гледао како игра, прокоментаришем да би данас боље одиграо од неких 20-годишњака. Тек касније у разговору сазнајем да још увијек игра и одржава кондицију у ветеранима Селте из Вига.

http://www.redstarbelgrade.info/images/prvaci%201991-92.jpg

Након што је завршио утакмицу, налазимо се на кафици и чају. Опуштена атмосфера, човјек одмјерен, изузетно отворен за дијалог.

Почећу управо онако како је разговор и кренуо.

Прво крећем са неким краћим питањима.

РСБ: Гдје сте завршили своју играчку каријеру?

Р: Након Црвене звезде играо сам 6 година у Селти из Вига (1992/98), а затим сам каријеру завршио у Севиљи за коју сам наступао у сезони 1998/99.

РСБ: Чиме се тренутно бавите? Да ли сте активни у фудбалу?

Р: Да, наравно. Тренутно се бавим скаутингом за Селту из Вига.

РСБ: Како данас из своје перспективе видите стање у Црвеној звезди?

Р. Могло би и морало би бити много боље. Треба бити реалан и рећи какво је тренутно стање. Али Звезда може и мора боље! Ја сам увијек спреман да помогнем Звезди. Никада је нисам заборавио. Али није све до мене. Има нас доста који смо спремни да помогнемо да се Звезда врати на стазе старе славе и успјеха. Али на жалост, нико нас не контактира.

Мој посљедњи контакт са Звездом је био још док је Митар Мркела био задужен за омладиснску школу. Чак смо планирали да направимо и неки турнир у Вигу, да уз новчану помоћ доведемо Звезду, али на жалост то се није остварило.

РСБ: Па када би вас сада неко позвао из Звезде, да помогнете, да ли би сте се одазвали?

http://www.redstarbelgrade.info/images/Intervju/ratkovic-selta.jpg

Р: Наравно. Увијек и у сваком тренутку. Мени је жеља да видим да Звезда поновно доминира, да се прекине ова доминација Партизана. Али чињеница је да негдје шкрипи, да се повлаче погрешни потези. Звезда не може да си допусти размишља о томе да ли ће побједити Јавор или неки други клуб. Звезда мора да доминира. Али то није случај. Нажалост о Европи не треба ни причати јер смо због оваквог стања доста далеко од исте.

РСБ: Шта мислите о Роберту Просинечком као тренеру?

Р: Па, Роби је био вансеријски играч. Његови фудбалски таленти су неоспорни. Управо због тога вјерујем да ће направити одличну тренерску каријеру и да ће Звезду вратити на путеве старе славе јер сви ми то желимо. Сви ми желимо да се једног дана поновно исписују златне странице нашег клуба.

РСБ: Причали смо о погрешним потезима. Многи навијачи су били незадовољни претходним прелазним роковима у Звезди. Овај пут Роби је довео скоро све добро што се може довести из српских клубова.

Р: То је прави рецепт. И у моје вријеме су се доводили талентовани играчи из других клубова, само што је сада избор сужен због свих дешавања која су задесила просторе бивше Југославије. Прије су ти фудбалери морали да играју много дуже у нашим клубовима, а данас већ са 18 година (па и раније) напуштају своје матичне клубове.

РСБ: Да ли У Селти или неким другим клубовима из Шпаније има играча за Звезду?

Р: Има, али је питање колико Звезда може да плати. Наш најскупљи играч може да кошта до 1,5 милиона евра, али има ту и јефтинијих играча, играча за позајмицу. Али нас нико не контактира, не пита. Могло би се све то унаприједити, јер као што рекох, ја желим да помогнем Звезди!

РСБ: Да се вратимо на дане вашег боравка у Црвеној звезди. Као прво, која вам је најдража утакмица? Има ли неки догађај који вам је остао у посебном сјећању?

Р: Без премца то је Токио и утакмица са Коло-Колом. Управо за ту утакмицу ме вежу неке посебне успомени и осјећања.
На тој утакмици Дејо је био испровоциран и зарадио је црвени картон. Водили смо 1:0, али смо у свлачионицу отишли са неким страхом. Били смо уплашени и нервозни. Тада је у свлачионицу ушао Драган Џајић. Рекао је да морамо бити опрезни и држати све под контролом. Тада је Белодедић, који је сједио до мене, онако потпуно смирен и хладнокрван, рекао: "Ма похватаћемо их к'о полиција. Неће се видјети на терену".

То нам је повратило самопоуздање, а мени остало у сјећању. Вјеровали смо једни у друге. То је била нешто јединствено за све нас.

http://www.redstarbelgrade.info/images/Intervju/ratkovic-cz.jpg

РСБ: Послије Токија, слиједила је Будимпешта и меч са Андерлехтом. Један мој пријатељ ме је замолио да Вам честитам за онаj постигнути гол.

Р: Па, да. Одмах послије Токија чекао нас је Андерлехт. Међутим, температурна разлика је била скоро тридесет степени. Ми смо дошли у Будимпешту и видјели смо да је терен залеђен, да играчи Андрлехта имају неке посебне копачке прилагођене тим временским условима. Тада се наша управа растрчала по Будимпешти, па су чак неки отишли и до Беча како би нам обезбједили адекватну опрему. И тако, изашли смо на мегдан једном тиму који је заиста био јак. Ја сам постигао први гол за 1:0, али су Белгијанци окренули резултат. Ипак, смогли смо снаге да дамо свој максимум и крај знате... 3:2 за нас.

РСБ: Ко вам је био најдражи саиграч?

Р: Заиста је незахвално било кога издвојити. Као што сам и рекао, били смо јединствени, Сви смо дисали јединствено за нашу Звезду. Остварили смо успјех који нико на овим просторима није остварио и не вјерујем да ће, наравно осим Звезде. Али, када сам већ поменуо ону ситуацију из свлачионице у Токију, ето, нека буде да ми је Белодедић био најдражи саиграч

РСБ: Мало о дербијима. Колико сте их изгубили и који вам је најдражи?

Р: Изгубио сам само један и то у купу, а најдража ми је побједа на ЈНА послије пенала. Ма Звезда је увијек доминирала над Партизаном. То тада није долазило у питање.

Причамо ми тако још мало, необавезно, око неких ствари...око Толета, Зведине лоше политике итд. И наравно, ја споменем да све ово радим за РСБ, нахвалим екипу и све вас, а Милорад тражи адресу форума да дође и види шта се пише. Мало је рећи да је то људина од човјека. Види се да није од оних којима је само стало до његове личне каријере, него размишља о својој Звезди. У свакој његовој ријечи види се колика љубав и даље куца у његовом срцу за црвено-беле боје.

И за крај ћу издвојити само једну ствар. Питао сам га да ли је био на сусрету генерација. Са малом сјетом каже да није, да га нико није ни звао. Каже: "Звезда је толико велик клуб да такве ствари не би смјеле да јој се дешавају, небитно о коме се ради."

Да, Звездо, не заборављај оне који су нашу историју писали златним словима. Можда ти људи нису Панчев, Роби, Дејо, Белодедић... али то су људи који срцем воле Звезду и који су и данас спремни да помогну. Милорад је спреман за сарадњу у свако доба.

http://www.redstarbelgrade.info/redstarbelgrade-2/intervju/203-%D1%80%D1%81%D0%B1-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%98%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.h tml

alchemist
August 5th, 2012, 14:11
Foto arhiva - Ljubomir Radanović

http://1.bp.blogspot.com/-niV1GbZPP-s/UBwGQMV2dnI/AAAAAAAAEm0/TMZ-mSyowoA/s1600/21_ljubomirradanovic,3.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-bTNfH1hmy9I/UBwGwIJ_NUI/AAAAAAAAEm8/lk0W1dIaf6Y/s1600/Radanovic+1982.jpg

http://3.bp.blogspot.com/--RQhOMwYlpg/UBwGxr3rCPI/AAAAAAAAEnE/yQBXoxkURxg/s1600/Radanovic+Lj..jpg

http://3.bp.blogspot.com/-yxhuFUMoVSc/UBwGyhDNK4I/AAAAAAAAEnI/Z-JFXpTxCa4/s1600/Radanovic+hajduk.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-Mv7O5bbZ5rE/UBwGzZ-CoGI/AAAAAAAAEnQ/nATmJREj9Mc/s1600/Radanovic+penal.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-cty9wo7Mskw/UBwG0MP_qwI/AAAAAAAAEnY/SyUTdy4bw3g/s1600/Radanovic.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-BYibdtgwuUw/UBwG1rF8RAI/AAAAAAAAEnk/ryA9h7ihJ-A/s1600/Radanovi%C4%87+i+Je%C5%A1i%C4%87.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-kDFz-Ne-Kbc/UBwG3Q-XpMI/AAAAAAAAEns/hQjGnjx26Ic/s1600/radan+olimpija.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-BDuy8AmzvNE/UBwGFoOub8I/AAAAAAAAEms/e_P5b19fJAQ/s1600/Ljubomir+Radanovic.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2012/08/foto-arhiva-ljubomir-radanovic.html

alchemist
August 8th, 2012, 02:20
Bugari pobeđeni sa 6:1
Vladimir Stanković | 15. 04. 2010. - 00:02h

Uprkos bojkotu od strane hrvatskih klubova, reprezentacija Jugoslavije - sastavljena samo od srpskih fudbalera, oduševila je 8.000 gledalaca na stadionu BSK.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-14/29798_1_f.jpg?ver=1271257485

Poznatog fudbalskog radnika dr Kostu Hadžija (slika gore) u seriji i filmu igra glumac Srđan Timarov

Utakmica sa Bugarskom ocenjena je kao "izuzetno važna" jer bi eventualni loš rezultat dao povod kritičarima za napad na novu upravu JNS i sve što ona radi. Očekivanja su bila velika i među ljubiteljima fudbala tako da su ka novom igralištu BSK, izgrađenom na Topčiderskom brdu 1929, od ranog popodneva hrlile mase navijača. Išlo se pešice, tramvajima i ponekim, još uvek retkim, automobilom. Početak je bio zakazan za 16 sati. Ispred dvora utakmici je prisustvovao Boško Jevtić, gledaoce je zabavljala vojna muzika, Bugari su izašli na teren u crvenim dresovima dok su naši fudbaleri bili u plavim.

Timovi su igrali u ovim sastavima:

JUGOSLAVIJA: Jakšić (1) – Ivković (21), Beleslin (7) – Arsenijević (15), Lončarević (2), Đokić (1) –Tirnanić (3), B. Marjanović (14), Luburić (5), Vujadinović (3), Hrnjaček (4). Debitovali su golman Jakšić i half Đokić.

BUGARSKA: Spirov–Nikolsov, Kalkandžijev–Efremov, Rafajlov, Lozanov I (od 46. min. Dimitrov) – Stajkov, Prodanov, Lozanov II, Pešev, Pančev.

Jugoslavija je povela već u 2. minutu snažnim šutem Vujadinovića sa nekih 15 metara. U 22. minutu bilo je 2:0, Moša Marjanović je majstorski iz slobodnog udarca savladao Spirova. Na stadionu je vladalo pravo oduševljenje, šeširi su poleteli u vazduh, dlanovi su brideli od aplauza, grla već promukla od poklika podrške majstorima u plavim dresovima. Publika se malo smirila kada je u 35. minutu Pešev prešao Ivkovića i savladao debitanta na našem golu Milovana Jakšića.

To je bio rezultat poluvremena, uz opšte zadovoljstvo igrom jugoslovenskog tima. Raspoloženje se još više popravilo u 57. minutu, kada je Aleksandar Tirnanić sa 15 metara bukvalno probio mrežu bugarskog gola! Na 4:1 povisio je Moša Marjanović glavom u 70. minutu, a Bugare su dotukli Vujadinović u 81. minutu atraktivnim šutom preko glave i Hrnjaček minut pred kraj posle šuta Marjanovića iz slobodnog udarca sa 30 metara. Golman je kratko odbio loptu, Hrnjaček je pritrčao i poslao je u mrežu na opšte oduševljenje gledalaca – 6:1 za Jugoslaviju!

Bugarski državni kapiten Nikifor Lazarov je izjavio:

"Jugosloveni su bili bolji i zaslužili su pobedu. Najbolji su igrači desno krilo, desna polutka i levi bek. S naše strane jedino je zadovoljio golman. Ostali nisu u treningu. Sudija je bio vrlo dobar."

Savezni kapiten Boško Simonović blistao je od zadovoljstva, ali je u izjavi za novine ostao strog prema igračima:

"Igrom nisam najzadovoljniji jer pojedinci, kao Ivković i Lončarević, nisu dali ono što je trebalo da daju. Potpuno sam zadovoljan igrom Marjanovića i Tirnanića, koji su uglavnom bili nosioci svih navala. Ostali igrači trudili su se, igrali sa voljom i izvršili svoju dužnost."

U senci velike pobede jugoslovenske, iako de fakto srpske reprezentacije nad Bugarskom, ostala su dva druga važna fudbalska događaja te nedelje. U Beogradu je održana Izborna skupština Zbora nogometnih sudija, za predsednika je izabran inženjer g. Brana Veljković, dok je u Novom Sadu osnovan Novosadski loptački podsavez, a za predsednika je izabran advokat Kosta Hadži.

Kosta Hadži, političar i sportski radnik

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-14/29801_rep-kosta-hadzi_hs.jpg?ver=1271257583

Dr Kosta Hadži (08. 11. 1898, Vršac – 6. 10. 1971, Novi Sad) bio je istaknuti pravnik i zaslužni fudbalski radnik, jedan od osnivača, sa 16 godina, Vojvodine 1914, a od 1922. do 1924. i njen trener. Rodio se kao prvo od desetoro dece pravnika Koste Hadžija. Gimnaziju je učio u Segedinu i Novom Sadu. Od 1919. do 1922. studirao je prava u Parizu i Kanu. Advokatski ispit položio je 1927. i ostao aktivan u profesiji do 1961. Bio je član Upravnog odbora Matice srpske od 1933. do 1939. Takođe je bio politički aktivan kao član Samostalne demokratske stranke. Za vreme Šestojanuarske diktature pokrenuo je list "Rad", koji je napadao režim, ali je uspeo da izda samo pet brojeva. Osnovao je podsaveze u Novom Sadu i i Zrenjaninu. Bio je jedan od najuticajnijih funkcionera u Jugoslovenskom fudbalskom savezu po njegovom preseljenju u Beograd i jedan od vođa puta na Prvo svetsko prvenstvo u Montevideo.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/185071/Bugari-pobedjeni-sa-61

alchemist
August 8th, 2012, 02:24
Partizan - Crvena Zvezda 2:0

79. večiti derbi
12.10.1986. Stadion JNA ~55.000
1:0 Admir Smajić 62'
2:0 Milko Đurovski 86'

Mw0e5uM6q14

great performance by Stojanovic in his first derby

alchemist
August 8th, 2012, 02:40
World Football Legends

Rajko Mitić

http://soccermond.com/uefa/euro/1968_italia/pics/yugoslavia/rajko_mitic.jpg

Born: Sunday 19 November 1922, Dolac, Yugoslavia (now Serbia)
Died: Saturday 29 March 2008, Belgrade, Serbia (aged 85)
Position: Inside Forward

Inside-right Rajko Mitić was one of the stars of the Yugoslavian team that reached back-to-back Olympic finals after the Second World War. Known for his strong personality and remarkable sportsmanship on the field, Mitić was captain of Red Star Belgrade from the team's formation and led the club to numerous domestic honours. He later managed Yugoslavia to the European Championship final in 1968.

Born in the small village of Dolac near Bela Palanka on 19 November 1922, Mitić moved to Belgrade as a child due to his father's work. He began playing football on the local playing fields, although his parents were not thrilled about his interest in the game and even cut up his football to try to stop him from playing. Not to be dissuaded, Mitić joined local side FK Košutnjak in 1937 and after just one season playing lower division football was spotted by BSK Beograd, one of the country's leading clubs at the time.

Signing in 1938, he made his debut for the first team in 1940 and quickly became a member of Yugoslavia's newly formed youth team. Later that year however the league closed down due to the Second World War, which severely disrupted the early years of Mitić's career. Representing his squadron gave him the chance to keep playing football, so by the time Yugoslavia was liberated he had developed into one of the finest players in the country.

Although not the strongest player, Mitić was a skilful dribbler with a powerful, right-footed shot. He never intentionally committed a foul and was critical of anyone who did. In the spring of 1945 he was one of the players signed up by a new club formed in Belgrade - Crvena Zvezda, or Red Star Belgrade. Mitić made his debut for Red Star in their first official match and spend the remainder of his playing career with the club. His strong personality, leadership skills and sense of fair play made him the ideal club captain and young players were encouraged just to stand and watch him in training, both for the way he played and the way he conducted himself.

Mitić scored on his international debut in Yugoslavia's first match after the Second World War and would remain an international regular for more than a decade. As captain of Red Star, he helped the club to quickly become a major force in Yugoslav football. Their first trophy came in 1948 when Mitić scored one of three first half goals to seal a 3-0 cup final victory over city rivals Partizan. That proved to be the beginning of a hat-trick of cup victories and Mitić would later say that lifting the trophy three times in a row was one of his best memories in the game.

At international level, Mitić was selected in the national squad for the Olympic Games in London. He scored in the opening rould victory over Luxembourg, where Yugoslavia had to come back from a shock half-time deficit and also in the semi-final against hosts Great Britian, where his second half strike clinched a place in the final. Ultimately a 3-1 defeat to a highly talented Swedish side left Yugoslavia with the silver medals.

There was further frustration in the World Cup in 1950. Mitić opened the scoring in against Switzerland as Yugoslavia won 3-0, before a 4-1 win over Mexico left them needing only to draw with Brazil to reach the final group stage and knock the hosts out. Unfortunately, Mitić cut his head open on a steel girder on the way out onto the pitch for that decisive match. The referee did not allow a delay for him to be treated so Yugoslavia started the game with ten men, Mitić joining the action a short time later unaware that Brazil were already leading. They went on to win 2-0 and reach the final group, sending Yugoslavia out.

On the domestic front Red Star were still waiting for their first league title, but that came in dramatic fashion in 1951. Trailing the unbeaten Dinamo Zagreb by five points with three games to go they saw Dinamo falter spectacularly, losing all three. Red Star pounced to claim the championship by the smallest of margins on goal average. Despite the disappointment of a second place finish and a crushing 6-0 cup final defeat in 1952, Mitić did get a second chance to lead his country in the Olympic Games in Helsinki.

Mitić scored six goals in the Olympic tournament, including one in each game of a replayed tie against the Soviet Union which came at the height of political tension between the countries. Remarkably, the replay only came about because Yugoslavia lost a 5-1 lead in the final 16 minutes of the first match, Mitić having missed a glorious chance to extend the lead to 6-1. He also scored two crucial goals in the 3-1 semi-final victory over Germany, but in the final Yugoslavia came up against an incredibly talented Hungarian team who beat them 2-0 to give Mitić a second consecutive silver medal.

His career was beginning to be characterised by domestic success and international disappointment. Another league title in 1953 was followed by another frustrating World Cup exit a year later. Yugoslavia had beaten France and drawn with Brazil to reach the last eight, where in Mitić's 50th international they outplayed West Germany for long period but lost 2-0. That proved to be Mitić's last major tournament, as his international career ended partway through qualifying for the 1958 tournament.

Mitić led Red Star to two more league championships in his career, in 1956 and 1957, often displaying his own unique brand of leadership in doing what he believed to be right. He ordered one of his own team-mates to leave the field after he had been fouled, knowing he would be likely to seek retribution. Then in 1957 when one of his team was hit by a stone thrown from the crowd in a game against Hajduk Split, he insisted that the team leave the field, a decision which earned most of the side a one-month ban.

By 1958, Mitić was on the verge of retirement. Although Red Star finished a disappointing fourth in the league, they did reach the cup final. The match again Velez Mostar was the last of Mitić's career and despite being frustrated for an hour, Red Star scored four late goals to give him a perfect end to his playing career. In all, he scored 262 goals in 571 games for Red Star. Although no longer a player, Mitić stayed on at Red Star as part of the coaching staff. The team went on to win league and cup doubles in 1959 and 1964, as well as another league title in between in 1960.

In 1967 Mitić became manager of the Yugoslavian national team. He led his country to the last four of the European Championship in 1968, where his young team beat world champions England 1-0 to set up a final against hosts Italy. In the final Yugoslavia led 1-0 and were ten minutes from being champions, before Italy equalised to force a replay which they ultimately won 2-0. After failing to qualify for the World Cup in Mexico, Mitić left the job towards the end of 1970 and became a journalist, a job which he retained until his retirement in 1983. After serving as Red Star's vice president, he died on 29 March 2008 at the age of 85.

http://www.world-football-legends.co.uk/index.php/yug/77-mitic-rajko

alchemist
August 8th, 2012, 02:56
Dragan Stojkovic

Last match in Japan [2001]

NL8tmEHEAqA

alchemist
August 8th, 2012, 03:02
Predrag Mijatović

rkyBcK0pjxU

unfortunately, there is no translation... even so, the vision of Pedja at Valencia is worth the watch

our most underrated (or perhaps underappreciated) player from the 90's IMO

alchemist
August 10th, 2012, 06:28
Miami Heat vs New York Knicks 1996 (Danilovic 7/7 3 pts.)

HLtKmVDKneA

alchemist
August 10th, 2012, 06:33
Turnir za kraljev pehar
Vladimir Stanković | 16. 04. 2010. - 00:02h

Jugoslavija je, ovog puta sa hrvatskim igračima u sastavu, 4. maja 1930. pobedila Rumuniju sa 2:1 u utakmici za pehar kralja Aleksandra, koji je telegramom čestitao uspeh.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-15/30041_rep-petar-strugarmosa-i-bojan-krivokapicgusar_f.jpg?ver=1271345209

Moša Marjanovića u seriji i filmu igra Petar Strugar

Posle velike pobede nad Bugarskom, stigao je Uskrs koji će ostati zapamćen po pravom trijumfu beogradskog fudbala. U dva dana na turniru sa četiri učesnika na stadionima BSK i Jugoslavije okupilo se čak 14.000 ljudi. Prvog dana, 21. aprila, BSK je igrao 3:3 sa Kišpeštom iz Budimpešte. BSK je golovima Moše Marjanovića i Vujadinovića poveo sa 2:0, u drugom poluvremenu Najdanović je povisio na 3:1, ali su se Mađari domogli remija pred sam kraj meča. U drugoj utakmici Jugoslavija je pobedila Hajduk sa 4:2.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-15/30044_rep-mosa-marijanovic-na-ramenima-navijaca-u-beogradu_kf.jpg?ver=1271345310

Sutradan Jugoslavija je pobedila Kišpešt sa 4:1. U drugoj utakmici BSK je pobedio Hajduk sa 3:2. Prvi gol dao je Moša Marjanović već u 8. minutu, na 2:0 povisio je Aleksandar Tirnanić u 11, da bi Benčić u 16. smanjio na 2:1. Vujadinović je u 21. minutu promašio penal skrivljen nad Mošom Marjanovićem, da bi na 3:1 u 41. minutu povisio Mošin stariji brat Nikola Marjanović. Konačan rezultat postavio je Bonačić u 89. minutu. Jugoslavija je osvojila uskršnji turnir sa 4 boda, BSK je bio drugi sa 3, Kišpešt treći sa jednim bodom, a Hajduk poslednji bez bodova.

Odmah posle turnira savezni kapiten Boško Simonović objavio je sastav tima za utakmicu protiv Rumunije 4. maja u Beogradu, a igralo se za pehar kralja Aleksandra:

Mihelčić, Ivković, Beleslin, Arsenijević, Premrl, Đokić, Tirnanić, B. Marjanović, Luburić, Bonačić, Kragić; rezerve: Čulić i Dešković.

Savezni kapiten nije bio siguran da će Zagrepčani doći, ali je ipak pozvao dvojicu. Obično je u reprezentaciji bilo više igrača iz Zagreba, ali oprezni Simonović kao da je uigravao "beogradski tim" ako u poslednji čas dođe do bojkota. "Konkordija" je za Premrla zatražila mišljenje od Zagrebačkog nogometnog podsaveza, koji se 25. aprila oglasio sledećim saopštenjem:
"Upravni odbor ZNP izuzetno je dao dozvolu Mihelčiću i Premrlu da igraju za reprezentaciju protiv Rumunije. Dozvola je izdata sa motivacijom da je to utakmica za pehar nj.v. kralja, da je vrlo važna i odlučna da li će pehar nj.v. kralja ostati trajno u vlasništvu našeg saveza."

Vest je u Beogradu primljena sa zadovoljstvom, ali nije uticala na ublažavanje stava povodom skandala sa "fantomskim" klubovima u Hrvatskoj. Anketni odbor, formiran da ispita slučaj, predložio je da se 149 od 155 "novih" klubova briše iz registra. Na dan utakmice sa Rumunijom otvorena je avionska linija Beograd-Solun, a let je, sa pauzom u Skoplju, trajao "samo" 4 sata i 15 minuta. Utakmica sa Rumunijom okupila je čak 10.000 gledalaca, a timovi su istrčali u najavljenim sastavima, sa debitantom Kragićem na levom krilu.

JUGOSLAVIJA: Mihelčić (Građanski – 14), Ivković (Soko – 22), Beleslin (SAND – 8), Arsenijević (BSK – 16), Premrl (Konkordija – 16), Đokić (Jugoslavija – 2), Tirnanić (BSK – 4), B. Marjanović (BSK – 15), Luburić (Jugoslavija – 6), A. Bonačić (Hajduk – 7), Kragić (Hajduk – 1).

RUMUNIJA: Lanošneanu, Virger, Štajner, Rafinski, Fogl, Stanču, Dumitresku, Desu, Sepi, Čolak, Barbu.

Strelci: Premrl u 10. min. (1-0), Bonačić u 33. (2-0), Desu u 57. (2-1). Sudio je Štepanovski iz Čehoslovačke, kraljev izaslanik bio je pukovnik g. Čedomir Petrović, koji je pehar u trajno vlasništvo predao kapitenu Jugoslavije Milutinu Ivkoviću.

Kralj je poslao telegram: "Sa zadovoljstvom pozdravljam zadobijeni uspeh na sportskim utakmicama. Aleksandar."

http://www.vesti-online.com/data/images/2011-09-24/181038_092535s4_if.jpg?ver=1316873463

Moša, fudbalska legenda

Blagoje Marjanović Moša (3. 9. 1907, Beograd – 1. 10. 1984, Beograd), bez sumnje najbolji srpski fudbaler između dva rata, za mnoge i najbolji svih vremena. Pod uticajem starijeg brata Nikole, koji je takođe bio izvrstan fudbaler, počeo je da trči za loptom na poljanama Palilule, potom se oprobao u podmlatku SK Jugoslavija. Posle dvogodišnje pauze pojavio se u SK Olimpija, a 1925. stigao u BSK i do 1939. izrastao u njegovu najveću figuru. Bio je pet puta prvak Kraljevine Jugoslavije, tri puta najbolji strelac i sa 95 prvenstvenih golova daleko najbolji golgeter u periodu između dva rata.

Za BSK je odigrao 566 utakmica i dao 575 golova! Kada je bio na vrhuncu popularnosti, imao je u uglednim beogradskim radnjama svoje marke parfema, odela, cipela, šešira... Tokom 1939. kraće vreme je igrao za SK Jugoslavija, potom za Čukarički. Tokom rata bio je interniran u logor Furštenhajm. Po oslobođenju je bio igrač-trener u Dinamu iz Pančeva, a karijeru je završio u NK Proleter iz Osijeka. Za reprezentaciju Jugoslavije od 1926. do 1938. igrao je 57 puta i dao 36 golova. Bio je učesnik Olimpijade u Amsterdamu 1928. i Svetskog prvenstva 1930. u Montevideu. Bio je uspešan trener. Sa svojim BSK-om, pre nego što je promenio ime u OFK Beograd, osvojio je Kup maršala Tita 1953. Tokom 1953. i 1954. bio je trener reprezentacije na 18 utakmica. Potom je otišao u Italiju, gde je dve godine trenirao Torino. Godine 1962. doživeo je moždani udar i ostao težak invalid do kraja života. Teško se kretao i nije mogao da govori, ali je bio svestan i pratio je fudbal koji je toliko voleo i kome je toliko dao.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/185244/Turnir-za-kraljev--pehar

alchemist
August 10th, 2012, 06:35
SGS

Pančev: Da sam slušao Džaju i Cveleta
Fudbal, 08:00, 17.06.2012.
Autor: Aleksandar Radonić

http://images.kurir-info.rs/slika-620x333/darko-pancev-1339879004-175380.jpg

Legendarni fudbaler Crvene zvezde Darko Pančev i danas žali što je umesto ponude Reala prihvatio poziv Intera
Darko Pančev,

Pokajao se.

Legenda Crvene zvezde i najbolji makedonski fudbaler svih vremena Darko Pančev (46) kaže da je napravio veliku grešku što je 1992. godine otišao u Inter, umesto u Real iz Madrida. Popularni Kobra ubeđen je da bi napravio daleko bolju internacionalnu karijeru da se okušao u španskoj Primeri.

Posle raspada SFRJ i uvođenja sankcija tadašnja uprava Crvene zvezde s Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem na čelu morala je da rasproda „zlatnu generaciju“, koja je 1991. godine osvojila Kup šampiona u Bariju i svetsku titulu u Tokiju. Džajić i Cvetković su tada imali odlične odnose s predsednikom „kraljevskog kluba“ Ramonom Mendozom, kome su prodali i sadašnjeg trenera crveno-belih Roberta Prosinečkog. Pančev je dobio predlog od Džaje i Cveleta da karijeru nastavi u Madridu, ali je strelac odlučujućeg gola u Bariju sam presekao i odlučio se za Inter.

I danas, iako je prošlo 20 godina, Darko Pančev se kaje zbog odluke koja ga je koštala uspešne internacionalne karijere, jer se u dresu Intera povredio i za tri godine odigrao samo 19 utakmica, u kojima je postigao tri gola.

- Predsednik Mendoza dolazio je u Beograd dva puta kako bismo pregovarali o mom prelasku u Real Madrid. Ipak, odabrao sam Inter i to se ispostavilo kao najveća greška u mom životu. Ljudi ih često čine, moja je bila to što nisam potpisao za Real - rekao je Pančev za makedonsku televiziju.

http://images9.kurir-info.rs/slika-620x333/darko-pancev-1339878986-175378.jpg

http://images7.kurir-info.rs/slika-620x333/tabela-1339878962-175376.jpg

Zamena za Sančeza

Uprava Reala iz Madrida te 1992. godine tražila je zamenu za legendarnog Meksikanca Uga Sančeza. Izbor je pao na Darka Pančeva.

- Debelo sam pogrešio. Uh... Real je bio i ostao svetski klub. Mogao sam da igram s Mičelom, Butragenjom i ostalim velikim asovima - prisetio se Pančev.

http://www.kurir-info.rs/pancev-da-sam-slusao-dzaju-i-cveleta-clanak-278410

alchemist
August 13th, 2012, 04:07
Sećanja: Na današnji dan (08.08.)
Objavio Điki 8. avgust 2012. u Vesti, Zvezdine legende

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/08/Milos-Sestic.jpeg

Na današnji dan, 1956. godine, rođen je neprevaziđeni dribler i veliki majstor Miloš Šestić! Još uvek se prepričavaju priče o njegovim sjajnim potezima. Dovodio je protivničku odbranu i golmane do ludila, a neretko podizao čitavu “Marakanu“ na noge.

U Crvenu zvezdu stigao je 1974. godine, a samo nekoliko godina kasnije uz Vladimira Petrovića Pižona bio glavni predvodnik generacije koja je 1979. godine igrala finale Kupa UEFA. Po mnogima kvalitetnija ekipa nego ona iz 1991, izbacivala je redom protivnike:

Crvena zvezda – Dinamo Berlin 2:5, 4:1

Crvena zvezda – Sporting Hihon 1:0, 1:1

Crvena zvezda – Arsenal 1:0, 1:1

Crvena zvezda – Vest Bromvič Albion 1:0, 1:1

Crvena zvezda – Herta Berlin 1:0, 1:2

Finale: Crvena zvezda – Borusija Menhengladbah 1:1, 0:1

Upravo u prvom finalnom meču koji je odigran u Beogradu, popularni “Šele“ postigao je gol, nesrećni autogol Jurišića, a kasnije i sramno suđenje Mikelotija doprineli su da Crvena zvezda već te ’79 osvoji prvi evroski trofej.

63Xol4QQGQE

U dresu Crvene zvezde odigrao je 441 utakmicu i postigao 108 golova, osvojivši četiri titule prvaka zemlje (1977, 1980, 1981, 1984) i jedan trofej kupa Jugoslavije (1982).

U Olimpijakos prelazi 1985. godine, gde se zadržao dve sezove, a onda se vraća u Jugoslaviju i brani boje novosadske Vojvodine, gde sa Mihajlovićem i Jokanovićem najviše doprinosi u osvajanju poslednje titule šampiona “Stare dame“ srpskog fudbala.

http://www.mojacrvenazvezda.net/37741/2012/08/08/na-danasnji-dan-2/

alchemist
August 13th, 2012, 04:14
Sećanja: Na današnji dan (10.08)
Objavio Điki 10. avgust 2012. u Vesti, Zvezdine legende, Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/08/Vojkan-Melic.jpeg

Na današnji dan, 1960. godine, Vojislav Vojkan Melić debitovao je za naš klub. Za FK Crvena zvezda nastupao je od 19. avgusta 1960. do 2 jula 1967. godine. U tom periodu sakupio je 312 nastupa(140 prvenstvenih) i postigao 54 gola. Sa velikim uspehom je nosio dres beogradske Crvene zvezde, s sezone 1963/64. osvojio je „duplu krunu“.

Uz tri susreta za mladu reprezentaciju (1959-1961) odigrao je 27 utakmica i postigao dva gola za najbolju selekciju Jugoslavije, u kojoj je najviše igrao desnu polutku i desnog halfa, a nekoliko puta i oba krila, levu polutku, levog halfa i vođu navale! Po svestranosti, svojevrstan rekorder u jugoslovenskoj reprezentaciji. Debitovao je u dresu s državnim grbom na finalnom turniru Svetskog prvenstva 1962. u Čileu. Bila je to utakmica protiv Kolumbije(5:0) u Ariki, a popularni Vojkan se upisao u strelce. Od dresa reprezentacije oprostio se pet godina kasnije, 14. maja 1967. na utakmici protiv Albanije (2:0) u Tirani.

Iz Francuske se vratio u svoj matični kluba, šabačku Mačvu, u kojoj je nastavio trenersku karijeru. U sezoni 1983/84. vodio je ekipu FK Crvenke, a od sezone 1984/85. nalazio se u stručnom štabu beogradske Crvene zvezde i radio sa omladinskim selekcijama. Preminuo je 7. aprila 2006. godine u Beogradu.

Pre 32. godine, FK Crvena zvezda odigrala je na beogradskom turniru utakmicu sa brazilskim Vasko de Gamom. Rezultat je bio 4:2 u korist Crvene zvezde.

mFjnbbM5jLo

http://www.mojacrvenazvezda.net/38008/2012/08/10/secanja-na-danasnji-dan-10-08/

alchemist
August 13th, 2012, 04:38
Branko Stanković

http://img862.imageshack.us/img862/7113/99360286.jpg

http://img207.imageshack.us/img207/6474/37571889.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/forum/index.php/topic,14.2220.html

alchemist
August 13th, 2012, 05:22
Yugoslavia 0 v Russia 0 [Friendly]

12 March 1997

k87AuU8LD_U

Russia 0 v Yugoslavia 1 [Friendly]

20 August 1997

hIkXknk9xjo

alchemist
August 13th, 2012, 05:32
FK Crvena Zvezda - FK Velež 6:1 [02.02.1991]

U polufinalu tradicionalnog „Mostarskog turnira", naši fudbaleri su priredili pravu egzibiciju i očitali lekciju domaćem Veležu pobedivši ga sa 6:1.

Trener Ljupko Petrović uigravao je dobitnu kombinaciju za Kup šampiona: S. Stojanović (M. Jovanović), Radinović, Marović, Šabanadžović (Stošić), Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Jugović, Pančev, Savićević (Lj. Milojević), Mihajlović (Momčilović).

Inače, Vladimir Jugović je postigao dva pogotka, a po jedan Refik Šabanadžović, Miodrag Belodedić, Dejan Savićević i Robert Prosinečki.

x182Q71ZhNM

-----------------------------------

1991/1992 Crvena Zvezda - RSC Anderlecht 3-2 (12.12.1991)

LY_j89eUNQk

alchemist
August 13th, 2012, 05:57
Savić: Igram i dok spavam
B. ŽIVANČEVIĆ | 27. maj 2011. 11:33

Jednom sam sanjao da vodim duel sa protivničkim centrom. U snu sam nehotice zakačio suprugu. Shvatila je, dugo smo zajedno – kaže legendarni vaterpolista

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/2705j/sp-savic.jpg

Dejan Savić

Pune dve decenije je trajala bitka ta sa protivnicima, sa samim sobom. Završena je ovog proleća. Bio je to „rat“ iz koga je trebalo izvući zdravo telo i um. I, dobio je pobednika. Veliki vaterpolista Dejan Savić (36) stavio je tačku na prebogatu karijeru.

Za sve ove godine, postavio je i jedan, za sada teško oboriv rekord. Niko nije toliko puta igrao za reprezentaciju kao on. A, igrao je za tri različite države.

- Brzo su prošle ove 22 godine. Da li bih nešto menjao? Ne verujem. Ne, ne bih... - kaže Dejan Savić za „Sport“.

Jedan je od retkih vrhunskih srpskih sportista koji ni sekundu posle odlaska u penziju nije „lutao“. Naprotiv, još kao aktivan igrač se posvetio trenerskom poslu. Selektor je srpskih mlađih juniora, momaka rođenih 1994. i mlađih.

- Sam sa sobom sam sve raskrstio još prošle godine. Tada sam već završio karijeru, ali sam na poziv prijatelja i dugogodišnjeg saigrača Viktora Jelenića prihvatio da pomognem Crvenoj zvezdi.

Već tada ste prihvatili i ponudu Saveza?

- Jesam i još sam u trenerskom „plićaku“. Dobro znam da lepa i bogata igračka karijera ne mora neminovno da „proizvede“ dobrog trenera. Nije me sramota da pitam nešto što ne znam. Vreme je glavni sudija. I sreća, naravno.

Kada se osvrnete na 22 godine, šta vidite?

- Iskreno, nisam se baš puno osvrtao. Ipak, vidim fanatičnu posvećenost vaterpolu, veliki napor da čovek ne misli na sporedne stvari.

Kako ste uspevali?

- Šalom i večitim optimizmom. Kada je bilo i lepo i teško, sve sam okretao na onu drugu, šaljivu stranu. To je bio moj odbrambeni mehanizam, tako sam punio baterije. Imao sam i dobro društvo.

I u trenucima odvojenosti od porodice, a to je stalni pratilac života vrhunskog sportiste?

- Mnogo osoba je trpelo zbog moje posvećenosti vaterpolu. Trpeo je život. Ali, isplatilo se. Kada pogledam sve medalje koje sam osvojio, vidim da je vredelo.

Bilo je uspona i padova?

- Svakako, tako je svima. Ali, više pamtim neuspehe. Uspeh se proslavi i sutradan se već zaboravi. Neuspeh ostaje rana za ceo život.

Odakle energija za tako dugu posvećenost vaterpolu?

- U ljudima, ekipi, atmnosferi. To je jako važno. Tačno je da svi, vremenom, postignemo automatizam u pokretima, u razmišljanju, ali bez podrške jedni drugima, ne bismo uspeli. Retki su sportisti koji su sposobni da okrenu „prekidač“ u glavi i da se isključe, posebno u ekipnim sportovima. Zbog toga su važni ljudi sa kojima igrate.

Da li je bilo i onih drugačijih momenata?

- Jeste. Dešavalo se da poželim da dignem ruke od svega. Ali, kako su takve misli dolazile, tako su i prolazile. Ništa dugotrajno.

Tako bogata karijera, toliko uspeha nije odgovarajuće naplaćena? Novcem, naravno?

- Nije naplatio niko pre nas, nismo mi, a neće da naplati ni neko posle nas. Statistički, manje od pet odsto vaterpolista stekne nekakvu egzistenciju kroz karijeru. Samo 0.05 odsto zaradi toliko novca da ne mora da radi ništa do kraja života. Ali, to nije do nas.

Vi ste svoje odradili?

- Tako smo vaspitani, takva je naša svest: da ginemo za ekipu, za reprezentaciju. Zaista nismo razmišljali o tome da zaradimo dovoljno novca za penzionerske dane. Ali, uvek nešto mora da se radi. To je dobro za čoveka.

Kako ste podnosili umor, fizički i mentalni?

- Za mene je uvek postojao samo fizički. Taj umor se kontroliše mentalnom energijom. I tako, u krug.

Pamtite li neki meč kao ekstremno težak?

- Postoji jedan, jedini. Bilo je to finale Evropskog prvenstva u Beogradu 2006. protiv Mađara. Na kraju sam jedva izašao iz bazena.

Kako najbliža porodica: supruga Bobana i ćerka Danila doživljavaju muža i tatu, vrhunskog vaterpolistu?

- Ćerka je još mala. Zna da sam igrao vaterpolo, viđala me je na televiziji, ali ništa više od toga. Što se supruge tiče, dugo smo zajedno. Prošla je kroz sve faze. Ponekad pomisli da se udala za pomorca, kapetana prekookeanskog broda.

I ponekad plati ceh, ni kriva ni dužna?

- Jednom sam sanjao kako ispred našeg gola vodim duel sa protivničkim centrom i kako ga udaram. Iz sna me je probudio glas supruge: Zašto se udaraš, čoveče!?

Dešava se..?

- Ma, sto puta mi se dogodilo da „proživljavam“ bitke u vodi. Ponekad razmišljam o tome, sanjam. Proći će...

JEZICI

Igrali ste u Španiji, Italiji, Rusiji. Pre pet godina, u interesantno osmišljenoj najavi EP u Beogradu, „otvarali“ ste Dnevnik RTS na španskom. Kako idu jezici?

- Ne mogu da kažem da tečno govorim. Svi mi često pogrešimo i u našem, srpskom. Pre bih rekao da se dobro služim španskim, italijanskim, ruskim, engleskim...

SVET

Često se kaže da sportisti po nekoliko puta obiđu ceo svet, a zapravo ništa ne vide?

- Za svako putovanje sam se pripremao, čitao materijale o gradu ili zemlji u koju dolazim. Uspeo sam mnogo toga i da vidim, mislim na monumentalna zdanja, muzeje...

Najlepši grad u kojem ste igrali.

- Dva su bez premca. Barselona i Firenca –kaže Savić koji je odigrao 444 utakmice za nacionalni tim i postigao 405 golova.

SA DAČOM KROZ SVET

Savić je gradsko dete, odrastao je u beogradskom naselju Miljakovac. Neposredni komšija mu je bio, kasnije dugogodišnji prijatelj Danilo Ikodinović, takođe legenda srpskog vaterpola. Obližnji banjički bazen bio je logičan izbor.

Za prvi tim Partizana je debitovao sa samo 15 godina. Kroz karijeru, put ga je vodio u Barselonu, Firencu, Reko, Kazanj.

U reprezentaciji je debitovao ne nezvaničnom turniru, tokom godina sankcija. Na glavnu scenu je stupio pod vođstvom Nikole Stamenića, kada i cela nezaboravna generacija, 1997. na Šampionatu Evrope u Sevilji. U godinama koje su sledile, postao je najbolji bek planete.

Iz reprezentacije se povukao odmah posle Olimpijskih igara u Pekingu. Utakmica za bronzanu medalju, protiv Crne Gore bila je poslednja, 444. za državni tim.

PROFIL

Rođen: 24. aprila 1975. u Beogradu

Visina 190 cm
Klubovi: Partizan, Barselona, Florencija (Firenca), pro Reko, Sintez (Kazanj), Crvena zvezda
Trofeji u reprezentaciji: Zlato na SP u Montrealu 2005. Zlato na EP 2001. u Budimpešti, na EP u Kranju 2003, na EP u Beogradu 2006. Zlato na FINA Kupu 2006. Zlato u Svetskoj ligi 2005, 2006, 2007, 2008. Srebro na OI u Atini 2004. Srebro na SP u Fukuoki 2001. Srebro na EP u Sevilji 1997, na EP u Malagi 2008. Srebro u Svetskoj ligi 2004. Bronza na OI u Sidneju 2000, na OI u Pekingu 2008. Bronza na SP 1998. u Pertu, na SP 2003. u Barseloni.

http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:332071-Savic-Igram-i-dok-spavam.htm

alchemist
August 14th, 2012, 02:59
Vladimir Vanja Grbić

U današnjem vremenu dominacije novca i upitnih vrijednosti u svijetu sporta, privilegija je ispričati priču o sportskom heroju koji je igrom na terenu, ali i životnom filozofijom, pravi primjer za nove generacije šta znači biti istinski šampion.

Vladimir Vanja Grbić, aktuelni potpredsjednik Odbojkaškog saveza Srbije, tokom igračke karijere obilježio je 242 nastupa za reprezentaciju sa kojom je osvojio sva najznačajnija odličja na velikim takmičenjima.

Igrao je za 11 klubova u čak sedam zemlja, demonstrirajući svoju vještinu od Brazila do Japana.

Razgovarao Mustafa Radončić.

hUxgWnCUeWE

alchemist
August 14th, 2012, 03:05
Teške dileme oko puta
Vladimir Stanković | 17. 04. 2010. - 00:02h

Pošto Urugvaj nije prihvatio zahtev JNS da se putuje prvom klasom i da dnevnica bude dva dolara po igraču, odlazak Jugoslavije na Svetsko prvenstvo u Montevideo bio je ozbiljno doveden u pitanje.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-16/30447_repvojin-cetkovic-kao-dr.-mihajlo-andrejevic_f.jpg?ver=1271430768

Dr Mihaila Andrejevića u seriji i filmu igra Vojin Ćetković

Sedam dana posle lepe pobede nad Rumunima, 11. maja, u Budimpešti je održan važan sastanak Srednjoevropskog kupa, što je bila prilika i za razmenu mišljenja oko učešća na Svetskom prvenstvu u Montevideu. Bio je pozvan i Enrike Buero, urugvajski ambasador u Briselu, koji je bio ovlašćen za pregovore sa evropskim zemljama. JNS je poslao dr Andrejevića, od čijeg će izveštaja zavisiti definitivna odluka o (ne)učestvovanju na takmičenju u Montevideu.

Istovremeno, JNS je telegrafski uputio svim klubovima pitanje da li bi mogli dati jednog ili dva igrača za Urugvaj i pored toga odigrati utakmice za državno prvenstvo. Naime, vladalo je uverenje da prvenstvo treba igrati preko leta, s tim da se teret odsustva reprezentativaca rasporedi što je moguće bolje. U subotu, 10. maja, centralni fudbalski događaj u Evropi bilo je gostovanje reprezentacije Engleske u Berlinu. Bilo je to prvi put da su Englezi gostovali na kontinentu, a utakmica je završena spektakularnim rezultatom 3:3.

U Beogradu je istog dana igran veliki derbi BSK-Jugoslavija, odlučujući za titulu prvaka Beograda. BSK je u velikom stilu pobedio sa 4:0 golovima Vujadinovića, Najdanovića (2) i Moše Marjanovića.

Dr Mihailo Andrejević je u Budimpešti imao niz korisnih sastanaka. Već prilikom prvog susreta sa predstavnicima italijanskog saveza dobio je uveravanja da će odnosi, pogoršani 1925. posle tuče na utakmici Građanski-Torino, biti "uskoro popravljeni". Prethodni JNS tvrdio je da je posle tog incidenta u Italiju poslato pismo izvinjenja, ali Italijani su tvrdili Andrejeviću da takav dopis nikada nisu dobili. Sa Čehoslovacima je sklopljen dogovor o igranju prijateljskih utakmica svake godine. Prilikom susreta sa urugvajskim ambasadorom Enrikeom Buerom, dr Andrejević se dogovorio oko svih detalja. Sve što je JNS tražio bilo je prihvaćeno: plaćen put prvom klasom za 20 osoba i dnevnice od dva dolara po igraču. Iako je dobio usmena uveravanja da su uslovi prihvaćeni, oprezni dr Andrejević zatražio je i dobio "sve napismeno". Međutim, 19. maja u Beograd je stiglo pismo Buera u kojem je obaveštavao da "se ne mogu prihvatiti uslovi o prvoj klasi na brodu i dva dolara dnevno po igraču". On precizira sledeće uslove:

1. Prva klasa (Vagonli) na vozu Beograd-Đenova
2. II klasa luksuznog prekookeanskog broda "Konte Verde" ili I klasa običnog prekookeanskog broda
3. Pola dolara dnevno po osobi, stan i hrana od polaska iz Beograda za vreme puta i boravka u Urugvaju. Sve za 20 osoba.

Na hitno sazvanom sastanku uprava JNS-a raspravljalo se o novoj situaciji i zaključilo da bi pod ovim uslovima odlazak bio "knap", odnosno da bi Savez umesto očekivane zarade možda čak bio u deficitu. Odlučeno je da se ostane pri ranijim uslovima, o čemu je dr Andrejević odmah obavestio Buera.

Urugvajci su smatrali da bi preko pola dolara dnevno naknade izgubljene zarade bilo u suprotnosti sa amaterskim propisima i da se ne može dozvoliti. JNS je sa svoje strane smatrao da se propisi ne bi kršili jer bi novac bio upotrebljen za isplatu mnogobrojnih uzgrednih troškova.

U traženju rešenja prvi put je pomenuta ideja o odigravanju nekih prijateljskih utakmica u okolnim državama s kojih bi prihod popunio kasu Saveza. Za slučaj potvrde dogovora u roku od nekoliko dana, napravljen je plan puta: naša reprezentacija bi se 21. juna u Marseju ukrcala na brod "Konte Verde" i krenula za Montevideo, gde bi stigla 5. jula. Tim brodom putovaće i reprezentacija Belgije, koja je već rezervisala karte.

S nekoliko dana zakašnjenja iz Pariza je stigla (ne)očekivana vest: Francuska je odlučila da putuje u Montevideo! Bila je neočekivana zato što je dugo izgledalo da francuski tim neće putovati kako se ne bi oštetilo državno prvenstvo, a logična zato što je predsednik FIFA Žil Rime bio Francuz i bilo je očekivano da ubedi zemljake u potrebu puta u Montevideo.

Andrejka - doživotni član FIFA

Dr Mihailo Andrejević Andrejka (3. 7. 1898, Požarevac – 20. 9. 1989, Beograd), najistaknutiji funkcioner međunarodnog ranga koga su imali srpski i jugoslovenski fudbal. Nedugo po završetku Svetskog prvenstva u Urugvaju, 1932. ušao je u FIFA kao član Nadzorne komisije i u Svetskoj fudbalskoj organizaciji na raznim važnim funkcijama ostao punih pet decenija. Godine 1982. izabran je za doživotnog počasnog člana FIFA, a 1984. bio među sedmoricom zaslužnih fudbalskih radnika, prvoodlikovanih ordenom FIFA.

Kao lekar izabran je 1953. za redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Do pred kraj života pisao je u „Nedeljnoj Borbi“ zanimljive i nadasve korisne članke iz oblasti medicine. Bio je dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, a do smrti je obavljao funkciju predsednika Udruženja ratnika Srbije 1914-1918. Bio je istinski gospodin, svetskih manira, s jakim vezama u svetu fudbala i medicine. Bio je poliglota i lako se sporazumevao na najmanje pet svetskih jezika.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/185417/Teske-dileme-oko-puta

alchemist
August 14th, 2012, 03:19
Foto arhiva - Dragan Mance (1962 - 1985)

Dragan Mance, šta reći o njemu a da se ne sklizne u patetiku? Momak rođen 1962. godine u Zemunu. Član Partizana postao 1980, kao deo zamene na relaciji Partizan - Galenika kada je u Galeniku (današnji Zemun) otišao kralj strelaca Slobodan Santrač a u Partizan se preselio daroviti Mance.

Vremenom je postao najomiljeniji igrač Partizana, postigavši 174 gola za Partizan, od toga 42 prvenstvena. Nisu golovi ono što mu je obezbedilo status omiljenog igrača među navijačima, već njegova iskrena emocija i ljubav prema crno-belom dresu. Način na koji je on proslavljao golove nije se mogao kopirati ili folirati.

Dragan Mance je poginuo 3. septembra 1985. u saobraćajnoj nesreći, žureći na trening Partizana. Ostala je legenda, ime kojem se i danas peva, i mnoštvo slika i snimaka, od kojih su neke tu pred vama...

http://2.bp.blogspot.com/-fi9PQmyDSw8/Txq1DKhtCwI/AAAAAAAACzQ/Q6TLBMUG0Pw/s1600/Mance+1982.jpeg

http://1.bp.blogspot.com/-k9BL6ltAcy0/Txq5AHRDqeI/AAAAAAAAC14/LkP6POjWZ_k/s1600/dragan-m.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-Wp0WhkxCMns/Txq1tZJ-KxI/AAAAAAAACz4/R0d6Y3FFlbs/s1600/Mance%252C+yu+liga+1982.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-DM5G5aKFSXw/Txq2sovtojI/AAAAAAAAC0Y/fFZwbC2Lt1U/s1600/9493.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-0kseAvbWqDk/Txq2xwEgQaI/AAAAAAAAC0g/68SX9SUUESs/s1600/mance01.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-wgodZjG3jFY/Txq3nWQPZRI/AAAAAAAAC04/cgjZdwlPb6s/s1600/Mance%252C+QPR+1984..jpg

http://4.bp.blogspot.com/-AuB4TVqqJQA/Txq3vK2m50I/AAAAAAAAC1A/wnUBtAF7rxE/s1600/Dra-gan++Man-ce+%2521.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-n-eDMsMhGTU/Txq32QBijeI/AAAAAAAAC1I/KTRrZIUtwAI/s1600/mance+vs+zeljo+85.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-f5P_mQ--6lg/Txq38JBgNGI/AAAAAAAAC1Q/R6KdqeheERw/s1600/Mance%252C+Partizan+-+Radnicki+Nis+1983.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-MzgUHSqZGXE/Txq5ZcmR5FI/AAAAAAAAC2I/e4Mcw8bva00/s1600/Mance++vs+cig.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-XrhwuAC5E9s/Txq58BKtOjI/AAAAAAAAC2o/naQ426sKH_o/s1600/mance+derbi+83.JPG

http://1.bp.blogspot.com/-uFe1IkgX_B8/Txq5eiLY8WI/AAAAAAAAC2Q/pleLFgL-vP8/s1600/Mance+dinamo.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2012/01/foto-arhiva-dragan-mance.html

alchemist
August 14th, 2012, 04:36
Sećanja: Na današnji dan (13.08)

Objavio Điki 13. avgust 2012. u Vaterpolo, Vesti, Zvezdine legende, Klupska dešavanja, Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/08/Marovic.jpeg

Na današnji dan, 1964. godine, rođen je član čuvene generacije Crvene zvezde koja je pokorila Evropu i Svet, Slobodan Marović. U Zvezdu dolazi 1986. i ostaje do 1991. godine. Odigrao je 216 utakmica(124 prvenstvene) i postigao 12 golova. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 4 utakmice. Do ovog leta obavljao je funkciju pomoćnika Roberta Prosinečkog, ali je odlučio da završi trenersku školu i radi samostalno. Mare, sređan rođendan!

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/08/VR-300x178.jpg

Na današnji dan, 1993. godine, rođen je i naš mladi vaterpolista Viktor Rašović. Ovom prilikom mu čestitamo rođendan i želimo puno zdravlja i trofeja sa Crvenom zvezdom!

http://www.mojacrvenazvezda.net/38161/2012/08/13/secanja-na-danasnji-dan-13-08/

alchemist
August 15th, 2012, 01:29
Crvena Zvezda - Cork City 3-0

Prisetimo se pobede Crvene Zvezde nad Kork Sitijem iz sezone 2006/2007. Strelci za naš tim bili su Milovanović i dva puta Žigić.

TWgTEz6lauY

alchemist
August 16th, 2012, 12:48
KK Partizan - 1988-89

beSsh54wl2c

alchemist
August 16th, 2012, 12:51
Predrag Danilovic

SiQuAQpgJFQ

alchemist
August 19th, 2012, 03:21
Ide se na Svetsko prvenstvo
Vladimir Stanković | 18. 04. 2010. - 00:02h

U sredu uveče, 26. maja 1930, na sastanku JNS-a doneta je istorijska odluka – Jugoslavija će putovati u Urugvaj i učestvovati na prvom Svetskom prvenstvu. Novine su obaveštene tek sutradan tako da se vest pojavila u izdanjima od 28. maja. U novinama je rečeno da će konačan sastav tima biti određen na narednoj sednici, vodiće se računa da klubovi koji daju reprezentativce budu što manje oštećeni.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-17/30618_rep2-glumci-u-ulugama-fudbalera-koji-su-isli-u-montevideo-na-prvo-svetsko-prvenstvo-1930.g._f.jpg?ver=1271516775

Glumci koji tumače uloge reprezentativaca koji su igrali u Montevideu: Sleva nadesno(gore): Nenad Heraković, Aleksandar Filimonović, Bojan Krivokapić, Uroš Jovičić, Aleksandar Radoičić, Milan Nikitović, Viktor Savić, Andrija Kuzmanović. Sleva nadesno(dole): Miloš Biković, Petar Strugar, Predrag Vasić, Ivan Zekić

U „Vremenu“ objavljuju „verovatni sastav“: Mihelčić (Građanski), Ivković (Soko), Beleslin (SAND), Arsenijević (BSK), Premrl (Konkordija), Đokić (’Jugoslavija’), Marjanović (BSK), Hitrec (HAŠK), Luburić (’Jugoslavija’), Bonačić (Hajduk), M. Babić (HAŠK). U obzir još dolaze Dešković (Hajduk), Jakšić i Hrnjaček (Soko) i igrači koji su u Francuskoj, Bek, Sekulić, Kolnago, Stefanović i Mitrović. Pošlo bi 18 igrača i dva delegata, dr. Andrejević i savezni kapiten Boško Simonović.

Sastav tima i spisak putnika bili su glavna tema fudbalskih razgovora, a izjava Boška Simonovića jednom sarajevskom listu još više je raspirila diskusiju:

„Ako JNS reši da se mogu pozvati i naši igrači u Francuskoj, u prvom redu bih pozvao Ivicu Beka, a ako se izađe u susret zagrebačkim klubovima da njihovi igrači ne putuju zbog državnog prvenstva, došli bi u obzir još Stefanović i Sekulić iz francuskog Seta. Od zagrebačkih igrača u obzir dolaze Mihelčić, Hitrec, Premrl, Šimšir i Mika Babić, iz Splita Bonačić, Čulić i Mikačić, iz Subotice Belselin, iz Beograda B. Marjanović, Tirnanić, Arsenijević, Đokić i Ivković. U slučaju da Splićani ne bi dali Čulića jer nemaju drugog golmana za državno prvenstvo, u Urugvaj bi pošao kao rezerva Jakšić iz Sokola... Ako bi se svi odazvali, najbolji tim bio bi ovaj:
Mihelčić, Ivković, Beleslin, Arsenijević, Premrl (Stefanović), Đokić, B. Marjanović, Bek, Hitrec (Šimšir), Bonačić i Babić.”

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-17/30619_rep1-fudbalski-tim-kraljevine-jugoslavije-u-montevideu-1930_f.jpg?ver=1271516846

Reprezentacija Kraljevine Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Montevideu, 1930. godine: Sleva nadesno(gore): Dragoslav Mihajlović Vampir, Ljubiša Stefanović Leo, Momčilo Đokić Gusar, Đorđe Vujadinović Nosonja, Mikica Arsenijević Balerina, Branislav Sekulić, Milutin Ivković Milutinac, Milovan Jakšić Jakša. Sleva nadesno(dole): Aleksandar Tirnanić Tirke, Blagoje Marijanović Moša, Ivica Bek

Na pitanje šta će biti ako Hrvati ne puste igrače na put u Montevideo, Simonović je samouvereno odgovarao da „ne treba paničiti jer će tim biti dobar i ako u njemu budu samo beogradski fudbaleri“.

Na sednici JNS 3. juna 1930. godine određen je „definitivan spisak“ za Montevideo. Najdalje do 7. juna učešće je trebalo da potvrdi ovih 17 igrača:

Mihelčić (Građanski), Premrl i Šimšir (Konkordija), Hitrec i Mika Babić (HAŠK), Jakšić, Ivković i Hrnjaček (Soko), Spasojević i Đokić (’Jugoslavija’), Arsenijević i B. Marjanović (BSK), Beleslin (SAND), Dešković i Bonačić (Hajduk), Lj. Stefanović i Ivan Bek (Set Francuska). Pozvano je 17 igrača, pet iz Zagreba, sedam iz Beograda, po dva iz Splita i Seta, jedan iz Subotice. Polazi se 17. juna iz Beograda, 20. juna iz Marseja brodom „Florida“. Povratak je planiran za 24. avgust.

Istog dana odlučeno je da se u Sofiju na prijateljski meč sa Bugarima 15. juna pošalje kombinovana ekipa sastavljena od igrača iz beogradskih klubova. Još uvek se računalo da će zagrebački fudbaleri putovati u Montevideo, ali u vremenu neizvesnosti ocenjeno je da ne treba insistirati na njihovom učešću na meču u Sofiji.

Sedmog juna stigla je vest da svi igrači iz Zagreba, osim Ice Hitreca, neće putovati u Montevideo. Zvanično obrazloženje bilo je „privatne obaveze i nemogućnost odsustvovanja sa posla“, u šta, naravno, niko nije poverovao. Postajalo je izvesno da će u Montevideo putovati „srpska reprezentacija“ i to zato što su Srbi bili bojkotovani, a ne zato što su tako hteli. A uverenje da naša ekipa, uprkos evidentnom hendikepu, uopšte neće biti loša, potkrepljeno je 9. i 10. juna na dvodnevnom turniru na kome je uz BSK i Jugoslaviju igrao i čuveni mađarski tim Ujpešt Doža iz Budimpešte. U prvoj utakmici Ujpešt je posle velike borbe pobedio Jugoslaviju sa 3-2. Dan kasnije BSK je na svom igralištu posle senzacionalne igre potukao Ujpešt sa 5-3! Slavni mađarski tim bio je toliko nadigran, da su njegovi igrači u drugom poluvremenu često slali loptu u aut ne bi li prošlo vreme!

„Možemo mirno u Montevideo, imaćemo odličan tim”, samouvereno je rekao savezni kapiten Boško Simonović dok je sa najužim rukovodstvom JNS-a posmatrao egzibiciju „plavih”.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/185544/Ide-se-na-Svetsko-prvenstvo

alchemist
August 19th, 2012, 03:24
WC 1950 Group A Yugoslavia 4 - Mexico 1 (28.06.1950)

ucMNRCwv2VA

alchemist
August 19th, 2012, 03:29
SGS

Milko Djurovski

qOsEYjUtt4M

alchemist
August 19th, 2012, 03:35
Foto arhiva - Josip Pirmajer

http://3.bp.blogspot.com/-B_0DmTqG2SA/T_hD8_JnPcI/AAAAAAAAENg/GJcn_7KsXC8/s1600/Josip+Pirmajer+66.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-hOMwOv58dOU/T_hD-k9dnxI/AAAAAAAAENs/oCOpizfJ9-w/s1600/Josip+Pirmajer+derbi+22.10.1967.+Tempo+87.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-eAzY0fcy3oo/T_hEH2kzStI/AAAAAAAAEOE/vLHDtV-E324/s1600/Josip+Pirmajer+vs+Velez%252C+27.12.1967.+Tempo+96. jpg

http://3.bp.blogspot.com/-UmXadWD-bf0/T_hECqDqUaI/AAAAAAAAEN8/j8pgqlKHTrA/s1600/Josip+Pirmajer+tempo+115+8.5.1968.pfc-voj+3-2.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-SpVgZoGZ0DU/T_hELqCpF2I/AAAAAAAAEOU/HFEeurPNNQA/s1600/Josip+Pirmajer%252C+Tempo+481.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-csuDDjadSUo/T_hFbD243SI/AAAAAAAAEOc/6LIAyyZ2FgY/s1600/14451773.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-Hkczi2dcOTY/T_hFcOP6KII/AAAAAAAAEOk/CpaVBM9-zZE/s1600/93885547.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2012/07/foto-arhiva-josip-pirmajer.html

alchemist
August 20th, 2012, 02:34
Hrvati ponovo čekani
Vladimir Stanković | 19. 04. 2010. - 00:02h

Na zvaničnom spisku koji je početkom juna poslat u FIFA među 22 igrača nalazili su se Mihelčić (Građanski), Premrl (Konkordija), Hitrec i Lajnert (HAŠK).

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-18/30799_repmikicaarsenijevic_hf.jpg?ver=1271601113

Mikicu Arsenijevića u seriji igra Aleksandar Radojčić (slika dole)

Na sastanku JNS 7. juna odlučeno je da se odnosi sa Zagrebom, bez obzira na vrlo verovatni bojkot reprezentacije, zaoštre do krajnjih granica. Izdato je sledeće saopštenje:

"Na vanrednoj sednici 7. ovog meseca JN Savez je doneo rešenje kojim se suspenduje od svakog daljeg rada Upravni odbor Zagrebačkog nogometnog podsaveza. Zagrebački Nogometni Podsavez otišao je tako daleko u nepriznavanju današnje legalne uprave JN Saveza koju svi ostali podsavezi inače priznaju, u radu protiv pravila i protiv zajedničkih interesa."

U saopštenju su nabrojana sva dela Upravnog odbora Zagrebačkog nogometnog podsaveza koja su protivna pravilima Jugoslovenskog nogometnog saveza.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-18/30800_rep-aleksandar-radojcic-kao-mikica-arsenijevic-balerina_hf.jpg?ver=1271601207

1. Ne priznaje legalnu saveznu upravu u Beogradu izabranu prema pravilima JNS na glavnoj skupštini u Zagrebu 16. marta t.g.

2. Sve dopise i naređenja, koja mu JNS dostavlja jednostavno vraća, a njegova naređenja ne izvršava.

3. Namerno oteže i odlaže odigravanje prvenstvenih utakmica na svojoj teritoriji, čime želi onemogućiti odigravanje utakmica za državno prvenstvo.

4. Ne primenjuje od Skupštine promenjena pravila, osobito čl. 10.

5. Najzad, zabranjuje svojim igračima imenovanim od JN Saveza da igraju u državnom reprezentativnom timu.

Upravni odbor JN Saveza suspendovao je od svake dalje dužnosti Upravni odbor ZN Podsaveza, zakazao vanrednu skupštinu ZN Podsaveza za 22. jun, suspendovao je sve bivše članove upravnog odbora ZN Podsaveza i protiv njih pokrenuo kazneni postupak, a klubovima sa teritorije ZN Podsaveza naređeno je da se u svemu imaju pokoravati naredbama JN Saveza i da ne zaključuju nikakve međunarodne utakmice koje se neće odobravati. Privremeno je zabranjeno klubovima ostalih podsaveza da igraju prijateljske utakmice sa klubovima ZN Podsaveza .

U Zagrebu je odluka JNS-a primljena kao i sve što je do tada dolazilo iz JNS-a - kao nešto što se njih ne tiče. Nezvanično, bilo je izvesnog iznenađenja zbog oštrog tona saopštenja, ali niko se zbog toga nije previše uzbuđivao. Štampa je otvoreno pisala da hrvatski klubovi neće dati igrače za put u Montevideo, ma koliko oni sami hteli da idu. Kada je javnost već bila pripremljena da će u Montevideo putovati samo fudbaleri iz srpskih klubova, objavljeno je da je JNS poslao u FIFA zvaničnu prijavu sa imenima 22 igrača (petorica bi otpala) među kojima su bila i četvorica Zagrepčana:

Maks Mihelčić (Građanski), Milutin Ivković (Soko), Miloš Beleslin (SAND), Milorad Arsenijević (BSK), Danilo Premrl (Konkordija), Momčilo Đokić (Jugoslavija), Blagoje Marjanović (BSK), Ivan Bek (Set, Francuska), Ivan Hitrec (HAŠK), Milan Lajnert (HAŠK), Branko Hrnjaček (Soko), Milovan Jakšić (Soko), Branko Sekulić (Set), Ljubiša Stefanović (Set), Ferante Kolnago (Marsej), Teofilo Spasojević (BSK), Božidar Marković (Vojvodina), Stevan Luburić (Jugoslavija), Đokica Vujadinović (BSK), Rudolf Dobrijević (Jugoslavija), Milorad Mitrović (BSK) i Stanko Bulat (Slavija, Sarajevo).

Na hrvatske igrače se čekalo do poslednjeg trenutka.

Inženjer – fudbalski golgeter

Inženjer Milorad Arsenijević Mikica (6. 6. 1906, Smederevo – 18. 3. 1987, Beograd),diplomirao je na Tehničkom fakultetu na dan polaska za Montevideo. Bio je jedan od najboljih fudbalera u Kraljevini Jugoslaviji i jedan od trojice igrača (druga dvojica su Moša Marjanović i Aleksandar Tirnanić) koji su još pre Drugog svetskog rata nakupili 50 nastupa za reprezentaciju. Počeo je da igra u Mačvi iz Šapca (1921–1925), da bi po dolasku na studije u Beograd postao član BSK-a, u kojem je ostao do 1938. i osvojio četiri titule prvaka države (1931, 1933, 1935, 1936).

Za plave je odigrao 483 zvanične utakmice. U reprezentaciji je debitovao 10. aprila 1927. protiv Mađarske u Budimpešti, a poslednji put igrao je za državni tim 13. decembra 1936. u Parizu. Odigrao je 52 utakmice u reprezentaciji države i 40 utakmica za reprezentaciju Beograda. Posle Drugog svetskog rata bio je selektor državnog tima na 23 utakmice od 1948. do 1952, a od 1952. do 1954. još 37 puta je sastavljao reprezentaciju kao član selektorske komisije. Tvrdio je da je on tvorac čuvenog olimpijskog tima iz Helsinkija 1952. Bio je redovni profesor na Saobraćajnom fakultetu.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/185640/Hrvati-ponovo-cekani

alchemist
August 20th, 2012, 02:41
Crvena Zvezda - Borac Banja Luka 3:0 (1989.)

Fudbalsko Prvenstvo Jugoslavije 1989/90
9. kolo
Crvena Zvezda - Borac Banja Luka 3:0
1.10.1989. Marakana ~15.000
Beograd Srbija
1:0 Darko Pančev
2:0 Vladan Lukić
3:0 Darko Pančev

f6NbMNfsBFE

alchemist
August 20th, 2012, 02:49
Ilija Pantelić

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/pantelic-ilija.jpg

Rođen 02/08/1942
Mesto u timu Golman
Utakmica za reprezentaciju 18
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 25/10/1964
Igrao u klubovima FK BAK (Bela Crkva),
FK Radnički (Sombor),
FK Vojvodina (Novi Sad),
Paris-Neuilly (Fra),
Marseille Olympique (Fra),
Bastia SC (Fra),
FC Paris St-Germain (Fra)

Rođen 2. avgusta 1942. u Kozici kod Banjaluke.

Karijeru je počeo u FK BAK iz Bele Crkve (1958-1960), nastavio je da brani u somborskom Radničkom (1960-1961). a 1961. postao je član novosadske Vojvodine za koju je do 1969. odigrao 176 prvenstvenih utakmica i iz jedanaesteraca postigao šest golova. Od 1969. do 1977. s uspehom je čuvao mrežu francuskih prvoligaša Olympique de Marseille, SEC Bastia i FC Paris St-Germain. Otkad se 1977. vratio u Novi Sad, stalno je član stručnog štaba i trener Vojvodine.

Triput je branio gol mlade selekcije (1964-1965), dvaput "B" reprezentacije (1961-1963) i 18 puta najbolje selekcije Jugoslavije. Debitovao je 25. oktobra 1964. protiv Madarske (1:2) u Budimpešti, a poslednju utakmicu odigrao je 10. juna 1968. protiv Italije (0:2) u finalnoj utakmici Kupa evropskih nacija u Rimu.

Kao jedan od najboljih jugoslovenskih golmana, vrhunac karijere dostigao je u sezoni 1965/66. kad je sa Vojvodinom osvojio državno prvenstvo za ovaj klub.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1976-77 Paris Saint-Germain FC FRA 1 24 0
1975-76 Paris Saint-Germain FC FRA 1 38 0
1974-75 Paris Saint-Germain FC FRA 1 36 0
1973-74 Bastia SC FRA 1 38 0
1972-73 Bastia SC FRA 1 32 0
1971-72 Bastia SC FRA 1 38 0
1970-71 Marseille Olympique FRA 1 2 0
1969-70 Paris-Neuilly FRA 1 15 0
1968-69 FK Vojvodina Novi Sad YUG 1 25 0
1967-68 FK Vojvodina Novi Sad YUG 1 27 0
1966-67 FK Vojvodina Novi Sad YUG 1 27 1
1965-66 FK Vojvodina Novi Sad YUG 1 30 0
1964-65 FK Vojvodina Novi Sad YUG 1 28 1
1963-64 FK Vojvodina Novi Sad YUG 1 24 4
1962-63 FK Vojvodina Novi Sad YUG 1 8 0
1961-62 FK Vojvodina Novi Sad YUG 1 7 0
1960-61 FK Radnički Sombor YUG 2 ? ?
Career Totals: 399 6

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 25.10.1964 Mađarska - Jugoslavija 2-1 (2-0)
KSP 07.11.1965 Jugoslavija - Norveška 1-1 (0-1)
PU 08.05.1966 Jugoslavija - Mađarska 2-0 (1-0)
PU 01.06.1966 Jugoslavija - Bugarska 0-2 (0-1)
PU 23.06.1966 Nemačka SR - Jugoslavija 2-0 (1-0)
PU 27.06.1966 Švedska - Jugoslavija 1-1 (1-0)
PU 18.09.1966 Jugoslavija - SSSR 1-2 (0-2)
PU 12.10.1966 Izrael - Jugoslavija 1-3 (1-2)
PU 19.10.1966 Jugoslavija - Čehoslovačka 1-0 (1-0)
PU 23.04.1967 Mađarska - Jugoslavija 1-0 (1-0)
KEP 03.05.1967 Jugoslavija - Nemačka SR 1-0 (0-0)
KEP 07.10.1967 Nemačka SR - Jugoslavija 3-1 (1-0)
KEP 06.04.1968 Francuska - Jugoslavija 1-1 (0-0)
KEP 24.04.1968 Jugoslavija - Francuska 5-1 (4-1)
PU 27.04.1968 Čehoslovačka - Jugoslavija 3-0 (2-0)
EP 05.06.1968 Jugoslavija - Engleska 1-0 (0-0)
EP 08.06.1968 Italija - Jugoslavija 1-1 (0-1)
EP 10.06.1968 Italija - Jugoslavija 2-0 (2-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php/statistika/reprezentativci/1378

alchemist
August 20th, 2012, 03:00
Црвена звезда - Међународне утакмице

http://lh4.ggpht.com/-JqR39zamnUo/Tv2-ipR433I/AAAAAAAAAnE/iwBnHD1wpZU/C.Z.%25253DOlipmijakos%2525201994-95%252520%2525281%252529.jpg

http://lh3.ggpht.com/-0vKhqYLXebg/Tv2-moSPR8I/AAAAAAAAAok/tP6bDQ0Pphs/Milan%2525201988.jpg

http://lh3.ggpht.com/-hGAS9gujuzo/Tv2-lO_FVsI/AAAAAAAAAoY/lwCaDM4bZCI/01_Dule%252520Savic.jpg

http://lh6.ggpht.com/-3K6Oh2vZ1WE/Tv2-iftLeQI/AAAAAAAAAmw/DuM_vA4RlS8/Arsenal%2525201.jpg

http://lh3.ggpht.com/-hXzL_EZxHOU/Tv2-izISo2I/AAAAAAAAAnA/HDH34FhBlbY/Boskovic%2525202001-02.jpg

http://lh4.ggpht.com/-2p4ifPCP9XQ/Tv2-jgRoRKI/AAAAAAAAAnM/85XrYRsWFw8/CZ-Kajzerslautern%2525204-0%25252026.09.96..jpg

http://lh6.ggpht.com/-xa9gloL-LA0/Tv2-kC_4EGI/AAAAAAAAAnk/dfFIVemMlrs/CZ-Milan%2525201-0%252520prekid%25252056.%2525209.11.88.jpg

http://lh4.ggpht.com/-KjRgr-Nhzxg/Tv2-knY4GvI/AAAAAAAAAnw/fEQHq_wm67Q/Ivan%252520Toplak%2525201954.jpg

http://lh5.ggpht.com/-bm3vrkpNsmQ/Tv2-lhaZkHI/AAAAAAAAAoI/B0qOatFGaE8/Lester%252520u%252520Becu.jpg

http://lh4.ggpht.com/-nOhDB6sW8yU/Tv2-nYv9lBI/AAAAAAAAAo8/jyQLXTfCPBY/Milos%252520Sestic.jpg

http://lh4.ggpht.com/-7N2yELfEuc0/Tv2-oBVKx9I/AAAAAAAAApU/VbaNzd8ZFt4/Ostojicev%252520gol_PAO_4-1%2525201971.jpg

http://redstarbelgrade.info/redstarbelgrade/foto-galrerija/category/2-medjunarodne-utakmice.html

alchemist
August 20th, 2012, 16:27
Radivoj Korac – The legend that lives on

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/191201/i/1/Radivoj-Korac-.jpg

Veteran sportswriter and Euroleague.net collaborator Vladimir Stankovic has been following the best basketball on the continent longer than almost anyone journalist, writing for decades about the sport in major publications in both Serbia and Spain. Once again this season, he offers a blog that honors the history of European basketball - even while history keeps being made!

Last season, I wrote an entry about legendary Yugoslavian scorer Radivoj Korac, but then I focused on a very specific event: his 99-point effort against Alvik Stockholm in the old Champions’ Cup. That figure is still a record today and will be very difficult for anyone to overcome. This time around, I want to talk more about this exceptional man, whose life came to an end 43 years ago today, on June 2, 1969, in a tragic car accident close to Sarajevo, Bosnia and Herzegovina.

The basketball world, especially the older generations, knows the sporting history of this great player, whose humble character was the opposite of his on-court greatness. He was the best, but for Korac, there was no such thing as "me". All the praises he received from the press, the crowds, his teammates... he always dealt with it with incredible modesty and almost as if it didn't have anything to do with him. He was very kind, generous and always surrounded by friends.

Korac was a well-mannered man with many interests. There was no theater premiere in Belgrade at which he was not present. His group of friends included actors, singers and artists of all kinds. His record collection was the best and biggest in Belgrade as he always brought new records with him after every trip abroad. Thanks to him in fact, a music show at Radio Belgrade was able to play the Beatles for the first time ever, and his comments was: "This band will be huge." He was a lover of movies and literature, and his favorite writers were James Joyce, Norman Mailer, George Bernard Shaw and William Faulkner. His other passion was... jerseys. He had hundreds of them, of all colors. He only wore a suit on very special occasions. He was a good student of electrical engineering, even though he never got his degree. He nearly finished, but left the finishing touches "for later, when I am done with my career." Unfortunately, his life ended sooner.

A scoring machine

http://www.euroleague.net/rs/8251/26bd4481-b158-4149-974c-6a6a43c9d5e0/acb/filename/radivoj-korac.jpg

Radivoj Korac

Korac himself said once that his first meeting with basketball was in the early 1950s in Karlovac, Croatia, where his parents - Zagorka and Bogdan - visited relatives. He started playing in Belgrade at a fairly late age by today's standards. He was 16 years old, but he was the tallest kid in class and played center. Korac played in the same position for the OKK Belgrade juniors in 1954, despite being only 1.93 meters. From the start of his career, he wore number 5 on his jersey; he viewed it as good luck because he was born on November 5, 1938. Aside from boasting a great sense for scoring from any position, something that he taught himself, his great weapon was rebounding. Korac was able to fight for the ball with taller men than himself. The official stat sheet of the Yugoslavian national team shows that Korac shares the top spot with Kresimir Cosic in this category; each averaged 7 rebounds per game.

His best friend and godfather, Dragutin Tosic, a school friend and teammate at OKK, relayed that in his first game as junior, they defeated Pancevo 33-28 as Korac scored... 33 points! In 1956 he made his debut in the OKK first team and over the following eight years was the league’s leading scorer seven times. His averages were quite impressive: in 1957 - 29.1 points; in 1958 - 35.2 ppg.; in 1960 - 37.0 ppg.; in 1962 - 30.5 ppg.; in 1963 - 34.5 ppg.; in 1964 - 26.3 ppg. and in 1965 - 31.6 ppg.. With OKK he won four league titles and three cups. His first coach at the junior level was Dragutin Glisic and in the first team his coach was Borislav Stankovic, the future Secretary General of FIBA.

Korac also played football – his brother Djordje, a sculptor, was the goalkeeper at Radnicki Belgrade – handball and athletics, where he excelled in the high jump. His great challenge was to jumping above his own height, 1.93 meters, and he did so. During his military service, Korac he was the champion in that discipline. He was also the best chess player among his mates. His coaches and teammates always said that at first sight, Korac seemed a slow and clumsy player, like he was not interested in what was happening around him. This impression fooled many of the players that guarded him because he was the opposite: fast with the ball, strong, left-handed, a good jumper... His famous left hand was precise, but he shot his free throws in a very peculiar manner by that era's standards and virtually non-existent today: "grandma style", underhand, with both hands down. He held the ball between his legs, one hand on each side. And he hardly missed.

Free throws: 100 of 100 on TV

After leaving Yugoslavia, Korac played in Belgium, where he was the star of national champion Standard Liege. In a live television interview in French – a language he learned in three months –they asked him how many free throws he would make out of 100 attempts. His answer was "About 80." The host of the show asked immediately, "Can you prove that?" When Korac said that he could, a curtain opened and a real basket appeared. Korac accepted the challenge, took off his jacket and shit, and with his pants and shoes on, started scoring. 10, 25, 47, 62, 88, 99... and 100! No misses!

During his time in Belgium, the president of Standard gave him a car, a new model Volkswagen. Korac loved to drive, even though it's been said that he was not very good behind the wheel. In the summer of 1969, after spending a season playing for Arqua Petrarca in Italy, where of course he was the best scorer in the league, Korac drove to Belgrade in this car. The national team had a friendly game scheduled in Sarajevo and he wanted to make the trip in his car. On June 1, 1969, Yugoslavia beat Bosnia and Herzegovina 131-93 behind 35 points by Korac. Nobody would have even imagined that those were his last points. The following day, June 2, after breakfast, two cars started for Belgrade from Sarajevo. The first one was occupied by Coach Ranko Zeravica and his wife Zaga, the second by Radivoj Korac.

Just a few kilometers outside of Sarajevo, near the town of Kamenica, Korac tried to pass another car while driving uphill. The other car wouldn't let him. In the opposite lane a truck appeared. Ranko and Zaga Zeravica saw the collision in their rearview mirror. They were the first ones to try to help him. While Ranko drove to the hospital, Korac spent the last moments of his life in the backseat with Zaga. He died a few hours later. On June 3, a line more than two kilometers long of mourners said goodbye to Korac's body in Sarajevo. He was laid to rest in the "Alley of Distinguished Citizens" at the Novo Groblje cemetery complex in Belgrade. He was the first sportsman to be buried there among politicians and other celebrities.

http://www.euroleague.net/rs/20878/7dd1e5a9-6d1e-44ba-805c-0858188b732f/d38/filename/radivoj-korac-40th-anniversary-memorial.jpg

Radivoj Korac 40th anniversary memorial

I attended his funeral as a young journalist, with only a few months on the job under my belt, but I would have been there anyway as a fan of basketball. Radivoj Korac was an icon for us. Two years later, under a proposal from the then-Secretary General of FIBA, William Jones, the third club competition in Europe was named in Korac’s memory. When the competition disappeared in 2001, the Serbian Federation rescued the name for its national cup. A street in Belgrade was also named for Radivoj Korac in the neighborhood where he lived. His mother, Zagorka, now 100 years old, still lives there today. Today, on the 43rd anniversary of his passing, the City of Belgrade is unveiling a plaque to mark "Radivoj Korac Corner" at the foot of Knez Mihajlova Street in the town center, near the café where he had his friends met daily.

Korac was not an elegant player, but he was rational. For him, the best players he saw were Oscar Robertson, Wilt Chamberlain and Jerry Lucas. Among the Yugoslavians, he considered his best friend Ivo Daneu, Nemanja Djuric and Trajko Rajkovic to be the greatest.

With the Yugoslavian national team he won six medals: silvers at the 1961 and 1965 EuroBaskets, bronze in 1963, silvers at the 1963 and 1967 World Championships and an Olympic silver medal in Mexico 1968. He was the best scorer at the 1961, 1963 and 1965 Eurobaskets and also in the Rome Olympics. With 3,107 points, he is the fourth best scorer in the national team behind only Drazen Dalipagic (3,700), Dragan Kicanovic (3,330) and Kresimir Cosic (3,180), all of them with many more than his 146 games played. His average was 21.3 points per game, more than even Drazen Petrovic (21.0 ppg.). His best marks with the team were 42 points scored against Israel and 40 against Peru. According to a calculation based on minutes played, he was the best performer in the history of the national team. Second was Petrovic and third was Vlade Divac. After them, Kukoc, Dalipagic, Kicanovic, Radja, Rebraca, Bodiroga and Cosic. What a brilliant lineup! He was the top scorer in a game 91 times; he scored more than 20 points 83 times and four times scored more than 30.

In 1963, when during an OKK tour of Italy they made it to Padova, the signs advertising the game boasted "Petrarca vs. Korac!"

In February of this year, 4,000 spectators filled the Sava Centar in Belgrade to capacity for the official premiere of a film about Korac. Directed by Goran Matic, the title is "Ginger" - the English translation of his nickname, "Zucko". It is a documentary with reenacted scenes from his life based on the testimonies from his friends and rivals. The movie has won several awards in international festivals. More details can be found at www.radivojkoracfilm.rs.

Radivoj Korac, the legend that lives on.

POSTED BY
Vladimir Stankovic, Euroleague.net

DATE:
Saturday, May 26, 2012

http://www.euroleague.net/features/voices/2011-2012/vladimir-stankovic/i/97847/6180/radivoj-korac-the-legend-that-lives-on

alchemist
August 21st, 2012, 04:39
Predrag Mijatović Goal vs FC Bayern All-Stars

aGwxVvHwbvU

alchemist
August 22nd, 2012, 10:02
WC 1950 Group A Yugoslavia - Switzerland (25.06.1950)

rdLxSfOrsp8

alchemist
August 22nd, 2012, 10:09
Jedan od prvih šampiona – Tihomir Bata Ognjanov
Objavio Jovana 17. avgust 2012. u Blogovi, Vesti, Istorija, Fudbal

Kada se obriše prašina koj je poslednjih godina prekrila zlatna slova istorije našeg kluba, ona zasija najlepšim sjajem. Ona, jedna, jedina, naša Crvena zvezda.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/08/2.11.19511-195x300.jpg

Jedna od zvezdica koja je pisala slavnu istoriju velikog kluba bio je Tihomir Bata Ognjanov (1927-2006). Rođeni Subotičanin bio je član generacije koj je Zvezdi donela prvu titulu prvaka države, jedan od onih zbog kojih je upaljeno hiljadu buktinja, zbog kojih te 1951. godine Beograd noćima nije spavao. Veliki fudbaler nije ni sanjao da će se decenijama nakon njegovog prvog kontakta sa krpenjačom na vojvođanskoj poljani, širom svet pričati o golovima koje je postigao u crveno-belom dresu i dresu reprezentacije Jugoslavije.

Bata je rođen 1. marta 1927. u Subotici. Tamo je proveo detinjstvo i ranu mladost. Lopte od čarapa, krpenjače, trčkaranje bosonogih dečaka po subotičkim sokacima obeležile su 30-e i 40-e godine prošlog veka. Ali jedan od tih dečaka je kasnije postao stub velikog tima Crvene zvezde i jugoslovenske reprezentacije. U leto 1938. godine počela je njegova profesionalna fudbalska karijera. Za dečaka njegovih godina to je značilo samo jedno, više ne mora da brine da li će imati loptu za fudbal. Igrao je za subotički ŽAK. Nakon 3 godine prelazi u Radnički iz Subotice, a 1943. odlazi u FK Bačka za 4000 penga i dve nove fudbalske lopte. Život piše čudne i neobične priče. Tako je Bata mogao završiti u nacističkom logoru, ali zahvaljujući dovitljivosti lekara Bačke, do toga nije došlo. U 20-oj godini odlazi na služenje vojnog roka i prilikom igranja na jednom vojnom turniru zapažen je od strane FK Partizan. Godine 1947. postaje fudbaler ovog kluba ali je crno-beli dres obukao samo jednom. Razočaran klubom odlazi iz njega, vraća se u Suboticu i postaje fudbaler Spartaka. Sjane partije u dresu subotičkog kluba privukle su pažnju zagrebačke Lokomotive i skoro sve je bilo završeno za njegov prelazak. Ali onda je stigao poziv od Crvene zvezde. Bata je bez razmišljanja izabrao, kako on sam navodi u svojoj knjizi, „veliki fudbalski kolektiv“. Veliki igrač je izabrao veliku Zvezdu.

„Dolazeći iz provincije nisam mogao da se priviknem na kancelarije velikog kluba kao što je Crvena zvezda. Zbunjivala me je raskoš. Velike vitrine pune raznih trofeja izazivale su strah u meni i podsticale me na pomisao: Da li ću i ja svojim udelom uspeti da doprinesem bogatstvu ovih trofeja?“

Bati je teško pao odlazak iz rodnog grada. Strepeo je kako će biti dočekan u prestonici. Pisak lokomotive na subotičkoj železničkoj stanici označio je početak novog poglavlja u njegovom životu. Putovanje do Beograda trajalo je 6 sati. Srce puno straha, zebnje i tuge, a pod miškom u novinsku hartiju uvijeno par stvari i svi snovi budućeg šampiona.

Kada je dočekan u prostorijama kluba ponuđeno mu je da neko od radnika preuzme njegove stvari sa železničke stanice. Bata je odlučno to odbio. Niko nije ni slutio da je sve što je poneo ustvari ono što drži u ruci. Ruke i džepovi prazni, a srce puno. Beograd ga je zagrlio. Nakon prvog treninga u crveno-belom dresu vratilo mu se samopouzdanje. Bata je dobio novi dom, a Zvezda desno krilo i uzdanicu kluba.

Već ta 1949. bila je uspešna za Zvezdu i Ognjanova. Osvojen je kup Maršala Tita. Pred 50 000 gledalaca savladana je ekipa Naša krila iz Zemuna, a jedan od 3 gola za Zvezdu postigao je Bata. Stadionom se prolamalo „Zvezda, Zvezda“ dok je Rajko Mitić primao pehar. Tad su zvezdini navijači – reakcija, bili na jugu. Igrači su sa peharom poleteli ka njima. Đaci, studenti, zanatlije, oni koji su tada voleli Zvezdu, počeli su da skandiraju imena igrača te slavne generacije. Generacije koja će otvoriti vrata velikim uspesima.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/08/1950.-derbi1-300x217.jpg

1950. godine Zvezda je putovala po svetu i igrala utakmice sa velikim klubovima i reprezentacijama. Meč protiv reprezentacije Malte završen je rezultatom 10:0 za beogradski klub. Iste te godine, na tradicionalnom prvomajskom susretu savladan je Partizan rezultatom 5:3. Po treći put je osvojen kup Maršala Tita, nakon pobede nad zagrebačkim Dinamom. Ipak, svi dobri rezultati postignuti te godine ostaju u senci jer ni te 1950. titula nije bila u rukama crveno-belih. Bata je već tada bio standardni reprezentativac Jugoslavije.

„Kraj… kraj… Prvaci… prvaci… odzanjalo nam je u ušima kada je sudija poslednjim zviždukom označio kraj utakmice. Stadion se prolomio od uzvika naših navijača. Pozdrav publike ulio je novu snagu u naša umorna tela. Dok smo bili na sredini igrališta niko nije napustio stadion. U večernjem sutonu impozantno je bilo videti ogromni stadion kako se kupa u moru zapaljenih baklji. Pišući ove redove ponovo sam osetio zadovoljstvo koje me je tada prožimalo u velikoj areni kada smo proslavljali radost osvojenog prvenstva.“

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/08/cz-napredak-3-2-17.9.1951-300x211.jpg

1951. je godina kada je Zvezda prvi put zasijala u punom sjaju. Put do titule bio je težak i neizvestan do samog kraja. Zajedno sa klupskim drugovima, Bata je rušio jednu po jednu prepreku. Izabranici trenera Žarka Mihajlovića prvi deo sezone završili su na četvrtom mestu. U nastavku šampionata sreća ih je pogledala i Zvezda je grabila ka prvoj tituli. Zagrebački Dinamo je bio prvi na tabeli, a beogradski crveno-beli drugi. Živanović i Tomašević su svojim golovima u meču sa Dinamom, odluku o prvaku države odložili za poslednje kolo prvenstva. U tom kolu naš tim se sastajao sa večitim rivalom. Nakon remija Dinama sa BSK-om, Zvezdi je trebala pobeda od 2:0 da bi se konačno taj pehar našao u rukama crveno-belih. Tog dana su Bata i njegovi drugovi bili posebno nervozni. Ognjanov je dugo šetao beogradskim ulicama . Kasnije je pričao kako je tek tada dobro upoznao prestonicu. Na usnama Zvezdinih navijača lebdelo je „Da li će uspeti?“. 42. minut – Tomašević i 66. minut – Živanović. Titula je u bojama Crvene zvezde. Hiljade buktinja gorelo je na stadionu. Cigani su pozdravili svije šampione. Na izlazu su navijači čekali svoje ljubimce. Na rukama su ih nosili beogradskim ulicama. Povorka se otezala od stadiona do trga Dimitrija Tucovića. Svakog igrača su odneli do njegovog stana. Događaj koji je Bata kasnije često prepričavao. Beograđani su sa prozora svojih kuća i stanova pozdravili šampione. Beograd te noći nije spavao.

Srebro – premija 50 dolara i kravata

Ognjanov nije ostavio veliki trag samo u dresu našeg kluba nego i u dresu reprezentacije Jugoslavije. U svojoj knjizi trenutke provedene sa reprezentativnim drugarima opisuje sa mnogo ljubavi i emocija. Veliki tim Jugoslavije nizao je pobede. Ta 1952. bila je vrhunac sjajne generacije. Osvojeno je sebro na Olimpijskom turniru u Helsinkiju. Momci koji su pred turnir trenirali čak i u pauzama putovanja i to na peronu železničke stanice u Minhenu, kao premiju za osvojeno odličje dobili su po 50 dolara i kravatu. Ponos koji je ispunio njihova srca bio je vredniji od bilo čega. Bata je bio odan nacionalnom dresu. U Brazilu je doživeo tešku povredu u meču protiv Švajcarske. Ipak utakmicu je odigrao do kraja i u 84. minutu postigao gol. Kasnije je ustanovljeno da mu je slomljena čašica. Povrede su ga sprečile da bar 50 puta obuče plavi dres i tako je ostao bez zlatnog jubileja. Za nacionalni tim je odigrao 29 utakmica i ostao upisan velikim slovima u anale jugoslovenskog fudbala.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/08/Batina-diploma-210x300.jpg

„Poneo sam vas u srcu i u ovim trenucima kada plačem znajte svaka suza i svaka misao posvećena je vama. Zbogom dragi voljeni grade. Tebi koji si me tako prigrlio rado i uzdigao kao čoveka dugujem mnogo. Zbogom dragi zvezdini navijači, vi koji ste me vek nosili krilima pokliča, vi koji ste svojim bakljama budili u meni želju za novim uspesima – zbogom za uvek.“

Bata Ognjanov je 1953. godine odlučio da nakon 4 godine, osvojene dve titule i dva kupa napusti Crvenu zvezdu i vrati se u rodni grad. Povreda koju je doživeo na jednom od prvenstvenih mečeva odvojila ga je od terena na neko vreme. Odluka o napuštanju beogradkog kluba mu je teško pala. Odlazak iz Beograda i rastanak sa klupskim drugovima bili su razlog Batine neizmerne tuge. Bio je svestan koliko je dao Zvezdi ali i koliko je Zvezda dala njemu. Tamo nije postao samo vrhunski fudbaler, nego je i stekao prijatelje za ceo život – Mrkušića, Mitića, Palfija, Takača i druge. Svoju sjajnu karijeru završio je u subotičkom Spartaku.

Crvena zvezda – ljubav koja se ne gasi

Bata se više nikada nije vratio u Zvezdu. Ceo njegov život je ponovo bio u rodnom gradu. Od Zvezde su mu ostale uspomene i velika ljubav koju je gajio prema njoj do kraja života. Voleo je svoju Suboticu i Spartak za koji je mnogo uradio, ali ljubav prema Zvezdi je zauvek ostala u njegovom srcu. Tu ljubav je preneo na mlađe članove svoje porodice. Radovao se Zvezdinim uspesima, a tugovao zbog poraza. 2. jula 2006. godine prestalo je da kuca srce velikog čoveka, igrača i navijača Crvene zvezde. Bata je ostao upamćen kao sinonim za borbu, upornost i neizrecivu ljubav prema velikom klubu, prema našoj Crvenoj zvezdi.

Delovi uzeti iz knjige Tihomira Bate Ognjanova „Bez zlatnog jubileja“ Subotica 1961.

http://www.mojacrvenazvezda.net/38371/2012/08/17/jedan-od-prvih-sampiona-tihomir-bata-ognjanov/

alchemist
August 22nd, 2012, 10:12
Vanja Grbic

Z28NBAH33FQ

alchemist
August 27th, 2012, 01:22
Zdravko Borovnica slavi 58. rođendan
Objavio Vladimir 17. avgust 2012. u Vesti, Zvezdine legende, Fudbal

Danas, 17. avgusta, nekadašnji proslavljeni fudbaler Crvene zvezde, Zdravko Borovnica slavi 58. rođendan.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/08/18001428-160-300x258.jpg

Zdravko Borovnica rođen je 1954. godine u malom banatskom mestu Nakovo u koje su se njegovi roditelji doselili iz Tiškovca.

Po odsluženju vojnog roka, u leto 1976. odvažni mladić je otišao na probu u Crvenu zvezdu i odmah zapao za oko iskusnom stručnjaku Gojku Zecu. Međutim, na njegovoj poziciji je vladala velika gužva, a prostora za eksperimentisanje nije bilo. Crveno-beli su zacrtali samo jedan cilj - osvajanje šampionske titule, posle tri sušne sezone, pa je Zdravku Borovnici preostalo da vredno trenira i čeka svoj trenutak.

Zdravko Borovnica nije dobio šansu ni sledeće sezone, iako je Crvena zvezda ispunila zacrtani cilj. Vratio se Dragan Džajić, u napadu su, pored Savića i Filipovića, bili i Vladimir Petrović, Sušić i Šestić. Usledila je još jedna sezona upornog vežbanja i neizvesnosti, sve do dolaska čuvenog trenera Branka Stankovića, popularnog Ambasadora, koji je kod igrača, više od talenta, cenio odgovornost i disciplinu u igri.

U sezoni 1978/79 Crvena zvezda je startovala u Kupu UEFA i već u prvom kolu namerila se na veoma neugodni sastav berlinskog Dinama. Beograđani su u prvom meču poraženi sa 5:2, a u revanšu, na Marakani gosti su poveli sa 1:0. Činilo se tada da će crveno-beli doživeti pravi rezultatski fijasko, a onda je trener Beograđana sa klupe pozvao stasitog, kosčatog momka, čije su usne krasili brkovi dinarskog tipa, Zdravka Borovnicu. visoki centarfor, neobično odvažan, željan dokazivanja i ispunjen samopouzdanjem, doveo je svoj tim u vođstvo i nagovestio neverovatan rezultatski preokret. Četa Branka Stankovića je na kraju uzdignutih ruku napustila Marakanu, u pravom delirijumu, koji je usledio posle gola Miloša Šestića, neposredno pre poslednjeg sudijskog zvižduka.

Od tog trenutka Zdravko borovnica je postao „džoker“ kojeg bi iskusni trener Branko Stanković izvlačio iz rukava u najtežim trenucima utakmice. U Zvezdinoj navali i dalje je vladala nezapamćena gužva, ali je zato u odbrambenoj liniji povremeno duvala strašna promaja. Zato je Ambasador Zdravka Borovnicu pomerio u odbrambeni red, rame uz rame velikim, ali još nedovoljno iskusnim borcima Miletoviću, Jurišiću, Jovinu i Krmpotiću. U toj fazi igre do punog izražaja došli su sjajni Zdravkovi kvaliteti - skočnost, hladnokrvnost, igra glavom, borbenost i racionalnost. Znao je Zdravko i da prenese loptu sa svoje na protivničku polovinu terena, odigra dupli pas, a onda se probije u šesnaesterac i unese paniku u protivničke redove. Posle centrašuteva Šestića i Pižona, lopta se prosto lepila za „čelenku“ Zdravka Borovnice. Treneri najpoznatijih evropskih ekipa trošili su „bensedine“ kada bi ovaj momak počeo da se zagreva pored aut linije. Crvena zvezda je te sezone zaigrala u finalu Kupa UEFA. Posle dve nezaboravne utakmice, i velike sudijske nepravde u beogradskom revanšu, morali su da se zadovolje titulom vicešampiona.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/08/hihon-271x300.jpg

Zdravko Borovnica u duelu sa odbranom Sportinga iz Hihona

Zdravko Borovnica je ostao upamćen kao jedan od najborbenijih fudbalera u bogatoj istoriji Crvene zvezde. Na utakmici sa zagrebačkim Dinamom, u jesen 1979. u duelu sa robusnim Rajkom Vujadinovićem, doživeo je težak prelom vilice, posle kojeg se skoro godinu dana hranio na cevčicu. Ni to ga nije omelo da se vrati na teren i ponovo zaigra u najdražem dresu. Postao je standardni prvotimac, igrač kojeg su treneri voleli, a publika poštovala. Punih šest sezona nastupao je u dresu Crvene zvezde, odigrao 161 zvaničnu utakmicu i postigao 24 gola. Jedno vreme je bio kandidat i za sastav reprezentacije, ali u državi, u kojoj se sve radilo po ključu, nije bilo mogućnosti da još jedan Zvezdin igrač postane reprezentativac.

Sa crveno.belima je osvojio tri titule državnog prvaka i jedan Kup Jugoslavije.

Igračka karijera:

- Polet Nakovo (mlađe kategorije)

- Proleter Zrenjanin (1975 – 1976)

- Crvena zvezda (1976 – 1982)

- Bastija (1982 – 1983)

- Olimpija Ljubljana (1983 – 1984)

- Dinamo Vinkovci (1984 – 1986)

- Sutjeska Nikšić (1987 – 1988)

- Adanaspor (1988 – 1989)

http://www.mojacrvenazvezda.net/38424/2012/08/17/zdravko-borovnica-slavi-58-rodjendan/

alchemist
August 27th, 2012, 01:32
SGS

Robert Prosinečki

http://i46.tinypic.com/2n8pter.jpg

h3zoF650uIQ

alchemist
August 27th, 2012, 01:39
Kad ja podjoh na Stadion JNA

2yBM7P_m5VM

alchemist
August 27th, 2012, 01:50
Svečan ispraćaj na put slave
Vladimir Stanković | 20. 04. 2010. - 00:02h

Sa beogradske železničke stanice 17. juna ka Montevideu je krenulo 17 srpskih mladića i trojica rukovodilaca. Ispraćaj je bio svečan, a doček će na istom mestu 1. septembra biti veličanstven.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-19/31251_repispracajreprezentacije_f.jpg?ver=12716883 38

Jugoslovenski tim neposredno pred polazak sa beogradske železničke stanice

Sve dileme oko učešća hrvatskih igrača u ekipi za Montevideo rešene su 13. juna. Iz Zagreba je stiglo obaveštenje da niko od zagrebačkih igrača, čak ni Ico Hitrec, koji je žarko želeo da ide, neće putovati. Istovremeno, iz Zagreba je stigla i odluka Banske uprave da se odbije žalba ZNP povodom preseljenja Saveza, što je navelo njegovog predsednika Hojanića da izjavi kako će „odmah sazvati izvanrednu sjednicu uprave“ na kojoj će predložiti „da se prizna Savez u Beogradu i da se s njim odmah stupi u kontakt“.

Kad je reprezentacija već bila u Sofiji, JNS je saopštio definitivan spisak za Montevideo:

Golmani: Jakšić (Soko) i Stojanović (BSK); bekovi: Ivković (Soko), Beleslin (SAND), Spasojević („Jugoslavija“); halfovi: Arsenijević, Sava Marković (BSK), Đokić („Jugoslavija“), Mihajlović (BSK), Lj. Stefanović (Set); navala: Tirnanić, B. Marjanović (BSK), Bek (Set), Vujadinović, Najdanović (BSK), Hrnjaček (Soko), Božidar Marković (Vojvodina).

Prijateljska utakmica u Sofiji, igrana u nedelju 15. juna, završena je sa 2-2 (1-0). Bugari su poveli golom Stojanova u 16. minutu, izjednačio je Tirnanić u 55, Stajkov je u 75. min. ponovo doveo Bugare u vođstvo, ali je Najdanović izjednačio sedam minuta pre kraja. Naš prilično izmenjen tim igrao je čak sa sedmoricom debitanata, a ni ostala četvorica nisu imala mnogo više međunarodnog iskustva.

Utakmica u Sofiji ostala je sasvim u senci priprema za polazak na put. Objavljeno je da se kreće vozom za Cirih preko Zagreba i Ljubljane 17. juna u 7.50. Ljubiša Stefanović i Ivica Bek čekaju ekipu u Marseju, pitanje učešća Baneta Sekulića, na koga je Boško Simonović takođe računao, još nije rešeno jer nema odobrenja iz francuskog saveza. Sa ekipom kreću dva člana upravnog odbora dr Andrejević i Kosta Hadži, kao i savezni kapiten Boško Simonović. Beogradski sportisti spremaju reprezentativcima svečan ispraćaj. Trgovci, prijatelji sporta i navijači počeli su da spremaju poklone. „Politika“ je objavila poziv igračima da se „najkasnije do 6.30 jave dr Andrejeviću u restoraciji železničke stanice“.

Iz tehničkih razloga polazak je pomeren za 19 časova, a igrači su pozvani da se pojave na stanici najkasnije do 18.30. U poslednji čas došlo je do još dve izmene: Beleslin i Sava Marković nisu dobili odsustvo i na njihovo mesto pozvani su Teofilo Spasojević („Jugoslavija“) i Dragutin Tošić (BSK). U Marseju čekaju Stefanović, Bek, Sekulić i verovatno Kolnago. Pomeranje polaska dobro je došlo Mikici Arsenijeviću, koji je slobodno prepodne iskoristio da diplomira na Tehničkom fakultetu, tako da je uveče stigao na stanicu kao inženjer. „Politika“ je obavestila svoje čitaoce da na dalek put šalje svog „specijalnog izveštača“ Boru Jovanovića, dok je „Vreme“ objavilo da će izveštaje slati dr Mihailo Andrejević, koji je ranije već sarađivao sa ovim dnevnikom...

Ispraćaj je bio neobično veseo. Pored velikog broja najvatrenijih navijača kroz čije su se redove s mukom probijali igrači da uđu u baštu železničke restoracije, mlade fudbalere su dočekali „skoro svi beogradski fotografski reporteri i sportski saradnici“. Oni su ih slikali ponaosob i u grupama. Kada je železnički činovnik objavio ulazak voza, ogromna masa je provalila na peron do vagona, gde je ponovo bilo slikanja i pozdravljanja. Porodice su muku mučile da se pozdrave sa svojima, jer su ih ostali vukli svako na svoju stranu.

Kosta Hadži je u zadatak dobio da u Južnu Ameriku našim iseljenicima odnese grumen rodne zemlje koja je bila spakovana u srebrnu kutiju, dar beogradskog juvelira g. Milana Stefanovića. Beogradske gospođice podarile su puno cveća, svirala je bleh muzika i sve je bilo nekako svečano. Kada je voz krenuo, igrači su sa prozora dugo mahali oduševljenim navijačima.

Ni jedni ni drugi nisu bili svesni da je to bio početak puta u legendu.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-19/31254_slika_f.jpg?ver=1271688739

Borivoja Jovanovića Boru u seriji igra Srđan Todorović

Jedini srpski novinar u Montevideu

Borivoje Jovanović Bora (7. 10. 1897, Beograd - 29. 2. 1980, Beograd), novinar, dugogodišnji urednik sportske rubrike „Politike“. Bio je fudbaler u đačkom klubu Slavija 1911/1912, potom jedan od osnivača Velike Srbije, kasnije Jugoslavije, sportski radnik i fudbalski komentator. Diplomirao je na Pravnom fakultetu, a 1927. postao urednik sportske rubrike „Politike“, nasledivši na tom mestu prvog urednika Vojina Đorđevića, osnivača sportske rubrike 1921, koja je od 25. januara 1922. postala svakodnevna. Tokom Prvog svetskog rata bio je zarobljenik a po povratku postaje prvi sekretar Beogradskog loptačkog podsaveza.

Novinarstvom je počeo da se bavi 1920, a 8. decembra 1920. pokrenuo je „Prvi sportski list“, 1924. uređivao je „Sportist“, kasnije nedeljnik „Sport“, a 1939. pokrenuo je i bio glavni urednik „Jugoslovenske sportske revije“. Bio je jedini srpski novinar na Prvom svetskom prvenstvu u Montevideu.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/185808/Svecan-ispracaj-na-put-slave

alchemist
August 27th, 2012, 01:58
Foto arhiva - Marko Valok

http://2.bp.blogspot.com/-2K_9VwgWa_M/UJ5uX9HZr6I/AAAAAAAAIZQ/gfUo59ORDSM/s1600/Marko+Valok+split.JPG

http://1.bp.blogspot.com/-Pwy1Rb6DrTM/UJ5umlF7AgI/AAAAAAAAIZY/4xXBpek2B5M/s1600/Marko+Valok+gol+ciganima.jpg

Marko Valok postiže gol C. zvezdi

http://1.bp.blogspot.com/-l3zF8v2FJak/UJ5unZkbNNI/AAAAAAAAIZc/q4NN-gSfw1w/s1600/Marko+Valok+portret.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-M7hXKwMyK5o/UJ5uobIu06I/AAAAAAAAIZk/FL0M6X-oI8s/s1600/Marko+Valok+porucnik.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-3U4rhGXu4Zo/UJ5upHGPp-I/AAAAAAAAIZs/eQSXX-pfITw/s1600/Marko+Valok+vs+Nasa+Krila+1949.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-7anHHpzqQuU/UJ5urQXtYEI/AAAAAAAAIZ4/wyvyGtysyQY/s1600/Marko+Valok+vs+geteborg+1947.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-ZM_qhdV5EAs/UJ5us2Cv27I/AAAAAAAAIaA/1PjJAWo2eKU/s1600/Marko+Valok+vs+hajduk.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-eig-k2Imvq4/UJ5uufcVotI/AAAAAAAAIaI/09TZOHsl8kA/s1600/Marko+Valok.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-8bnx1pxuv7E/UJ5uzsQ15AI/AAAAAAAAIaQ/a9PkFk0Vkzs/s1600/marko+valok+samo+partizan.jpg


http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2012/11/foto-arhiva-marko-valok.html

alchemist
August 27th, 2012, 02:06
Borivoje Bora Kostić

Bombarder za sva vremena...

Tymg8vj9As4

alchemist
August 28th, 2012, 02:16
24. 08. 2012. 16:56h | Beta
Čavić: Želim da postanem ministar sporta

Najbolji plivač Srbije, Milorad Čavić i zvanično je završio plivačku karijeru i rekao da planira da u Srbiji otvori plivačku akademiju, ali i da želi da postane ministar sporta.

http://www.vesti-online.com/data/images/2012-08-03/256539_1-a-cavic-oi_f.jpg?ver=1345820673

Otvara plivačku akademiju - Milorad Čavić

Na konferenciji za novinare u Udruženju banaka Srbije (UBS) koje je poslednjih pet godina sponzorisalo Čavića, rekao je da mu predstoji potpisivanje ugovora kojim će, posle 19 godina aktivnog bavljenja plivanjem, ozvaničiti sportsku penziju.

"Iz dana u dan borim se sa bolovima u kičmi i pijem tablete. Počeo sam da idem u teretanu 'za svoju dušu'. Došao sam do kraja puta, vreme je da nastavim sa životom. I dalje me vuče želja da se vratim u bazen, ali moram da budem realan jer ne znam šta bih još mogao da pružim", rekao je on.

Osvajač olimpijskog srebra na Igrama u Pekingu pre četiri godine naveo je da planira da ostane u sportu i da otvori plivačku akademiju.

Akademija bi, kako je naveo, u Beogradu trebalo da počne da radi već 1. januara iduće godine i da se proširi na Novi Sad i druge gradove.

"I dalje imam veliku želju da se bavim sportom sa političke strane, da jednog dana postanem ministar sporta, za nekih 10 do 15 godina", rekao je on.

Čavić je dodao da mu je želja da napiše autobiografiju kao viđenje života u Srbiji očima stranca.

"Mislim da sam talentovan za to i da lepo pišem. Poslednjih nekoliko godina dosta toga sam proživeo u Evropi, kako uspeha, padova, tako i doping kontrola", seća se Čavić.

Predsednik Udruženja banaka Veroljub Dugalić je Čaviću poklonio uramljenu fotografiju startnog skoka na njegovoj trci na Olimijadi u Londonu, pod nazivom "Poslednji skok".

http://www.vesti-online.com/Sport/Ostali-sportovi/249356/Cavic-Zelim-da-postanem-ministar-sporta

alchemist
August 28th, 2012, 02:26
"The history of the world is but the biography of great men."

- Thomas Carlyle

Звездине Звезде

http://lh5.ggpht.com/-NfJj2M5CuDI/Tv3AljkdFQI/AAAAAAAAA2o/y9F9E-e_dy0/Oprostaj%252520Sekija.jpg

http://lh5.ggpht.com/-jjtlMq_-6NI/Tv3AhvLpvnI/AAAAAAAAA2c/yTmmEutjQtE/Oprostaj%252520Mitica%25252029.11.1958.jpg

http://lh6.ggpht.com/-dMKj4VQDaG4/Tv3AiI24FXI/AAAAAAAAA2A/qXOkP1UQJIY/Rajko%2525204%252520z.jpg

http://lh6.ggpht.com/-9ZtyIPwjQYs/Tv3Aly2xmMI/AAAAAAAAA3M/Hy08nP2x1eA/Dragoslav%252520Sekularac.jpg

http://lh5.ggpht.com/-XktQ0PzVYLc/Tv3Al47obiI/AAAAAAAAA20/mCpCFLWyqZ4/Seki%2525201.jpg

http://lh5.ggpht.com/-SIpCC9OHx_Q/Tv3AmGHjfXI/AAAAAAAAA24/-TGxxSeudcE/seki%25252029.3.59.jpg

http://lh5.ggpht.com/-wo4pMXBmx7Y/Tv3Ap6skn5I/AAAAAAAAA3c/7_0orT9nao8/Dragan%252520Dzajic%252520Totenhem%252520-%252520CZ%2525202-0%2525201972.jpg

http://lh5.ggpht.com/-ktW7v4k3ock/Tv3AqtTZCmI/AAAAAAAAA34/2ehgDClGG2c/DZaja%2525201971-72.jpg

http://lh4.ggpht.com/-JGZvneofQXs/Tv3ArLo2qnI/AAAAAAAAA4M/nYtLdjaRBGg/Dzaja%252520kockasti.jpg

http://lh6.ggpht.com/-0r-CHwx6wnQ/Tv3A8ijqk7I/AAAAAAAAA5U/jdFnzJI2Ol0/Dzaja%2525204%252520z.jpg

http://redstarbelgrade.info/redstarbelgrade/foto-galrerija/category/7-%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5.html

alchemist
August 28th, 2012, 02:30
Звездине Звезде

http://lh3.ggpht.com/--PxOkdUdQ4A/Tv3BAczcfSI/AAAAAAAAA5g/HExQmaeEmIs/01_Pizon.jpg

http://lh4.ggpht.com/-qrLdD0lwVg8/Tv3BAcMBLPI/AAAAAAAAA5c/ARr5CfEeD2g/Pizon%2525201%252520z.jpg

http://lh5.ggpht.com/-uGA7M6Z0FHg/Tv3BB3VEXVI/AAAAAAAAA6U/r1-MYNBSMw0/Pizon%2525203.jpg

http://lh4.ggpht.com/-qT2dsqWJE3Y/Tv3BA9C_YTI/AAAAAAAAA5w/LCRNwIQ73bM/Pizon%25252011.jpg

http://lh6.ggpht.com/-HchWKKWAjYY/Tv3BA1atuvI/AAAAAAAAA50/eOsTp8XaNMs/Pizon.jpg

http://lh3.ggpht.com/-SKNDaEk0QSw/Tv3BBThoGuI/AAAAAAAAA6E/LFDPl1DOrZ4/Vladimir%252520Petrovic%252520CZ-Karl%252520Cajs%2525203-2%2525201979.jpg

http://lh5.ggpht.com/-abED_m1JQe8/Tv3BEf5G6RI/AAAAAAAAA6c/QCSQMTiMN64/Piksi%2525201.jpg

http://lh5.ggpht.com/-0A_voENw1E0/Tv3BErnRBDI/AAAAAAAAA6k/ts0VlgdP3Xo/Piksi%2525203.jpg

http://lh5.ggpht.com/-t1ih3cN1gJs/Tv3BEtYlAGI/AAAAAAAAA7E/UNLqDXPExGY/Piksi%25252010.jpg

http://lh3.ggpht.com/-Ydbj56lHf5k/Tv3BFH_9UqI/AAAAAAAAA64/05IKLIIjW9I/Real%252520Madrid%2525201987.jpg

http://redstarbelgrade.info/redstarbelgrade/foto-galrerija/category/7-%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5.html

alchemist
August 30th, 2012, 03:14
Dusko Vujosevic - Cooperation With The Low Post

X0d-N38nMTc

alchemist
August 30th, 2012, 03:24
Zvezdine legende – Dejan Savićević
Objavio Boris 30. mart 2011. u Zvezdine legende, Fudbal

http://www.mondo.rs/slike/vesti/002/248/v224822p1.jpg

Dejan Savićević

15. septembra 1966. godine, rođen je Dejan Savićević, ikona fudbala, naš nekadašnji prvotimac i jugoslovenski reprezentativac, legenda crnogorskog fudbala, ljubimac Severa i jedan od najboljih igrača u istoriji kluba i članova naše zlatne generacije koja je 1991. godine trijumfovala u Kupu evropskih šampiona u Bariju i osvojila titulu klupskog prvaka sveta u Tokiju. Te godine Dejo je sa Darkom Pančevom dobio „Srebrnu loptu“ kao drugi najbolji igrač Starog kontinenta.

Na „Marakanu“ je stigao u leto 1988. godine i do 1992. odigrao je 118 zvaničnih utakmica u kojima je 41 put bio strelac. Osvojio je i tri uzastopne titule prvaka Jugoslavije (1990, 1991, 1992) i jedan trofej Kupa (1990).

Karijeru je nastavio u Milanu, s kojim je osvojio još jednu „srebrnu amforu“ Kupa šampiona, potom se na kratko vratio u Crvenu zvezdu, da bi potom karijeru završio u bečkom Rapidu.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 56 utakmica i postigao 22 pogotka. Učestvovao je na dva Svetska prvenstva – 1990. u Italiji i 1998. u Francuskoj.

Bio je član selektorske komisije u kvalifikacijama za SP 2002. u Japanu i Južnoj Koreji, a potom je „plave“ samostalno vodio u kvalifikacijama za Evropski šampionat 2004. u Portugalu, da bi podneo ostavku posle poraza od Azerbejdžana.

Od 2001. godine je predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore.

„ Kad on igra, to je lom

Na terenu pravi slalom

Deli lopte za ceo tim

Publika je luda za njim...“

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/03/Dejo4.jpg

Od trenutka kad je neverovatnim driblinzima i golovima u dresu titogradske Budućnosti skrenuo pažnju naše fudbalske javnosti na sebe, pa do dana današnjih kad suvereno drži sve konce crnogorskog fudbala u svojim rukama, Dejan Savićević je bio i ostao jedinstvena, neponovljiva zvezda na fudbalskom nebu nad Balkanom. Milan Živadinović se i danas hvali da je Dejo njegovo igračko otkrovenje, Ljup ko Petrović s osmehom može satima da priča kako mu je prilazio ne bi li ga oraspoložio, Ivan Osim i Fabio Kapelo sigurno se sećaju kako su s njim ratovali, ali bez ikakvog potcenjivanja bićemo najbliži istini ako kažemo da će svi navedeni, pa i drugi stručnjaci pre pamtiti da su u timu imali jednog Savićevića nego što će se Dejo osvrnuti na njihove savete, treninge i zapovedi.

Jer reč je o biseru koji se rađa i nalazi – a ne stvara, jednom u sto godina! Reč je o igraču sa neverovatnim osećajem za l optu koja bi bila „ljubljena“ i kad bi po njoj opaučio. Bez obzira da li je uštopuje, primi, doda, centrira, dribla, s njom se ušeta u gol ili je odnese u svlačionicu, na terenu, tribina ma ili kraj malog ekrana svakome se čini kao da je to nešto najlakše na svetu.

Pored svega toga Dejo se još po tri stvari razlikovao od ostalih talentovanih i nesumnjivo velikih igrača:

Što ga svemu tome što je znao niko nije naučio.

Što je čim primi loptu bez kalkulacija išao pravo u protivnički gol.

I, što bi mu lice posle svakog uspešnog, ali i neuspešnog pasa, posle svakog gola ali i promašaja, obasjao osmeh. Širok, neiskvaren, dečački. Dejo Savićević se od početka do kraja karijer e na terenu najpre zabavljao, pa tek onda sećao koje su to taktičke zamisli dogovorene pre utakmice. Ono što su mu bogovi lopte lakim dodirom preneli po rođenju bilo je važnije od svega.

„ Dejo, Dejooooo

Dejo, majstore, pa ti si Bog...“

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/03/Dejo2.jpg

Zvezdina navala s kraja 80-tih

Leto 1988. godine. Prvi dan prelaznog roka. U prostorijama Fudbalskog saveza Beograda dva mladića stoje jedan pored drugog. Smeše se, poziraju. Istovremeno potpisuju ugovore sa Crvenom zvezdom. Jedan stiže iz Skoplja, kao najmlađi prvi strelac lige. Zove se Darko Pančev. Drugi iz Titograda. Ime mu je Dejan Savićević. Trčaće (neki kažu u šali, šetaće) terenom „Marakane“ uglavnom tamo ispred ili u protivničkom šesnaestercu. Zajedno će predstavljati tandem koji će u godinama koje su usledile pokoriti Evropu. A, ono što im je u tom trenutku takođe zajedničko je – da su obojica bili „već viđeni“ u Partizanu. Pančev je, pričalo se, potpisao i predugovor, čak u Londonu. Deja su krili, i od Hajdukovih, i od Partizanovih ljudi. Moćnih, svemoćnih!

Da li zbog toga što je crno-beli dres pretpostavio Zvezdinim, nikad nije dokazano, ali Savićević je odmah morao u vojsku. Na njegovu (i Zvezdinu) sreću nije išao u pešadiju već je mogao da trenira u Sportskoj četi JNA, a uz dozvolu vojnih vlasti igrao je i neke evropske utakmice. Nagovestio je svoj talenat protiv Dandalka, a onda je uz Dragana Piksija Stojkovića stao na prvi branik odbrane od buduće evropske imperije – Berluskonijevog Milana. U te tri čuvene utakmice sa „rosonerima“ učinio je da Arigo Saki izgubi još malo kose, a „tata Silvio“ upiše njegovo ime u svoju beležnicu. Na Dejinu žalost, gol koji je postigao u drugom susretu nije bio dovoljan da Zvezda prođe Milan, jer su Italijani pored Gulita, Van Bastena i Rajkarda na svojoj strani imali i maglu.

Usledile su godine Zvezdine vladavine u Jugoslaviji i sklapanje šampionskog mozaika za Evropu. Odlaskom Stojkovića u Olimpik, Savićeviću je poverena „desetka“ i glavna uloga u timu „vanzemaljaca“. Prirodno, ipak, nije centralni vezni, u krugu na sredini češće je Robi Prosinečki. Dejo tik do njega, poludesno, gde njegova čarobna „levica“ pomera granice mogućeg. Sezona iz snova. Golovi, asistencije, driblinzi i vrhunac na Olimpijskom stadionu u srcu Bavarske.

- Pobedićemo Bajern u Minhenu – izjavljuje direktor Zvezde Dragan Džajić odmah posle žreba, a cela fudbalska Evropa se krsti u čudu. I levom i desnom.

Ali, čudo je Savićević. Onaj njegov beg od centra do Aumana, onaj njegov gol tada trostrukom prvaku Evrope, svaki Zvezdaš još sanja širom otvorenih očiju.

Pa onda Bari, penali, slavlje, Zvezda najsjajnija među zvezdama. Nekoliko meseci kasnije – „Old Traford“. Finale Superkupa Evrope sa Mančesterom. Trofej ostaje u rukama Aleksa Fergusona, ali kompletna odbrana „đavola“ danima kasnije odlazi kod fizioterapeuta pošto im je Savićević „izlomio kičmu“.

Tokio. Jedna bravura „a la Savićević“, jedna prava dijagonala u pravom trenutku i Jugović načinje Kolo-kolo. Ostatak utakmice i gaženje Čileanaca Dejo gleda s tribina jer nije otrpeo udarac, nepravdu, jer je vratio čileanskom fudbaleru milo za drago.

Ali, i to je Dejo…

„ Zvezda, Milan i plavi tim

Pobeđuju kada su s njim...“

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/03/Dejo3.jpg

Posle osvojenog KEŠ-a

A da mu se nekad nije igralo, i nije. Znao je da dođe prvi na trening i zakasni zato što mu se nije silazilo sa stola za masažu. Znao je da prespava pet-šest utakmica i navuče gnev navijača, a odmah zatim, jednim driblingom, jednim potezom ponovo je kupi u sedmoj. Znao je da dovede do očaja novinare, trenere, funkcionere, samo bi slegao ramenima i prošao. Znao je i da natera celu „Marakanu“ da mu zviždi u 5. minutu finala Kupa kad je tražio zamenu jer ga je zaboleo primicač. „Boli, pecka, zateže…“ naučili su da izgovaraju i Italijani, baš kao i mi – sa neksrivenim simpatijama i neverovatnim ponosom što imaju Deja.

I kad je otišao da levom kopačkom pokori „čizmu“, kad je krenuo da lomi i gvozdenu volju „Imperatora“ Kapela, Dejo se nije promenio ni za dlaku. Isti onaj, lenji, čudesni, magični, neprevaziđeni Crnogorac naterao je kompletnu postavu Milana da ga moli da igra jedno finale, ali i čitavu planetu (osim, naravno, Zubizarete) da mu se divi posle onog famoznog pogotka lob udarcem u drugom, njegovom atinskom finalu Kupa šampiona, kad je Milan deklasirao Barselonu sa 4:0.

Skočio je tada i svaki navijač Zvezde, ali i svaki njegov dotadašnji protivnik konačno priznavši da je Dejo zaista – Genije.

Dejane Savićeviću, hvala ti za one neverovatne poteze, driblinge i golove. Hvala za vreme koje si proveo na „Marakani“. Hvala ti što si naš. Da li si mogao i više? Sigurno. Ali to onda ne bi bio ti…

Napomena: Tekst većim delom preuzet sa oficijelnog sajta fudbalskog kluba.

http://www.mojacrvenazvezda.net/4997/2011/03/30/zvezdine-legende-dejan-savicevic/

Isodh2Fx5AI

alchemist
August 30th, 2012, 03:31
FK Crvena zvezda - 2010/2011

D6Sid8heSck

vZJpnuOcMRc

alchemist
September 1st, 2012, 11:59
Slobodan Marović

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/marovic-slobodan.jpg

Rođen 13/08/1964
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 4
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 29/08/1987
Igrao u klubovima FK Mornar (Bar),
NK Osijek (Osijek),
FK Crvena Zvezda (Beograd),
IFK Norrköping (Swe),
Silkeborg IF(Den)

Rođen 13. avgusta 1964. u Baru, Crna Gora.

Prve fudbalske korake napravio u Mornaru iz Bara, ali je prvi profesionalni angažman dobio u Osijeku, odakle je 1989. godine prešao u redove Crvene zvezde.

Bio je standardni član odbrambene postave beogradskog kluba u sezoni 1990/91. u kojoj su "crveno-beli" pokorili svetski i evropski fudbal. Nakon velikih titula, preselio se u Švedsku u redove Norčepinga, da bi karijeru okončao braneći boje danskog Silkeborga.

Boje Jugoslavije Marović je branio četiri puta. Debitovao je 29. avgusta 1987. godine u duelu sa Sovjetskim Savezom.

Jedno vreme se bavio menadžerskim poslom, a trenutno obavlja funkciju sportskog direktora u FK Mornar iz Bara.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1994-95 Silkeborg IF DEN 1 15 0
1994 IFK Norrköping SWE 1 11 1
1993 IFK Norrköping SWE 1 22 2
1992 IFK Norrköping SWE 1 26 2
1990-91 FK Crvena Zvezda YUG 1 27 1
1989-90 FK Crvena Zvezda YUG 1 27 2
1988-89 FK Crvena Zvezda YUG 1 23 0
1987-88 FK Crvena Zvezda YUG 1 30 1
1986-87 FK Crvena Zvezda YUG 1 17 1
1985-86 NK Osijek YUG 1 15 0
1984-85 NK Osijek YUG 1 11 0
Career Totals: 224 10

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 29.08.1987 Jugoslavija - SSSR 0-1 (0-1)
PU 23.08.1989 Finska - Jugoslavija 2-2 (2-1)
KSP 28.10.1989 Kipar - Jugoslavija 1-2 (1-1)
PU 14.11.1989 Brazil - Jugoslavija 0-0 (0-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php/statistika/reprezentativci/1273

alchemist
September 1st, 2012, 12:04
Tri dana vožnje do Marseja
Vladimir Stanković | 21. 04. 2010. - 00:02h

Put vozom vodio je preko Zagreba, Ljubljane, Švarcaha, Insbruka, Ciriha i Ženeve do Marseja, gde su se naši fudbaleri ukrcali na brod „Florida“.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-20/31546_rep-el-grande-milovan_f.jpg?ver=1271773362

Milovan Jakšić

Fudbaleri nisu bili sami u vozu. Grupa oduševljenih navijača ispratila ih je do Zemuna i Batajnice, posebno članovi SK Železničar. Hodnici su bili prepuni, a u vagon-restoranu jedan navijač priredio je pravi mali banket. Rastanak u Batajnici sa „urugvajcima“ prošao je u sjajnoj atmosferi. Kad su ostali sami, dr Mihailo Andrejević je okupio igrače i održao govor o teškoćama i važnosti dalekog puta, o dužnostima koje kao igrači i izabrani sportisti Jugoslavije imaju svi članovi ekspedicije, o neophodnoj disciplini, o zdravlju... Fudbaleri su slušali ozbiljnih lica, i sami svesni da su na posebnom zadatku i da se od njih u zemlji mnogo očekuje. Sedeći zavaljeni u udobnim sedištima, ubrzo su zadremali, umorni od svega što se poslednjih dana zbivalo.

U novinama koje su kupili u Zagrebu ne nalaze ništa o učešću Jugoslavije u Montevideu. Jedina vest u vezi sa predstojećim takmičenjem bila je izjava jednog zagrebačkog fudbalskog radnika koji je rekao i ostao živ:

„Mi vodimo računa o zdravlju naših igrača i ne dozvoljavamo im da putuju u Montevideo, u avanturu koja i njihove živote može dovesti u pitanje. Oni će tamo gladovati i mi žalimo sve one koji su pošli na ovaj put preko mora“, pisalo je u novinama.

U Ljubljani su ih dočekali predstavnici tamošnjeg podsaveza, poželevši srećan put. Bora Jovanović je u svoj blok upisivao sve što mu se činilo zanimljivim, a sa usputnih stanica slao je depeše svojoj redakciji. Kosta Hadži je čuvanje srebrne kutije sa grudom zemlje shvatio kao ozbiljan i delikatan zadatak i svaki čas je proveravao da li je kutijica na svom mestu, u džepu prsluka, tamo gde se obično drži sat... Gotovo svaki razgovor završavao je filosofskom, tipično prečanskom rečenicom: „No, i to je život“, što su igrači prihvatili kao lajtmotiv i na sve strane, u svakoj prilici i uprkos ljutnji autora, čulo se „No, i to je život“...

Igrači su se posle prve noći u vozu rano probudili, razgibavali se po hodnicima i raspitivali kad će doručak.

U Insbruku je bila duža pauza, voz za Ženevu čekao se više od pet sati. Obilazak grada, šetnja, pa večera u jednoj bašti. U 00.35 krenuo je voz za Cirih, igrači su ubrzo bili u dubokom snu jer su im austrijski železničari omogućili da budu po dvojica u kupeu prve klase, pa su mogli i da legnu. U Cirih se stiglo u 7.30, bez čekanja promenjen je voz za Ženevu.

Ekipu su u Ženevi sačekali predstavnici francuske kompanije čijim brodom Jugoslavija putuje za Montevideo, agent g. Heneberg i službenik Benjaminović, naš čovek rodom iz Osijeka. Oni obaveštavaju rukovodstvo da brod „Florida“ stiže iz Đenove 20. juna ujutro i da će se ukrcavanje obaviti rano po podne.

Granica između Švajcarske i Francuske nije postojala, voz je iz jedne u drugu zemlju projurio brzinom od 85 km na sat i počeo da se spušta ka Marseju. U poslednju stanicu prve etape ekspedicija je stigla u 23.10. Na stanici su čekali Ivica Bek, Bane Sekulić, Ljubiša Stefanović i Ferante Kolnago. Nastalo je opšte grljenje i ljubljenje, prvo po klupskoj liniji, plavi sa plavima, a crveni sa crvenima. Najzadovoljniji je bio Boško Simonović jer su mu naši Francuzi saopštili da su spremni za put. Bek i Stefanović imaju dozvole, Bane Sekulić je prešao u Švajcarsku, novi klub mu neće praviti probleme, dozvola stiže u toku dana. Jedino Kolnago kaže da je ozbiljnije povređen, ima teže istegnuće mišića lista, vidno hramlje. Svima je žao, ali je povreda olakšala posao saveznom kapitenu jer bi jednog igrača morao da žrtvuje.

Autobus čeka naše igrače i vozi ih preko glavnog bulevara Kanobjer pred luksuzni hotel „Viktorija“, gde su prenoćili. Sutradan, 20. juna, predstojalo je ukrcavanje na brod i polazak za Montevideo.

Od sirotišta do Montevidea

Milovan Jakšić Jakša (21. 9. 1909, Kolašin - 25. 12. 1953, Aleksandrija, Egipat), golman koji se proslavio na Svetskom prvenstvu kada ga je urugvajska štampa, posle briljantnih odbrana protiv Brazila, nazvala „El gran Milovan“. Bio je član Sokola, koji je 1932. promenio ime u BASK. Za svoj klub je odigrao više od 500 utakmica, a za reprezentaciju 17 u periodu 1930-1934.

Otac mu je poginuo u Prvom svetskom ratu, a deo detinjstva proveo je u sirotištu u Novom Sadu, gde je sa 12 godina počeo da igra fudbal. Afirmisao se u Sokolu, a karakterisali su ga snaga, hrabrost i odličan refleks. Po povratku iz Montevidea držao je popularnu knjižaru u centru Beograda. U SFRJ izabran je za predsednika Saveza fudbalskih trenera (1950-1953). Bio je „tehnički rukovodilac Crvene zvezde“, sa kojom je bio na turneji po Egiptu, kada ga je u Aleksandriji izdalo srce.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/185980/Tri-dana-voznje-do-Marseja

alchemist
September 1st, 2012, 12:10
Pedja Stojakovic 37pts vs. LA Lakers

GAyNFLXF-_k

Great assist

JlkB6kpSi_k

alchemist
September 1st, 2012, 12:15
Foto arhiva - Mateja Kežman

http://3.bp.blogspot.com/-8HMZUj3B3vc/TsvLlvuE2aI/AAAAAAAACT8/OBOmgd6zlY4/s1600/mateja_kezman+partizan.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-lzfVyLauCW4/TsvLtV39YXI/AAAAAAAACUE/fxWTbxWwUSQ/s1600/Mateja+Kezman.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-XZ3z5WlSCfU/TsvLxdC9e3I/AAAAAAAACUM/xMp44WFzag0/s1600/Mateja+Kezman+crni+dres.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-6Pka5vpWFPk/TsvNK8GrdmI/AAAAAAAACUU/DbM2cmsFKbo/s1600/00038179.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-APH0c0A65dw/TsvNRvWo-uI/AAAAAAAACUc/d2HGlWiiIkk/s1600/images.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-97n6H9KvxM8/TsvNZTR6kxI/AAAAAAAACUk/_hdkuTuuM4Q/s1600/imagesk.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-JST65qPUf90/TsvNg9CJfRI/AAAAAAAACUs/J1b-kHqToSM/s1600/matejakezmanivicailijevrijeka0408.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-6lVA_KgEuoY/TsvNmYVHDnI/AAAAAAAACU0/Jw_oqx23pMk/s1600/matejakezmanmaurotomisicrijeka0408.jpg

Oo01qs6VW1E

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/11/foto-arhiva-mateja-kezman.html

alchemist
September 12th, 2012, 01:56
TV lica - Vanja Grbic

4eyX7G1jWMs

alchemist
September 12th, 2012, 02:03
Oda velikanima fudbala
D. Radović | 22. 04. 2010. - 00:02h | Foto: A. Dimitrijević

Vladimir Stanković, dugogodišnji sportski novinar i odnedavno član redakcije NIN-a, dvogodišnje istraživanje pretvorio je u dokumentarno-literarni prvenac koji je nazvan „Montevideo, Bog te video“. Knjiga je promovisana juče u beogradskom baru „O.U.R.“, a govori o istorijskom uspehu reprezentacije Kraljevine Jugoslavije na Prvom svetskom prvenstvu u fudbalu, održanom 1930. godine u Urugvaju.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-21/31888_dsc9593_f.jpg?ver=1271864555

Nevena Povrenović („Intermedia Network“), Ivan Ćurković (potpredsednik FSS), Vladimir Stanković (autor knjige) i Veselin Simonović (glavni i odgovorni urednik „Blica“)

Podsećanje na period pre 80 godina pokušaj je da se veliko delo Moše, Tirketa, Andrejke i ostalih velikana jugoslovenskog fudbala, rezultatski pretočeno u treće mesto, sačuva od zaborava.

- Srbija je zemlja čuda - ponosno ističe autor Vladimir Stanković. - Jednu ideju pretvorili smo gotovo u stvarnost. Oko kompletnog projekta Producentske kuće „Intermedia Network“ okupila se grupa entuzijasta, kao što su to pre 80 godina učinili profesor Mihailo Andrejević i njegovi saradnici. Oni su imali viziju kada su krenuli na daleki put, kao što je i mi imamo danas. Imao sam određenih problema da pronađem izvore informacija. Srećom, postoje neke novine i knjige i čini mi se dovoljno materijala da opišem događaj na koji treba svi da budemo ponosni.

Stanković nije propustio priliku da spomene i one od kojih se narednog leta očekuje da imaju snagu, odlučnost, istrajnost, sve ono što je krasilo junake iz Montevidea.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-21/31889_dsc9652_hs.jpg?ver=1271864636

Vlade Divac sa autorom knjige Vladimirom Stankovićem

- Zahvaljujem se selektoru Antiću i sadašnjim reprezentativcima koji su uoči meča u Rumuniji, kada je Mondijal u Južnoj Africi još uvek bio daleko, bez imalo sujeverja i straha, prihvatili da kažu po jednu rečenicu za reklamni spot. Zahvaljujući njima, otvorili smo mnoga vrata.

Kroz pet poglavlja autor je pokušao da ispriča priču o velikim ljudima čija je vizija postala deo istorije.

- Drago mi je što sam među legendama kao predstavnik „Blica“, koji je suizdavač knjige. Čitajući knjigu, shvatio sam da mogu da se povuku razne paralele između sadašnjeg vremena i onog od pre 80 godina. Radi se o velikom projektu, rekao bih od državnog značaja - rekao je Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik „Blica“.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-21/31890_dsc9560_hs.jpg?ver=1271864737

Ljubiša Tumbaković, Vladimir Petrović Pižon i Milovan Đorić

Nacionalna kuća fudbala, takođe, dala je nesebičnu podršku da se priča o Beogradu i Srbiji pre 80 godina napiše na jedan pitak i čitljiv način.

- Ovo delo jedan je od načina da negujemo sećanja na prošla vremena. Posebnu lepotu daje mladost tih fudbalera koji su krenuli u svet. Ovo je podsećanje na nesporni talenat koji posedujemo, ali i na okolnosti koje u to vreme nisu bile sportske - reči su Ivana Ćurkovića, potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije.

Promociji su prisustvovali članovi porodica nekadašnjih fudbalskih asova, veliki broj ljudi iz sveta sporta, a pre autorovog potpisivanja knjige, članovi plesne grupe izveli su tačku uz himnu koja prati trofej namenjen svetskom prvaku na njegovom putešestviju po celom svetu.

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-21/31892_2_hs.jpg?ver=1271864825

Legende: Mile Kos i Dragan Džajić

„Montevideo, Bog te video“ od sutra će se naći u prodaji putem distributivne mreže kompanije „Ringier“, čime će početi finalna faza jednogodišnjeg rada na celokupnom multimedijalnom projektu, koji uključuje još igrani film, TV seriju, dokumentarni film, monografiju, izložbu i niz pratećih manifestacija posvećenih velikom uspehu srpskih fudbalera u Urugvaju.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/186156/Oda-velikanima-fudbala

alchemist
September 12th, 2012, 02:17
Dokumentarci - Dragan Džajić

FaGfPC8Njn8

alchemist
September 12th, 2012, 02:43
Zvezdine legende – Kule Aćimović
Objavio Vasilevs 5. septembar 2012. u Blogovi, Vasilevs, Vesti, Zvezdine legende

http://a6.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/479802_349409758471272_1205723288_n.jpg

Na današnji dan, pre tačno 47 godina, de bitovao je u crveno-belom dresu Jovan Kule Aćimović! Bio je jedan od simbola Zvezde i nacionalnog tima svog vremena, igrao u čuvenoj generaciji sa Lazarevićem, Džajićem… Za naš klub odigrao je ukupno 519 mečeva i postigao 113 golova. Ostao je upamćen kao rekorder po broju mečeva u evro-kupovima. Odigrao je čak 51 utakmicu za 11 godina. Po broju nastupa u prvenstvu je četvrti na večitoj listi, sa 237 mečeva, koliko je odigrao i Boško Đurovski.

Zanimljivo, na isti dan debitovao je Branko Klenkovski. Ovoga puta, pažnju posvećujemo Kuletu Aćimoviću i prenosimo vam odlomak iz knjige „Asovi veka“, Mileta Kosa.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/09/Kule+p.jpg

Ime i prezime – Jovan Aćimović
Rođen 21/08/1946
Mesto u timu: vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju: 55
Golova za reprezentaciju: 3

Teško je setiti se sličnog primera od ovog kako je Miljanić istrajavao u veri da će mali dežmekasti Jovan Aćimović, dečak zlatnog osmeha, postati fudbaler. Ne samo prvotimac Crvene zvezde već i višestruki reprezentativac.

Svi su na Miljanovo istrajavanje gledali kao na izlišan posao. Kule je voleo fudbal, verovao u svog trenera, učio, slušao i… napredovao. Da bi stigao do tih zvezdanih visina, trebalo je da dečak pored dara ima i nešto više – natprosečnu fudbalsku inteligenciju. I još jednu značajnu crtu u karakteru – da pobedi svoju taštinu, da igra za tim. I on je i u tome uspeo. Zanemario je sebe, podredio se ideji timske igre i dosledno je tome služio kroz sve godine noseći crveno-beli dres.

I kad je Kule razbio svaki skepticizam, i postao fudbaler od čije je igre mnogo zavisilo u klubu i reprezentaciji, nije bilo ličnog likovanja. Dubinu Kuletove sreće znao je samo njegov trener, koji je to s njim delio. Naravno, opet bez glorifikacije, sve je bilo tiho, otmeno. Više od lične satisfakcije njih dvojica nisu tražili, njima je bilo najvažnije da je Jovan Aćimović postao igrački i duhovni centar ekipe.

Jedan drugi fudbaler, sa brojem 11 na leđima, imao je najviše koristi od Miljanove vere i upornosti i Kuletove snage da poruši sve zidove ispred sebe i da se popne na pijedestal pobednika. Leva strana Crvene zvczde Aćimović-Džajić bila je tandem za navijačko uživanje, ali i za pobede. Oni su, uz centarfora Vojina Lazarevića, bili glavna poluga tima.

Džajić je dobijao idealne lopte od Kuleta, a svojim savršenim centaršutevima pronalazio je Lazarevića, koji je bio suveren u igri glavom i ishod je najčešće bio isti – protivnik je polazio sa centra. Zanemariti sebe i igrati za ekipu i pobedu mogu samo ličnosti od duha i velike moralne snage. A Aćimović je bio čovek takve unutrašnje snage. Stručnjaci su ga mnogo više cenili nego šira publika, oni koji padaju na efekte, a nemaju sposobnost da vide presudne pasove, lucidna proigravanja, ideju… Njegovo skladno razumevanje sa Džajom je bilo slično onom koje su pre rata demonstrirali Moša i Tirke, a mnogo uspešniji od jednog drugog sjajnog para na levoj strani Partizanovog napada Bobek-Zebec.

Kule i Džaja su bili duhovno bliski, na gotovo isti način su imali čula za igru, kombinaciju, sklad… I zato je to bio deo napada koji je na suptilan način razbijao bedeme svake odbrane. Interesantno je nešto drugo, ta dva velika fudbalera koji su davali ton homogenosti timu, u privatnom životu nisu bili bliski, nisu izlazili uveče, niti im je krug prijatelja bio isti. Surevnjivost dve primadone? Ne, Kule je bistra uma prihvatio svoju ulogu i ništa ga nije moglo izbaciti iz te koncepcije; Džaja je, opet, do tančina znao šta mu znače Kuletove lopte, iako nije javno ispoljavao zahvalnost, kako to rade košarkaši kad galantno rukom pokazuju na asistenta zaslužnog za koš.

Bilo je neke otmenosti u njihovim trenucima trijumfa. Džaja se više radovao golovima od Kuleta. Oni su i po unutrašnjem sklopu različite ličnosti, čak im ni temperament nije isti. Aćimović je veoma zatvorena ličnost. Ostao je utisak da je trauma iz prvih dana, kad su svi u njega sumnjali, ostala do kraja u njemu, mada je kasnije godinama primao zašećerene komplimente slovotvoraca i komentatora govornog novinarstva. I danas mi se čini da je sve to bez odjeka prolazilo kod ovog bistrog momka sa tužnim očima.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/09/968-969.jpg

„Kule je stožer naše igre, najinteligentniji fudbaler, veoma stabilna ličnost, i ma koliko sa tribina izgledao kao ljutko, on je bio pun topline za svoje drugove“ – govorio je Miljanić u vreme kad su svi već bili aflrmisani igrači, a Zvezda bila sakupljač trofeja. „Saigrači uvek cene ono što Aćimović kaže na terenu ili u svlačionici.“

Jovan Aćimović je dugo i uspešno igrao, ali uz njegovo ime ostaje da lebdi velika protivrečnost. Imao je mnogo vrlina, ali ni u nedostacima nije oskudevao. Sjajan tehničar, izvrstan pregled igre, dobro se gradio, lopta je u njegovim nogama bila kao u trezoru banke, nisu mu je mogli oduzeti. Umeo je brzo da odigrava, često i iz „prve lopte“ ako je bilo uslova za to, što je dokaz visoke fudbalske inteligencije. Imao je dugu i preciznu loptu, čak i veoma težak udarac za golmana, ali se retko upisivao u strelce. Bio je najčešće duboko u pozadini, daleko od protivničkog gola. Mada je bio voditelj napada, on je bio i organizator odbrane. Nije imao odraz, gotovo da nije upamćena njegova igra glavom. Kuletove vrline su bile veoma značajne kao i njegovo prisustvo na svakom delu terena. Mnogo je trčao, bio je izdržljiv, ono što mu je priroda jednom rukom uzela (brzinu), dvema je dala: vitalni kapacitet i snagu za duel igru.

Bio je valjda prvi fudbaler te velike Zvezdine generacije koji se oženio. Zato je živeo porodično, skoro asketski. Njegov sin se takođe posvetio fudbalu, ali ne sa punim očevim genima. Šteta, još jedan Jovan Aćimović bi dobro došao i crveno-belima i našem nacionalnom timu. Čak i da ne proslavi „zlatni jubilej“ kao što je njegov otac. Ali, ne ide se za željama. Posle Svetskog prvenstva u Nemačkoj 1974. Zvezdu napušta trener, otišao je u Real. I većina fudbalera te generacije se rasula po svetu. Kule je otišao u Zapadnu Nemačku. Nije se proslavio. Bio je već u godinama, možda pomalo već i malaksao. Mnogo je znao, to su mu svi priznavali, ali je bio prespor za njihovu brzu igru. Vratio se u zemlju, novac koji je dobio, čak i za ono vreme, bila je svota upola manja od one koju je ovaj fudbalski znalac zasluživao. Da je u Nemačkoj imao pravog trenera, taj bi ga držao u timu kao vođu, čoveka koji ume da misli i da odigrava na lucidan način, onako kako je tada igrao Necer, a nešto ranije Overat.

Kad se baci pogled na celu karijeru, Aćimović je imao mnogo više radosnih trenutaka nego gorkih. Šteta je što ni u klubu ni u javnosti nema ono mesto koje zaslužuje po znanju, moćima i ostvarenjima. Nije imao xarizmu, bio je nedostupan novinarima, imao je tvrd oklop kao kornjača. Ali kad bi isturio glavu, to nikad nije činio bojažljivo. Uvek je imao šta da kaže, sve je bilo veoma suvislo. I tačno. Ako bi objašnjavao razloge pobede ili poraza svog kluba ili državnog tima – to su bile disertacije. Imao je sjajna zapažanja, dugo smo verovali da će Zvezda u njemu dobiti vrsnog trenera.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/09/kule-acimovic.jpg

Trifun Mihajlović, Kuletov saigrač

Nažalost, to se nije dogodilo. Da li je bio nedovoljno ambiciozan? Možda. Ali po nekim znacima, pre bi se moglo reći da nije odgovarao klupskoj vrhuški. Zašto? On je čovek koji ne prihvata status kvo, neprestano traži bolje, hoće da se pita, da odlučuje, spreman je da odgovara.
„Nikad od merodavnih u klubu nisam tražio objašnjenje zašto mi nije data šansa da vodim prvi tim“ – objasnio je nekadašnji as svoja tavorenja u omladinskoj školi. „Bilo je priča, ogovaračkih, kako, tobože, nisam dovoljno ambiciozan, ni marljiv. A Pižon je sve to imao i brže su ga oterali nego što im je bilo potrebno da ga unaprede u Šefa stručnog štaba. Navikao sam na nepravde.“

Čudne su sudbine pojedinih fudbalskih zvezda. Oni koji se ne snađu, a godinama su igrali pošteno i čista srca, osećaju gorčinu, melanholični su, skoro bezvoljni. Ni Kule ne ostavlja drugačiju sliku i pored sve svoje superiornosti, umne i kulturne. Nije lako prihvatiti ravnodušnost sredine koja te je godinama dočekivala sa radošću i osmehom, sad te gleda ravnodušno.

Meni se čini da je Kule prihvatio filozofiju jednog pisca koji je rekao: „Pokrio svoj život, a živi svoju misao.“ Živeći tako, Jovan Aćimović će dočekati svoje penzionerske dane.
Odlomak iz knjige „Asovi veka“, 1999, (Mile Kos)

http://www.mojacrvenazvezda.net/40229/2012/09/05/zvezdine-legende-kule-acimovic/

alchemist
September 12th, 2012, 02:45
Partizan - Dinamo Zagreb 2:1 [01.09.1990.]

PJ u fudbalu - sezona 1990/91.

Strelci: Slaviša Jokanovic i Milan Đurđević za Partizan i Davor Šuker za Dinamo

gXLEycYB-eU

alchemist
September 12th, 2012, 02:58
SGS

Foto arhiva - Milko Đurovski

http://1.bp.blogspot.com/-6ddQKxuMeG8/TmOJI4jowSI/AAAAAAAABmg/EylBuRDPc3E/s1600/img4855.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-FMHTFq_wwk0/TmOJTy7OgCI/AAAAAAAABmk/TyHrsWHZ9CM/s1600/img4858.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-PkXAXyTVlpk/TmOJduq2gAI/AAAAAAAABmo/fvKFMZzFLFU/s1600/img4866.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-n0MMfoKCbYY/TmOJmfqEsoI/AAAAAAAABms/Rk43eMzwerE/s1600/Milko+1987.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-r81eWoMw9SY/TmOJ4NhhgoI/AAAAAAAABm4/BjPiW7aPSnc/s1600/Milko+Djurovski+2.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-W6F36q7g0IQ/TmOJ-9TX3uI/AAAAAAAABm8/S280nV6j83o/s1600/Milko+Djurovski+cb.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-f44u8kTGSIU/TmOKFQHx5iI/AAAAAAAABnA/mnmQPnXDvGc/s1600/Milko+Djurovski+Iskra+delta.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-uW3boQ8yYXE/TmOKPIAGTCI/AAAAAAAABnI/TECXUEVzAjA/s1600/Milko+Djurovski+vs+Groningen.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-Kcxy4_r78Lk/TmOKWMY3gTI/AAAAAAAABnM/GgHAAqkaalA/s1600/Milko+posle+derbija+1986.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-0XCW3VsrL4A/TmOKtbv9JUI/AAAAAAAABnQ/uvs6i7EeWWI/s1600/milko+spartak.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-jbN0JZvQ1Qc/TmOKzkbcHxI/AAAAAAAABnU/ISHTKNWL1Tw/s1600/Milko+vs+cz+1986.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2011/09/foto-arhiva-milko-urovski.html

alchemist
September 13th, 2012, 02:38
Sten Stamenković – Mađioničar iz Užica
14.02.2013, 12:02, Izvor: srpskifudbal.rs

http://www.srpskifudbal.rs/wp-content/uploads/2013/02/stan0.jpg

Nedavno sam na jednoj od društvenih mreža primetio sliku nekog fudbalera u crvenom dresu. Slika je bila stara nekoliko decenija, ali mi je svejedno bilo neobično što ne prepoznajem o kom igraču se radi. Pomislio sam da je možda neko iz trofejne generacije Liverpula, ali se ispostavilo da sam se prevario. Malo sam zagrebao po površini, raspitao se, i otkrio jednu zaista zanimljivu fudbalsku priču o Srboljubu Stamenkoviću, čoveku sa bezbroj nadimaka.

Srboljub Stamenković rođen je 1956. godine u Titovom Užicu, pa je i sasvim logično bilo da svoju fudbalsku bajku započne u lokalnoj Slobodi. Već kao srednjoškolac postao je najbolji igrač ekipe, što nije moglo da promakne ni najvećim klubovima u zemlji. Usledio je poziv iz Crvene zvezde i Stamenković je već sa nepunih dvadeset godina obukao crveno-beli dres. Bilo je to vreme smene generacija na Marakani, Dragan Džajić je otišao u Bastiju, a novi talas su predvodili Pižon i Dule Savić. Stamenković je u Zvezdi proveo šest sezona, odigravši 44 utakmice i postigavši 13 golova. A onda je učinio nešto krajnje nesvakidašnje za ovdašnje fudbalere – odlazi u Ameriku i to da bi se oprobao u malom fudbalu.

Fudbal je u to vreme u Sjedinjenim Američkim Državama tek bio u usponu popularnosti, pogotovo nakon što je Pele proveo dve sezone u Kosmosu iz Njujorka. Nakon Pelea, u isti tim je stigao i Stamenkovićev saigrač iz Zvezde, Vladislav Bleki Bogićević, jedan od samo četvorice fudbalera koji su uvršteni u američku kuću slavnih sportista. Ono što je Bleki bio na otvorenom, to će Sten postati u zatvorenom. Stamenković je 1981. godine potpisao ugovor za Memfis Amerikans, člana MISL (Major Indoor Soccer League).

http://www.srpskifudbal.rs/wp-content/uploads/2013/02/stan2.jpg

Sten je ubrzo postao miljenik publike i vrlo brzo postavio mnoge rekorde kluba – najviše golova u sezoni (46), najviše golova na jednoj utakmici (5), najviše utakmica u nizu na kojima je bio strelac (14), najviše asistencija u sezoni (47) i najviše het-trikova (5). O tome koliko je impresivan bio početak njegove karijere u Americi govori i to što je već u toj prvoj godini bio uvršten u All-star tim. Međutim, sledeće sezone Sten je bio još bolji, postigavši 55 golova, uz 65 asistencija, što ga je činilo i najboljim strelcem cele lige, a njegove bravure sa All-star meča iz te sezone se prepričavaju među ljubiteljima malog fudbala u Americi i tri decenije kasnije.

http://www.srpskifudbal.rs/wp-content/uploads/2013/02/stan1.jpg

Međutim, kako je Memfis te sezone zauzeo poslednje mesto u ligi, bilo je sasvim logično da Sten pređe u neki od jačih klubova. Usledila je selidba u redove vicešampiona, Baltimor Blasts, koji su za taj transfer izdvojili 150.000 dolara, do tada rekordnu sumu u MISL. Uz Stamenkovića, Baltimor je doveo u svoje redove još jednog Užičanina iz Memfisa – Reja Kunovca. Sten je u Baltimoru vrlo brzo zaradio nove nadimke. Zbog svog dečačkog izgleda zvali su ga „Baby face“, zbog viška kilograma i sklonosti ka brzoj hrani prozvan je „Pizza man“, ali onaj najbitniji zaradio je na samom terenu – „Stan the Magician“. To što je Sten radio sa loptom na malom prostoru zaista je bila magija, izluđivao je protivnike i uzbuđivao publiku, a njegov novi trener, Keni Kuper, opisao ga je kao Pikasa sa loptom, i nije bilo nikoga u Baltimoru ko se nije složio sa tim.

Bila je to sezona iz snova i za Stena i za ceo tim. Stamenković je opet bio najbolji strelac sa 34 postignuta gola i opet je predvodio ligu u asistencijama sa čak 63 „nameštaljki“. Baltimor Blasts su regularni deo sezone završili na prvom mestu, a Stamenković je proglašen za najkorisnijeg igrača. Sten je blistao i u plej-ofu, postavivši novi rekord lige sa 13 golova i 20 asistencija. Međutim, u velikom finalu, protiv ekipe Sent Luisa, Sten je postigao samo jedan gol, ali bio je to pobedonosni gol u produžetku, usred Sent Luisa. U Baltimoru se dugo pamtila proslava te titule i kako je Sten potrpao sve saigrače u svoj mali crveni Fiero i vozio ih okolo po celom gradu.

Stamenković je i sledeće godine predvodio Baltimor do velikog finala, ali su tamo poraženi od starih rivala iz San Dijega. Sten je odigrao još dve sezone za Baltimor Blasts na vrhunskom nivou, a onda je rešio da se vrati u rodno Užice i da, sasvim logično, otvori piceriju. Šest godina kasnije je pokušao da se vrati u MISL, ali je odigrao samo osam utakmica za San Hoze, nakon čega je i definitivno okačio kopačke o klin, sputan povredama koje su ga pratile kroz celu karijeru, pre svega zbog nekarakteristične građe za jednog fudbalera.

http://www.srpskifudbal.rs/wp-content/uploads/2013/02/stan3-660x827.jpg

Srboljub Stamenković, zvani Mađioničar, tragično je nastradao u svom rodnom Užicu, 1996. godine, nekoliko dana pre svog 40. rođendana. Šest godina kasnije Baltimor je i zvanično povukao njegov dres sa brojem 10, a 2011. je Sten uvršten u „Indoor Soccer“ kuću slavnih, kao jedan od najvećih majstora na petoparcu koji je igrao ovu igru. Ono što je sigurno jeste da će se njegove čarolije sa loptom još dugo prepričavati, sa obe strane okeana.

http://www.srpskifudbal.rs/2013/02/14/sten-stamenkovic-madionicar-iz-uzica/

MntoblFCx0Y

alchemist
September 13th, 2012, 02:41
Licni prostor | sreda 19.11.2008
Dušan Ivković - Svugde nosim svoj krst

Razgovor sa njim već posle pet minuta razbija u paramparčad sve priče kako je introvertan, namrgođen, nabusit. Dušan Ivković, jednostavno, retko daje intervjue, svestan da njegov posao zahteva i takve stvari, tu i tamo, po svojim čuvenim kriterijumima i principima selekcije, nekom izađe u susret.

http://nimg.sulekha.com/sports/original700/dusan-ivkovic-nenad-krstic-milos-teodosic-2011-9-7-16-32-2.jpg

Razgovarao: Zoran Pavić
Foto: Marko Risović
Tekst ustupio magazin "Status"

Razgovor sa njim već posle pet minuta, i pre nego što se i formalno uključi diktafon, nedvosmisleno pokazuje da je u pitanju svetski čovek, gospodin u onom izvornom smislu te reči i, što je možda za ovo podneblje ilustrativnije - pravi šmeker. To vam je ona vrsta koja je u ovim silikonskim vremenima u izumiranju, stavljena u senku lažnog blještavila i isto takvih vrednosti.

Duda Ivković je čovek koji je uvek znao šta hoće, znao je i kako. Jedan od najuspešnijih evropskih trenera, predsednik Svetske trenerske asocijacije, najuspešniji selektor svih država kojima je glavni grad bio Beograd, čovek koji je vodeći reprezentaciju izgubio samo jedno od pet finala, pogazio je svoje principe i vratio se na klupu reprezentacije Srbije. Uvek je u karijeri potpisivao ugovore na tri godine i nikad, bez obzira na ponude koje se ne odbijaju, nije se vraćao na posao koji je već radio.

Sedeo sam pored njega u avionu kad se reprezentacija leta '95. vraćala iz Atine. I ostala mi je u sećanju jedna njegova rečenica, kad je, dok smo se približavali Beogradu, pilot rekao da hiljade ljudi ide ka aerodromu, da su zakrčeni putevi, Ivković je ustao, okrenuo se unazad ka igračima i rekao - Čujete li vi ovo, vi ste heroji. Nije rekao - mi smo heroji.

Posle sam pričao sa nekim igračima koje je iznenadila ta vaša reakcija, kažu - poznato je da Duda ne troši velike reči. Čini mi se da ste vi u toj jednoj rečenici na neki način pokazali vašu trenersku filozofiju.

Pa ne znam koliko je to dobro u smislu posla. Napravljeno je stvarno čudo posle godina izolacije, mnogo toga se tad nagomilalo, od Litvanaca koji su hteli da napuste finalnu utakmicu, do Hrvata koji nisu izašli na pobedničko postolje. Ja sam skoro zaboravio na sve to. Nikad se ne vraćam unazad, uvek gledam da idem napred. Tad me je jedan vaš kolega pitao: Hoćete li vi sad stvarno da napustite ovaj posao? Da, rekao sam, radiću dok ne obezbedim našoj reprezentaciji izlazak na sva svetska takmičenja. To je sad urađeno i to je kraj.

Nije baš praksa da neko minimizira svoje zasluge…

Moj je posao da pronađem ulogu svakom u timu koji vodim, da svako da svoj maksimum i kad oni to uzvrate, to je njihov uspeh. Ne zameram ni onima, iako je to meni strano, koji kažu ja sam dobio, ja sam te stvorio… Kod mene je uvek - ja sam ti dao šansu, ti si je iskoristio, ti si dao svoj maksimum…

Vratili ste se u srpsku košarku u vreme njene najveće krize u poslednjih 30 godina, u vama svi vide spasioca.

U košarku sam ušao u jednom fantastičnom momentu, kao trener profesionalac trenirao sam Kićanovića i Dalipagića. Danas je drugačije vreme, treba da pokušamo da napravimo nešto kvalitetno, nešto što se zove sistem takmičenja, liga, registracioni pravilnik... Svi oko mene to prihvataju sve dok ne preovlada klupski interes i posle mnogo razgovora dođete u situaciju da sve to svesno razvale. Znači, radili smo celu zimu i ušli smo u juni mesec, a onda nula, kraj. I to im odgovara. Odgovara im da ne postoji registracioni pravilnik, da se radi po starom… Sa iste te pozicije i sad razgovaram sa igračima: vi jeste sad mladi ljudi - negde između 19 i 25 godina, osim Kecmana i Vujanića - i vi ćete već sutra da budete sportski funkcioneri, jako brzo će to da bude, a veoma je bitno u kakvom stanju će tada da bude srpska košarka, jer mi srpsku košarku sada ne vraćamo već treba da počnemo da je stvaramo.

Tad ste je vratili.

Da, a sada treba da počnemo da stvaramo imidž srpske košarke jer ovo što sada imamo jako loše izgleda.

I ta '95. je bila godina povratka na međunarodnu scenu posle četiri godine izolacije.

Tad je bila drugačija situacija jer smo imali asove koji su igrali širom Evrope i ja sam ih samo okupljao. Sećate se, igrali smo pod raznoraznim imenima - ol star i ne znam kakvim još. Čak sam u to vreme odbio da primim bilo kakav honorar vodeći selekciju koja se nigde ne takmiči. Naše tadašnje utakmice finansirali su klubovi u kojima sam radio, pomagale su nam i neke grčke opštine, plaćale pripreme. Danas smo u situaciji da prvi put nismo igrali na Olimpijadi, a to je sve jako bolno… Igrači iz NBA stigli u Peking, Kinezi k'o Kinezi slikaju sve živo, pa i nas, s tim što smo se mi, posle turnira Dijamantska lopta, rastali s Kinom, vratili se… Jako tužna slika… I to je dodatni motiv da nas bude u Londonu za četiri godine. Moji su zahtevi uvek, što se tiče stvaranja igre, discipline, kolektiva, bili i ostali isti.

Prihvatili ste se teškog posla, deo javnosti je zaista bio iznenađen, pitali su se - šta će to sad Dudi?

I ja sam bio iznenađen.

Šta vas je prelomilo?

U razgovoru sa radnom grupom koja je trebalo da izabere selektora rekao sam im otprilike da sam se uvek borio za najbolje rešenje za srpsku košarku. Obavio sam razgovor sa Pešićem kao najboljim mogućim kandidatom i dogovorili smo se, on mi je to obećao. Osvanuli smo jedno jutro u Moskvi, negde u rano proleće 2006. godine, i on je to prihvatio. U međuvremenu je, međutim, odustao. Kad sam shvatio da praktično niko ne želi to da radi i kad je Bora Stanković rekao da sam ja jedini izlaz a oni će, obećao je, timski stati iza toga, doneo sam odluku. Uvek je moja filozofija bila da ja iškolujem trenera, da spremim stručni štab. Tako je bilo i '95. godine, Željko Obradović se borio kao lav, nije hteo da prihvati to. Čović je iskoristio svoje političko lukavstvo pa me uvukao da ja budem selektor, a Željko trener. U svakom poslu samo jedan može da ima odgovornost, ne mogu da budu dvojica, je l'. Taj posao '95. sam završio i sigurno je da je tu moglo da se traži neko kvalitetnije i dugoročnije rešenje. Jasno mi je da treba da budem u gardu non-stop zbog svega što se okolo dešava. Mi ne možemo sada da se pripremamo za prvenstvo u Poljskoj na isti način na koji smo to radili pre 15 godina, jer su moji zahtevi što se tiče realizacije programa priprema sada mnogo veći. Tražiću maksimum i od igrača. A da bih tražio maksimum od njih i mi treba da im ponudimo maksimalne uslove.

Rekosmo da ste vi sad na novom početku. Ovde smo na Crvenom krstu. Tačno pola veka od kad ste počeli da se bavite košarkom…

Da li mi verujete da znam svako dvorište gde je ko stanovao, gde je ko bio... Godinama evo, tu preko puta, okupljali smo se u "Đerdapu", preko puta je bio Ćira... Pola veka smo se tu skupljali.

Ponovo smo na Crvenom krstu, vi ste, hvala bogu, živi i zdravi, šta je sa Crvenim krstom?

Crveni krst se promenio. I moj najmlađi sin, koji je rođen u Atini, oseća se kao Krstaš, a ja sam, kako pričaju ljudi, neka legenda Crvenog krsta. Ako bismo pričali o Crvenom krstu onda bi trebalo jedno dvadeset nastavaka.

Rekli ste da se promenio. Šta se promenilo - duh, arhitektura?

Promenio se, pre svega, u arhitekturi. Strahovito mnogo se gradi, sad se tu pojavljuju neki novi ljudi. Ponosan sam što sam sa Crvenog krsta poneo to da niko ne može, ni pod kakvim pritiskom, da kaže da sam, recimo, nešto dobio i primio i da me zbog toga ucenjuje. To je možda onaj kvalitet zbog kojeg, kako kažu, nisam baš podoban za ovaj moderni svet. Nisam podoban da ulazim u dilove koji nemaju veze sa košarkom ili sa poslom koji volim i koji radim. Hoću da kažem, kad sam došao u situaciju da politika želi na neki način da napravi kontakt sa mnom, ja sam to odbio. Nikad nisam bio član ničega. Dođe, recimo, moj drug Mrka (Mrkonjić, prim. aut.) i pozove me: Dođi sutra, šef treba da ti preda orden Nemanje. Mi smo školski drugari. Kažem mu - jesi li ti normalan, zar misliš da u ovoj situaciji kad ste u kompletnoj dubiozi treba da se pojavljujem da primam orden Nemanje od Miloševića? Da, recimo, kuću nisam podigao na Medaku, da sam prihvatio od vlasti plac na Dedinju koji mi je nuđen, verovatno bih morao da ispratim određene stvari, da budem neki savetnik.

Posle 65 godina ipak ste otišli sa rodnog Krsta…

Bio sam najmlađi sin u jednoj šestočlanoj građanskoj porodici i svi su mislili da je kuća na Crvenom krstu, u Ulici Radivoja Koraća, gde je skoro ukradena bronzana tabla koju je radio Musa Begović '89. godine kad je igrano finale Kupa Radivoja Koraća - a ja sam, čistom koincidencijom, tad bio trener Partizana - naša. Tada je ta tabla postavljena baš na kući u kojoj sam ja rođen. Desilo se da, i pored svih gradskih priznanja i ostalih nagrada koje sam dobio - Oktobarske, Majske, Avnojske… uz sve rezultate kroz rad, kroz sport, desilo se da sam praktično morao da se iselim iz rodne kuće. Skoro sam rekao sinu: Kad bih otišao na Crveni krst i napravio ršum, gužva oko Petog parkića bila bi mačiji kašalj. Nisam hteo da se protivim i da budem izbacivan iz stana u kome sam rođen. Zbog čega? Iz prostog razloga što je u međuvremenu tu kuću kao neuseljivu kupio neko drugi, a da preče pravo kupovine nikada nije ponuđeno mojoj porodici. Zbog tog stana odbio sam bilo koji drugi stan, nikad nijedan kvadrat od države nisam dobio, niti sam tražio.

Čudan odnos prema zaslužnom građaninu?

Moj otac je bio doktor nauka, i pitam se da li je moguće da su Ivkovići jedini u Beogradu koji nisu dobili ni kvadrat stana ili nečeg drugog. Javljaju se meni pubovi iz "Božidarca", kažu, znate pa mi treba da budemo obezbeđenje na sudu, neprijatno im. Na neka ročišta u vezi sa tom kućom nisam želeo da odlazim. Pre pet godina sam se video sa Borisom Tadićem i on je bio šokiran što Dudu Ivkovića izbacuju iz stana. Možda sam mogao to da završim sa gradskim vlastima, ali nisam hteo da skrećem pažnju. To što fizički više nisam tu, ne predstavlja više prepreku, to je realnost koju sam podneo dostojanstveno, jedino nisam mogao da učestvujem u selidbi. Poslao sam sina, pozvao neke drugare, stavili su stvari u magacin.

Kad je to bilo?

Sad, prvog oktobra. To je bio rok. Mi smo se sami iselili… Možda ovu priču i ne treba objavljivati.

Pomenuli ste, sasvim opravdano, da vas zovu legendom Crvenog krsta. Svojevremeno ste pričali o tome kako vas je osim porodice na neki način vaspitavala i ulica, ne samo vas nego celo vaše društvo.

Postojao je bioskop "Avala" na Crvenom krstu i bili smo majstori da lepimo neke talone da gledamo prvu predstavu. Bilo je avangardno, vanserijsko pozorište tada sa Batom Putnikom i svim tim našim legendama, Simom Janićijevićem, bračnim parom Marković, u kome smo gledali pre svega generalne probe. Već smo tad kao sportisti odlazili u one kultne kafane gde su sedeli glumci, nekad kod "Juhora" (kafana koja je srušena - to je bilo na uglu Jovana Rajića i Žičke), pa malo dole dalje, glumci Beogradskog pozorišta su posle dali ime nekoj kafani "Večiti mladoženja".

Tu je bio i stadion Radničkog, sportskog društva.

Radnički je bio beogradsko sportsko društvo sa najboljim i najkvalitetnijim takmičarima u malim sportovima. Od borilačkih sportova, pre svega boksa i rvanja, preko košarke, muške i ženske, ženskog rukometa. Radnički je dao plejade, generacije vrhunskih sportista i vrhunskih trenera, i dao je mnogo vrhunskih umetnika, naučnika... Moj prvi komšija je bio vrhunski slikar Janko Mihajlović. Drugačije se tada živelo, nekako smo se drugačije ponašali. Kad odemo do Tašmajdana na klizanje, sećam se, svi pričaju nešto o "ribama", a ja nekako izbegavam, to su intimne stvari. Treba da dočekaš i ispratiš devojčicu posle klizanja, nama je to bilo nezgodno, strepeli smo da nas neko ne vidi. Bili smo jako vezani između sebe, živeli smo nekako kao lokalpatriote.

Počeli ste da se bavite košarkom, a jedno vreme ste čak i boksovali.

Jao, jesam malo. Toma Hladni je bio veliki trener koji je učio baš plemenitoj veštini. Jako se dobro razumem u boks. Sećam se tih generacija kad, onako, u podne izađu sa onim penjoarima… Bile su to sjajne borbe. I boks se vremenom promenio. Pavle Šovljanski je bio kapiten reprezentacije Evrope kad su boksovali protiv Amerike. Toga se sećam kao dete. Jako sam voleo boks, ali ne kao veštinu koju bih iskoristio u nekoj samoodbrani… Danas mnogi treniraju borilačke sportove da bi mogli ne samo da se odbrane, već, verovatno, većina njih bi i da napadne. Vladao je neki kolektivni duh gde su bokseri bili u kontaktu sa košarkašima i ostalim sportistima. Na početku mog igranja košarka je smatrana, manje-više, nekim pederskim sportom, to su nam tada govorili.

Bili su to pionirski dani košarke na ovim prostorima…

Pa nisu. Radnički je imao seniorski tim koji, doduše, nije imao neki kontinuitet, dok je neka beogradska avangarda već bila na Malom Kalemegdanu. Tamo su već igrali ozbiljniju košarku, u Zvezdi i Partizanu.

Šta je vas navelo da se opredelite baš za košarku?

Moj brat Piva (Slobodan Ivković, prim. aut.) je već počeo da igra. On je imao vanserijski talenat i daleko bolje fizikalije nego što sam ja imao. Moguće da sam ja imao nešto bolju glavu što se toga tiče, to sad mogu da govorim sa pozicije trenera, tad to nisam znao. Ali, nažalost, nikada niko nije uspeo njega da stabilizuje. Utakmice su se vrlo često igrale noću, on je jako slabo video, imao je kokošije slepilo, niko to nije rešio nekom terapijom ili na drugi način. Sećam se mog prvog odlaska na trening, moj prvi trener bio je Bora Cenić, sa kojim sam i dan-danas u kontaktu. Onda sam bio kod Ranka Žeravice, i sa njim sam dobar.

Kompletnu igračku karijeru proveli ste u Radničkom. Šta vam je ostalo upečatljivo iz tog perioda, kako je izgledalo tad baviti se košarkom, naravno potpuno amaterski?

Nama je tad košarka praktično bila sve. Kao deca nismo imali nikakve igračke i dobili smo priliku da se bavimo sportom i to organizovanim sportom. Dobili smo priliku da treniramo, da se takmičimo… Prestao sam da se bavim vrhunskim sportom zbog nekog duela sa trenerom jer nisam mogao da trpim uvrede, to znaju svi.

Na kojoj ste poziciji igrali?

Igrao sam na poziciji beka, organizatora igre i u to vreme sam bio visok za tu poziciju. Imali smo sreću da je moj tadašnji trener Žeravica bio prvi koji je mnogo radio na unapređenju fizičkih kvaliteta tako da smo mi verovatno bili prva generacija igrača koja je počela da radi sa teretom.

Trening sa medicinkama?

I sa medicinkama, ali i baš sa tegovima. Bili smo od jutra do mraka na terenu, celo leto. Zimski period je bio strahovit problem jer nije bilo sale. Školske sale nisu postojale, trenirali smo u maloj sali Radničkog u kojoj su trenirali i bokseri i rvači i svi živi. Moglo je da se radi možda na jedan koš, ono što kažu, pet na pet, ili tri na tri po nekoj širini. Zimski period je tad bio čuven po turnirima u staroj sali DIF-a.

U Deligradskoj?

Tu su dolazili timovi iz cele Srbije, jedva smo kao klinci čekali da dođu neki majstori, kao Proleter iz Zrenjanina, koji je '55/'56. bio prvak države.

Odmah posle završetka aktivnog igranja opredelili ste se da budete trener, tu je isto Bora Cenić imao važnu ulogu?

Nije to bilo moje opredeljenje. Moj brat Piva je bio strahovito talentovan i niko ni tada ni danas nije mogao da bolje od njega napravi igrača, niti će to iko moći. Ne znam da li se sećate Miluna Marovića? Dođe on sa svojom visinom 206-207 u to vreme u Crvenu zvezdu.

Onaj kog su zvali doktor Marović?

On je doktor geoloških nauka. Došao u Zvezdu da igra košarku i Vučinić (Dragiša, prim. aut) mu kaže - ako hoćeš nešto da uradiš treba da odeš na Crveni krst kod Pive. Milun Marović, koji je u Zemunskoj gimnaziji bio oslobođen fiskulture, pušio malo neku lulicu, imao svoj bend, svirao gitaru… Od njega je Piva napravio vrhunskog reprezentativca, vrhunskog igrača, a on je u 21. godini počeo da igra košarku. Nikad neću da zaboravim onaj dan kad mi je neko pokucao na vrata, otvorim da pogledam, zamrači se sve ispred mene, kad ono pojavio se Tasa. "Ja sam Milovan Tasić iz Donje Crnatovo. Poslao me Mita Reljin, je l' tu Piva", kaže. Pitam ga - šta je burazeru, šta tražiš ovde? Kaže - došao sam da igram košarku. Noge ogromne. Onda mu napraviše neke bokserske "ala patike", tad nije bilo tih velikih brojeva. Piva je od Tase napravio igrača koji je imao veliki učinak u šampionskoj ekipi. Tad sam se bavio samo organizacijom putovanja, utakmica, dok mi Bora Cenić jednog dana nije ponudio rad sa timom. Sećam se, taj "papir" potpisao sam valjda '68. godine. Međutim '72, opet na predlog Bore Cenića, počinjem zvanično da radim za platu sa kadetima Radničkog.

Trenersku karijeru počeli ste sa mlađim kategorijama. Da li danas kao iskusan trener mislite da je rad sa klincima suština posla?
Četvrt veka je od kako ste sa juniorima osvojili prvi trenerski trofej.

Da, sa juniorima Radničkog smo osvojili prvenstvo države. Mislim da sam imao normalan razvojni trenerski put. Proslavili smo i neki jubilej na Kalemegdanskoj terasi, tu je bila cela generacija tih igrača… Najkrivlji što sam postao trener je moj stariji brat, za koga svi kažu da je bio košarkaški vizionar, koji u svoje vreme nije bio u mogućnosti da se dokaže, da ima rezultate, na primer, da ide u inostranstvo. Drugi je Bora Cenić jer, dok mi nije ponudio posao, nisam imao trenerske ambicije. Razumeo sam se u košarku, igrao sam košarku, ali nisam imao trenersko znanje. Sećam se kad sam počeo sa pripremama za prve treninge, da je bilo jako teško.

Videli ste koliko u stvari ne znate?

Lako je bilo ono kad prisustvuješ svakom treningu, jer kao što rekoh, mi smo od jutra do mraka bili na terenu u to vreme. Pa čekaš vrhunac svega kad prvi tim trenira, da vidiš nešto, da naučiš.

http://www.b92.net/news/pics/2008/11/193176144492421d67844f289657155_extreme.jpg

Treća ključna ličnost je Ranko Žeravica koji vas je sa 35 godina, u to doba je to bilo verovatno još veće čudo, doveo u Partizan, prvo za svog pomoćnika, a posle toga ostavio vas da budete prvi trener. Da li vas je to bacanje u vatru očeličilo, da li ste bili svesni koji je to rizik da budete trener Partizana, generacije u kojoj je još bio Kićanović?

Ranko je tako procenio i sigurno je to bio prelomni trenutak u mojoj karijeri. Jedne sezone sam radio kao njegov pomoćnik, a već u narednoj sezoni sam vodio tim. I već u startu smo imali jednu jako uspešnu sezonu.

U prvoj sezoni potpuno profesionalnog bavljenja trenerskim poslom uzeli ste tri trofeja. I to u ligi stare Jugoslavije… Valjda je samo Željko Obradović ponovio to mnogo godina posle vas.

Gledajući sastave Jugoplastike, Bosne, Olimpije, Zadra - to je bila najjača liga u Evropi. Međutim, imao sam tada sreću da se u smeni generacija - odlazili su Farčić, Đukić, Zečević, Latifić… - okupila grupa odličnih mladih igrača.

Jeste li vi učestvovali u selekciji tih igrača, bili ste samo godinu dana u klubu?

Kako da ne. Sećam se kao danas, imali smo kamp mladih igrača, tu su bili neki Spasoje Todorović koji je bio u Olimpiji, bio je Pešić, Jadran Vujačić, Babić… U Bačkoj Topoli radili smo celo leto, od jutra do mraka. Bila je srećna okolnost da smo imali jednog stvarno božanstvenog igrača - Kićanovića. Imao sam tad njuh da Kići, koji u reprezentaciji nije igrao kao organizator plejmejker, ni u Partizanu takođe, dam tu ulogu. Uz jako dobru i agresivnu generaciju mladih visokih igrača, napravljen je tim koji je morao čak i mnogo više dati. Šteta je što tad nisam imao dovoljno autoriteta da učinim da se prevaziđu ljubomora i antagonizam koji su postojali između Kićanovića i Dalipagića. To ni uprava nije mogla da reši, a ja sam bio suviše