Greats Of The Past [Archive] - Page 4 - Xtratime Community

Greats Of The Past

Pages : 1 2 3 [4] 5 6 7 8 9 10

alchemist
May 3rd, 2011, 00:52
yeah, i was thinking Krle would appreciate the Radnicki video

alchemist
May 3rd, 2011, 07:52
02. 05. 2011. 12:05h | Vesti
(Ne)prijatelji stari, gde ste?

Ovo je priča o Dinamu, Hajduku, Partizanu i Zvezdi, 20 godina posle raspada zajedničke države i poslednjeg jugoslavenskog prvenstva.

http://www.vesti-online.com/data/images/2011-05-01/147797_050230c1_f.jpg?ver=1304359023

Vladimir Petrović (desno) na meču između Zvezde i Dinama

Kad se pomene Jugoslavija uvek proradi nostalgija, a među najvećim nostalgičarima su sportisti. Danas, 20 godina posle raspada zajedničke države i poslednjeg jugoslavenskog prvenstva u fudbalu, hrvatski portal jutarnji.hr na zanimljiv način bavio se temom šta se dešava sa članovima nekadašnje "velike četvorke" u fudbalu - Crvenom zvezdom, Partizanom, Dinamom iz Zagreba i splitskim Hajdukom.

Šta je ostalo od fudbalske velike četvorke? Čeka li priča o suparništvu elitnih klubova, poput zamrznutog embriona, bolja vremena da bi se ponovo razmahala ili je pokušaj oživljavanja fudbalskih (ne)prijateljstava zapravo mamuzanje mrtvog konja? I šta o svemu misle fudbalski insajderi i nekadašnji akteri velikih derbija?

Tema "Velika četvorka" u proteklih desetak godina povremeno bi osvanula u štampi. Povod njenom podgrevanju najpre je bila restauracija zajedničkog košarkaškog takmičenja kroz regionalnu NLB ligu, drugi put su to bile inicijative za rukomentno ili vaterpolo udruživanje, treći put činjenica da su nam nacionalne lige 20 godina kasnije pomalo autistične, da se publika ne može naterati na tribine ni pod pretnjom oružja, da su klubovi hronično dekintirani i osuđeni na životarenje.

http://www.vesti-online.com/data/images/2011-05-01/147800_050230c4_if.jpg?ver=1304359052

Moca Vukotić i Vedran Rožić (desno)

"Velika četvorka" se 1991. razišla kao društvo važnih kontinentalnih igrača. Zvezda je upravo osvojila evropsku krunu, Hajduk je sredinom osamdesetih igrao velike evropske utakmice, a Zajec i Kuže su na prelazu dekade u Dinamu okupili sjajnu generaciju koja je trebalo da postane konkurentna u evropskim okvirima. Prema kriterijumima Međunarodnog instituta za fudbal, ta četiri kluba su u međuvremenu završila u podrumu evropskog fudbala. Na listi iz januara 2011. najbolji je Dinamo (74. klub sveta), sledi Partizan (106), Hajduk je 147, a Crvena zvezda tek 297. na planeti.

Za minulih 20 godina hijerarhija ne samo da je narušena, nego su u igru uleteli i neki novi regionalni igrači poput Maribora, koji se kotira kao 106. klub na ovoj listi. Pojavila su se i reformirana takmičenja UEFA kao sportski i finansijski pojas za spasavanje svim ambicioznijim i jačim klubovima, a organizovane navijačke grupe odonda su zaživele kao male paramilicije koje se nakostreše na najmanji spomen zajedničkog takmičenja.

Zato i sagovornici s desetinama velikih derbija u nogama konsenzualno zaključuju: takvo takmičenje nikome ne treba, bolje je da umre ta vrsta nostalgije.

Dinamo - Od nacionalnog ponosa do porodičnog biznisa

http://www.seeklogo.com/images/D/Dinamo_Zagreb-logo-E6CFFDB9FD-seeklogo.com.gif

Posle ultimativnog poniženja i potonuća u ligu za bedaka 2005. godine Dinamo je pretplaćen na titulu hrvatskog prvaka. Vahid Halilhodžić vodi "modre" do šestog uzastopnog (od 1991. ukupno trinaest) naslova, s velikim izgledima da u trofejnu riznicu istovremeno pohrani 11. Kup u samostalnoj Hrvatskoj.

Dinamo je u međuvremenu postao poznato lice u grupama Lige Evrope, ali u toj "Ligi šampiona za siromašne" redovno zapinje na istoj stepenici.

Novac i gde s njim:

"Kažete da Dinamov budžet nadmašuje 30 miliona evra? O tome Partizan može samo da sanja", komentariše Ivan Ćurković.

Označen kao projekt od posebne državne, a zatim i gradske važnosti, Dinamo je u poslednjih 20 godina zatrpavan novcem poreznih obveznika. Kada se razmahao trgovački talenat Zdravka Mamića, finansijski potkovan klub otišao je korak dalje i ušao u "high-societdž" krugove. Izvesno je da će zbog krize proračun "modrih" u dogledno vreme stagnirati, ali će i dalje biti najmanje dvostruko bogatiji od Hajduka, Zvezde i Partizana.

Stil i identitet:

Koncept nacionalnog pokreta se potrošio i prepustio mesto modelu porodičnog biznisa. Prvih sedam, osam godina samostalnosti pater familias je, kakva koincidencija, ujedno bio i državni poglavar. Poslednjih desetak godina glava maksimirske " la famiglie " je trgovac farmerkama, drvnom galanterijom i posrednik živim fudbalerima, tj. menadžer. Uprkos navodnom međunarodnom ugledu, izrazito nepopularan među Dinamovim navijačima i najzaslužniji za prazne tribine.

MARKO MLINARIĆ, DINAMO:

http://zagrebsblues.webs.com/mlinka10.jpg

Zasad nije opcija, ali...

- Uživao sam u tim utakmicama, posebno protiv Zvezde i Hajduka. Koncentracija najboljih igrača iz bivše države i uvek puni stadioni bili su garancija spektakla. Danas mislim da se najpre treba okrenuti domaćim ligama, njihovom boljem brendiranju, ali ne bih unapred otpisao ni mogućnost tzv. regionalne lige ako se promene okolnosti i ako ljudi promene način razmišljanja. To zasad nije opcija, ali u budućnosti bi možda trebalo organizovati nekakvu štih-probu.

Hajduk - Sve prazno, blagajna, vitrine, igračko vrelo

http://www.trueknowledge.com/images/thumbs/180/250/d8854ecc5679ac6d98d38dc9ebdd6c97.png

Sa šest naslova hrvatskog prvaka i pet osvojenih kupova, Hajduk iz ove dvadesetogodišnje tranzicijske priče izlazi kao trofejna žrtva. Posle dve titule u direktorskoj eri Igora Štimca "bijeli" su godinama lutali bespućima rezultatske neozbiljnosti sve do lanjskog osvajanja kupa. Solidne jesenje partije u Ligi Evrope bile su nagoveštaj ozbiljnog buđenja, ali posle prodaje Ibričića i Strinića ekipa se pod vođstvom nedoraslog trenera brzo vratila u poznato depresivno raspoloženje.
Novac i kako se neuspešno pretvoriti:

Hajduk nije uživao ogromnu gradsku podršku, ali je zato na svojoj strani imao najdražeg navijača u osobi premijera koji je doktorirao na isisavanju novca iz javnih poduzeća i upumpavanju istog na razne adrese, pa tako i u Hajduk. Majstorskim rukopisom doktora Ive ispisan je i nacrt klupske konverzije, koji je posrnulog velikana gurnuo u neoznačeno minsko polje iz kojeg sada grozničavo pokušava da izađe. Dok ne pronađe titulara s dovoljno dubokim džepom, klub će se krpiti finansijskim ad hoc rešenjima kao što je prodaja najboljih igrača usred sezone.

Stil i identitet:

Hajdukov dugogodišnji trademark "lokalna jezgra plus nekoliko pojačanja sa strane" više ne daje prave rezultate. Neki regionalni biseri (Modrić, Perišić, Livaja) prošli su kroz prste skautima, a beskrajno se improviziralo u regrutovanju pojačanja. Hajduk je jesenas bio zanimljiv, a danas igra staromodno kao da mu je 100 godina. Navijači verno prate tu krivulju, od delirične proslave rođendana do poternica za igračima na splitskim ulicama.

IVICA ŠURJAK, HAJDUK:

http://www.slobodnadalmacija.hr/Portals/0/images/2009-09-28/Novosti/ARHmmm121103HAJDUK28_thumb.jpg

Proći će još mnogo godina

- Rado se sećam derbija velike četvorke, pogotovo na Starom placu, gde smo prilično lako dobijali sve rivale, osim možda Partizana, koji je tada bio najžilaviji. Verujem da bi takve utakmice i danas zadržale visoku gledanost, bile bi magnet za 40.000 navijača, ali odgovornost je prevelika, a ratne su rane još sveže. S tom pričom definitivno ne treba žuriti, biće nam potrebne još godine i godine...

Partizan - Zemunelo i milionski džek-pot

http://th158.photobucket.com/albums/t86/dusanpusara1993/th_Partizan-Belgrade.png

U proteklih 20 godina crno-beli su osvojili 11 titula državnog prvaka i šest kupova, nametnuvši se u večnom rivalstvu sa Zvezdom kao jači i pametnije vođen klub. Svoju dominaciju overili su s dve ulaznice za Ligu šampiona, gde su, doduše, uglavnom skupljali autograme zvezda iz glamuroznijih liga, ali su usput inkasirali milionski jack-pot.

Premda mu grad locira minimalna sredstva, Partizan vrlo pristojno živi i dobro plaća. Klub je u Zemunu sagradio sopstveni moderan centar Teleoptik ( Zemunelo), po čemu je avangarda u poređenju s ostatkom velike četvorke. Finansijsku konstrukciju u 70-postotnom odmeru zatvara prihodima od transfera. Tinejdžerski tandem Tošić-Ljajić prodat je 2009. Mančester Junajtedu za 16,5 miliona evra, crnogorski njunderkind Jovetić posle je otišao u Fiorentinu za osam miliona, ove zime brazilski napadač Kleo skrasio se u Kini za 3,5 miliona. Plasman u Ligu šampiona doneo je klubu najmanje sedam miliona evra.

Stil i identitet:

Jugoslovenski DNK kluba ustuknuo je pred naletima nacionalističke retorike, "grobari" se danas trude da se predstave kao Srbi s dna kace. Mada su u rivalskom slengu nekada slovili za "franjevce", što je aluzija na Tuđmanove dane u klubu, danas se naslađuju nad podatkom da je za kormilom ljutog rivala Hrvat Prosinečki. Ako zanemarimo navijački kolorit, klub je zadržao kosmopolitsku notu, dovodio je inostrane trenere i pojačavao se igračima iz crne Afrike.

IVAN ĆURKOVIĆ, PARTIZAN:

http://www.mirosport.net/wp-content/uploads/curkovicvrgp6.jpg

Irealna nostalgija

- Ta vrsta nostalgije je pomalo irealna, uopšte nisam siguran da bi utakmice velike četvorke punile stadione. Čak i da grešim, ne vidim zbog čega provocirati opsadno stanje kakvo u Beogradu imamo na dan derbija Partizana i Zvezde, kada red čuva pola državnog aparata. Sve se u proteklih 20 godina promenilo: drugačiji su mediji, pojavile su se kladionice, UEFA je promenila koncept svojih takmičenja i nagrađuje učesnike velikim novcem. Mislim da bi Liga šampiona u promenjenim okolnostima trebalo da bude prioritet našim klubovima, kao što je reprezentacijama prioritet učestvovanje na velikim takmičenjima.

Crvena zvezda - Evropski prvak opterećen dugovima i suđenjima

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/a/ac/RedStarLogo.png

Iz procesa razdruživanja Zvezda je 1991. godine izašla bogatija za 18 titula jugoslavenskog prvaka. U proteklih 20 godina klub se okrenuo novom tematskom izazovu, skupljanju kupova (osvojili 11), dok sa šest titula državnog prvaka debelo zaostaje za gradskim rivalom. Ekipa s napadačkim tandemom Pantelić-Žigić nakratko je prekinula dominaciju, da bi u poslednje tri godine Partizan ponovo uspostavio šampionski monopol u Srbiji.

"Stogodišnja" vladavina Dragana Džajića i njegovih saradnika Zvezdi je donela titulu evropskog prvaka, ali i značajne finansijske dubioze. Spekuliše se da je klub danas dvadesetak miliona evra ispod površine, uprava na čelu s bivšim igračem Vladanom Lukićem prihvatila se teškog posla - kako sanirati dugove i usput pojačati ekipu. Korak po korak, mlada nomenklatura ipak napreduje. Zaradom od transfera, doduše, klub debelo zaostaje za Dinamom i Partizanom, centarfor Lekić najunosniji je posao u poslednje vreme (prodat Osasuni za 2,5 mil. evra), ali Zvezdino ime i dalje zvoni u svetu. Dokaz tome je ulazak globalnog igrača Gazproma u red velikih sponzora.

Stil i identitet:

U fudbalskom smislu, pod uslovom da Žuti uspe, ekipa će postati balkanska replika Barselone, 4-3-3, puno kombinatorike, lepršavosti i šarma. A u prenesenom značenju Zvezda nastavlja da forsira imidž turbo srpskog kluba. Na američkoj turneji prošlog leta društvo nije zaboravilo da obiđe spomenik Draži Mihailoviću i popu Đujiću u Libertsvilu.

DRAGAN DŽAJIĆ, CRVENA ZVEZDA:

http://www.b92.net/news/pics/2010/06/6836629734c18cfe1b760f439721237_MidCol.jpg

Bilo je lepo dok je trajalo

- Uživao sam igrajući u velikim derbijima, pogotovo onim s Dinamom i Hajdukom, manje s Partizanom, jer su crno-beli u to vreme patili od Zvezdinog kompleksa i uglavnom smo lako s njima izlazili na kraj. Bilo je dobro i lepo dok je trajalo, ali nisam siguran da ta priča ima perspektivu, promenile su se okolnosti u svetskim razmerama i ne vidim načina da te utakmice dođu do nekog visokog nivoa. Primer košarke? Fudbal je mnogo popularniji i masovniji sport, ne može se porediti s košarkom u kojoj se utakmice igraju pred dve, tri hilade gledalaca.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/134279/Neprijatelji-stari-gde-ste

Krle
May 3rd, 2011, 12:31
yeah, i was thinking Krle would appreciate the Radnicki video

Cheers Al. Nice vid, even if it the editing job was lousy. :D Goalie made a real howler for the second goal, but great to see Euro football in the city of Nis and a filled up Cair. Something we can nowadays only dream of.

PS One small thing, I think we were facing Inter Bratislava.

alchemist
May 3rd, 2011, 12:33
i just cut and paste... sorry

but i am assuming this is the team

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/8/89/Inter_logo.png

Krle
May 3rd, 2011, 12:35
Yeah, didn't know about the Slovnaft added to their name. My bad mate. :)

alchemist
May 4th, 2011, 00:45
Crvena Zvezda - FC Rotor 2:1

UEFA Cup 1998/99
Second qualifying round, First leg
11.8.1998. Stadium Marakana
Belgrade Serbia, Белгрaд Сербия
1:0 Dalibor Škorić 61'
1:1 Vitaliy Abramov 66'
2:1 Perica Ognjenović 90'+

0CTtr3_jMcI

alchemist
May 5th, 2011, 00:29
Brasil vs Yugoslavia 1-1, 23.09.1998

ZAVeBxmKjxw

------------------------------

Jugoslavija - Republika Irska 1-0, 18.11.1998

Llqz6BQFEJw

alchemist
May 5th, 2011, 00:30
Intervju: Vladislav Đukić, 29.05.2013.

Pričati o Partizanovoj ekipi krajem osamdesetih godina prošlog veka a ne pomenuti našeg današnjeg sagovornika jednostavno je nemoguće. Odlikovala ga je visina i sjajna igra glavom, ali je uprkos visini posedovao i odličnu tehniku, pa je ovaj beskompromisni strelac pogađao protivničke mreže jednako uspešno i glavom i nogom. Zvezda, Hajduk, Dinamo, Roma, Rijeka, Sloboda...skoro da nije bilo iole bitnije ekipe kojoj nije dao gol ili dva. Naš današnji sagovornik je Vladislav Đukić, koji je od 1988. do 1992. u 67 takmičarskih nastupa za Partizan (prvenstvo, kup, Evropa) postigao 24 gola.

http://2.bp.blogspot.com/-Mj5pLkBB44w/UaVEGQJ5LFI/AAAAAAAAMCI/f7BYCLsF4rA/s1600/Vladislav+%C4%90uki%C4%87+portert.jpg

Crno-bela nostalgija: - Vladislave, da otvorimo ovaj intervju jednim neuobičajenim pitanjem. Jedna od prvih asocijacija na Vas je "avion" kojim ste proslavljali svoje golove u dresu Partizana. Zašto baš na taj način ili jednostavno nemate objašnjenja, možda je to spontano u naletu emocija izlazilo iz Vas?

Vladislav Đukić: - Sigurno to nije bilo unapred smišljeno radovanje već želja da se to radovanje uradi nekako drugačije od drugih igrača.

Crno-bela nostalgija: - Prvoligašku afirmaciju i ime ste stekli u dresu Prištine u sezoni 1986/87, a pre toga ste igrali za Napredak, da biste početkom 1988. prešli u Partizan. Upoznajte mlađe navijače Partizana sa Vašim fudbalskim počecima i gde ste sve trenirali i igrali pre dolaska na prvoligašku scenu?

Vladislav Đukić: - Fudbal sam počeo da igram u Vrnjačkoj banji, a zatim su sledili kraljevačka Sloga , Napredak iz Kruševca, pa Priština i na kraju dolazak u Partizan.

http://1.bp.blogspot.com/-uZvrgV0z55s/UaVFd68FEuI/AAAAAAAAMCY/nnJUEaySMIs/s1600/V.+Djukic+pristina.jpg

Vladislav Đukić kao fudbaler Prištine

Crno-bela nostalgija: - Koje trenere biste izdvojili iz tog perioda, ko je najviše uticao na Vaše formiranje kao fudbalera?

Vladislav Đukić: - Imao sam sreću da sam imao dobre trenere ali i dobre ličnosti kao sto su : Veličković, Petaković, Bogdan Pantelić, Srećko Petković, Ivan Ivanović, Vlada Milosavljević, Đorđe Gerum, Mića Duvančić, Milovan Đorić, Fahrudin Jusufi, Miloš Milutinović, Jovica Škoro ...

Crno-bela nostalgija: - Tadašnja jugoslovenska fudbalska javnost je za Vas saznala kada ste u dresu Prištine pokazali svoj golgeterski potencijal. Recite nam nešto o tom periodu, o prvim utiscima sa prvoligaških terena, o sjajnom golgeterskom tandemu Đukić - Batrović?

Vladislav Đukić: - Vreme provedeno u Prištini je nezaboravno, igrali smo dobar fudbal na uvek punom stadionu. Sa Zoranom Batrovićem me veže veliko drugarstvo a po mom mišljenju bili smo najbolji tandem u Prvoj ligi u tom periodu.

Crno-bela nostalgija: - Početkom 1988. godine dolazite u Partizan, zajedno sa Zoranom Batrovićem. Šta je najviše uticalo da dođete baš u Partizan?

Vladislav Đukić: - Te godine sam u Prištini igrao dobro ali je na ponudu Partizana uticao rezultat koji je Priština te godine ostvarila - opstanak u ligi i plasman u polufinale kupa Jugoslavije. Iako su me tražili gotovo svi klubovi tadašnje Prve lige odlučio sam se za Partizan.

Crno-bela nostalgija: - Nije Vam trebalo puno vremena za adaptaciju u velikom klubu - već u toj polusezoni (proleće 1987/88) rešetali ste mreže rivala. Davali ste golove C.zvezdi, Rijeci, Slobodi tri gola u pobedi od 5-2... Bio je to atomski fudbal ali titula je izmakla za jedan bod. Šta Vam je ostalo najupečatljivije iz te polusezone?

Vladislav Đukić: - Teško da se taj period može opisati u dve rečenice . Ali u najkraćem - bilo je to vreme velikih sukoba u upravi koje se prenosilo i na ekipu. Međutim, kvalitet igrača je bio neverovatan, rad trenera gotovo savršen a podrška publike fascinantna uz navijanje koje je davalo dodatnu snagu. Ušli smo bili u takvu formu da se nismo nikoga plašili . Bili smo puni samopouzdanja i fizički spremni i za nas nije bilo protivnika koji je mogao da nas pobedi u tadašnjoj ligi. Da su Zečević i Jusufi bili u normalnim odnosima bili bismo sigurno prvaci Evrope.

http://2.bp.blogspot.com/-fJgZQOtuwwE/UaVIHoH4gyI/AAAAAAAAMCo/BP3cd8kAxmo/s1600/Vladislav+djukic+vokri.jpg

Vladislav Đukić proslavlja jedan od golova, levo je Vokri

Crno-bela nostalgija: - Krenuli ste silovito i u narednoj sezoni, i Vi kao golgeter i Partizan kao tim. "Overili" ste svojim golovima te 1988/89 i zagrebački Dinamo, splitski Hajduk, opet ste dali gol Zvezdi i doprineli da je eliminišemo iz Kupa Jugoslavije i kasnije ga osvojimo. Ipak, slažete li se da je Vaša najbolja partija u dresu Partizana ona protiv Rome, kada ste dali dva gola rimskoj "vučici"?

Vladislav Đukić: - Mislim da je tu utakmicu dobro odigrao ceo tim a uz navijanje kakvo je bilo na toj utakmici nemoguće je igrati slabo.

Crno-bela nostalgija: - Sa Zoranom Batrovićem ste predstavljali ubitačan tandem. S kim ste se još, od Partizanovih igrača, sjajno slagali na terenu?

Vladislav Đukić: - Pored Batrovića, izuzetno sam cenio Radanovića, Brnovića, Sredojevića, Kataneca, Vokrija, Vučićevića, Župića, Šćepovića, Bajovića, Omerovića, Smajića, Spasića ...

Crno-bela nostalgija: - Došli ste i do dresa reprezentacije Jugoslavije, odigrali dve utakmice i postigli jedan gol. Da li žalite što nije bilo više nastupa u plavom dresu?

Vladislav Đukić: - Ko je bio selektor dobro je da sam i toliko odigrao...

http://3.bp.blogspot.com/-_OqjOVmClCc/UaVJxxuQLgI/AAAAAAAAMC4/QfSVAZ29jUA/s1600/Vladislav+Djukic+vs+dinamo+zg.jpg

Đukić u prodoru pored odbrane zagrebačkog Dinama

Crno-bela nostalgija: - Posle Partizana, putevi karijere su Vas odveli u italijansku Ćezenu. Jedan ste od retkih Partizanovih igrača koji je u to doba dogurao do Serije A. Šta biste nam izdvojili kao najzanimljivije iz tog perioda provedenog u Italiji?

http://1.bp.blogspot.com/-tEC2JDCECzs/UaVKouu7itI/AAAAAAAAMDE/BfYId81iKiY/s1600/vladislav.jpg

Vladislav Đukić: - Izdvojio bih opstanak u ligi, zatim i to da sam bio dobro primljen od strane navijača, ne baš dobar odnos sa nekim glavnim igračima, dok trenera baš i nisam cenio.


Crno-bela nostalgija: - U jesen 1990. vraćate se u Partizan i ostajete još godinu i po dana u crno-belom dresu. Karijeru završavate 1993. u Napretku. Da li je na kraj karijere uticalo zasićenje ili povrede, imali ste tek 31 godinu?

Vladislav Đukić: - U Partizan se vraćam na poziv divnog trenera i čoveka Miloša Milutinovića i to je možda najsrećniji period u mom fudbalskom životu. Ali kako u životu sve što je lepo kratko traje, tako se neki pametnjaković setio da promeni Miloša i dovede Osima ...

Crno-bela nostalgija: - Posle karijere bavili ste se trenerskim poslom u Napretku i niškom Radničkom. Da li imate ambicija i želje da se opet vratite na veliku scenu i šta mislite o poziciji trenera u srpskom fudbalu?

Vladislav Đukić: - Ko ima podršku nekog političara ili menadžera taj će biti trener. Nisu mi u dva navrata dali da upišem Pro-licencu a bez nje ne mogu da sedim na klupi ekipa iz saveznog ranga.

http://4.bp.blogspot.com/-Y1Tv3wyIhTA/UaVO34Bb18I/AAAAAAAAMDc/8EzBnhrlFtU/s1600/Partizan+1988+inex.jpg

Crno-bela nostalgija: - Šta mislite o današnjem Partizanu i prepoznajete li među sadašnjim Partizanovim fudbalerima nekoga ko po stilu igre podseća na Vas? Možda Aleksandar Mitrović?

Vladislav Đukić: - Partizan je u ovom trenutku naš najbolji klub, što je dokazao u derbiju. Mitrović je dobar igrač i sigurno će biti mnogo bolji od mene.

Crno-bela nostalgija: - Da li ste u kontaktu sa nekadašnjim saigračima iz Partizana, da li često imate prilike da se sretnete?

Vladislav Đukić: - Često se čujem ali se ređe viđam sa bivšim saigračima.

http://1.bp.blogspot.com/-b_VITVwna_A/Uac4mkECtSI/AAAAAAAAMEE/9L3Qh_TDSEw/s1600/tim+1989+pobednik+kupa+02.jpg

Crno-bela nostalgija: - Hvala Vam puno što ste izašli u susret, odazvali se na poziv za ovaj intervju i tako nas podsetili na neko pređašnje vreme vezano za Partizan. Želimo Vam puno sreće i uspeha i na ličnom i na profesionalnom planu!

Vladislav Đukić: - Pozdrav svim navijacima Partizana!

Gol Vladislava Đukića Crvenoj zvezdi, na 82. derbiju (0:56):

DRDSLXCntYE

* Intervju priredio Aleksandar Pavlović


http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2013/05/intervju-vladislav-ukic-29052013.html

alchemist
May 5th, 2011, 12:38
Prvoslav Dragićević - "Prva"

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/dragicevic-prvoslav.jpg

Rođen 04/03/1914 † 27/12/1973
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 6
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 18/05/1939
Igrao u klubovima BSK (Beograd), SK Jedinstvo (Beograd),
Radnički (Beograd), Dinamo (Pančevo)

Rođen 4. marta 1914. u Kragujevcu, umro 27. decembra 1973. u Beogradu.

Jedan od prvih i najboljih centarhalfova u WM - sistemu, odličan razarač, vrlo borben i požrtvovan, kao i veoma uporan u ostvarenju dobijenog zadatka. Posebno se istakao prilikom debitovanja za reprezentaciju (1939. protiv Engleske - 2:1), kada se predstavio kao prvi i vrlo uspešni "policajac" u dvobojima sa slavnim engleskim vođom navale Lautonom (Lawton).

Karijeru je počeo u omladinskoj ekipi BSK - Beograd, dve sezone se "kalio" u SK Jedinstvu - Beograd (1934-1936), a proslavio se u "plavom" dresu BSK - Beograd (1936-1941), u kome je postao reprezentativac i 1939. osvojio za "plave" poslednje nacionalno prvenstvo.

Posle drugog svetskog rata jedno vreme je igrao za Radnički - Beograd i FK Dinamo - Pančevo, u kome je 1948. završio igračku karijeru.

Pored dva susreta u dresu gradske selekcije Beograda, za nacionalni tim je tokom jedne godine, kad se nalazio u punoj formi, odigrao čak šest utakmica (1939-1940), debitujući 18. maja 1939. na onoj nezaboravnoj utakmici "beogradske reprezentacije" (svi igrači su bili iz beogradskih klubova) protiv Engleske (2:1) u Beogradu, što je "biser" u bilansu našeg nacionalnog tima do 1941.

Od reprezentacije se oprostio 22. septembra 1940. protiv Rumunije (1:2) u Beogradu u takmičenju za Dunavski kup, kada je srednju liniju sačinjavala nezaboravna "trojka" BSK-a: Manola Dragićević - Lehner.

Posle završetka igračke karijere dugo godina se bavio trenerskim pozivom, radeći u više gradova.

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 18.05.1939 Jugoslavija - Engleska 2-1 (1-0)
PU 04.06.1939 Jugoslavija - Italija 1-2 (0-1)
PU 12.11.1939 Jugoslavija - Mađarska 0-2 (0-1)
DK 31.03.1940 Rumunija - Jugoslavija 3-3 (2-2)
PU 14.04.1940 Nemačka - Jugoslavija 1-2 (0-2)
DK 22.09.1940 Jugoslavija - Rumunija 1-2 (1-1)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=998&Itemid=12

alchemist
May 6th, 2011, 23:26
Hajduk Split - Crvena Zvezda 0:1 (1985.)

u_1iO7fSDsU

alchemist
May 6th, 2011, 23:42
četvrtak 14.09.2006 | 16:42 -> 09:17
Zoran Dimitrijević (1962-2006)
Izvor: B92, www.partizan.co.yu

http://www.b92.net/news/pics/2006/09/1470579503450818eb7d9d0145617712_big.jpg

U francuskom gradu Nantu u sredu je preminuo nekada jedan od najboljih i najomiljenijih igrača Partizana, Zoran – Čava Dimitrijević (1962-2006)

Dimitrijević je rođen 28. avgusta 1962. godine na Bulbulderu. Sa 13 godina došao je u Partizan, gde je ostao sledećih 11 godina, prošavši sve selekcije, od petlića do prvog tima, za koji je debitovao 26. septembra 1981. protiv Veleža u Beogradu.

Čava Dimitrijević bio je ljubimac navijača, saigrača, ljudi iz kluba, novinara, čak i protivničkih igrača - jednom rečju, svih koji su imali bilo kakve dodirne tačke sa fudbalom. Čiste duše osvajao je sve sa kojima je bio u kontaktu.

Prešavši 1986. u zagrebački Dinamo osvojio je i srca navijača tog kluba, a u karijeri je igrao za Nant i subotički Spartak.

Iza sebe je ostavio sina Miloša, koji je prvotimac francuskog Nanta.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

http://www.b92.net/sport/vesti.php?yyyy=2006&mm=09&dd=14&nav_id=211653

alchemist
May 7th, 2011, 00:22
Dragoslav Šekularac, fudbalski proleter
Jedan je Šeki

http://www.ciode.ca/intervju/Sekularac%20-%201-530.jpg

Fascinantno je kako je jedan fudbaler uspeo da postane toliko popularan u vreme bez televizije i interneta i da zadrži tu popularnost kroz nekoliko decenija. Možda je još fascinantnije kako neko ko je bio među prvih pet igrača sveta nije unovčio svoj dar
Piše: Nebojša Milosavljević

Rođen sam tek nakon što je njegova karijera prešla zenit. Nikada ga nisam gledao uživo, video sam samo nekoliko retkih sačuvanih snimaka, a osećam se kao da sam ga pratio celog života i da znam svaki njegov potez. E, pa ako to nije legenda onda ne znam šta je. Sećam se da me je otac uvek kada sam se oduševljavao sa potezima nekih kasnijih zvezda gledao sa blagim podsmehom i da je uvek sledila njegova čuvena rečenica: „Nemaš ti pojma šta je fudbal. Nikada nisi gledao Šekija“. To što nikada nisam gledao velikog mađioničara ostalo je kao velika rupa u mom fudbalskom obrazovanju. Čak i kasnije kada sam postao jedan od trojice novinara u istoriji „Politike“ koji su pratili „Crvenu zvezdu“ i kada sam „pokrio“ dva svetska prvenstva, nisam mom starom mogao da dokažem da sam fudbalski stasao upravo zbog toga što „nikada nisam gledao Šekija“. „Sve su ovo šalabajzeri za njega. Šeki je driblao u punom trku, radio je sa loptom šta je hteo. Znao je da se zatrči pored aut linije i onda se u punoj brzini ukopa u mestu. Bek koji ga je pratio odlazi, naravno, u „jagode“, nastavljao je tiradu moj otac za koga je Šekularac ostao jedini i pravi majstor fudbala koji se rodio na našim prostorima.

Superstar

http://www.ciode.ca/intervju/IN-Seki-1-240.jpg

To „odlaženje u jagode“ za mene je i danas ostalo sinonim za fudbalskog velemajstora. Gledao sam uživo većinu genijalaca novije epohe ali nikoga nisam video da nekoga „šalje u jagode“ sa takvom lakoćom kako je to radio Šeki. Upravo zato sam i danas ostao fasciniran Šekijevom legendom ne samo zbog fudbala nego i zbog toga što je u vreme „realnog socijalizma“ šesdesetih uspeo da postane prava i nepatvorena zvezda čija je popularnost mogla da se u to vreme meri sa „Bitlsima“ i Đokom Marjanovićem. Ono što je danas kristalno jasno jeste da je Šekularac bio i ostao prvi i jedini superstar SFRJ, čovek koji je bez mnogo truda postigao slavu holivudskih zvezda u vreme kada su se najveće face Beograda okupljale na ćošku kod „Ruskog cara“. U periodu između svoje sedamnaeste i dvadeset i četvrte godine bio je jedini čovek na prostoru od Sežane do Đevđelije koji je na stadionu mogao da okupi 40.000 ljudi.
Njegov „van fudbalski“ život bio je isto toliko pod lupom javnosti kao i onaj na zelenom terenu. Samo, razlika između Šekija i velikih svetskih zvezda jeste u tome što on nikada nije imao agente za štampu, savetnike i marketinške stručnjake. On je bio ono što jeste, živeo je i reagovao spontano onako kako oseća i to mu se vratilo sa kamatom. Narod je znao da nije folirant, znao je da je jedan od njih i da igra fudbal iz duše, iz ljubavi i iz zadovoljstva. I danas se prepričavaju detalji o njegovom brisanju cipele pred fotoreporterima najvećom papirnom novčanicom iz tog vremena ili podmićivanju saobraćajca kod „Londona“ da ga propusti na crveno kada ide sa devojkom. Za neke druge to bi bilo degutantno i prostačko, ali ne i za Šekija. Njemu je to stajalo iz prostog razloga što su svi znali da veliki majstor to ne radi iz zadnje namere, već samo zato da bi sebi i još nekom ulepšao dan.

Šeki je, mogu to slobodno reći, svetski pionir samoreklamerstva. U vreme kada je socijalizam na sva zvona propagirao skromnost i uniformnost, on je pričao o sebi kao najboljem, najvećem i najjačem. Tek nekoliko godina nakon toga izvesni Kasijus Klej je uspeo da ga donekle kopira. Da nije pričao u prazno dokazuju i neke činjenice: utakmica protiv Urugvaja na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. godine. Pobedili smo sa 3:1, a protivnički igrači su napravili špalir i aplaudirali mu kada je izlazio sa terena. Sportski novinari dali su mu ocenu - 11. U Parizu je igrao protiv Santosa, a sutradan su novine osvanule sa naslovima: „Pele u senci Šekularca“.

Tražio sam po fudbalskim encikopedijama i nisam našao podatak da je i jedan fudbaler to doživeo.

Fatalana kazna

http://www.ciode.ca/intervju/IN-Seki%202a-240.jpg

Došao je i meč sa „Juventusom“ u Beogradu. Zapazio ga je, tada svemoćni gazda „crno-belih“ Anjeli i nije pitao za cenu da ga dovede u „staru damu“. Međutim, komunisti na čelu sa Rankovićem i Krcunom, razmišljali su drugačije. Prvo, trebalo je zadržati Šekija da zabavlja narodne mase, a drugo, zapamtili su da Anjeli nije hteo da primi neku našu privrednu delegaciju iz „Crvene zastave“, pa je ovo bila dobra prilika da mu se osvete. I tako, majstor ostade iz viših interesa da zabavlja samoupravljače bez debelog honorara koji bi obezbedio egzistenciju i njemu i njegovim unucima.

Neposredno nakon toga karijera najvećeg fudbalera Jugoslavije počela je da ide silaznom putanjom. Samo mesec dana nakon Svetskog prvenstva gde smo osvojili četvrto mesto zahvaljujući njemu, Crvena zvezda igrala je prvenstveni meč protiv Radničkog u Nišu. Jedna nepravedna sudijska odluka isprovocirala je najvećeg da nasrne na čoveka u crnom. Njegova pesnica je promašila cilj ali džaba, „Politika“ je objavila sliku kako Šekulrac udara sudiju Tumbasa. To je bilo dovoljno da dobije rigoroznu kaznu: 18 meseci neigranja. Godinu i po dana bez lopte bila je, u stvari, smrtna presuda za najboljeg fudbalera tadašnje Jugoslavije. Mnogo godina kasnije kada je nekadašnji sudija Tumbas osetio da mu se bliži kraj, zvao je Šekija da mu oprosti. Ovaj nije otišao i kaže da se danas kaje zbog toga. Ljudski je i jedno i drugo.

http://www.ciode.ca/intervju/IN-Seki%202b-240.jpg

Da bi nekako ublažio kaznu rešio je da ode u vojsku. „Dobrom voljom“ tadašnjih vlasti dobio je Bileću i školu rezervnih oficira. Svako ko je obukao sivo-maslinastu uniformu u nekadašnjoj Jugoslaviji zna kakav je dril bio u toj kasarni. Šeki kaže da su ga terali da trči uz brdo sa mitraljezom i pod visokom temperaturom, samo da bi dokazali kako nema protekciju. Bez obzira što ga je tamo posećivao i Aleksandar Ranković.
Šeki nije postavio nijedan rekord, iako je igrao 11 godina za „Zvezdu“. Nije ni igrač koji je najviše puta oblačio crveno-beli dres, ili onaj plavi sa grbom na grudima. Ipak, i pored toga, ne postoji niko ko je dosegao njegovu popularnost bez obzira na zvanična priznanja. Proglašen je za drugu Zvezdinu zvezdu, odmah nakon Rajka Mitića i ceo život je ostao vezan za klub sa „Marakane“. Danas, kada se osvrne na prošlost, nema mnogo lepih reči za rukovodstvo kluba i njihov odnos prema bivšim velikim igačima. Bez dlake na jeziku, onakav kakav jeste, kaže da će uvek ostati zahvalan „Zvezdi“ koja je platila njegovu operaciju srca u Italiji, ali da u isto vreme i zamera Džajiću mnoge stvari. Govori o njemu kao o čoveku koji je preuzeo kompletnu vlast u svoje ruke i o sebičluku koji je škodio svima. Kaže da ga je prijatno iznenadio Piksijev poziv odmah nakon preuzimanja „Zvezde“ i njegovo obećanje da će mu klub uplaćivati 1.000 evra mesečno za nekadašnje zasluge. Nesebičan kakav jeste, odmah je izneo predlog da takav isti tretman trebaju da imaju i Srđan Mrkušić i Rajko Mitić, prva „Zvezdina“ zvezda. „Nije fer da neko gradi vile a da jedan Rajko Mitić nema ni za kiselu vodu“, kaže on. Takođe, predlaže da se u „Zvezdine“ zvezde, pored petorice postojećih, uvrste još i Bora Kostić i Vladimir Jugović.

„Beli orlovi“

http://www.ciode.ca/intervju/IN-SEKI%203-240.JPG

Bilo je potpuno normalno da Šeki nakon zvaršetka karijere nastavi svoj fudbalski put kao trener. U tom svojstvu promenio je pet kontinenata i nekoliko naših prvoligaša. Najveći uspeh postigao je sa svojom „Crvenom zvezdom“ kada je u sezoni 1988-89 osvojio duplu krunu. Međutim, nije uspeo da na klupi dočeka da tim koji je on selektirao osvoji prvenstvo Evrope i sveta. Lovorike su pokupili neki drugi, a on je, po ko zna koji put, ostao u senci. Da uobičajena fudbalska pravila za njega ne važe dokazao je mnogo puta i kao igrač i kao trener. Iz „Karslurea“ se vratio, i pored više nego dobre novčane ponude, iz prostog razloga što ga tamo niko nije poznavao. Nije mogao da uđe u kafanu i očekuje tapšanje po ramenima.

Raskidao je ugovore svuda po svetu kada mu se nešto nije dopadalo potvrđujući renome fudbalskog Don Kihota.

Među sportskim novinarima u Beogradu kružile su priče o njegovim dogodovštinama po Južnoj Americi, Austarliji i Kanadi. Pre nešto više od tridesetak godina neki dežurni doušnik Službe državne bezbednosti iz Toronta slikao ga je ispod slike Draže Mihailovića.

Reperkusija: pet godina bez pasoša. Možda se to nekom drugom ne bi dogodilo, ali Šekiju jeste.

Dogodilo mu se i to da bude jedini fudbaler koji je imao neprikosnovenu zaštitu legendarnog stenografa „Politike“ Save Anđelkovića koji je primao izveštaje isto tako legendarnog Ljubiše Vukadinovića. Kada je Ljubiša jednom prilikom Šekularcu dao „šesticu“ u sutrašnjem novinskom izveštaju sa njegovim potpisom osvanula je „osmica“. Veliki novinar je ljutito strčao u steno biro i upitao kako je moguće da se njegove ocene menjaju. Čika Sava mu je mrtav hladan odgovorio da, dok je on živ, Šeki ne može da dobije manje od „osmice“.

U godinama kada se svode životni računi Dragoslav Šekularac može da se okrene iza sebe i kaže da je uradio veliku stvar. Ostao je zapamćen kao legenda čaki kod onih koji ga nikada nisu videli na terenu. Bio je i ostao sinonim velikog fudbalera koji je igrao iz zadovoljstva, i koji je radost igre umeo da prenese na sve ostale. Bio je i ostao jedan i jedini - Šeki.

Sve ovo što sam napisao čuo sam iz druge ruke, ali i to je dovoljno da kažem kako je Dragoslav Šekularac fudbalska zvezda koju najviše cenim iz sledećih razloga:
- Bio je omiljeni fudbaler mog oca.
- Iako mali i krivonog, spavao je sa najlepšim ženama koje su šetale Beogradom.
- Prestao da igra fudbal pre 40 godina, ali je ostao zvezda koja ne tamni.
- I na pragu osme decenije rešio je da dođe u Toronto i pomogne svojim prijateljima iz „Belih orlova“.

http://www.ciode.ca/intervju/09-seki.html

alchemist
May 7th, 2011, 01:12
Srđan Mrkušić

http://cdn4.faniq.com/images/photos/photo_large/28/18001428-156.jpg

http://www.fifa.com/mm/photo/archivedtournament/summaries/fifa_342_1192_full-lnd.jpg

http://archiv.magyarszo.com/arhiva/2007/11/01/images/16_c17szerbfoci.jpg

Rođen 26/05/1915 † 30/10/2007
Mesto u timu Golman
Utakmica za reprezentaciju 11
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 23/03/1941
Igrao u klubovima AŠK (Split), Hajduk (Split),
BSK (Beograd),
FK Milicionar (Beograd),
FK Crvena Zvezda (Beograd)

Rođen 26. maja 1915. u Splltu, umro 30. oktobra 2007. u Beogradu.

Kad je 9. septembra 1953. branio gol beogradske Crvene zvezde na utakmci sa subotičkim Spartakom, imao je 38 godina, tri meseca i 13 dana - čime je ušao u istoriju ligaškog fudbala nekadašnje Jugoslavije kao najstariji učesnik u borbama državnog prvenstva.

Spada među sedmoricu naših fudbalera koji su i pre i posle drugog svetskog rata nosili nacionalni dres (još Brozović, Cimermančić, Velfl, Pleše, Frane Matošić i Lovrić). Visok i stasit, atletski građen i vrlo snažan, posebno se isticao spektakualrnim stilom odbrane: dalekim "ispucavanjem" i čestim istrčavanjima izvan kaznenog prostora (jedno vreme je eksperimentalno igrao i - centarfora).

Karijeru je počeo na golu splitskog ASK-a, odakle ga je legendarni splitski igrač i trener Luka Kaliterna (1893-1984) kao 18-godišnjaka doveo u NK Hajduk-Split (1934-1936), u kome je 1935. debitovao za prvi tim (odigrao ukupno 35 zvaničnih utakmica). Posle gimnazijske mature, preselio se u Beograd i obukao "plavi" dres BSK-a (1936-1944) za koji je branio na oko 350 zvaničnih utakmica (ne postoje tačni podaci) i 1939. osvojio državno prvenstvo.

Posle drugog svetskog rata kratko je igrao za FK Milicionar - Beograd (1945), a onda je visoku klasu potvrdio i zenit karijere dostigao u FK Crvena zvezda - Beograd (1946-1955), za koju je branio na 154 zvanične utakmice (51 u prvenstvu) i osvojio tri uzastopna pobednička trofeja Kupa (1948,1949. i 1950).

Uz šest utakmica za reprezentaciju Beograda, odigrao je i 11 za reprezentaciju Jugoslavije (1941-1950). Debitovao je 23. marta 1941. protiv Mađarske (1:1) u Beogradu, na poslednjoj utakmici pred drugi svetski rat 1941, a ostalih 10 utakmica odigrao je za SFR Jugoslaviju - poslednju 8. oktobra 1950. u Beču protiv Austrije (2:7), predavši golmansku "štafetu" slavnom Vladimiru Beari, za mnoge našem najboljem golmanu svih vremena.

Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu, na kome je branio na sve tri utakmice Jugoslavije (Švajcarska 3:0, Meksiko 4:1 i Brazil 0:2), a "utakmicu života" pružio je 11. decembra 1949. u "majstorici" protiv Francuske (3:2) u Firenci, koja je odlučivala ko će naredne godine igrati u Brazilu.

Diplomirao je 1946. hortikulturu i kao inženjer radio u Beogradu, posebno se angažujući na izgradnji fudbalskih terena. Do poslednjeg dana je ostao veran Crvenoj zvezdi u čijem je Upravnom odboru bio kao predstavnik njenih starih asova.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1953-54 FK Crvena zvezda YUG 1 3 0
1952-53 FK Crvena zvezda YUG 1 7 0
1952 FK Crvena zvezda YUG 1 1 0
1951 FK Crvena zvezda YUG 1 8 0
1950 FK Crvena zvezda YUG 1 16 0
1948-49 FK Crvena zvezda YUG 1 5 0
1947-48 FK Crvena zvezda YUG 1 7 0
1946-47 FK Crvena zvezda YUG 1 2 0
1945 NR Srbija YUG 1 2 0
1945 Milicionar Beograd YUG 1 ? ?
1936-44 BSK Beograd YUG 1 ? ?
1934-36 NK Hajduk Split YUG 1 ? ?
Career Totals: 51 0

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 23.03.1941 Jugoslavija - Mađarska 1-1 (1-1)
KSP 11.12.1949 Jugoslavija - Francuska 3-2 (1-1)aet
PU 28.05.1950 Jugoslavija - Danska 5-1 (2-1)
PU 11.06.1950 Švajcarska - Jugoslavija 0-4 (0-3)
SP 25.06.1950 Jugoslavija - Švajcarska 3-0 (2-0)
SP 29.06.1950 Jugoslavija - Meksiko 4-1 (2-0)
SP 01.07.1950 Brazil - Jugoslavija 2-0 (1-0)
PU 03.09.1950 Švedska - Jugoslavija 1-2 (1-2)
PU 07.09.1950 Finska - Jugoslavija 3-2 (2-1)
PU 10.09.1950 Danska - Jugoslavija 1-4 (1-3)
PU 08.10.1950 Austrija - Jugoslavija 7-2 (3-1)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1327&Itemid=13

alchemist
May 7th, 2011, 01:34
Special Guest Star

Sead Sušić

http://www.rwdm-fcbrussels.be/02-PORTRAITS%20PANINI/1982-PANINI/1982-14-SUSIC.jpg

http://www.freewebs.com/fdbalkan/images/1.JPG

http://www.rwdm-fcbrussels.be/07-GALERIE%20PHOTOS/SAISON%201981/1981-Susic%20portrait.jpg

Rođen 03/01/1953
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 1
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 30/11/1977
Igrao u klubovima FK Sarajevo (Sarajevo),
FK Crvena Zvezda (Beograd),
RFC Liégeois (Bel),
Colorado Caribou (USA),
Toronto Metros (Can),
RFC Liégeois (Bel),
RWD Molenbeek (Bel)

Rođen 3. januara 1953. u Zavidovićima, BiH.

Kao izuzetan talenat, Već sa 18 godina zaigrao u beogradskoj Crvenoj Zvezdi (1970-78) za koju je na 80 prvenstvenih susreta postigao 25 pogodaka. Koliko je voleo fudbal, toliko je voleo i druge stvari van njega. Fudbalu se nije nikada posvetio u potpunosti, tako da nije mogao imati bogatiju karijeru. To je glavni razlog što nije nikada zaigrao u velikom evropskom klubu, a zaista je imao sve preduslove za to.

Karijeru nastavlja u Americi i Kanadi, gde je igrao za Colorado Caribou i Toronto Metros. Četiri sezone proveo i u Belgiji, nastupajući za RFC Liégeois (1978-80) i RWD Molenbeek (1980-82).

Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao samo na jednom meču, 30. novembra 1977. protiv Španije (0:1) u Beogradu.

Živi u Liježu i radi kao registrovani FIFA fudbalski menadžer.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1981-82 RWD Molenbeek BEL 1 13 3
1980-81 RWD Molenbeek BEL 1 9 3
1979-80 RFC Liégeois BEL 1 6 3
1978-79 RFC Liégeois BEL 1 25 13
1978 Toronto CAN 1 7 5
1978 Colorado USA 1 15 6
1977-78 FK Crvena Zvezda YUG 1 15 6
1976-77 FK Crvena Zvezda YUG 1 13 7
1975-76 FK Crvena Zvezda YUG 1 26 9
1974-75 FK Crvena Zvezda YUG 1 11 1
1973-74 FK Crvena Zvezda YUG 1 0 0
1972-73 FK Crvena Zvezda YUG 1 2 0
1971-72 FK Crvena Zvezda YUG 1 12 2
1970-71 FK Crvena Zvezda YUG 1 1 0
Career Totals: 155 58

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KSP 30.11.1977 Jugoslavija - Španija 0-1 (0-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1546&Itemid=12

58. derbi (1976.) Partizan - Crvena Zvezda 1:4 (Sead scored a great first goal)

ySD5r8LgqM8

------------------------------------

Sead Sušić: Biće Zvezda opet velika, verujem u to!
Objavio Aleksandar 23. jun 2013. u Vesti, Zvezdine legende, Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/06/sead-300x168.jpg

Nekada sjajni napadač, koji nikada nije iskoristio sav potencijal do kraja, ljubimac Zvezdinih navijača, Sead Sušić, nakon gotovo dve decenije izašao je u javnost i dao intervju za „Novosti“. Stariji navijači ga se sećaju iz nekih srećnijih vremena, iz vremena velikih napadača. On je bio jedan od njih. Odigrao je 80 mečeva za Zvezdu i bio strelac 25 puta.

U razgovoru za naše dnevne novine, govorio je o svojoj karijeri, reprezentaciji, fudbalu u nekadašnjoj Jugoslaviji, bratu Safetu, ali ćemo izdvojiti deo koji se odnosi na naš klub i koji Zvezdaše verovatno najviše zanima.

Sead je govorio o sadašnjem stanju u klubu i budućnosti.

„Zasijaće ona opet. Znam, pratim, vidim da je u finansijskom kolapsu i da nedostak novca inicira mnoge probleme koji se, naravno, reflektuju i na igrače, tim, rezultate… Ali Zvezda je uvek mogla, bila je velika i pre nego što je moja generacija stupila na scenu, pa i posle kada se popela na krov Evrope i sveta. Biće opet velika, ne znam kad, ali verujem u to, jer Zvezda je navikla da diše vazduh s evropskih visina.“

Kratko i jasno, od velikog Seada Sušića!

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/06/atomska-navala.jpg

Atomska navala: Pižon, Filipović, Savić, Sušić, Džajić

http://www.mojacrvenazvezda.net/64785/2013/06/23/sead-susic-bice-zvezda-opet-velika-verujem-u-to/

alchemist
May 7th, 2011, 02:40
Slavisa Jokanovic

https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSHO3Qc9O49rTBWkIariBOQvJXif9iSW ww4iVd4b6pivnM6a8ePJg

http://3.bp.blogspot.com/-XhEAkjSXSHE/T48LliiaYQI/AAAAAAAAB4Y/CHCQ2JagTjo/s1600/Jokanovic.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-YpMVdPqAKL4/T48YpVP7zNI/AAAAAAAAB4g/YUveDSSYGVU/s1600/Jokanovic+Tenerife.jpg

http://www.sporting-heroes.net/content/thumbnails/00118/11691-zoom.jpg

http://members.multimania.co.uk/BaticaMirkovic/jokanovic/jokanovic11.jpg

http://cdn.c.photoshelter.com/img-get/I0000AA.G1qXtAMQ/s/650/650/Slavisa-Jokanovic-MM-98.jpg

http://footballingxis.files.wordpress.com/2012/11/n_real_oviedo_jugadores_del_real_oviedo-184957.jpg

http://www.mirosport.net/wp-content/uploads/381.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-zg8RpSUlMGM/TawCgjXbMiI/AAAAAAAAAvA/3-A7fnoQl9I/s1600/montaje+jokanovic.jpg

http://s5.as.com/recorte/20050421dasdaiftb_39/XLCO/Ies/20050421dasdaiftb_39.jpg

alchemist
May 7th, 2011, 03:20
Special Guest Star

Robert Prosinecki [CF Real Madrid] vs Sevilla FC - Liga 1992/1993

gtUhvYyJTHU&feature=related

---------------------------------

Robert Prosinecki - The last football romantic

lU5NVBIXlAI

alchemist
May 9th, 2011, 01:17
Мађарско море мртво

Категорија: Звезда у Еврокуповима
Aутор Ivan Vasev

http://www.redstarbelgrade.info/images/1RSB-INFO/Fudbal/Istorija/Evrokupovi/crvena-zvezda-1960.jpg

Мађарска можда нема море, али има ратну морнарицу и имала је “лаку коњицу”, можда најснажнију фудбалску армију у историји фудбалских војевања. Педесетих година прошлог века потомци Сибињанин Јанка, предвођени харамбашом Пушкашем, просто су харали фудбалском Европом. Чета мала, али одабрана, у саставу: Грошич, Бузански, Лорант, Лантош, Божик, Закаријаш, Будаи, Хидекути, Кочиш, Пушкаш и Цибор на бојном пољу била је толико доминантна да је својим противницима остављала једино могућност часног пораза. Али попут Александра Македонског, Наполеона и других великих освајача, ни војска императора Густава Шебеша није успела да у потпуности загосподари светом, да се домогне фудбалског Олимпа и потврди статус “фудбалских божанстава”. Свој “Ватерло” имала је 4.јуна 1954. године у Берну, када је у финалу Светског првенства поражена од Западних Немаца – 2:3, од исте оне екипе коју је само две недеље раније играчки просто понизила са 8:3.

Каснија политичка дешавања десетковала су мађарску “лаку коњицу”, остављајући је без неких од њених најбољих коњаника. Али чак и лишена помоћи Пушкаша, Кочиша, Цибора и Хидекутија, Мађарска је и даље била фудбалска велесила у тој мери да је шездесетих година два пута била олимпијски првак, а легендарни асови добили су достојне наследнике у Алберту, Матраију, Шандору, Шипошу, Бенеу, Фењевешију…О снази мађарске фудбалске репрезентације сведочи и чињеница да “плави”, који су се тада налазили на свом историјском врхунцу, били олимпијски победници и европски вицешампиони, преко двадесет година нису осетили сласт победе у дуелима против свог северног суседа, а мађарски тимови – Хонвед, Ференцварош, Ујпешт Дожа - готово редовно су излазили као победници из дуела са нашим екипама.

Зато и елиминација нашег државног првака Црвене звезде у дуелу са мађарском Ујпешт Дожом у оквиру првог кола Купа европских шампиона у сезони 1960/61 не представља превелико изненађење за све боље познаваоце ондашњих фудбалских прилика. Али оно што представља изненађење јесте убедљивост тог пораза И чињеница да је у две утакмице Црвена звезда играчки и резултатски просто декласирана. Изненађење је тим веће ако се има у виду снага Звездине екипе и чињеница да су чак четворица њених играча играла у финалу Европског првенства исте године, а тројица њих – Дурковић, Шекуларац и Костић уврштени у идеални тим истог, као и то да су се исти играчи окитили титулом олимпијског првака.

http://www.redstarbelgrade.info/images/1RSB-INFO/Fudbal/Istorija/Evrokupovi/crvena-zvezda-ujpest-karta.jpg

Можда разлоге Звездиног убедљивог пораза треба тражити управо у одсуству двојице европских вицешампиона Дурковића и Шекуларца и изостанку капитена Поповића, у тихој смени генерација и знатно измењеном играчком кадру, у коме више било легендарног голмана Беаре и чудесног команданта одбране Љубомира Спајића, у недораслости младих лавова Вукићевића, Стојановића, Милићевића, Милошевића, Мелића и Мијушковића да замене прекаљене ратнике, рутинере. Тек, ондашњи командант Звездине армије Милорад Миша Павић, Ваљевац који у својој тактичкој умешности није нимало заостајао за својим земљаком војводом Мишићем, на мегдан “аустроугарској” коњици извео је прилично чудну формацију са шест играча којима је дуел са Мађарима био “ватрено крштење”. Чак ни почетничка срећа и рано вођство црвено-белих, преко Топлака, нису били довољни Звездином стратегу да понови подвиг свог славног земљка и тријумфује у бици за Београд. Гости су погоцима Гороча и Кухарског преокренули резултат и осветили се потомцима војводе Мишића за пораз у два светска рата.

Београдски пораз није поколебао Павићеву армију и она је на мегдан мађарској коњици отпутовала са вером у победу, чврсто решена да потврди снагу и неуништивост српске копачке, да покаже свету како и ми коње за трку имамо. Црвено-бели су дуго одолевали налетима и све до 74. минута били у игри да једним поготком преживе будимпештанску голготу и пласирају се у наредну рунду, на мегдан славној Бенфици. А онда је мађарска коњица кренула у страховит јуриш и са два сјајна маневра успели да пробију бедеме Звездине одбране и савлада немоћног голмана Вукићевића. Обезглављена и демотивисана, Звездина армија до краја је поклекла још једном, што је Мађарима било довољно за више него убедљивих 3:0.

Био је то најубедљивији пораз Црвене звезде у дотадашњој историји европских надметања. Али уједно И почетак великог ривалства, које ће резултирати величанственом победом црвено-белих од 4:0 у првом колу истог такмичења десет година касније. Џајић и другови до ногу су потукли мађарску коњицу, задајући јој ударац од које се она никада није опоравила.

http://www.redstarbelgrade.info/images/1RSB-INFO/Fudbal/Istorija/Evrokupovi/dragan-dzajic-ujpest-doza.jpg

http://www.redstarbelgrade.info/istorija/zvezda-u-evrokupovima/3168-madjarsko-more-mrtvo.html

Gibraldo
May 9th, 2011, 22:08
Can someone answer me the question why Haris Skoro was not member of WC 1990 squad while he was a member of the qualifying campaign and on the panini sticker album and also scored in a friendly end of 1989 in Wembley?

El Lobo
May 9th, 2011, 22:36
There used to be an excellent profile on reprezentacija.rs but it's gone now with a lot of details about his career, relationship with Ciro etc. I couldn't tell you, he was definitely a regular in the qualifiers. I think Torino was in Serie B in 89/90 and maybe Osim preferred the young ones coming through? Bit strange when you consider Skoro was his player from Zeljo and was excellent in Serie A the following season scoring over half a dozen goals. Maybe injured?

alchemist
May 11th, 2011, 05:33
Korak od sna: Partizan - Real Madrid 1-2, finale KEŠ, 11.05.1966.

Jedanaesti maj je u istoriji FK Partizan i dan najvećeg uspeha, ali istovremeno i dan najveće tuge. Tog dana, 1966. godine, Partizan je zastao na korak od ostvarenja sna. Igrao je finale Kupa evropskih šampiona protiv madridskog Reala, poveo 1-0 ali nije imao snage da sačuva prednost do kraja.

Pokušaću, iako sam rođen posle briselskog finala, da ukratko iznesem razloge tog poraza. Na osnovu svega onoga što se o toj utakmici moglo čuti, pročitati, videti...

http://1.bp.blogspot.com/-zdGQVF1VzCE/UY5zwVHzxkI/AAAAAAAAL84/W2diljOm6J0/s1600/finale+1966+tim.png

Bio je to neverovatan pohod generacije "Partizanovih beba" kroz Kup šampiona. Redom su padali sledeći rivali - šampion Francuske Nant (2-0 u Beogradu, 2-2 u Nantu), šampion Nemačke Verder (3-0 u Beogradu, 0-1 u Bremenu), šampion Čehoslovačke Sparta (1-4 u Pragu, 5-0 u Beogradu), i u polufinalu šampion Engleske Mančester Junajted (2-0 u Beogradu, 0-1 u Mančesteru). Sve sami tadašnji fudbalski giganti, iz fudbalski najjačih evropskih zemalja.

Činilo se da ništa ne može zaustaviti Partizan na putu ka tituli evropskog šampiona. Tim pre jer je rival u briselskom finalu bio Real, koji je bio relativno lakši protivnik od Intera, s kojim se sastao u polufinalu.

Suva faktografija kaže da su za Partizan te noći igrali Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. Da je bilo 46.745 gledalaca, da je sudio Nemac Rudolf Kreitlein. Da je Partizan poveo u 55. minutu golom Velibora Vasovića, da je Real preokrenuo rezultat golovima Amansia u 70. i Serene u 76. minutu. I da je Real te noći postao prvak Evrope.

http://4.bp.blogspot.com/-sLvcCPhtJ3w/UY5zFPIKsBI/AAAAAAAAL8o/oek_eaAlw2Y/s1600/finale+1966+gol.png

http://2.bp.blogspot.com/-e0wUmbQ-9oQ/UY5zj_EKRTI/AAAAAAAAL8w/QtQwoi0Bej8/s1600/finale+1966+d.png

Vodeći gol Partizana, strelac Vasović, i slavlje posle gola

Koji su bili razlozi da Partizan zastane na poslednjem stepeniku? Pre svega, to je apsolutna nedoraslost uprave FK Partizan kvalitetu sopstvene ekipe i tadašnjem finalu. Treba znati da je to bilo socijalističko vreme, da su u Partizanu na čelu kluba mahom bila vojna lica (iako je Partizan formalno još ranije prestao da bude vojni klub) koja su imala veoma kruta shvatanja fudbala i svega što fudbal prati. Partizanov tim je za tri svetlosne godine bio ispred kvaliteta ljudi koji su vodili klub!

http://2.bp.blogspot.com/-ne0Uio7ZVsI/UY51B5EOa0I/AAAAAAAAL9E/PIHBRo4-2i0/s1600/finale+1966+a.png

Šansa Milana Galića

Ekipa Partizana je bila sjajno selektirana, prvo u mlađim kategorijama od strane Florijana Matekala (zato se često ta generacija naziva "Matekalovim bebama") a zatim je kroz rad Stjepana Bobeka izbrušena u jugoslovenskom šampionatu, kada je za pet godina osvojila četiri titule prvaka. Selekcija je bila takva da su igračima iz Partizanove škole (Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bajić, Vasović, Hasanagić, Kovačević) vremenom pridodati tada najbolji fudbaleri iz ostalih klubova - Pirmajer (FK Novi Sad), Rašović (podgorička Budućnost), Bečejac i Galić (obojica iz zrenjaninskog Proletera). Ta ekipa je bila svesna svoje moći, poigravala se sa rivalima u domaćoj ligi, ali nažalost, nije imala autoritet iznad sebe koji bi je spremio za najvažniji meč, onaj u Briselu.

http://1.bp.blogspot.com/-8mLRXZ5JUJE/UY56FTSvtlI/AAAAAAAAL9U/UtTJuvTvDNA/s1600/finale+1966+c.png

Prilika Reala iz prvog poluvremena

Abdulah Gegić, koji je bio trener u toj sezoni, bio je, bez ikakve sumnje, odličan stručnjak. Ali sa ove distance, ekipi Partizana je pre bio potreban odlučni vojskovođa koji će uvesti totalnu disciplinu pred finale.

A discipline nije bilo ni u tragovima. Uprava kluba nije bila svesna veličine ekipe i značaja utakmice, i toga šta utakmica donosi. Po Partizanovom kampu su uoči finala vršljali menadžeri, obećavajući kule i gradove momcima koji su posle finala imali zakonsku mogućnost da sa 28 godina odu u inostranstvo. Svi su oni bili telom u Briselu, a duhom na nekom od inostranih stadiona gde su očekivali da nastave karijeru. U takvoj situaciji, može se zamisliti kolika je bila koncentracija pred utakmicu života...

http://2.bp.blogspot.com/-AGVJnm2rmPg/UY57bvl3jWI/AAAAAAAAL9g/VC8QQdKBJ2k/s1600/finale+1966+b.png

Posebno treba naglasiti nešto što bi zavredilo nagradu za fudbalski idiotizam veka, kad bi takva nagrada postojala. Dan pre utakmice, rukovodstvo Partizana je dozvolilo fudbalerima da ceo dan provedu u šopingu sa svojim devojkama i suprugama! Pa probajte da zamislite momke koji u utorak troše snagu, energiju i noge po briselskim ulicama i robnim kućama a u sredu ih čeka utakmica karijere, za prvaka Evrope!

Čak i u tim okolnostima, Partizan je stvarao šanse u finalu, šanse koje je bilo teže promašiti nego iskoristiti. Pa su "crno-beli" čak i poveli, ali radost je trajala samo petnaest minuta. Najpre je Amansio "lomio" Vasovića na nekih dvadeset metara od gola, a Vasović nije našao za shodno da ga faulira. Pravdao se kasnije Vasović svojim džentlmenskim pogledom na fudbal. Prilično neuverljivo, s obzirom na to da Vasović nikada nije važio za "bubicu"na terenu, već je pored ogromnog kvaliteta koji je imao, umeo da bude i prgav i da pređe granice fer-pleja. Nešto kasnije Serena je iz daljine savladao Šoškića i to je bilo konačnih 2-1 za Real.

Velibor Vasović, koji je postigao jedini gol za Partizan u finalu, od potencijalnog junaka došao je do zvanja tragičara utakmice, ali realnije je reći da su tragičari bili svi ti momci koji su to veče poraženi na Hejselu.

http://3.bp.blogspot.com/-I4oThF3W2lI/UY5_et9DVrI/AAAAAAAAL9s/Lr5By-9mDZ0/s1600/finale+1966+tempo+12+18.5.66.+b.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-jwmv6K_DVCo/UY5_5v825eI/AAAAAAAAL90/KNCX4TFKy5E/s1600/finale+1966+d+tempo+12+18.5.66.+a.jpg

Naravno, zašto Partizan te noći nije postao šampion Evrope najmanja je krivica na fudbalerima. Oni ostaju zapisani kao najuspešnija Partizanova generacija i njihovo mesto na tom tronu niko ne može da dovede u pitanje. Najveći krivac za briselski poraz je nesposobna uprava kluba, koja je u svom posedu imala pravo fudbalsko blago ali nije imala pojma šta s njim da radi. Koliko god bilo prestrogo, možda je prava ocena nesrazmere Partizanove ekipe i Partizanove uprave iz 1966. sadržana u čuvenoj latinskoj izreci Margaritas ante porcos - ne bacajte bisere pred svinje. To briselsko finale kao da je istorija FK Partizan u malom - istorija sjajnih igrača i neretko sjajnih ekipa, ali i istorija nesposobnih uprava. Ta briselska kob kao da je pratila naš klub tokom čitave istorije.

Da su čelnici Partizana te godine bili bar približno na nivou ekipe, Partizan bi postao prvak Evrope. I ne samo to, Partizan bi možda taj uspeh ponovio. Partizan bi verovatno učvrstio svoju dominaciju u domaćem fudbalu. Zadobio bi medijsku naklonost i znao bi kako dalje da je koristi. Stekao bi Partizan još više navijača, iako je ta generacija najzaslužnija što Partizan danas ima ogromnu navijačku armiju.

http://4.bp.blogspot.com/-i4cKTdlwGB0/UY6EF_90UII/AAAAAAAAL-A/IW1kKIyco3U/s1600/Ticket,+European+Cup+Finals,+Real+-+Partizan+2-1,+1966.jpg

Da su, ali nisu. Umesto toga, klub je upao u desetogodišnji post, period bez ijednog trofeja, iako je dobar deo briselske generacije ostao i dalje u klubu, a nadolazili su novi asovi - Paunović, Bora Đorđević, Ćurković, Hošić, Katić, Bjeković, Vukotić... Apatija, malodušnost i odsustvo bilo kakve vizije zavladali su Humskom 1. Post je prekinut tek deset godina kasnije, kada je Partizan te 1975/76 osvojio svoju sedmu titulu prvaka Jugoslavije.

Zato je najuputnije da se svakog 11. maja, uz počast koju odajemo najboljoj Partizanovoj generaciji - generaciji "Partizanovih beba", kritički osvrnemo i na razloge koji su uticali da Partizan zastane na korak od sna. A razlozi nisu bili na terenu, već u kancelarijama i glavama onih koji su vladali Partizanom.

Davno je bila 1966, a čini se da se malo toga promenilo, i da bi i danas na terenu bilo mnogo bolje, samo kad bi bilo pameti u glavama i vizije u kancelarijama Humske 1. Dok se to ne promeni, sve dok se ne pojave neke nove pametne glave na čelu kluba i sve dok se radikalno ne provetri višedesenijska ustajala atmosfera u prostorijama u Humskoj ulici, briselski uspeh neće biti nadmašen. A biće nadmašen, kad-tad. Kakvi bismo bili Partizanovci da u to ne verujemo i da to ne zahtevamo? Da, zahtevamo!

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2013/05/korak-od-sna-partizan-real-madrid-1-2.html

alchemist
May 11th, 2011, 05:35
Proslava 66 godina Crvene zvezde - Delije

mN3R5KVxJoA

Delije koreografija - Nasih 66 godina

YPLnOTCooxo

El Lobo
May 11th, 2011, 05:55
Oblak, tremendous player.

alchemist
May 11th, 2011, 06:07
Yugoslavia's 1974 WC Squad -

Enver Marić 23 April 1948 (aged 26) Velež Mostar
Ivan Buljan 11 December 1949 (aged 24) Hajduk Split
Enver Hadžiabdić 6 November 1945 (aged 28) FK Željezničar
Dražen Mužinić 25 January 1953 (aged 21) Hajduk Split
Josip Katalinski 12 May 1948 (aged 26) FK Željezničar
Vladislav Bogićević 7 November 1950 (aged 23) Red Star Belgrade
Ilija Petković 22 September 1945 (aged 28) Troyes
Branko Oblak 27 May 1947 (aged 27) Hajduk Split
Ivica Šurjak 23 March 1953 (aged 21) Hajduk Split
Jovan Aćimović 21 June 1948 (aged 25) Red Star Belgrade
Dragan Džajić 30 May 1946 (aged 28) Red Star Belgrade
Jurica Jerković 25 February 1950 (aged 24) Hajduk Split
Miroslav Pavlović 23 October 1942 (aged 31) Red Star Belgrade
Luka Peruzović 26 February 1952 (aged 22) Hajduk Split
Kiril Dojčinovski 17 October 1943 (aged 30) Red Star Belgrade
Franjo Vladić 19 October 1951 (aged 22) Velež Mostar
Danilo Popivoda 1 May 1947 (aged 27) Olimpija Ljubljana
Stanislav Karasi 8 November 1946 (aged 27) Red Star Belgrade
Dušan Bajević 10 December 1948 (aged 25) Velež Mostar
Vladimir Petrović 1 July 1955 (aged 18) Red Star Belgrade
Ognjen Petrović 2 January 1948 (aged 26) Red Star Belgrade
Rizah Mešković 10 August 1947 (aged 26) Hajduk Split

some great names

El Lobo
May 11th, 2011, 06:15
One of the better Yugoslav squads at a major championship, that's for sure.

Serbsta
May 11th, 2011, 07:18
Man I get emotional watching most of these videos, too much history, big moments and individual brilliance to take in lol.

alchemist
May 11th, 2011, 07:37
Yugoslavia vs Zaire 9:0, Cela utakmica - 18.06.1974

32ezaXJ3_hQ

--------------------------------------------

Brazil - Jugoslavija 2-0, 23.12.1994

tM_M1OF3e9s

great free kick

El Lobo
May 11th, 2011, 07:40
Branco, class full-back at his peak.

Serbsta
May 11th, 2011, 07:42
Brazil - Jugoslavija 2-0, 23.12.1994

tM_M1OF3e9s

great free kick

I was just thinking about this game when i saw the other Brazil game.

OMG what memories, I remember watching this game with my neighbour in Serbia and we were so pissed off! Ah to think everything that has evolved from that moment in my life.

alchemist
May 11th, 2011, 10:13
Branislav ´Bane´ Sekulić

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/sekulic-branislav.jpg

http://i284.photobucket.com/albums/ll9/icko161081/Poljska-Jugoslavija1935.jpg

http://www.blic.rs/data/images/2010-04-17/30619_rep1-fudbalski-tim-kraljevine-jugoslavije-u-montevideu-1930_f.jpg?ver=1271516846

Reprezentacija Kraljevine Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Montevideu, 1930. godine: Sleva nadesno(gore): Dragoslav Mihajlović Vampir, Ljubiša Stefanović Leo, Momčilo Đokić Gusar, Đorđe Vujadinović Nosonja, Mikica Arsenijević Balerina, Branislav Sekulić, Milutin Ivković Milutinac, Milovan Jakšić Jakša. Sleva nadesno(dole): Aleksandar Tirnanić Tirke, Blagoje Marijanović Moša, Ivica Bek

Rođen 29/10/1906 † 24/09/1968
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 17
Golova za reprezentaciju 8
Debitovao 04/10/1925
Igrao u klubovima Javor (Beograd), Dušanovac (Beograd),
Karađorđe (Beograd), Soko (Beograd),
SK Jugoslavija (Beograd),
Montpellier (Fra), Club Francais (Fra),
Grasshopper (Sui), Urania Geneva (Sui),
SK Jugoslavija, FK Jedinstvo

Rođen 29. oktobra 1906. u Beogradu, umro 24. septembra 1968. u Bernu, Švajcarska.

Jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera između dva rata, istaknuti trener i pedagog.

Počeo je da igra u beogradskim klubovima Javor, Dušanovac, Karađorđe i Soko kao igrač podmlatka, da bi već 1921. sa bratom Dragutinom zaigrao za prvi tim Dušanovca - sa svega 15 godina! Obojica su igrali i u Karađorđu (Bane kao centarfor) i osvojili prvenstvo drugog beogradskog razreda.

Posle Sokola, prelazi u beogradsku SK Jugoslaviju u čijem podmlatku su već igrali braća "Moša" i Nikola Marjanović, "Baja" Dragićević, "Čiča" Luburić i Dača Đurić. Sa ovim igračima doživeo je punu igračku afirmaciju i u dresu SK Jugoslavije odigrao 156 utakmica i postigao 110 golova. Kao odličan tehničar i dobar strelac, posebno se istakao u prvenstvu 1924. i 1925. kad je SK Jugoslavija osvojila dve jedine titule prvaka države. Igrao je na mestu centarfora, leve polutke i najčešće, kao levo krilo.

Uz 28 utakmica za reprezentaciju Beograda i dve za "B" tim Jugoslavije (1934-1937), za koji je postigao jedan gol, odigrao je i 17 utakmica za najbolju selekciju Jugoslavije i postigao osam golova. Debitovao je 4. novembra 1925. protiv Italije (1:2) u Padovi, a poslednju utakmicu odigrao je 13. decembra 1936 protiv Francuske (0:1) u Parizu.

Branio je boje Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu, 1930. u Urugvaju, a 26. avgusta 1934. protiv Poljske (4:1) u Beogradu postigao je tri gola.

Kad je jula 1926. napustio Jugoslaviju, bio je među prvim jugoslovenskim fudbalerima koji su kao profesionalci igrali u inostranstvu. U Francuskoj je igrao za Montpellier i Club Francais, i na kup utakmici Montpellier - CAP (11:0) postigao devet golova! Igrao je i u Švajcarskoj za ciriški Grasshopper-Club i ženevsku ekipu Urania.

Vrativši se u Jugoslaviju, u sezoni 1935/36. ponovo je igrao za beogradsku SK Jugoslaviju, zatim je prešao u Jedinstvo u kome je 1937. godine završio karijeru.

Tokom drugog svetskog rata bio je u zarobljeništvu, a posle rata se istakao kao odličan trener i pedagog. Bio je trener beogradske Crvene zvezde, novosadske Vojvodine, subotičkog Spartaka, Proletera iz Zrenjanina i Jedinstva iz Stare Pazove, a kad je 1957. napustio Jugoslaviju, bio je trener u Friburu (1961), Liježu (1962-1963), u Austriji (1965-1966) i 1967. ponovo u Friburu (Švajcarska).

Posle višemesečne bolesti umro je u Gradskoj bolnici u Bernu, a sahranjen je u mestu Belfo (Belfaux) kraj Fribura.


Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 04.11.1925 Italija - Jugoslavija 2-1 (2-1)
PU 28.06.1926 Jugoslavija - Čehoslovačka 2-6 (2-5)
KPZ 05.10.1926 Jugoslavija - Rumunija 2-3 (0-1)
SP 14.07.1930 Jugoslavija - Brazil 2-1 (2-0)
SP 27.07.1930 Urugvaj - Jugoslavija 6-1 (3-1)
PU 25.10.1931 Poljska - Jugoslavija 6-3 (5-2)
PU 07.05.1933 Švajcarska - Jugoslavija 4-1 (2-1)
PU 01.04.1934 Jugoslavija - Bugarska 2-3 (0-0)
PU 26.08.1934 Jugoslavija - Poljska 4-1 (2-0) goal
PU 02.09.1934 Čehoslovačka - Jugoslavija 3-1 (3-0) goal
BK 23.12.1934 Grčka - Jugoslavija 2-1 (1-1) goal
BK 25.12.1934 Jugoslavija - Bugarska 4-3 (3-2) goal
BK 17.06.1935 Jugoslavija - Rumunija 2-0 (1-0) goal
PU 18.08.1935 Poljska - Jugoslavija 2-3 (2-0) goal
PU 06.09.1935 Jugoslavija - Čehoslovačka 0-0 (0-0)
PU 12.07.1936 Turska - Jugoslavija 3-3 (2-2)
PU 13.12.1936 Francuska - Jugoslavija 1-0 (1-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1493&Itemid=13

alchemist
May 12th, 2011, 10:20
11. 05. 2011. 18:18h | Vestionline
Partizan obeležio 45 godina od finala Kupa šampiona

Na današnji dan pre tačno 45 godina Fudbalski klub Partizan igrao je u finalu Kupa evropskih šampiona, u kojem je na stadionu "Hejsel" u Briselu poražen od najvećeg svetskog kluba Real Madrida rezultatom 2:1.

http://www.vesti-online.com/data/images/2011-05-11/150515_1-velibor-vasovic_f.jpg?ver=1305128314

Velibor Vasović postiže pogodak Realu

"Crno-beli" su do prednosti došli golom Velibora Vasovića u 55. minutu meča, a u periodu od 72. do 75. minuta "kraljevski klub" je preokrenuo golovima Amansija i Serene i tako stigao do šeste evropske titule.

Na putu do finala Partizan je eliminisao francuski Nant (2:0, 2:2), nemački Verder iz Bremena (0:1, 3:0), prašku Spartu (1:4, 5:0) i u polufinalu slavni Mančester junajted (2:0, 0:1).

Trener Abdulah Gegić u finalu protiv Reala na teren je izveo sledeći sastav: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer.

Uspeh Partizana je tim veći ako se uzme u obzir da je klub iz Humske prvi iz Istočne Evrope koji je igrao u finalu najeminentnijeg evropskog takmičenja.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/136557/Partizan-obelezio-45-godina-od-finala-Kupa-sampiona

alchemist
May 13th, 2011, 00:23
108. derbi (1997.) Crvena Zvezda - Partizan 2:0

Crvena Zvezda - Partizan 2:0
27.9.1997. Marakana ~50.000
Beograd Srbija
1:0 Perica Ognjenović 43'
2:0 Perica Ognjenović 81'

eEuGpBEP5oE&feature=fl_lolz&playnext=1&list=FLDNCk_4nfeZw

-------------------------------------

Crvena zvezda - PSV 3:2

iQzjXbBJSWk&feature=channel_video_title

alchemist
May 13th, 2011, 13:06
Radomir Vukčević

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/vukcevic-radomir.jpg

http://farm4.static.flickr.com/3577/3449607163_2597d8ea44.jpg

Rođen 15/09/1944
Mesto u timu Golman
Utakmica za reprezentaciju 9
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 01/11/1967
Igrao u klubovima NK Dinara (Knin),
NK Hajduk (Split),
Ajaccio AC (Fra)

Rođen 15. septembra 1944. u Kninu.

Ponikao u lokalnom klubu Dinara iz Knina, a zatim punu deceniju stajao na golu splitskog Hajduka (1963-1973) u čijem je dresu nastupao na 182 prvenstvene utakmice. Prvak države 1971. i pobednik Kupa maršala Tita 1967. Internacionalac u francuskom Ajaccio (1973-75) sa Korzike.

Za reprezentaciju Jugoslavije branio je na devet utakmica. Debitovao je 1. novembra 1967. protiv Holandije (2:1) u Roterdamu, a oprostio se od "plavih" 22. septembra 1971. protiv Meksika (4:0) u Sarajevu. Bio je u sastavu reprezentacije koja je 1968. bila vicešampion Evrope.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1974-75 Ajaccio Athletic Club FRA 2 1 0
1973-74 Ajaccio Athletic Club FRA 2 30 0
1972-73 NK Hajduk Split YUG 1 11 0
1971-72 NK Hajduk Split YUG 1 19 0
1970-71 NK Hajduk Split YUG 1 25 0
1969-70 NK Hajduk Split YUG 1 19 0
1968-69 NK Hajduk Split YUG 1 6 0
1967-68 NK Hajduk Split YUG 1 26 0
1966-67 NK Hajduk Split YUG 1 28 0
1965-66 NK Hajduk Split YUG 1 22 0
1964-65 NK Hajduk Split YUG 1 25 0
1963-64 NK Hajduk Split YUG 1 1 0
Career Totals: 213 0

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 01.11.1967 Holandija - Jugoslavija 1-2 (0-0)
KEP 12.11.1967 Jugoslavija - Albanija 4-0 (1-0)
PU 25.06.1968 Jugoslavija - Brazil 0-2 (0-2)
KEP 04.04.1971 Jugoslavija - Holandija 2-0 (1-0)
PU 21.04.1971 Jugoslavija - Rumunija 0-1 (0-0)
KEP 09.05.1971 Nemačka DR - Jugoslavija 1-2 (0-2)
PU 18.07.1971 Brazil - Jugoslavija 2-2 (0-1)
PU 01.09.1971 Mađarska - Jugoslavija 2-1 (0-1)
PU 22.09.1971 Jugoslavija - Meksiko 4-0 (2-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1631&Itemid=12

alchemist
May 13th, 2011, 13:08
Crvena Zvezda - Dynamo Dresden 1991 - post match

ZwaA-OePEgY&feature=channel_video_title

alchemist
May 14th, 2011, 01:52
Top 5: Foreign Playmakers In Serie A During The 90s

During the 1990s Serie A was awash with quality fantasisti stars. It was, however, a tough time to be a ‘foreigner’ as an enforced ‘only three non-Italian’s’ rule was in place for part of the decade.

What made things even harder for the ‘stranieri’ playmakers at the time, was the immense quality of Italian number ten’s. It was the era of Roberto Baggio, Alessandro Del Piero, Gianfranco Zola and Roberto Mancini to name but a few. But you can’t keep a good number ten down regardless of nationality, and here are five of the best that graced the league during the nineties.

5 – Paul Gascoigne (England) 1992 – 1995

Whilst strictly speaking not a true fantasista, Gazza’s technical abilities and style of play meant that if he’d have been born in a Latin country, he certainly would have been classed as such. During his time in Italy, he suffered (like much of his career) a mixture of controversy and unlucky events from start to finish.

From causing outrage up and down the country by replying to a live TV interview question with a ‘burp’, to having his leg broken during training by a youth team apprentice (a certain Alessandro Nesta!) From playing in a protective face-mask, to sporting a ridiculous pony-tail, many fans loved his infectious ways. He became something of a cult hero with the Lazio faithful – especially after scoring his first goal for the club against bitter derby rivals Roma – a last minute header which sent them – and him, into hysteria.

The ultimate clown-prince of playmakers, Gazza was part of an exciting, attacking Lazio team at the time, lining-up alongside the likes of Diego Fuser and Guiseppe Signori. However, Gazza struggled with injuries for much of his time in Italy and once he left, there was a sense of unfulfilled potential. Still, he left everyone with many great memories during his Italian adventure, not least through his legendary partnership with TV’s James Richardson whilst appearing on Channel Four’s fantastic Gazzetta Football Italia.

90s Serie A clubs: Lazio
90s Serie A Apps/Goals: 43/6
90s Serie A honours: None

4 – Dejan Savicevic (Montenegro) 1992 – 1998

http://forzaitalianfootball.com/wp-content/uploads/2011/10/Savicevic-AC-Milan.jpg

The exciting Savicevic typified many of the perceived stereotypes of a fantasista during his time in Italy – brilliant one week, able to turn a game on its head with a piece of genius, anonymous the next. It hardly helped that he joined probably the best club team at the time, AC Milan, in full midst of the three-non-Italian’s -only rule when the team already stranieri in the calibre of Gullit, van Basten, Rijkaard, Boban and Papin.

What also didn’t help matters was that he seemed to be something of an unwanted purchase by the manager at the time, Fabio Capello, and more of a presidential signing by one Silvio Berlusconi. As the stranieri dwindled away, Savicevic remained and probably had the best game of his career during the 1994 Champions League Final, taking centre-stage as Milan demolished a heavily favoured Barcelona 4-0 – with Milan’s number 10 scoring a sublime lob – one of the finest goals the final has ever seen.

With superb close control and wonderful vision, and whether playing out wide or more centrally, an on-form Savicevic took some stopping.

90s Serie A clubs: AC Milan
90s Serie A Apps/Goals: 97/20
90s Serie A honours: Serie A title x3, UEFA Champions League, UEFA European Supercup, Italian Supercup x 2

3 – Youri Djorkaeff (France) 1996 – 1999

For a period of time during the 90’s, nearly everything Youri Djorkaeff touched turned to gold. In Serie A with Inter he settled instantly and almost (perhaps, should have, was it not for some questionable refereeing decisions, won the Scudetto pre Calciopoli, when he formed a devastating partnership with Ronaldo in the ’97-’98 season.

A clever, technical player given license to roam from his forward position, Djorkaeff often drifted out wide but always seemed to find himself in goalscoring positions. Not that he always needed to be in them to score – an excellent finisher, the Frenchman notched some astounding, acrobatic strikes for the Nerazzurri during his time in Italy.

90s Serie A clubs: Inter Milan
90s Serie A Apps/Goals: 87/30
90s Serie A honours: UEFA Cup

2 – Zinedine Zidane (France) 1996 – 2001

Another Frenchman makes the list, which is of little surprise considering the country’s footballing stock during the latter half of this decade, this time it is probably France’s greatest of them all – Zinedine Zidane. Although winning both FIFA World player and the Ballon D’or in 1998 was more down to his achievements with the national team when winning the World Cup, rather than his efforts for his club, Juventus, Zizou’s club form and influence grew and grew with each passing season at the Bianconeri.

After a slow start to his Serie A life, when both fans and club president gave him a frosty reception, the midfield maestro eventually found his form and helped guide Juve to domestic success. Never a prolific goalscorer, this fantasista provided the ammunition for all around him with his extraordinary touch, control and vision. Although he wore number 21 at Juventus, perhaps Zidane’s greatest feat was that of overtaking the club’s former French number ten legend as the greatest, Michel Platini.

90s Serie A clubs: Juventus
90s Serie A Apps/Goals: 151/24
90s Serie A honours: FIFA World Player of the Year, Ballon D’or Winner, Serie A title x2, Intercontinental Cup, UEFA Supercup, Italian Supercup, Intertoto Cup.

1 – Manuel Rui Costa (Portugal) 1994 – 2001

There have been very few players who’ve been such a perfect fit for the number ten shirt but when the playmaking gods were creating the fantasista, Rui Costa was one of the best. The player oozed class on the pitch, and was equally classy off it. Loyalty is a rare thing in the modern era but Fiorentina’s number ten stood by his club, year after year only leaving when La Viola were made bankrupt and recouped a large fee from long-time suitor AC Milan.

Although he won very little in Florence, especially when held in comparison to his career at Milan, Rui Costa played his best football in the purple of Fiorentina where he became an idol to the fans. It was there he formed one of the most devastating attacking partnerships that was the envy of Europe.

At the time, Fiorentina had a very average defence and midfield, but arguably the best number nine, number ten combination in the game with another Viola legend – Gabriel Batistuta. Rui Costa and the Argentine striker caused havoc week in, week out in Serie A and at times, in Europe with Rui Costa scheming and providing the bullets for ‘Bati-gol!’

Although he eventually left Florence, Rui Costa saw the decade out still in the Renaissance city and probably played his finest football upon Batistuta’s departure when he took over the captain’s armband.

Graceful, intelligent, selfless and always looking to create for others around him, Rui Costa was a perfect number 10 during the 90s.

90s Serie A clubs: Fiorentina
90s Serie A Apps/Goals: 239/40
90s Serie A honours: Coppa Italia, Italian Supercup

http://forzaitalianfootball.com/2012/05/top-5-foreign-playmakers-in-serie-a-during-the-90s/

-----------------------------------

only Zidane belongs ahead of Genije on this list IMO

alchemist
May 14th, 2011, 05:44
Crvena Zvezda v Olympique Marseille 1991 European Champions Cup Final

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/1/11/Finale1991.jpg

RED STAR Belgrade - OLYMPIQUE Marseille 0-0 (0-0). After extra time, Red Star won 5-3 on penalties

Bari, May 29, 1991. "San Nicola" Stadium. Attendance: 55,000. Referee: Lanese (Italy). Booked: Binic, Mihajlovic, Marovic (Red Star), Boli (Olympique).

RED STAR Belgrade (Yugoslavia): Stojanovic, Jugovic, Marovic, Sabanadzovic, Belodedic, Najdoski, Prosinecki, Mihajlovic, Pancev, Savicevic (84' Stosic), Binic.

Trainer: Petrovic

OLYMPIQUE Marseille (France): Olmeta, Amoros, Di Meco (111' Stojkovic), Boli, Mozer, Germain, Casoni, Waddle, Papin, Pele, Fournier (75' Vercruysse).

Trainer: Goethals

Penalty shoot-out

Red Star: Prosinecki, Binic, Belodedic, Mihajlovic and Pancev scored
Marseille: Amoros (shot saved by Stojanovic), Casoni, Papin and Mozer scored

http://www.storiedicalcio.altervista.org/coppa_campioni/images/Stella_Rossa-Marsiglia_1990-91_6.jpg

http://www.storiedicalcio.altervista.org/coppa_campioni/images/Stella_Rossa-Marsiglia_1990-91_2.jpg

http://www.storiedicalcio.altervista.org/coppa_campioni/images/Stella_Rossa-Marsiglia_1990-91_4.jpg

http://theinsideleft.com/wp-content/uploads/2012/04/stojkovic-marseille-red-star2.jpg

http://saznajlako.com/wp-content/uploads/2012/10/crvena-zvezda-1991.jpg

http://www.cpedia.org/uploads/8/9/2/4/8924066/3800966_orig.jpg

http://www.storiedicalcio.altervista.org/coppa_campioni/images/Stella_Rossa-Marsiglia_1990-91_8.jpg

http://www.storiedicalcio.altervista.org/coppa_campioni/images/Stella_Rossa-Marsiglia_1990-91_1.jpg

http://www.storiedicalcio.altervista.org/coppa_campioni/images/Stella_Rossa-Marsiglia_1990-91_7.jpg

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/2305/sp-bari.jpg

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2010/12/Ljupko_Red_Star_Champ.jpg

http://images3.kurir-info.rs/slika-900x608/crvena-zevzda-kup-evrospkih-sampiona-bari-1991-1328585176-87017.jpg

alchemist
May 14th, 2011, 05:52
Pancev recalls Crvena zvezda's finest hour
Published: Tuesday 3 May 2011, 9.20CET

http://www.uefa.com/MultimediaFiles/Photo/competitions/EUSA/79/83/53/798353_w2.jpg

http://www.24sata.hr/image/darko-pancev-hrvatska-nije-za-velike-stvari-504x335-20071146-20101019004638-43290.jpg

http://img.sportal.rs/uploads/news/2011_01/images/00042902.jpg

Twenty years after FK Crvena zvezda beat Olympique de Marseille to win the European Champion Clubs' Cup, Darko Pancev remembers his moment in the sun with a "great generation".

"I don't think we were afraid of any team, regardless of who we were playing." Darko Pancev is recalling the feeling of invincibility that he knew with the FK Crvena zvezda side who conquered Europe two decade ago.

Pancev was part of the "great generation" of footballers from that part of the world – including Dejan Savićević, Robert Prosinečki, Vladimir Jugović and Siniša Mihajlović – who became the last team to take the European Champion Clubs' Cup to eastern Europe, after their final victory over Olympique de Marseille in Bari on 29 May 1991. It was the last triumph for football for the former Yugoslavia before the Balkans conflict of the early 1990s and came via a penalty shoot-out in which Pancev put the seal on his team's 5-3 spot-kick success.

Recalling the moment he stepped up to beat OM goalkeeper Pascal Olmeta, the 45-year-old says: "It was really hard to walk from the centre circle to the box, because in those ten seconds various things crossed my mind, like 'don't miss, don't make a mistake'. But when I took the ball and put it on the penalty spot, I wasn't getting at myself. I tried to concentrate as much as possible in order to be successful, and that's it." It helped Crvena zvezda, he adds, that for three years previously, the Yugoslav league had featured shoot-outs after drawn matches. "We had the habit, so we weren't surprised that much and all five players scored."

The final stalemate against Marseille came in marked contrast to Crvena zvezda's form earlier in the competition. They had defeated Grasshopper-Club, Rangers FC, 1. FC Dynamo Dresden and FC Bayern München en route to the showpiece, with Pancev – who hit 34 goals to earn that year's European Golden Shoe award – scoring in every round.

The Belgrade club struck 19 times in eight games before the final yet Pancev admits that the occasion at the Stadio San Nicola got to Ljubomir Petrović's team. "In that match we passed the ball more than we should have, we stopped too much. And then we got exhausted, our legs were as heavy as lead, and I think we didn't really show our maximum level, although we didn't play too badly."

Still it is worth recalling quite what a talented group of players Crvena zvezda could call on, not least in midfield where they had the creative powers of Savićević, Jugović, Mihajlović and Prosinečki – the former two would both win the trophy again with AC Milan and Juventus, while Prosinečki helped Croatia finish third at the 1998 FIFA World Cup. "All of us were aware that we had a great team, with extraordinary individuals," says Pancev, who had joined the Belgrade outfit from FK Vardar in 1988.

"We were physically right and the atmosphere in the team was great. I think it's really important that there is a positive atmosphere – if there's no winning mentality, no friendships, a team cannot achieve really great results, no matter how good they are. I think Red Star had that all – we were real friends, aware of our qualities, and we all had a great desire to achieve success. And in the end we did that."

The pity for Pancev, who moved on to FC Internazionale Milano, where he endured an unproductive spell, was that the conflict in the Balkans ensured that the team broke up before its time, notwithstanding their triumph later in 1991 in the European/South American Cup against CD Colo Colo. It was not just his club career that was affected either, for within 12 months, Yugoslavia had withdrawn from EURO '92 in Sweden with the team that replaced them, Denmark, taking the crown.

"I feel sorry that the the Red Star team had to break up because if that team had stayed together I think they would have had great success, like Bayern München and Ajax, who have won the Champions League several times," says Pancev. "I think that generation at Red Star had that chance." Still, they at least have the precious memory of a triumph that, 20 years down the line, refuses to fade.
Related Items

©UEFA.com 1998-2011. All rights reserved.

http://www.uefa.com/uefachampionsleague/news/newsid=1626086.html

there is a video interview with Pancev if anyone is interested

alchemist
May 14th, 2011, 11:33
Динамо Загреб - Црвена звезда 1-2, 1961. (ВИДЕО)

Категорија: Времеплов
Објављено уторак, 14 мај 2013 08:30
Аутор redstarbelgrade.info

http://www.redstarbelgrade.info/images/Vremeplov/Maj/ekipa-1960-1961.jpg

После јучерашњих не тако спортских подсећања на сусрете између Динама и Звезде, присећамо се једног правог фудбалског дуела. На данашњи дан у сезони 1960/61 одиграна је дерби утакмица 20. кола домаћег првенства између Динама из Загреба и нашег клуба. Лигу је тада чинило 12 клубова, па су, после овог, остала још само два кола до краја домаћег првенства, веома узбудљивог те године.

Партизан је три кола пре краја имао бод предности у односу на црвено-беле (тада су се за победу још увек добијала два бода), а теоретски је у борбу за титулу могао да се умеша и управо загребачки Динамо, па је Максимир био испуњен до последњег места очекујући победу свог тима, али и веома добар меч где су са једне стране наступали Чонч, Замбата и Матуш, а у госте им дошли Шекуларац, Бора Костић и Рудински.

Звезда је повела са 1-0 управо голом Антона Рудинског: одбрана домаћих није добро отклонила опасност, а нападач црвено-белих сјајним волеј ударцем сместио лопту у гол. У другом полувремену је Звезда и увећала предност: Милићевић је сјајно и за то време неуобичајено за десног бека прошао по својој страни, дошао до шеснаестерца и пребацивши лопту на леву ногу послао неодбрањив ударац. До краја меча Динамо је успео само да постигне почасни погодак.

Победа на гостовању веома квалитетној екипи, па и конкуренту за титулу, што је био Динамо, могла је да донесе шампионски трон да је Партизан кикснуо у једном од наредна три меча. Ипак - то се није десило, па је наш клуб титулу освојену у претходној сезони морао да препусти вечитом ривалу. Узгред, то је био и прекид једне шампионске серије - Звезда је титулу освајала 1956., 1957., 1959. и 1960. године - јер се на повратак трофеја домаћег првака у витрине морало сачекати још три године, до сезоне 1963/64.

Погледајте кратку, али сјајну репортажу са овог меча:

http://www.redstarbelgrade.info/istorija/vremeplov/3815-dinamo-zagreb-crvena-zvezda-1-2-1961-video.html

Dinamo Zagreb - Crvena Zvezda 1:2 (1961.)

VC8Ka5en8fU&feature=channel_video_title

--------------------------------

Vojvodina 3-1 Crvena Zvezda
19.04.1989

IWIK-QzBH4Q&feature=player_embedded#at=42

alchemist
May 15th, 2011, 03:38
1991 Yugoslavia vs Faroe Islands

a4yHf2LEpKk&feature=channel_video_title

alchemist
May 15th, 2011, 03:40
Himna Partizana

Lcogtn2Mfjg&feature=channel_video_title

alchemist
May 15th, 2011, 10:32
The Serbian Who Shone in Brazil: Dejan Petkovic

good article

http://www.insidefutbol.com/2010/01/09/the-serbian-who-shone-in-brazil-dejan-petkovic/15529/

http://globoesporte.globo.com/Esportes/foto/0,,24178702-EX,00.jpg

Krle
May 15th, 2011, 10:39
That's a crazy picture! :proud:

In Brazil of all nations. I think even Petkovic can't be sorry about his Real days and what happened any more. :thumbsup:

alchemist
May 15th, 2011, 10:46
1966 Real – Partizan, finale KEŠ-a

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/19661.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/hejsel1.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/hejsel2.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/hejsel3.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/finale-1966..jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/11.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/332.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/44.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/55.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/66.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/77.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/99.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Partizanove-bebe.jpg

http://galerija.partizan.net/?p=312

alchemist
May 15th, 2011, 10:47
That's a crazy picture! :proud:

In Brazil of all nations. I think even Petkovic can't be sorry about his Real days and what happened any more. :thumbsup:

good article, too

red star forever
May 15th, 2011, 10:52
Vojvodina 3-1 Crvena Zvezda
19.04.1989

IWIK-QzBH4Q&feature=player_embedded#at=42

I remember that one, a great Vojvodina generation..

Krle
May 15th, 2011, 10:58
Missed it initially. But definitely a good read. Shows the ups and downs he's had, but no matter what, a Serb will be remembered as one of the greats in Brazilian football. That's something we can all be proud of. :strong:

alchemist
May 15th, 2011, 11:17
26 May 2009
Player Profile: Sasa Curcic

http://www.threematchban.com/images/image.php?image=25.jpg&height=200

Sasa Curcic is a former Serbian international who had eventful spells in the Premier League with Bolton Wanderers and Aston Villa, but his achievements on the pitch were unable to match his life off it.

After a promising start to his professional career with OFK Beograd and FK Partizan, Bolton forked out a record fee of Ł1.5 million for his services in 1995. His attractive and attacking playing style earned him many fans during his brief stay at Blundell Park, including Aston Villa manager Brian Little, who paid Ł4 million for him after Bolton’s relegation at the end of the 1995/96 season.

Curcic’s star as a footballer though would begin to fade during his stay in the Midlands, as his life began to spiral dramatically towards that of a Rolling Stone.

A love of the Birmingham night life and women seemed to become his main focus, after being unable to replicate the form he displayed at Bolton. After falling out of favour with managers Brian Little and his successor John Gregory, Curcic later told Sky Sports of his drug use and excessive partying. Possibly the best example of his madcap and extavagant excess was the purchase of a double-decker bus, which he bought to throw parties in.

Sold for Ł1 million to Crystal Palace towards the end of the 1997/98 season, Curcic’s interest in football appeared to be waning despite a handful of impressive performances, but his efforts couldn’t save Palace from relegation later that year.

Best remembered during his stay at Selhurst Park for parading a Yugoslav flag around the pitch at the time of the Civil War in his homeland, he made a handful of substitute appearances the following season before being sold as part of cost-cutting measures, as the club entered administration.

In 1999 he moved to Major League Soccer side New York Metrostars side where he reportedly stated his intention to become the Dennis Rodman of the MLS, but he could only manage nine appearances for the club.

After brief spells with Motherwell and Obilic Belgrade he officially announced his retirement during a 2001 interview with Sky Sports. He admitted his interests now lay off the pitch “I would not sign for another club, not even if I was offered 15 million dollars. However, it would be different if they were to instead offer me 15 different women from all around the world. I would tell the club chairman: ‘Please let me make these women happy – I will satisfy them like they have never been satisfied before” according to Wikipedia.

Seemingly happy in his life away from football as the skirt seeking lothario of Serbia, he ducked the limelight for a few years, before returning in typically theatrical manner to win the Serbian equivalent of Big Brother and walked away with €50k prize money. A resurgence in popularity in his home country also led him to feature in a series of adverts for Mobile Telephony of Serbia.

After seven years away from the game he returned for a testimonial game in August 2008 between members of his 1994 FK Partizan team, against FK Pionir from his hometown Besni Fok. Partizan 94 ran out 2-0 winners, with Curcic playing a half for both sides.

Having seemingly rediscovered an interest in football, he is now the youth team coach with Besni Fok.

http://www.threematchban.com/players/player-profile-sasa-curcic

alchemist
May 15th, 2011, 11:40
Bratislav Živković

http://cdn3.faniq.com/images/polls/large/1340286-1.jpg

http://www.eldiariomontanes.es/prensa/noticias/201101/07/fotos/3829487.jpg

Rođen 28/11/1970
Mesto u timu Odbrana/Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 6
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 23/05/1996
Igrao u klubovima FK Vojvodina (Novi Sad),
FK Crvena Zvezda (Beograd),
Sampdoria (Ita),
FK Obilić (Beograd)

Rođen 28. novembra 1970. u Leskovcu.

Ponikao u leskovačkoj Dubočici, a na prvoligašku scenu kročio u dresu novosadske Vojvodine.

Bio je član Crvene zvezde od 1993. do 1998. godine i osvojio jednu duplu krunu i još dva Kupa SRJ. Verovatno najslavniji trenutak karijere bio mu je pogodak na stadionu Kamp Nou, kojim je Zvezda povela protiv Barselone u Kupu pobednika kupova 1996. godine.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 6 utakmica. Debitovao je 23. maja 1996. protiv Meksika (0:0) na Kirin Kupu, a poslednji put nastupio 25. februara 1998. protiv Argentine (1:3) u Mar del Plati.

U julu 2007. izabran za predsednika FK Dubočica iz Leskovca, ali je vrlo brzo zanemario funcionersku ulogu, pošto je imenovan za tim menadžera FK Crvena zvezda nakon postavljenja Zdeneka Zemana.


Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
2004-05 FK Obilić Beograd SCG 1 4 0
2003-04 Sampdoria ITA 2 9 0
2002-03 Sampdoria ITA 2 23 2
2001-02 Sampdoria ITA 2 24 1
2000-01 Sampdoria ITA 2 29 1
1999-00 Sampdoria ITA 2 17 0
1998-99 Sampdoria ITA 1 4 0
1997-98 FK Crvena Zvezda Beograd YUG 1 29 0
1996-97 FK Crvena Zvezda Beograd YUG 1 18 2
1995-96 FK Crvena Zvezda Beograd YUG 1 27 1
1994-95 FK Crvena Zvezda Beograd YUG 1 25 2
1993-94 FK Crvena Zvezda Beograd YUG 1 0 0
1992-93 FK Vojvodina Novi Sad YUG 1 15 1
Career Totals: 224 10


Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KiK 23.05.1996 Jugoslavija - Meksiko 0-0 (0-0)
KSP 10.11.1996 Jugoslavija - Češka Republika 1-0 (1-0)
PU 28.12.1996 Argentina - Jugoslavija 2-3 (1-1)
KaK 07.02.1997 Jugoslavija - Rusija 5-6 (1-1)pen
KaK 07.02.1997 Hong Kong Liga XI - Jugoslavija 1-3 (0-3)
PU 25.02.1998 Argentina - Jugoslavija 3-1 (1-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1660&Itemid=12

v Partizan (scored 3rd goal)

9VOP3FciMLQ

v Barcelona

7kld8bP16-U

alchemist
May 16th, 2011, 00:02
Partizan Belgrade v Celtic FC UEFA Cup Winners Cup 1989-90

Goals from both legs of the first round between Partizan and Celtic. First leg was won 2-1 by Partizan, second leg was an exciting 5-4 win for Celtic but Parizan still went through to the next round.

2JPA4JoAmso&feature=channel_video_title

--------------------------------

Newcastle 3 - 4 Partizan (2003)

Pogledajte izvodjenje penala na utakmici Newcastle - Partizan i ono poznato "'ajmo Milivoje...goool Partizan je u Ligi Sampiona"

p_F6Mmnr-6k&feature=channel_video_title

alchemist
May 16th, 2011, 11:23
Dejan Savićević među 50 najboljih
Mina | 08. oktobar 2010. 11:44

Legendarni crnogorski fudbaler Dejan Savićević nalazi se na listi 50 najboljih stranih fudbalera koji su od 1980. godine igrali u italijanskoj Seriji A

http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2010/10%20%20%20okt/0810j/Savicevic_310x186.jpg

RIM - Legendarni crnogorski fudbaler Dejan Savićević nalazi se na listi 50 najboljih stranih fudbalera koji su od 1980. godine igrali u italijanskoj Seriji A, u izboru web-portala Football-italia.net.

Savićević je dres Milana nosio šest sezona, odigrao 150 utakmica i bio član generacije koja je 1994. godine postala prvak Evrope.

On je bio strelac i pogotka protiv Barselone u finalu Lige šampiona 1994. godine.

Savićević zauzima 23. mesto na rang listi. Čelna pozicija pripala je argentinskom asu Dijegu Armandu Maradoni.

On je, nakon što je 1984. godine stigao iz Barselone u Napoli, predvodio Napoli do dve titule prvaka Italije(1986. i 1990. ) i Kupa UEFA 1989. godine.

Argentinac je pobedio drugoplasiranog Juventusovog Francuza Mišela Platinija i trećeplasiranog Milanovog Holanđanina Marka van Bastena.

Najbolji Brazilac u izboru je Falkao, genijalni Romin veznjak sa početka 80-ih godina, koji je rimsku ekipu doveo do titule prvaka 1983. godine i finala Kupa prvaka godinu kasnije.

Peti je još jedan Holanđanin, Rud Gulit koji je igrao za Milano.

Među prvih deset su Francuz Zinedin Zidan, Brazilci Kaka i Ronaldo, Argentinac Gabriel Batistuta i švedski reprezentativac Zlatan Ibrahimović.

Od igrača sa prostora bivbše Jugoslavije na listu su još Siniša Mihajlović, Alen Bokšić i Zvonimir Boban.

Listu je, povodom 30 godina ponove dozvole strancima da nastupaju u Italiji, sastavio Đankarlo Rinaldi, ugledni novinar Football Italije.

Vesti iz Rubrike

http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:302998-Dejan-Savicevic-medju-50-najboljih

alchemist
May 16th, 2011, 11:45
OFK Beograd

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/billboardofka1lq7.jpg

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/de1ex7.jpg

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/deskev5.jpg

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/dvemotke62ku6.jpg

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/wallyc.jpg

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/wall.jpg

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/wallbubg.jpg

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/wallcn.jpg

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/14lpnpu.jpg

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/ofkv.jpg

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/wallpapers/ofkcopy.jpg

alchemist
May 18th, 2011, 00:44
Crvena Zvezda - FC Metz 2:1

Crvena Zvezda - Mec 2:1
Étoile Rouge - FC Metz 2:1
Red Star - FC Metz 2:1
Kup UEFA 1998/99 1. kolo
UEFA Cup 1998/99
First round, First leg
15.9.1998. Stadium "Marakana" ~ 45 000
Belgrade, Serbia
1:0 Perica Ognjenović 3'
2:0 Goran Drulić 12'
2:1 Bruno Rodriguez 90'

IM71AAfpz4M&feature=channel_video_title

FC Metz - Crvena Zvezda 2:1 (p. 3:4)

Mec - Crvena Zvezda 2:1 (penali 3:4)
FC Metz - Étoile Rouge 2:1 (peine 3:4)
FC Metz - Red Star 2:1 (penalty 3:4)
Kup UEFA 1998/99 1. kolo
UEFA Cup 1998/99
First round, Second leg
22.9.1998. Stade Saint-Symphorien ~ 10 000
Metz, France
0:1 Vinko Marinović 18'
1:1 Sylvain Kastendeuch 38'
2:1 Frédéric Meyrieu 68'

TG5BZeFROLk&feature=channel_video_title

awful away jersey

alchemist
May 18th, 2011, 01:00
Kup UEFA 1988 Partizan - Roma 4:2

-Yr26fXAjkw&feature=channel_video_title

alchemist
May 18th, 2011, 01:59
Crvena zvezda put do Barija 1991

7ZYk2PLNifE&feature=channel_video_title

--------------------------------

Delije u Bariju

UnL-3dokUEU

alchemist
May 18th, 2011, 02:04
Kuguars - Dejo majstore spot

Xyxr8YzclwE&feature=channel_video_title

Mare
May 18th, 2011, 18:20
:howler: Kuguars

I'll never forget that song because my good friend who's name is actually Dejan Stankovic actually thought they were singing that song about Deki and not Dejo. I explained to him it wasn't the case and provided evidence. Ever since that day, I call him GENIJE. :D

alchemist
May 18th, 2011, 23:58
Piksi 1998 World Cup Qual Last Pass

gnT5QM-exnI&feature=channel_video_title

alchemist
May 19th, 2011, 00:00
Crvena zvezda - Hajduk Spilt 1:0 Finale kupa 1990

CBAMrEG6EZA&feature=channel_video_title

-------------------------------

Crvena Zvezda - Panathinaikos 3:0, 17.09.1986

pabRzCVJDOg&feature=channel_video_title

alchemist
May 19th, 2011, 00:01
Programi: Real - Partizan, finale Kupa šampiona 1966.

Ovakav blog je nemoguće zamisliti bez rubrike posvećene programima sa utakmica Partizana. Skupljanje programa u Evropi, a posebno u Engleskoj, je dosta popularan hobi, dok kod nas kultura i tradicija izdavanja programa skoro i da ne postoji. Programi se izdaju uglavnom pred bitne utakmice.

Ipak, u ovoj rubrici će biti predstavljeni programi sa mnogih utakmica Partizana, kako domaćih tako i onih igranih u gostima. Velika zahvalnost Igoru Todoroviću koji je skenirao svoju kolekciju programa i doprineo da obogatimo ovaj blog!

Počinjemo sa programom najbitnije utakmice u istoriji FK Partizan, kako je i red, a to je finale Kupa evropskih šampiona protiv Reala, 1966. godine.

http://4.bp.blogspot.com/-5oETZYxi0kg/T4RlDQlKg3I/AAAAAAAADj0/-xt2m-16m8U/s1600/11.05.1966.+real+-+partizan.JPG

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2012/04/programi-real-partizan-finale-kupa.html

alchemist
May 19th, 2011, 00:02
Farska Ostrva - Jugoslavija 0:6 - Golovi, 06.06.2001

QOurQOn5RYQ&feature=channel_video_title

--------------------------------------

Srbija - Italija 1:1, 10.09.2003

AIMlgdCTMEU&feature=channel_video_title

alchemist
May 19th, 2011, 10:43
Crvena Zvezda

http://sportpeaks.com/wp-content/uploads/2012/10/delije-Crvena-zvezda-Wallpaper.jpg

http://smstipovanje.webs.com/photos/-Wallpapers/crvena_zvezda_5_1600x1200.jpg

http://smstipovanje.webs.com/photos/-Wallpapers/crvena_zvezda_3_1024x768.jpg

http://www.wallsave.com/wallpapers/1920x1080/crvena-zvezda/293080/crvena-zvezda-gallery-gfx-forum-view-topic-one-simple-red-star-293080.jpg

http://smstipovanje.webs.com/photos/-Wallpapers/crvena_zvezda_2_1024x768.jpg

http://farm7.staticflickr.com/6093/6309273281_431e22bf36_z.jpg

http://grupadelije1989.files.wordpress.com/2011/10/delije-sever1.jpg

http://vukajlija.com/var/uploads/illustrations/201108/263350/crvena_zvezda.jpg

http://fc08.deviantart.net/fs70/f/2012/292/5/7/579828fdd1462b84fba65e4e942d25f2-d5ib1g0.jpg

http://www.domaci.de/album_pic.php?pic_id=5454

alchemist
May 20th, 2011, 02:29
Hibernijans - Partizan 0:3, 18.09.1990. - Reportaza

tw8UT2CRNuE&feature=channel_video_title

Partizan - Hibernijans 2:0, 02.10.1990. - Reportaza

9qNSf8GdO1M&feature=channel_video_title

alchemist
May 20th, 2011, 02:31
Savićević za SPORTAL.RS: Najbolji smo, a mnogi su se mrštili
31 maj 2010 | 15:24

Savićević za SPORTAL.RS: Najbolji smo, a mnogi su se mrštili

http://www.sportal.rs/uploads/news/2010_22/images/00028609.jpg

Dejan Dejo Savićević je uvek bio popularan, rado viđen u Beogradu, Podgorici, Milanu. I kao igrač, a i sada kada je trenerku i kopačke zamenio odelom i cipelama. Teško je bilo dokopati ga se na nedavnoj ceremoniji, da kaže nekoliko rečenica, jer je početak razgovora stalno odlagan novim zahtevima za sliku i autogram. Nekako je i to prošlo, pa smo onako, kao pravi "zaslužni građani", seli, što nam nije bilo teško, i počeli priču za SPORTAL.RS.

- Ovo je jubilej Zvezdaša, znači ovde su svi oni koji vole crveno-bele boje i ne smeta mi gužva. Dužni smo da uvek budemo na raspolaganju navijačima. Oni su deo nas. Drago mi je što moja generacija dobija priznanje i na taj način.

Prethodnih nedelja i meseci se licitirano imenima za šestu Zvezdinu zvezdu. Vaše je glasno pominjano i nisu mnogo pogrešili svi oni koji su se zalagali za Deju, s tim da to zvanje delite sa saigračima iz čuvene 1991.

- Iskreno, osećam se kao član zlatne generacije. Sada, kako će zvati tu generaciju, da li "Zvezdinom zvedom" ili "zlatnom", zaista mi je manje važno. Važnije je da nas je Zvezda na neki način priznala posle 19 godina. Mislim da je trebalo mnogo ranije sve ovo upriličiti, ali nikada nije kasno.

Obzirom da je u timu bilo i onih sa manjom ili nikakvom minutažom, pojedinci smatraju da nije fer da postanu besmrtni i stanu uz rame petorici pojedinaca koji su ranije stekli status Zvezdinih zvezda. A, uz to, drugi zaslužni igrači iz bogate istorije nisu...

- Uvek će biti za i protiv. Već sam rekao da ovo prihvatam kao priznanje da sam bio član te generacije. Najbolje i najtrofejnije. I ponosan sam na to. To sam pričao i po povratku iz Tokija. Neki su se tada mrštili, ali sam samo rekao svoje mišljenje. Možda nismo bili najbolja, ali jesmo najtrofenija generacija. Uspeli smo da osvojimo tadašnji Kup, a sadašnju Ligu šampiona, plus Interkontinentalni kup. Zakoni i pravila se uvek menjaju i istina je da je sada teže sve to osvojiti, ali mi smo uspeli i to nam niko ne može oduzeti. I ovo je priznanje svima nama iz te generacije. A ja se osećam njenim delom.

I vi i saigači iz 1991. ste mnogo toga osvojili pre i posle meča sa Olimpikom, ali vas je definitivno obeležio uspeh u Bariju.

- Istina. Evo, isti trofej sam osvojio sa Milanom, ali je veća draž doći do vrha sa klubom koji ima manje finansijske i logističke mogućnosti.

http://sportal.rs/uploads/tinymce/2010/maj4/dejopart.jpg

Neke stvari se moraju i poklopiti da bi se stiglo do uspeha. Nisu svi verovali u tu 1991, mnogi su smatrali da je Zvezda imala bolji tim sezonu pre toga, sa čuvenom "atomskom navalom" Prosinečki, Savićević, Pančev, Stojković, Mrkela.

- Zvezda je uvek imala velike igrače. To ne znači da Piksi i Mrkela to nisu bili. Takav je bio splet okolnosti, godinu kasnije se sve poklopilo. Imali smo dobru generaciju i Zvezda je kao klub to zaslužila.

Imate li osećaj da se više slavi i pominje evropska nego svetska titula?

- Ha-ha... Možda zato što je godišnjica u decembru, pa je hladnije.

Zvezdi ste mnogo dali, mnogo i dobili, ali sigurno ima nešto za čim žalite iz tog perioda, prvog u crveno-belom dresu.

- Žao mi je što 1992. nismo igrali finale sa Barselonom. A i što nam je uskraćena mogućnost na revanš sa Mančesterom u Super kupu Evrope. Ništa drugo.

A gol Milanu koji vam je "ukraden" i samo ga još mi pominjemo, u almanasima ga nema?

- Ma ne toliko... Bilo je to 2. kolo, daleko od završnice Kupa šampiona. Ipak smo bili mnogo kvalitetniji godinu i dve posle toga. Došli su Belodedić, Binić, kasnije i Mihajlović, Jugović je stasao, Šabanadžović bio još bolji... U celini, ipak je ta ekipa bila bolja od prethodnih.

Možda bi i Milan, te 1988/89 pobednik KEŠ-a, bio preskočen da je Darko Pančev bio bolji vojnik, pa da je pušten za utakmicu kao Dejan Savićević, takođe član VJ tih godinu dana...

- Ha-ha... Moguće... Ha-ha... Život je to...

http://sportal.rs/uploads/tinymce/2010/maj4/dejokeln.jpg

Imate li omiljeni, najlepši gol u Zvezdinom dresu?

- Možda ovaj protiv Kelna.

Prvi ili drugi, mada ste dali i treći, ali je poništen?

- Onaj nogom.

Za kraj, 'ajde da se dotaknemo i SP. Šta predviđate Srbiji?

- Nadam se da će proći prvi krug, a posle toga sve zavisi. Uz malo sreće, uz što manje kartona, povreda, sigurno se može ostvariti puno. Ne znam koliko je Antić uspeo da smanji euforiju oko ekipe, da je spusti na što razumniji nivo, ali i to će doprineti što većem uspehu.

(Foto: Mnpress i FK Crvena zvezda)

http://www.sportal.rs/news.php?news=28609

alchemist
May 21st, 2011, 02:05
Dejan Savićević: Zvezda ispred Milana
Fudbal, 06:00, 31.05.2012.
Autor: Aleksandar Radonić

Dejo: Titula šampiona Evrope sa crveno-belima draža mi je od one sa roso-nerima

http://images2.kurir-info.rs/slika-620x333/dejan-savicevic-zvezda-ispred-milana-1338412348-169030.jpg

Dejo u omiljenom dresu

Velikan.

Član zlatne generacije Crvene zvezde koja je u Bariju 1991. godine osvojila Kup šampiona Evrope Dejan Savićević kaže da mu je draže osvajanje tog pehara sa crveno-belima nego sa Milanom tri godine kasnije.

Ova izjava dobija na značaju ako se zna da je Dejo u meču protiv Barselone (4:0) briljirao, bio strelac i najbolji akter finala.

- Osvojiti Kup šampiona sa Milanom je uspeh, ali mnogo veći uspeh je uzeti taj trofej sa nekim manjim klubom, koji nema veliki novac. Zato mi je draža titula osvojena sa Crvenom zvezdom - istakao je Dejan Savićević za portal Analitika.

Fudbalski klub Crvena zvezda obeležio je u utorak 21 godinu od istorijskog osvajanja titule šampiona Evrope.

- Prošlo je mnogo godina od te utakmice. Ja ne slavim, ali Bari iz tog vremena nikad neću zaboraviti, kao ni taj Kup šampiona Evrope. To je jedan od velikih uspeha u mojoj karijeri, a pogotovo što je postignut s klubom koji je sa ovih prostora. Zbog toga to dobija na još većem značaju - zaključio je Savićević.

http://images3.kurir-info.rs/slika-620x333/dejan-savicevic-zvezda-ispred-milana-1338412357-169032.jpg

http://www.kurir-info.rs/dejan-savicevic-zvezda-ispred-milana-clanak-252488

alchemist
May 21st, 2011, 02:08
Radivoj Ognjanović

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/ognjanovic-radivoj.jpg

Rođen 01/07/1938
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 5
Golova za reprezentaciju 1
Debitovao 17/11/1957
Igrao u klubovima Srem (Sremska Mitrovica),
FK Partizan (Beograd),
FK Radnički (Novi Beograd),
FK Crvena zvezda (Beograd),
Sturm Graz (Aut), Basel (Sui),
Greenham (Sui)

Rođen 1. jula 1933. u Šašincima kod Sremske Mitrovice.

Karijera započeo u FK Srem iz Sremske Mitrovice, a nastupao je i za naše najveće timove u to vreme - Partizan Beograd (1951-53 i 1961-62), Radnički Beograd (1954-1961), Crvena zvezda Beograd (1962-63).

Nastupao u inostranstvu za austrijski Sturm Graz (1963-64) i švajcarske klubove Basel (1964-65) i Greenham (1965-66).

Odigrao je jedan meč za omladinsku, četiri za B tim i pet mečeva za A selekciju (postigao 1 gol). Debitovao je 1957. na utakmici protiv Rumunije (2:0) u Beogradu, a oprostio se 1959. u Bazelu protiv Švajcarske (5:1). Učesnik je Svetskog prvenstva 1958. u Švedskoj (dve utakmice, 1 gol).

Radio je kao trener i bio je selektor Kameruna (1982-1984) i Obale Slonovače (1989-92).

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1965-66 Greenham SUI 1 - -
1964-65 Basel SUI 1 ? ?
1963-64 Sturm Graz AUT 1 ? ?
1962-63 FK Crvena zvezda Beograd YUG 1 11 2
1961-62 FK Partizan Beograd YUG 1 9 1
1960-61 FK Radnički Beograd YUG 1 1 0
1959-60 FK Radnički Beograd YUG 1 20 10
1958-59 FK Radnički Beograd YUG 1 19 6
1957-58 FK Radnički Beograd YUG 1 26 14
1956-57 FK Radnički Beograd YUG 1 26 13
1955-56 FK Radnički Beograd YUG 1 24 10
1954-55 FK Radnički Beograd YUG 1 26 7
1953-54 FK Radnički Beograd YUG 1 11 1
1952-53 FK Partizan Beograd YUG 1 3 0
1952 FK Partizan Beograd YUG 1 7 1
Career Totals: 183 65

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KSP 17.11.1957 Jugoslavija - Rumunija 2-0 (0-0)
SP 15.06.1958 Jugoslavija - Paragvaj 3-3 (2-1) goal
SP 19.06.1958 Jugoslavija - Nemačka SR 0-1 (0-1)
PU 14.09.1958 Austrija - Jugoslavija 3-4 (3-1)
KG 26.04.1959 Švajcarska - Jugoslavija 1-5 (0-2)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1365&Itemid=12

alchemist
May 21st, 2011, 02:12
Sedam izgubljenih fudbalskih finala
Sport | Marko Marković | februar 3, 2011 at 21:49

Piše Marko Marković

http://www.pecat.co.rs/wp-content/uploads/2011/02/sport.jpg

Ostaju kao najuzvišeniji dometi našeg fudbala: zlatna medalja sa OI u Rimu 1960. godine i trijumfi Crvene zvezde u Kupu šampiona 1991. godine, kao i na Svetskom kupu, iste godine

Od 1955. godine kada je prvi put jedan naš klub startovao u zvaničnoj međunarodnoj konkurenciji (Partizan u Kupu šampiona), pa sve do Lige šampiona, sada, u takmičarskoj 2010/2011 nije bilo takvog kraha, da se izgubi svih šest mečeva. Ujedno, ako ne računamo gol Klea iz penala, protiv Arsenala „crno-beli“ su za 540 minuta samo jednom savladali protivničkog čuvara mreže!?

Takav krah peče, ali ako se vratimo u istoriju našeg najpopularnijeg sporta – doživljavali smo i teže trenutke.

Da reprezentacija ili timovi, svejedno, stignu do same završnice – finala, a onda ne do počasnog trona!?

Dva puta smo se našli nadomak titule prvaka Evrope.

Fudbaleri Jugoslavije, 1962. godine u Parizu igrali su u finalu Kupa nacija (sada je to zvanični Šampionat kontinenta). Odmerili smo snage sa Sovjetskim Savezom. Izgubljen je susret sa 1:2.

Na korak do osvajanja trofeja našli su se:

VIDINIĆ – DURKOVIĆ, JUSUFI – ŽANETIĆ, MILADINOVIĆ, PERIŠIĆ – ŠEKULARAC, MATUŠ, JERKOVIĆ, GALIĆ, KOSTIĆ.

Osam godina kasnije, u istom takmičenju, ponovila se neprijatna priča. Imali smo snažnu ekipu koja je u polufinalu eliminisala zvaničnog prvaka sveta Englesku.

Na putu ka tituli isprečila nam se Italija. Pošto je prvi susret završen nerešeno 1:1, po propozicijama – igrala se nova utakmica. Savladani smo u tom finalu na Olimpijskom stadionu sa 0:2.

Selektor Rajko Mitić izveo je Azurima na megdan, tada najjači sastav:
PANTELIĆ – FAZLAGIĆ, DAMJANOVIĆ – PAVLOVIĆ, PAUNOVIĆ, HOLCER – PETKOVIĆ, TRIVIĆ, MUSEMIĆ, KOSTIĆ, DŽAJIĆ.

Ova priča s izgubljenim finalnim okršajima na najvećim takmičenjima, nastavlja se sa tri uzastopna finala na Olimpijskim igrama.
Dogurali smo do završnih duela i tu padali!

U Londonu 1948. godine na prvom zvaničnom nadmetanju posle Drugog svetskog rata malo je nedostajalo da slavimo.

U završnom susretu poraženi smo od Švedske 1:3.

Kormilari izabranog tima bili su Milorad Arsenijević i Aleksandar Tirnanić.
Oni su na toj utakmici ukazali poverenje najboljim igračima tog vremena:
LOVRIĆ – BROZOVIĆ, STANKOVIĆ – ČAJKOVSKI, JOVANOVIĆ, ATANACKOVIĆ – CIMERMANČIĆ, MITIĆ, BOBEK, ŽELjKO ČAJKOVSKI, VUKAS.

U narednom periodu nastupili smo na Šampionatu sveta u Brazilu i uspeh je bila sama činjenica da smo se domogli tog prava kroz kvalifikacije.
Istovremeno, stvaran je moćan sastav, pa se tako „RODIO“ čuveni Olimpijski tim. Mnogi smatraju najjača reprezentacija svih vremena.

U Finskoj na OI izgubili smo odlučujući meč protiv Mađara – 0:2.
Tročlana komisija: Tirnanić, Lemešić, Arsenijević, ukazala je poverenje standardnoj jedanaestorici:
BEARA – STANKOVIĆ, CRNKOVIĆ – ČAJKOVSKI, HORVAT, BOŠKOV – OGNJANOV, MITIĆ, VUKAS, BOBEK, ZEBEC.

Treća, nije uvek sreća!

Posle Londona i glavnog grada Finske, u dalekoj Australiji 1956. godine opet nismo mogli da se domognemo zlatnog odličja. A tako malo je nedostajalo da se ostvari taj uzvišeni cilj!

Bolji od nas bili su fudbaleri Sovjetskog Saveza – 0:1.
Utakmicu je pratilo oko 120 hiljada gledalaca.

Aleksandar Tirnanić se odlučio za sastav:
RADENKOVIĆ – KOŠČAK, RADOVIĆ – ŠANTEK, SPAJIĆ, KRSTIĆ – ŠEKULARAC, ANTIĆ, PAPEC, VESELINOVIĆ, MUJIĆ.

„ZA DLAKU“ su nam izmakla i dva klupska trofeja.

U Ligi šampiona, za 1965/66 sezonu Partizan je imao sjajan tim! Eliminisani su: NANT, VERDER, SPARTA (Prag), MANČESTER JUNAJTED i onda u finalu u Briselu rival je bio REAL.

Španci su uzeli pehar, a ostao je utisak da je baš u tom periodu po snazi i kvalitetu naš klub bio najjači u Evropi!

Neke druge okolnosti, manje vezane za sam teren, odlučile su ishod meča – 1:2.

Trener Abdulag Gegić nije imao šta da razmišlja o ekipi. Znalo se ko zauzima koje mesto. Izostao je jedino Miladinović jer je isključen u polufinalu u Mančesteru.

A na teren stadiona „Hejsel“ borili su se za titulu Prvaka kontinenta:
ŠOŠKIĆ – JUSUFI, MIHAJLOVIĆ – BEČEJAC, RAŠOVIĆ, VASOVIĆ – BAJIĆ, KOVAČEVIĆ, HASANAGIĆ, GALIĆ, PIRMAJER.

Crvena zvezda je 1979. godine igrala u finalu Kupa UEFA.
I sa njenim susretom i završava se pregled o sedam izgubljenih fudbalskih finala.

Poražen je naš klub protiv BORUSIJE (Menhengladbah) – 0:1. Strelac: Simonsen iz penala. Prva utakmica u Beogradu završena je 1:1.
Pognutih glava napustili su borilište:
STOJANOVIĆ – JOVANOVIĆ, JOVIN – MUSLIN, MILETOVIĆ, JURIŠIĆ – PETROVIĆ, BLAGOJEVIĆ, SAVIĆ, MILOSAVLJEVIĆ, ŠESTIĆ.

Ostaju kao najuzvišeniji dometi našeg fudbala: zlatna medalja sa OI u Rimu 1960. godine i trijumfi Crvene zvezde u Kupu šampiona 1991. godine, kao i na Svetskom kupu, iste godine.

A da li je to dovoljno za toliko promašaja, kad smo se nalazili nadomak najviših uspeha?

Utisak je – NIJE…

http://www.pecat.co.rs/2011/02/sedam-izgubljenih-fudbalskih-finala/

alchemist
May 21st, 2011, 02:14
83/84 Dragan Stojkovic Piksi Uefa Cup Debut Goal

83/84 Uefa Cup 1st round
Radnicki Nis - FC St. Gallen 3:0 (2:0)
(Beganovic 4 pk, Stojkovic 37, Rincic 65)

Piksi Uefa Cup Debut !
Dragan Stojkovic 1 goal

O_jUg1GGh90&feature=channel_video_title

alchemist
May 21st, 2011, 02:21
Serie A Best Of 90'S Player Vol 37 Dejan Savicevic

3KscvZTLkfc

interpreter anyone?

alchemist
May 21st, 2011, 02:36
Vladimir Jugovic

ILntKYE8XDY&feature=related

so what do people think, was Juga world class?

red star forever
May 21st, 2011, 03:06
I believe he was. :thmbup:

alchemist
May 22nd, 2011, 01:15
1991 Intercontinental Cup

http://www.e-prodaja.rs/directory/logo/157.jpg

http://1.bp.blogspot.com/_sP0SyzkgEuk/SumilaFQW7I/AAAAAAAAAGo/DtrQVCAY7U0/s400/Colo_Colo_BIG.png

8 December 1991
Red Star v Colo Colo 3 – 0
National Stadium, Tokyo
Attendance: 60,000
Referee: Kurt Röthlisberger (Switzerland)
Jugović Goal 19', 58'
Pančev Goal 72'

RED STAR:

GK 1 Zvonko Milojević
DF 5 Miodrag Belodedić
DF 2 Duško Radinović
DF 4 Ilija Najdoski
DF 11 Siniša Mihajlović Booked (wrong - played LM)
DF 3 Goran Vasilijević Booked
MF 7 Vlada Stošić
MF 8 Vladimir Jugović Man of the match
FW 6 Milorad Ratković (wrong - played MF)
MF 10 Dejan Savićević Red card 42' (wrong - played upfront)
FW 9 Darko Pančev

Manager:
Vladica Popović

COLO COLO:

GK 1 Daniel Morón
DF 2 Lizardo Garrido
DF 3 Javier Margas
DF 4 Miguel Ramírez Booked Substituted off
DF 5 Agustín Salvatierra Substituted off
MF 6 Gabriel Mendoza
MF 7 Eduardo Vilches
MF 8 Marcelo Barticciotto
MF 9 Jaime Pizarro
FW 10 Patricio Yáńez
FW 11 Rubén Martínez

Substitutes:
DF 13 Hugo Rubio Substituted on
DF 14 Ricardo Dawbrowski Substituted on

Manager:
Mirko Jozić

http://musicstarcontest.webs.com/bogu013-19.jpg

http://www.crvenazvezdafk.com/images/301-tok-0812.jpg

http://www.dodaj.rs/f/k/ep/1cMfisnV/crvena-zvezda-1990-1991-.jpg

http://www.crvenazvezdafk.com/images/303-tok-0812.jpg

http://www.cooperativa.cl/prontus_nots/site/artic/20061212/imag/FOTO_200320061212211317.jpg

http://www.redstarbelgrade.com/images/naslovna/Miodrag%20Belodedic%201.jpg

http://www.passionemaglie.it/wp-content/uploads/2011/02/mihajlovic-stella-rossa.jpg

http://www.crvenazvezdafk.com/images/images%20sportnet/tokiozajednotekst300.jpg

http://cdn4.faniq.com/images/photos/photo_large/28/18001428-1653.jpg

http://2.bp.blogspot.com/_4xaUi7cQkNo/SXxa6CLnt1I/AAAAAAAAAT8/UlBLEzxFHgw/s320/1991%2792.jpg

http://bojannecak.files.wordpress.com/2008/12/jugovic.jpg

http://www.kurir-info.rs/static/imgs/article_thumbs/632x474/uploads/2011-05/58993.jpg

http://blog.b92.net/user_stuff/upload/843/4843.jpg

alchemist
May 22nd, 2011, 01:18
Crvena Zvezda - Rosenborg BK 4:1

Црвена Звезда - Розенборг 4:1
Rřde Stjerne - Rosenborg Ballklub 4:1
Red Star - Rosenborg BK 4:1
UEFA 1986/87 European Champion Clubs' Cup
Second Round / Second leg
5.11.1986. Stadium "Marakana" ~ 20.000
Belgrade Serbia
1:0 Borislav Cvetković 8'
2:0 Borislav Cvetković 9'
3:0 Mitar Mrkela 21'
4:0 Mitar Mrkela 23'
4:1 Gřran Sřrloth 88'

6nu9nWMEV64&feature=channel_video_title

------------------------------------

Srbija - San Marino 5:0 - Golovi, 13.10.2004

У квалификацијама за Светско првенство у Немачкој 2006. године „плави су рутински савладали селекцију Сан Марина 5:0 (2:0) головима Станковића (2), Милошевића, Коромана и Вукића.

У квалфикацијама за Мундијал у Немачкој 2006. године „плави" су на „Маракани" убедљиво савладали селекцију Сан Марина са 5:0 (2:0). Стрелци за репрезентацију Србије и Црне Горе били су Милошевић у 35. Станковић у 45. и 50. Короман у 52. и Вукић у 65. минуту. Селектор Илија Петковић определио се за следећи састав на овој утакмици: Јеврић, Марковић, Драгутиновић (од 78. мин Витакић), Дуљај (од 46. мин Н. Брновић), Гавранчић, Короман, Вукић, Милошевић, Љубоја (од 90. мин Пантелић), Крстајић

pwR2LY5O2Pg&feature=channel_video_title

alchemist
May 23rd, 2011, 00:25
Dejan Savicevic interview

um0nMCA_we8&feature=channel_video_title

5vvULe-QKfQ&feature=related

alchemist
May 23rd, 2011, 00:31
1989 Yugoslavia vs Norway (Dragan Stojkovic)

1990 WCQ Yugoslavia vs Norway 1-0

eFsFAjSQ5Rg&feature=channel_video_title

alchemist
May 24th, 2011, 01:35
Azerbejdzan - Srbija 1:6, Golovi, 16.10.2007

„Орлови" у Бакуу декласирали домаћу селекцију головима Жигића (2), Лазовића, Јанковића, Смиљанића и Душка Тошића

На данашњи дан, 2007. године, најбољи српски фудбалери у оквиру квалификацијама за учешће на ЕУРО 2008, победили су Азербејџан у Бакуу - 6:1. Два гола на овој утакмици постигао је Никола Жигић, а по једном су се у стрелце уписали Душко Тошић, Данко Лазовић, Бошко Јанковић и Милан Смиљанић.

Селектор Хавијер Клементе саставио је тим: Стојковић, Бишевац, Ивановић, Рукавина, Д. Тошић, З. Тошић, Дуљај, Јанковић (од 68. Лазовић), Ковачевић (од 65. Смиљанић), Кузмановић, Жигић (од 73. Пантелић).

2CKpJFh-ojQ&feature=relmfu

----------------------------------------

Litvanija - Srbija 0-2 - Golovi, 08.10.2005

Lithuania vs Serbia 0:2 - Goals, 08.10.2005
Litvanija - Srbija 0-2 - Golovi, 08.10.2005

Izvor: www.fss.rs

Плави су у Виљнусу славили тријумф над Литванцима (2:0) и приближили се пласману на СП 2006 у Немачкој
У претпоследњем мечу претходних мондијалских квалификација плави су гостовали у Виљнусу и победом над Литванијом (2:0) направили велики корак ка пласману на Светско првенство 2006. у Немачкој. Стрелци за тим Србије и Црне Горе били су Матеја Кежман у 44. и Звонимир Вукић у 85. минуту.
Селектор Илија Петковић саставио је тим: Јеврић, Видић, Гавранчић, Нађ, Кежман (од 88. Милошевић), Станковић (од 10. Младеновић), Ђорђевић, Луковић, Вукић, Жигић (од 56. Љубоја), Крстајић

aa3AsUzItMQ&feature=channel_video_title

alchemist
May 24th, 2011, 10:19
Goran Šaula

http://www.zerozerofootball.com/img/jogadores/76/166776_pri_goran_saula.jpg

http://www.limundo.com/slika-GORAN-SAULA-VOJVODINA-BR33--3156587x640.jpg

http://i357.photobucket.com/albums/oo14/ppodbara/Saula3.jpg

http://i357.photobucket.com/albums/oo14/ppodbara/GoranSula1.jpg

http://i357.photobucket.com/albums/oo14/ppodbara/19967-1.jpg

http://i357.photobucket.com/albums/oo14/ppodbara/kocic102ey8.jpg

Rođen 01/09/1970
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 9
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 23/12/1994
Igrao u klubovima FK Vojvodina (Novi Sad),
SD Compostela (Esp)

Rođen 1. septembra 1970. u Novom Sadu.

Šaula nije bio jak, niti je bio brz i velik, ali je zato Šaula fudbal igrao glavom. Svojom neverovatnom fudbalskom intelegencijom uspevao je da nadoknadi te svoje fizičke nedostatke i da postane najbolji odbrambeni igrač Jugoslavije.

Znao da doda loptu i povuče smrtonosnu kontru koju bi po pravilu završavali Radoslav Samardzić ili Vesko Mihajlović. Jedne sezone Šaki je bio čak i prvi strelac tima. Iako nije osvojio niti jedan trofej, Šaula je definitvno igrač Vojvodine koji je ostavio najdublji trag u zadnjoj deceniji prošloga veka.

Karijeru nastavo u španskoj Komposteli. U Komposteli Šaula je naišao na trenera koji je više pružao šansu Brazilcima, a kako onda nije važilo Bosmanovo pravilo, često se nalazio i na tribinama. Posle svega usledila je povreda i jedna blistava karijera počela je da se gasi.

Posle mnogo godina lutanja ,Šaula se vratio kući u svoj voljeni klub i danas je trener mlađih kategorija.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1999-00 SD Compostela ESP 1 34 1
1998-99 SD Compostela ESP 1 10 1
1997-98 SD Compostela ESP 1 6 0
1996-97 SD Compostela ESP 1 13 0
1995-96 Vojvodina Novi Sad YUG 1 32 9
1994-95 Vojvodina Novi Sad YUG 1 33 4
1993-94 Vojvodina Novi Sad YUG 1 30 1
1992-93 Vojvodina Novi Sad YUG 1 33 0
1991-92 Vojvodina Novi Sad YUG 1 30 0
1990-91 Vojvodina Novi Sad YUG 1 4 0
Career Totals: 225 16

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 23.12.1994 Brazil - Jugoslavija 2-0 (1-0)
KaK 31.01.1995 Hong Kong - Jugoslavija 1-3 (1-2)
KaK 04.02.1995 Jugoslavija - Južna Koreja U21 1-0 (0-0)
PU 31.03.1995 Jugoslavija - Urugvaj 1-0 (0-0)
PU 12.11.1995 El Salvador - Jugoslavija 1-4 (1-3)
PU 16.11.1995 Meksiko - Jugoslavija 1-4 (1-3)
PU 27.03.1996 Jugoslavija - Rumunija 1-0 (0-0)
KiK 23.05.1996 Jugoslavija - Meksiko 0-0 (0-0)
KiK 26.05.1996 Japan - Jugoslavija 1-0 (0-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1554&Itemid=12

alchemist
May 24th, 2011, 10:33
Special Guest Star

Nikica Klinčarski

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/klincarski-nikica.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-r7CKyfomALE/TcmjSZ7RshI/AAAAAAAAA9s/s6LFjeOuIOM/s1600/Kunovac+i+Klincarski.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-GYAIuLdHgS4/TcmqfCDRAeI/AAAAAAAAA-o/JNt-_53sW4E/s1600/Klincarski+3.jpg

Rođen 05/01/1957
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 8
Golova za reprezentaciju 1
Debitovao 22/03/1980
Igrao u klubovima FK Partizan (Beograd),
Västra Frölunda IF (Swe),
FK AIK (Bačka Topola)

Rođen 5. januara 1957. u Berovu, BJR Makedonija.

Igrao je za FK Partizan Beograd u periodu od 1975. do 1990. i po broju odigranih utakmica za "crno-bele", nalazi se na drugom mestu sa 565 mečeva iza nenadmašnog Momčila Vukotića (752). Bio je takozvani all round igrač, nije birao mesta u timu, a jedno vreme je nosio i kapitensku traku. Kao igrač osvojio je 2 prvenstva (1978, 1983) i jedan kup (1989).

Od 1985. do 1988. igrao je u SAD, a 1989. proveo je u Švedskoj Frolundi. Igračku karijeru je završio u AIK-u iz Bačke Tople (1989-91).

Sa mladom reprezentacijom osvojio je prvenstvo Evrope 1979. godine, a 1980. igrao je u olimpijskoj selekciji na Olimpijadi u Moskvi i osvojio 4 mesto.

Za "A" reprezentaciju Jugoslavije nastupao na osam susreta i postigao jedan pogodak. Debitovao je golom 22. marta 1980. protiv Urugvaja (2:1) u Sarajevu, a oprostio se 30. marta 1983. protiv Rumunije (2:0) u Timisoari.

Završio je Višu trenersku školu, a do diplome Ekonomskog fakulteta deli ga par ispita. Kao trener počeo je u Radu sa kadetima i osvojio je prvenstvo. Od 1994. je trener u Partizanovoj omladinskoj školi, a sa generacijom 1985. godišta osvojio je duplu krunu. Od 1995. do 2000. bio je selektor kadetske reprezentacije sa kojom je osvojio 4 mesto na prvenstvu Evrope u Danskoj. U sezoni 2002/03 radio je kao trener kluba Al-Hilal u Saudijskoj Arabiji.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1989 Västra Frölunda IF SWE 1 16 0
1988-89 FK Partizan Beograd YUG 1 13 0
1987-88 FK Partizan Beograd YUG 1 29 0
1986-87 ? usa USA ? ? ?
1985-86 ? usa USA ? ? ?
1984-85 FK Partizan Beograd YUG 1 17 3
1983-84 FK Partizan Beograd YUG 1 16 0
1982-83 FK Partizan Beograd YUG 1 21 2
1981-82 FK Partizan Beograd YUG 1 32 1
1980-81 FK Partizan Beograd YUG 1 29 3
1979-80 FK Partizan Beograd YUG 1 33 3
1978-79 FK Partizan Beograd YUG 1 29 3
1977-78 FK Partizan Beograd YUG 1 34 2
1976-77 FK Partizan Beograd YUG 1 8 1
Career Totals: 277 18

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 22.03.1980 Jugoslavija - Urugvaj 2-1 (1-0) goal
BK 30.03.1980 Jugoslavija - Rumunija 2-0 (1-0)
PU 26.04.1980 Jugoslavija - Poljska 2-1 (1-1)
BK 27.08.1980 Rumunija - Jugoslavija 4-1 (2-0)
KSP 10.09.1980 Luksemburg - Jugoslavija 0-5 (0-0)
KSP 27.09.1980 Jugoslavija - Danska 2-1 (2-1)
KEP 13.10.1982 Norveška - Jugoslavija 3-1 (1-0)
PU 30.03.1983 Rumunija - Jugoslavija 0-2 (0-1)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1173&Itemid=12

alchemist
May 25th, 2011, 09:51
SGS

Treneri Partizana - Geza Kaločaj / Géza Kalocsay (1913-2008)

Geza Kaločaj je bio mađarski trener koji je vodio Partizan u sezoni 1957/58 i tada je klub iz Humske 1 zauzeo drugo mesto u prvenstvu Jugoslavije. Iako nije osvojio trofej sa Partizanom, zaslužan je za afirmaciju čuvenih "Partizanovih beba" koje su upravo pod trenerskim vođstvom Kaločaja dobile šansu u prvenstvu Jugoslavije.

http://1.bp.blogspot.com/-kWepzJi7U8E/UWhGPwzkzbI/AAAAAAAALt8/vdKBJjH5anU/s1600/images.jpg

Kao igrač, Kaločaj je nastupao i za Čehoslovačku i za Mađarsku, a branio je boje najboljih mađarskih klubova (Kišpešt - Honved, Ferencvaroš, Ujpešt), praške Sparte i francuskog Lila. Kao trener, posle Partizana radio je u vodećim mađarskim klubovima (Ujpešt, Ferencvaroš, MTK, Videoton), Standardu iz Liježa, Gurnjiku, azijskim klubovima, a bio je i selektor Pakistana.

Geza Kaločaj je preminuo je u septembru 2008. godine u Budimpešti.

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2013/04/treneri-partizana-geza-kalocaj-geza.html

alchemist
May 25th, 2011, 09:57
Slobodan Dubajić

http://thm-a01.yimg.com/image/a77317f2e0cb625e

http://img240.imageshack.us/img240/7311/dubajicba1.jpg

http://www.comicpeter.de/article_images/204pac92.jpg

http://www.fsgzrenjanin.com/slike/f3.jpg

Rođen 19/02/1963
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 1
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 23/12/1994
Igrao u klubovima FK Proleter (Zrenjanin),
FK Leotar (Trebinje),
VfB Stutgart (Ger),
Zeytinburnuspor SK (Tur),
Brummel Sendai (Jpn),
Vegalta Sendai (Jpn)

Rođen 19. februara 1963. u Zrenjaninu.

Dugogodišnji prvotimac i kapiten zrenjaninskog Proletera (1982-91).

Kao internacionalac nastupao u nemačkom VfB Stutgart (1991-96) sa kojim je 1992. postao prvak Nemačke, turskom Zeytinburnuspor SK (1996) i japanskom Brumel Sendai (1997-2000) u kome je i završio igračku karijeru.

Jedini put dres A reprezentacije Jugoslavije oblačio protiv 23. decembra 1994. protiv Brazila (0:2), kada su "plavi" prvi put nakon ukidanja sankcija odigrali zvaničnu međunarodnu utakmicu

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
2000 Vegalta Sendai JPN 1 31 3
1999 Vegalta Sendai JPN 1 30 1
1998 Brumel Sendai JPN 1 25 10
1997 Brumel Sendai JPN 1 22 2
1996-97 Zeytinburnuspor SK TUR 1 4 0
1995-96 VfB Stuttgart GER 1 0 0
1994-95 VfB Stuttgart GER 1 20 0
1993-94 VfB Stuttgart GER 1 26 1
1992-93 VfB Stuttgart GER 1 32 4
1991-92 VfB Stuttgart GER 1 38 2
1990-91 FK Proleter YUG 1 34 2
1989-90 FK Proleter YUG 2 35 3
1988-89 FK Proleter YUG 2 35 5
1987-88 FK Leotar YUG 2 33 7
1986-87 FK Proleter YUG 2 32 1
1985-86 FK Proleter YUG 2 32 7
1984-85 FK Proleter YUG 2 11 0
1983-84 FK Proleter YUG 2 25 1
1982-83 FK Proleter YUG 2 6 0
Career Totals: 471 49

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 23.12.1994 Brazil - Jugoslavija 2-0 (1-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1006&Itemid=12

alchemist
May 26th, 2011, 02:31
Некадашњи асови Партизана цењени у Француској

http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/04/FK-Partizan647.jpg

(Спортал.рс, фото: МН Пресс)

Легендарни фудбалер Партизана Владица Ковачевић, као и садашњи секретар стручног штаба Љубиша Ранковић, добили су позиве својих некадашњих клубова из Француске да као специјални гости буду присутни на церемонијама прослава годишњица.

Ковачевић је крајем шездесетих година прошлог века носио дрес Нанта, клуба који 20. априла слави 70 година постојања.

Тог датума Нант ће играти против Оксера у једном од дербија француске Лиге 2, а осим Ковачевића свечаности ће присуствовати још неки чувени фудбалери “канаринаца”, Филип Гонде, Роберт Будзински, Џеки Симон и Габи де Мишел…

Са друге стране, Љубиша Ранковић је својевремено носио дрес Каена, а овај клуб ће 13. октобра прославити 100 година постојања утакмицом против Милана на свом стадиону “Мишел Д`Орнано”.

http://srbin.info/2013/04/nekadasnji-asovi-partizana-cenjeni-u-francuskoj/

----------------------------------------

Treneri Partizana - Gojko Zec (1935-1995)

Gojko Zec, nekadašnji trener Partizana, rođen je 1935. godine u slavonskom mestu Orahovica. Igrao je fudbal u sada već ugašenom beogradskom klubu Voždovački, a rano je počeo da se bavi trenerskim poslom, pa je već sa 34 godine predvodio tim OFK Beograda. To mu je bila dobra preporuka da u leto 1970. sedne na klupu Partizana i već u toj polusezoni s Partizanom je došao do nezvanične titule "jesenjeg prvaka". Ekipa Partizana, predvođena asovima kao što su Ćurković, Damjanović, Paunović, Bora Đorđević, Vukotić, Katić i Bjeković, osvojila je tada 25 bodova uz gol-razliku 25-7 i činilo se da sigurno ide ka tituli prvaka. Nažalost, u drugom delu sezone došlo je do velikog pada posle poraza na Maksimiru od Dinama, i uz dve serije od po pet utakmica bez pobede, Partizan je završio tek na petoj poziciji.

http://3.bp.blogspot.com/-xUrCinrEqxk/Uhh04aYpobI/AAAAAAAANOg/UpXEtJqc2Do/s1600/Gojko+Zec+i+%C4%8Cajkovski+tempo+270+28.4.1971.a.j pg

Gojko Zec (desno) kao trener Partizana, sa Zlatkom Čajkovskim, slika iz "Tempa" sa utakmice Dinamo - Partizan u proleće 1971. godine

Sličan rasplet se ponovio i u jesen 1971, kada je Partizan posle odličnog starta zapao u rezultatsku krizu, pa je Gojko Zec u decembru 1971. godine, posle sezone i po na mestu trenera Partizana, morao da napusti klupu "crno-belih".

http://2.bp.blogspot.com/-GprOIEEQeXY/Uhh2R3F-c3I/AAAAAAAANOs/G4IfgiWSF8w/s1600/partizan1970+.jpg

Gojko Zec, sasvim levo u gornjem redu, kao trener Partizana

Posle Partizana, trenirao je mnoge jugoslovenske klubove - banjalučki Borac, Vojvodinu, Rijeku, Spartak i u dva navrata Crvenu zvezdu, s kojom je bio i prvak. Kao član selektorske komisije Valok - Vilotić - Zec, vodio je i reprezentaciju Jugoslavije u jesen 1977. godine. Od poznatijih klubova u inostranstvu, trenirao je grčki Aris.

Gojko Zec je ubijen u novembru 1995. u Angoli, tokom krvavih događanja i državnog prevrata, kada je zajedno s njim nastradalo još jedanaest viđenijih ljudi bele rase. Bio je u tom momentu trener kluba Petro Atletico i spremao se za povratak u Beograd ali taj povratak nije dočekao.

Iako je navijačima Partizana prva asocijacija na pomen Gojka Zeca - Crvena zvezda, svakako treba sačuvati od zaborava činjenicu da je ovaj čovek trenirao i Partizan, kao i da je jedini trener koji je u svojoj karijeri trenirao tri vodeća beogradska kluba - Partizan, Crvenu zvezdu i OFK Beograd.

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2013/08/treneri-partizana-gojko-zec.html

alchemist
May 27th, 2011, 02:26
Кошаркашке легенде Партизана: Праја – кошаркаш који није умео да промаши!

http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/03/Drazen-Dalipagic.jpg

Дражен Далипагић је кошаркаш који је доминирао кошаркашким теренима током касних 70-их и раних 80-их година прошлог века – најбољи стрелац КК Партизана са просеком од 33,7 поена по утакмици.

Познат по надимку Праја, наступао је за репрезентацију Југославије 243 пута и освајао медаље на европским и светским шампионатима, као и на Олимпијским играма. Један је од најодликованијих Партизанових спортиста.

Три пута је био биран за најбољег играча Европе (1977, 1978, 1980). Био је најбољи играч Светског првенства у Манили (1978). Вероватно највећа признања за оно што је учинио за светску кошарку представља чланство у обе кошаркашке куће славних. У амерички “The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame” Далипагић је изабран 2004, а на свечаности је проглашен планетарним светским великаном. Пар година касније (2007) постао је и становник “FIBA Hall of Fame”.

Осим спортских, носилац је и бројних друштвених признања и награда. Немогуће их се свих сетити, али неке од тих су Првомајска, Октобарска, Седмојулска, Орден Немање другог степена… Има статус заслужног спортисте у Србији.

Као играч је харао на паркету и био скоро незаустављив. Исписао је историју и заувек ће припадати групи најефикаснијх европских поентера, и све то углавном у доба када није било тројки (уведене су од стране ФИБА тек 1984). Први је европски играч коме је понуђено да игра у НБА (Бостон) и то у време када је та лига била затворена за странце. Апсолутно је најбољи стрелац Партизана са просеком од 33,7 поена по утакмици. У италијанској лиги ће вероватно вечно држати рекорде: постизао је 50 и више поена на 15 утакмица, а једном чак 70 поена док је играо за Венецију.

Невероватан таленат, савршене физичке предиспозије, посвећеност кошарци и огроман рад су га довели до свих његових достигнућа. Праја о себи каже:

http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/03/drazen_dalipagic.jpg

“Ја сам био играч за којег су говорили да ми је снага и шут главно оружје. Али, данас је снага убила кошарку. С тим да сам сигуран како би и у данашњој кошарци шутери као што су били Драган Кићановић, прерано преминули Мирза Делибашић, Дамир Шолман или ја постизали по тридесетак кошева. Па нека се игра гранитна обрана, нека се шутерима “не да дисати”.

Они данас остају сами на шуту и често промашују. А ми смо промашивали врло ретко. Зато, јер смо тренирали шут до бесвести.”

Кад би се завршио редован тренинг, он је остајао да одшутира још својих 500 комада.

Као клинац сам му се дивио. Мало је рећи да ми је био узор. Вероватно би боља реч била обожавање. Тада није било толико статистика на екрану током преноса мечева и сећам се да сам ја водио своју статистику. То је укључивало и позиције одакле је шутирао. Имао сам и покушај да бележим његово кретање по терену.

Сањао сам да бар мало, малкице моја клиначка кошарка личи на његову. Одушевљавала ме је, наравно, прецизност, али не сама по себи, већ и брзина шута. И најмање оклевање одбране је кажњавао. Фантастичан одраз при шуту и шут преко играча је у добром делу оно што га је издвајало. И наравно, изнад свега, однос према игри.

Занимљивости

• Прајин спортски почетак је интересантан. Почео је као и сви клинци са фудбалом у Вележу у родном Мостару. Играо је центархалфа. Ту је и добио надимак који и данас носи – Праја. Из фудбала је отишао у рукомет, а тек са осамнаест година је на наговор старијег брата почео са кошарком у Мостарској Локомотиви. Само две године касније је заиграо у Партизану (1971), а већ 1973. Био окићен својом првом медаљом на ЕП у Шпанији.

• Прелазак у Партизан (1971) је могао и другачије да се заврши јер је и Југопластика била изузетно заинтересована, а због близине Мостару је имала озбиљне предности, а Партизан је баш тада испао у другу лигу. Међутим, Партизан је био много предузимљивији и конкретнији и исте године кад је испао, успео је да се врати у прву лигу (првенство друге лиге играно је лети, па су као првопласирани поново били прволигаши на јесен).

• Далипагић је једини играч који има златне, сребрне и бронзане медаље и са олимпијада и са светских првенстава. Такође, мислим и да је једини који је освајао медаље на 4 Светска првенства.

• На сајту еуролеагуе.нет су својевремено покушали да га опишу млађим генерацијама са отприлике оваквим речима:

…“да би сте разумели какав је он играч био, покушајте да замислите следећу комбинацију: шутер попут Пеђе Стојаковића, експлозивност Андреса Ноциониа, скочност Фелипе Реyеса и брзина Сарунаса Марцулиониса… Дакле, све то, па је вероватно био и бољи од те комбинације!”

http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/03/Drazen-Dalipagic-Aleksandar-Tijanic_slika_O_1203283-227x300.jpg

• Праја о НБА:

“У то моје златно доба звали су ме у НБА лигу. Био сам у Бостон Селтиксима и у том кампу сам био убедљиво најбољи играч. Славни Red Auerbach се одушевио, изјавио је: Он има фантастичан постотак шута, а закуцава поред свих америчких центара!”

.
Праја је одустао јер су тада НБА и ФИБА биле неспојиве. Наступ у НБА би му тада трајно ускратио право да игра за репрезентацију.

• На заласку каријере је пристао да као ветеран наступа за репрезентацију коју је тада водио Крешимир Ћосић на Светском првенству 1986. у Шпанији. Репка је била набијена талентом младих играча којима је Ћосић храбро пружао прилику и вероватно је тим својим потезом обележио надолазеће године успеха југословенске кошарке, као и бројне каријере тих младих генерација. Причало се да је Праја одбио да уђе у игру против тадашњег СССР јер је до тада током целе утакмице ушао само једном да би извео слободна бацања уместо повређеног Сунаре. Наравно прича је нетачна. Како Праја каже:

“Не, Ћоси никад не бих могао ништа одбити. Превише сам га волео… Крешимир Ћосић је био најбољи свих времена, чисти гениј. Неће се такав више никада родити. Није било важно хоће ли забити или додати. Са лоптом је све знао и све је видео. Дражен (Петровић) и ја смо били кошгетери, реализатори, а Ћосо је био све. Кукоч му се највише приближио. Он је могао бити други Ћосић”…

• Када пореди своју генерацију репрезентације са том младом, Праја каже да су и раније били бирани врхунски играчи у репрезентацију, али да су неки ипак ту били “по кључу”. За тада “нове клинце” сматра да су били талентованији.

http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/03/Dalipagic-i-Kicanovic3691.jpg

Из новина

Из интервјуа Илустрованој, септембар 2004.

Од Дражена је тешко извући било какву врсту сентименталне исповести. Очи му заиграју, а језик се расплете тек кад се помене кошарка.

“Све је сада другачије јер се све променило. Некада сам живео за кошарку, сада то више није случај. Било је то неко друго време, ми смо били аматери, играли смо из задовољства и престижа. Односи са кошаркашким професионалцима били су на светском нивоу врло компликовани. Одбио сам позив Бостон Селтикса да играм за њих и вратио се у Европу да се бавим “аматерски” кошарком и освајам са мојима медаље на европским, светским и олимпијским играма.

Био сам први Европљанин који је позван у НБА, али сам одбио. То данас звучи невероватно и другачије се тумачи него у моје време. Кошарка коју смо ми играли била је маштовита, креативна. Прави догађаји и изазови су биле утакмице са Русима и Американцима. На тим мечевима смо сви били изузетно мотивисани, играли смо брзо па се са нама ни Руси нису лако сналазили. Никад се није знало ко ће добити утакмицу.

Сада сам у кошарци на потпуно другачији начин. Волонтерски сам био у Управном одбору Партизана, једно време и потпредседник клуба. Држим повремено кошаркашке кампове за младе, што ми причињава велико задовољство. Тренутно сам и спортски директор КК Атлас и направили смо добар тим, што ће се брзо видети-каже Дражен.”

О тренерима: Из интервјуа Јутарњем, јули 2007.

“Тренери су уништили кошарку. Слушао сам једном разговор двојице тренера у којем се један хвалио: ‘Јеси видио како сам те убио зоном.’ Кажем му: ‘Хеј човече, како си га ти убио зоном? Јеси ли ти био на терену или играчи?’ Некад су играчи били звезде, данас су то тренери. Ради се само на тактици и у теретани, нема креативности. Нико не сме пуцати преко човека. Мени нико никада није забранио такав шут.”

Крај играчке каријере

Последњи наступ за репрезентацију је био 1986. на Светском првенству у Шпанији, када је имао 35 година.

У клупској кошарци је био присутан још неколико година. Последњи страни клуб је била италијанска Верона, а потом је завршио у Црвеној звезди. Пикао је кошарку до 40. Након тога је неколико година био тренер италијанске Горице, онда тим менаџер у Црвеној звезди, па потпредседник Партизана, тим менаџер Атласа… Није био заинтересован за понуђено место генералног секретара КСС-а.

Приватно

Дражен Далипагић – Праја је рођен 27. новембра 1951. у Мостару где је и завршио средњу техничку школу. Касније је завршио и Вишу педагошку школу у Београду. Они који га лично познају кажу да је изузетно уредан и организован.

Ожењен је Соњом Пожег, некада успешном тенисерком и најлепшом спортисткињом, данас економистом. Соња је била тениска репрезентативка и члан тениског тима Партизан који је пет пута био првак Југославије. Напустила је своју каријеру кад се удала. Седамдесетих година њене су креације представљале атракцију на тениским теренима, а у анкети спортског часописа “Темпо” је проглашена за “Мис спорта 1974″.

Имају ћерку Сању и сина Даворина који је такође кошаркаш.

http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/03/dalipagic-300x238.jpg

Праја данас

Данас ужива у утакмицама Еуролиге. Противник је Јадранске лиге за коју сматра да нема смисао. Члан је Стручног савета Кошаркашког савеза Србије, а има и фирму која је повезана са произвођачем кошаркашке опреме АНД1.

Одржава контакте с многим суиграчима из репрезентације. Неки су прерано напустили овај свијет. Мирзи Делибашићу је био на смртној постељи, Креши Ћосићу је дошао на испраћај, Рајка Жижића је срео пар дана пре смрти. Најчешће је у контакту са Зораном Славнићем, а нађе се и са Драганом Кићановићем.

Подаци

Име и презиме: Дражен Далипагић
Рођендан: 27. новембар 1951. (Мостар)
Висина: 197цм
Тежина: 96-106кг
Позиција: Крило (рецимо, данашња 3)

Клубови (као играч)

• 1969-1970 Локомотива Мостар YУГ
• 1971-1980 Партизан (просечно 27,1 поена по утакмици) Београд YУГ
• 1980-1981 Реyер (Царера) Венеција ИТА
• 1981-1982 Партизан (просечно 43 поена по утакмици) Београд YУГ
• 1982-1983 Реал Мадрид ЕСП
• 1983-1985 АПУ Удине ИТА
• 1985-1988 Реyер Венеција ИТА
• 1988-1989 Верона Верона ИТА
• 1990-1991 Црвена звезда Београд YУГ

Клубови (као тренер)

• 1992-1996 Горица Горица ИТА
• 1997-1998 МТЗ Скопје Скопје МАК
• 2000-2001 Астра банка Београд СРБ

Клубови (као менаџер)

• 1998-1999 Црвена звезда Београд СРБ
• 2003-2006 Атлас Београд СРБ

Клупски трофеји

• 1976 Шампион Југославије
• 1978 Куп Радивоја Кораћа

Репрезентација
243 наступа 3700 поена и 12 медаља

Олимпијске игре
• Сребро Монтреал 1976
• Злато Москва 1980
• Бронза Лос Анђелес 1984

Светска превенства ФИБА
• Сребро Порторико 1974
• Злато Филипини 1978
• Бронза Колумбија 1982
• Бронза Шпанија 1986

Европска првенства ФИБА
• Злато Шпанија (Барселона) 1973
• Злато Југославија (Београд) 1975
• Злато Белгија (Лијеж) 1977
• Бронза Италија (Торино) 1979
• Сребро Чехословачка 1981

Медитеранске игре
• Злато

Балканска првенства
• Злато 4 пута

Индивидуална достигнућа

• Три пута најбољи играч Европе 1977, 1978, 1980
• Најбољи спортиста Југославије 1978
• МВП светског првенства 1978
• Најбољи стрелац светског првенства 1978
• Пет пута најбољи стрелац италијанске лиге
• Најбољи стрелац у историји Партизана са просеком од 33,7 поена током 10 година играња
• НБА Халл оф Фаме 2004
• ФИБА Халл оф фаме 2007

http://srbin.info/2013/03/kosarkask-legnde-patizana-praja-kosarkas-koji-nije-umeo-da-promasi/

alchemist
May 28th, 2011, 00:17
Special Guest Star

My Perfect 10: Robert Prosinecki

Tuesday 31 August 2010 11:52

http://cms.442.haymarketnetwork.com/contentimages/blog/pros1.jpg

The new issue of FourFourTwo is a 'Playmakers Special'. Pompey fan Steve Morgan continues our week of blogs playing homage to the game's great creative geniuses with a look back on the season the Croatian magician wowed Fratton Park...

Like many football chairmen Milan Mandaric never shirked a bold proclamation during his Portsmouth tenure. But when he described the latest arrival through the ever-revolving Fratton Park doors as a ‘gift to the fans’, he was bang on the money.

That arrival, in August 2001, was Robert Prosinecki, once of Barcelona and Real Madrid: a man who, for one glorious season, illuminated south coast football life, his 30 league cameos putting smiles on the faces of the glum and offering hope to empty hearts.

http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2010/01/21/article-1245049-07F517DC000005DC-400_224x454.jpg

True, in an era typified by plodding Pompey foot soldiers, anyone who could spell ‘cultured’ – never mind play like it – tended to stand out like a sore thumb, but that’s not to discredit his genius. A Champions League winner with Red Star Belgrade in 1991, midfield kingpin of Croatia’s third-place finish in the 1998 World Cup, Prosi (not the most flattering nickname, admittedly – hence ‘TCO’ – The Chosen One) was by now 32 and not exactly satisfying any dictionary definition of svelte.

But while chain-smoking might have made his lung-capacity temporary, his class was still clearly permanent.

We saw it first on Bank Holiday Monday against Grimsby. With the arrogance and disdain of a nobleman unable to believe he’s landed among serfs, Prosinecki left the Mariners on the rocks.

He had a hand in all the goals in a 4-2 win – fizzing the ball to all corners of the park, apparently at will. Similar show-stopping performances followed over the next couple of games – a breathtaking 25-yard free-kick dipper the pick of the Blues’ four-goal bunch in another Bob-inspired Fratton masterclass against Crystal Palace.

http://www.thejoycircuit.co.uk/pfcpics/TCO.jpg

'Prosi' was always delighted to play alongside Nigel Quashie...

It couldn’t last, of course. Once Prosinecki’s prosaic surroundings sank in, the pitches growing heavier on those stocky legs – the five-star showings became as fitful as his devotion to any defensive responsibilities.

His most-glorious game – a sublime hat-trick against Barnsley in February – was the perfect microcosm of his whole whale-in-a-pond situation. Having put Pompey 3-2 ahead, a slaloming run taking out three defenders before a superb finish, his outrageous curling free-kick seemed to have the points in the bag at 4-2. Wrong, Pompey somehow conceded twice in the final six minutes, with the equaliser coming in stoppage-time.

Fratton mythology has it that an unshowered Prosinecki left the ground immediately, jostling through the disgruntled home fans, muttering ‘a hat-trick wasted’. It was hard not to sympathise. He managed just one more goal, the following week at Sheffield United, before the campaign ended.

Pompey finishing in a then customary 17th spot that, but for him, could well have been lower. A young, beanpole of a striker called Peter Crouch, in his breakthrough season, ended with 18 goals from 37 league games – a huge percentage of them laid on for him on a plate by Prosinecki’s wand of a right foot.

http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2010/12/10/article-1337414-0C6D71CB000005DC-928_468x302.jpg

The following season, miraculously, given eight bottom-six finishes during the previous decade – Prosinecki’s season then, was one of a relative vintage – Pompey were promoted to the top flight as champions. Paul Merson played the playmaker’s role that campaign, but even the Merse at his fabulous best, couldn’t quite take the breath away like ‘TCO’.

Close on a decade later, as the Blues slink back into the pack, currently occupying the Championship’s basement spot, we still recall Prosinecki’s brilliance with smiles and dazed shakes of the head. Fittingly, for one who so loved a ciggie, he’d provided us all with some unforgettable puffs of magic.

http://www.sporting-heroes.net/files_football/PROSINECKI_R_20020130_NF_L.jpg

http://fourfourtwo.com/blogs/fourfourtwoview/archive/2010/08/31/my-perfect-10-robert-prosinecki.aspx

uODzQxiJaLY&feature=related

alchemist
May 28th, 2011, 00:50
Dragan Mance

t386N8ee0Fk&feature=related

alchemist
May 30th, 2011, 00:10
PARTIZAN - Groningen [1989.] golovi + izjave

yQRzD9kOxkQ

i love the goal by Djurovski

alchemist
May 30th, 2011, 04:56
Dejan Petkovic - Flamengo vs Gremio - 29 May 2010

uDSLpFaIOY8

alchemist
May 30th, 2011, 11:23
nedelja 29.05.2011 | 14:16
Pre 20 godina bio je Bari!
Izvor: B92, www.crvenazvezdafk.com

Na današnji dan pre 20 godina, 29. maja 1991. godine Crvena zvezda ostvarila je najveći klupski uspeh u istoriji, postala je prvak Evrope.

http://www.b92.net/news/pics/2011/05/14842361614de2391014d4f602002512_orig.jpg

Pobedom na penale nad Olimpikom iz Marseja, “crveno-beli” su osvojili Kup evropskih šampiona na stadionu “Sveti Nikola” u Bariju.

"Priča o tom najvećem i najlepšem danu u istoriji Zvezde, a svakako i životima mnogih, ne može se nazvati legendom ili bajkom. Preslabe su to reči za stvarne heroje i junake, za priču koja se prenosi sa kolena na koleno u zvezdaškim porodicama i to bez ulepšavanja, jer ne može se nakititi ono što je bilo baš tako savršeno.

Storiju o Bariju i najvećem uspehu srpskog i jugoslovenskog fudbala, njen uvod, razradu i zaključak svi znaju toliko dobro, do tančina, ona je u svim zvezdašima i tako lako i u pola noći nabrajaju i ređaju: Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdovski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (Stošić), Binić.

Svaki zvezdaš ima svoj doživljaj i osećaj vezan za taj 29. maj 1991. bez obzira na to da li su bili na stadionu “Sveti Nikola” ili ostali prikovani uz televizor.

Uh, penali posle Ljupkovih taktičkih 0:0 u 120 minuta igre. Prosinečki mudro vara Olmetu, a onda Dika skokom udesno brani šut Amorosa!

"Blizu smo, blizu smo", misle u sebi svi Zvezdaši dok nervozno "lome" prste. Pogađaju redom Binić, Kazoni, Belodedić, Papen, Mihajlović i Mozer.

Odlučuje najbolji strelac Darko Pančev. Jedni okreću glavu, ne mogu da gledaju, drugi prekrivaju šakama oči, ali ostavljaju prostor da mogu bar malo da provire, treći su koncetrisani na loptu - ne miču pogled sa nje. Opet, UH. "Baš dugo namešta loptu", mislimo se svi.

Zaleće se Pančev. "Neće valjda po sredini, pa tamo je Olmeta", opet naša misao.

Muk. Pančev snažno gađa baš blizu sredine gola. Olmeta u raskoraku. Huk. Crvena zvezda je prvak Evrope. Crvena zvezda je prvak Evrope. Crvena zvezda je prvak Evrope."

http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2011&mm=05&dd=29&nav_id=515229

EcOoyPs7-mc&feature=player_embedded

alchemist
May 31st, 2011, 00:08
Dragan Stojkovic (Outside Kicks)

58EHaUxApbM&feature=channel_video_title

---------------------------

Dragan Stojkovic Assists (Set piece compilation)

2PspP2qr8mQ

alchemist
May 31st, 2011, 00:37
Yugoslavia 4 - 2 Argentina 1979

Dzajic's last game for the NT and Safet's hat trick against then World Champions Argentina

YxAeJmDp39c&feature=channel_video_title

alchemist
May 31st, 2011, 10:18
30. 05. 2011. 16:01h | Blic, Vestionline
Peharom se šepure, a nemaju veze sa Barijem

Šampionska kruna Barselone, četvrta u klupskoj istoriji, osvojena u Londonu pobedom protiv Mančester junajteda, podsetila je na zvezdane dane Crvene zvezde, koja je 29. maja 1991. trijumfovala nad Marsejom u Bariju.

http://www.vesti-online.com/data/images/2011-01-31/127148_dragandzajic498_f.jpg?ver=1306783004

Dragan Džajić

Za crveno-bele jučerašnji dan ostaće upisan zlatnim slovima. Nažalost, dve decenije od najvećeg srpskog fudbalskog uspeha jedan od tvoraca tog podviga Dragan Džajić i njegov nekadašnji klub nalazili su se na različitim stranama. Zvezda se u Novom Sadu borila za drugo mesto u Superligi i kasniji početak naredne sezone u kvalifikacijama za Ligu Evrope, dok je Džajić na rodnom Ubu proslavljao rođendan bratanca.

"Da, 29. maj je veliki dan za Zvezdu i mene. Žao mi je što 20 godina od osvajanja najvećeg evropskog klupskog trofeja nije obeleženo kako dolikuje. Na proslavi nismo bili mi koji smo predstavljali Zvezdu tada i koji smo doneli pehar u Srbiju i Beograd, već su se titulom šepurili neki drugi koji apsolutno to ne zaslužuju. Ne mislim na ljude iz sadašnje uprave, već na sveopšte okolnosti", kaže Džajić.

“Vembli” je podsetio Džajića na “Svetog Nikolu” i na Bari. Katalonci su na superioran način, kao retko koji tim u evropskom fudbalu, demonstrirali silu kvaliteta. Nema čoveka iz sveta sporta koji neće skinuti kapu pred trenerom Gvardiolom, Mesijem i ostalima. Uradio je to i Mančester junajted, priznao je zaslužen poraz od 1:3 u 19. finalu Lige šampiona, odnosno 56. u istoriji.

"Od pojave Barselone na čelu sa Mesijem i rukovođenjem sa klupe Gvardiole tvrdim da se od 1974. godine nije pojavila ovakva ekipa. Voleo sam da pobede Englezi zbog Nemanje Vidića, koji bi kao kapiten podigao pehar, ali kao čovek koji voli sport i fudbal, priznajem da je trofej potpuno zasluženo otišao u Barselonu".

Koji su krajnji dometi ovakve Barselone?

"Taj klub mora da služi za ugled i primer ostalima u Španiji i Evropi. U lepoj, dobroj finalnoj utakmici u Londonu oni su samo stavili tačku na sve što su do sada postigli. Ne postoji sportski i fudbalski radnik koji može da ospori ono što oni rade. Ne znam kakvu politiku klub vodi, ali verujem da će se ekipa pojačati još boljim igračima nego što su ovi sada. Skauting služba koja je do sada radila dobro posao, uz saradnju sa Gvardiolom pokušaće da tim bude još jači. Grad živi za fudbal, klub ima principe od kojih ne odstupa, žele uspehe. Što bi se zadovoljili jednom titulom kada mogu da odbrane i usput to ponove i u Primeri. Svi tamo žele samo pobede, ne sumnjam da će biti još jači, a ako od ovoga može bolje i kvalitetnije, onda alal vera".

Žao vam je što Vidić nije podigao pehar?

"Jeste, volim Vidića, rastao je u Zvezdi dok sam bio u klubu, lično sam zbog njega želeo da dobije Mančester, koji je takođe veliki klub, ali i koji je dostojanstveno prihvatio poraz. Vidić je odličan igrač i ne treba ni njemu ni nama da bude žao".

Postoji li klub koji može da ugrozi Barselonu?

"Ne postoji, u meri da ih zaustavi do novih trofeja - ne. Može da se desi da izgube od, recimo, Kadiza, ali generalno oni su fudbalski vanzemaljci", zaključio je Džaja.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/140677/Peharom-se-sepure-a-nemaju-veze-sa-Barijem

alchemist
June 1st, 2011, 12:10
Rambo exception

Vladimir Dišljenković

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/disljenkovic-vladimir.jpg

http://www.vesti-online.com/data/images/2010-03-08/40723_1-vladimir-disljenkovic8_f.jpg?ver=1268005307

http://c.photoshelter.com/img-get/I0000EJeUjHdaHfM/s/750/750/EDJ4520.JPG

http://c.photoshelter.com/img-get/I0000r2Rh2rOuNdM/s/750/750/DISLJENKOVIC-VLADIMIR-03.jpg

Klub Metalist Kharkiv (Ukr)
Rođen 02/07/1981
Mesto u timu Golman
Utakmica za reprezentaciju 7
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 31/03/2004
Igrao u klubovima FK Crvena Zvezda (Beograd),
FK Hajduk (Beograd),
Metalurh Donetsk (Ukr)

Rođen 2. jula 1981. u Beogradu.

Prošao fudbalsku školu beogradske Crvene zvezde. Jednu sezonu proveo na pozajmici u drugoligašu Hajduk sa Liona. Iako je važio za jednog od najvećih talenata, nikada nije u potpunosti opravdao taj epitet. Branio za sve selekcije "crveno-belih" (2001-05) i učestvovao u osvajanju "duple krune" - Kup i prvenstvo SCG (2004).

Što se tiče njegovog razvitka, slobodno se može reći da je bio prvi Muslinov pik medju stativama. Ustalio ga je prvo na golu Crvene zvezde, a posle i doveo u Ukrajinu, u njegov tadašnji klub. U Metalurgu je bio nezamenljiv samo za vreme Muslinovog boravka, dok se kasnije nalazio u nemilosti trenerskih naslednika, ali je od sezone 2007-08 standardan na golu, a samim tim ponovo se vratio u reprezentaciju Srbije.

U martu 2010. doneo je odluku da uzme ukrajinsko državljanstvo, a svoju odluku pojasnio je činjenicom da će tako u toj zemlji nastupati kao domaći igrač, a ne kao stranac što je do tada bio slučaj.

U septembru 2010., nakon šest godina u Metalurgu iz Donjecka prešao je u Metalist iz Harkova sa kojim je potpisao trogodišnji ugovor.

Reprezentacija

Reprezentativac u mladoj i A selekciji. Za najbolji seniorski tim debitovao 31. marta 2004. na prijateljskoj utakmici sa Norveškom (0:1) u Beogradu.

Tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo često je bio pozivan u nacionalnu selekciju. Branio je na startu protiv Farskih Ostrva, a nekoliko puta je morao da se zahvali selektoru Antiću na pozivu i ostane u Ukrajini zbog povrede mišića. I tokom nastupa za mladu reprezentaciju naše zemlje Dišljenković je kuburio sa povredama, pa je na U-21 prvenstvu Evrope održanom 2004. u Nemačkoj napustio selekciju Srbije i Crne Gore posle meča sa Hrvatskom kako bi se vratio u Beograd i nastavio sa lečenjem.

U februaru 2010. doneo je odluku da više ne brani za fudbalsku reprezentaciju Srbije, a kao razlog za iznenadni kraj reprezentativne karijere uoči Svetskog prvenstva, naveo je učestale povrede koje bi mu mogle ugroziti nastavak karijere.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
2010-11 Metalist Kharkiv UKR 1 - -
2009-10 Metalurh Donetsk UKR 1 20 0
2008-09 Metalurh Donetsk UKR 1 24 0
2007-08 Metalurh Donetsk UKR 1 27 0
2006-07 Metalurh Donetsk UKR 1 3 0
2005-06 Metalurh Donetsk UKR 1 12 0
2004-05 Metalurh Donetsk UKR 1 3 0
2004-05 FK Crvena Zvezda Beograd SCG 1 6 0
2003-04 FK Crvena Zvezda Beograd SCG 1 24 0
2002-03 FK Crvena Zvezda Beograd SCG 1 4 0
2001-02 FK Crvena Zvezda Beograd YUG 1 21 0
2000-01 FK Hajduk Beograd (loan) YUG 2 30 0
Career Totals: 174 0

Utakmice reprezentacije SCG / Srbije u kojima je nastupao :

PU 31.03.2004 Srbija i Crna Gora - Norveška 0-1 (0-0)
PU 28.05.2008 Rusija - Srbija 2-1 (1-1)
KSP 06.09.2008 Srbija - Farska Ostrva 2-0 (1-0)
PU 19.11.2008 Srbija - Bugarska 6-1 (4-1)
PU 11.02.2009 Ukrajina - Srbija 1-0 (1-0)
PU 01.04.2009 Srbija - Švedska 2-0 (1-0)
KSP 14.10.2009 Litvanija - Srbija 2-1 (1-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=991&Itemid=12

alchemist
June 1st, 2011, 12:33
Dragan Mance

http://paya.blog.rs/gallery/278/previews-med/1mance%205.jpg

http://paya.blog.rs/gallery/278/previews-med/mance17.jpg

http://rpmedia.ask.com/ts?u=/wikipedia/en/thumb/e/e5/Dragan_Mance.jpg/200px-Dragan_Mance.jpg

http://www.sportskacentrala.com/fudbal/partizan/mance-portret.jpg

http://www.b92.net/news/pics/2008/09/199958158448bdd1b89806c364854584_big.jpg

http://i159.photobucket.com/albums/t138/Hrza_PFC_2007/PFC%20Wallpaperi/wall_DraganMance3.jpg

http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/11/02/6466108/dragan2.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/dragan_mance_17.jpg

http://www.b92.net/news/pics/2009/09/2729596534a9f86c43ef70377588520_orig.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/dragan_mance_10.jpg

http://www2.vukajlija.com/var/products/posters/201105/108210/dragan-mance.jpg?1305043800

http://www.srbijanet.rs/images/stories/sport/slike1/5/dragan-mance.jpg

http://albums.karike.com/1/f/2/1f26144995.jpg

http://www.dodirnime.com/sport/wp-content/uploads/2011/03/dragan-mance.jpg

http://i231.photobucket.com/albums/ee306/arbeitmann/Partizan_wallganman.jpg

http://www.mondo.rs/slike/vesti/001/831/v183173p1.jpg

http://img168.imageshack.us/img168/6574/5mance58ss0.jpg

http://image2.findagrave.com/photos/2004/308/8325488_109958005052.jpg

alchemist
June 2nd, 2011, 01:52
Crvena Zvezda - Dinamo Zagreb 3:1 (1990.)

Fudbalsko prvenstvo Jugoslavije 1990/91.
14. kolo
Crvena Zvezda - Dinamo Zagreb 3:1
24.11.1990. Stadion Marakana ~30.000
Beograd, Srbija
1:0 Vlada Stošić 8'
2:0 Dragiša Binić 18'
2:1 Ilija Najdoski 75' autogol
3:1 Dragiša Binić 76'

ogRYgkpnxoA&feature=channel_video_title

--------------------------------------

Crvena Zvezda - Hajduk Split 4:0 (1986.)

Fudbalsko prvenstvo Jugoslavije 1985/86
29. kolo Crvena Zvezda - Hajduk Split 4:0
18.5.1986. Marakana
Beograd Srbija
1:0 Zoran Vulić 33' autogol
2:0 Husref Musemić 70'
3:0 Zoran Pavlović 80'
4:0 Boško Đurovski 89'

pI9fhxI2TGw&feature=channel_video_title

alchemist
June 2nd, 2011, 01:59
Predrag Djordjevic

6WrDLjzr3VY&feature=relmfu

hMoatZPVHnQ&feature=relmfu

122MYcmjMa0&feature=relmfu

Nibble
June 2nd, 2011, 05:22
Djordjevic was an incredible player I used love watching him.

alchemist
June 2nd, 2011, 22:38
Niša Saveljić

http://shop.sportsworldcards.com/ekmps/shops/sportsworld/images/yugoslavia-nisa-saveljic-218-euro-2000-panini-football-sticker-24328-p.jpg

http://shop.sportsworldcards.com/ekmps/shops/sportsworld/images/bordeaux-nisa-saveljic-35-france-foot-1999-2000-football-trading-cards-17757-p.jpg

http://members.multimania.co.uk/BaticaMirkovic/saveljic/saveljic002.jpg

http://www.petersmulders.nl/500px/Juni%202000/Patrick%20Kluivert%20250600754.jpg

Rođen 27/03/1970
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 32
Golova za reprezentaciju 1
Debitovao 31/01/1995
Igrao u klubovima OFK Titograd (Podgorica),
FK Budućnost (Podgorica),
FK Hajduk (Kula),
FK Partizan (Beograd),
Bordeaux Girondins (Fra),
Sochaux-Montbéliard (Fra),
Bastia (Fra), Guingamp (Fra),
Istres FC (Fra),
FK Partizan (Beograd)

Rođen 27. marta 1970. u Podgorici, Crna Gora.

Jedan od najboljih odbrambenih igrača u SR Jugoslaviji 90-tih godina, karijeru je počeo u OFK Titogradu, nastavio u Budućnosti, a jednu sezonu proveo u Hajduku iz Kule. Zatim je prešao u Partizan, a 1997. godine otišao u Francusku. Sa Bordoom je 1999. godine osvojio titulu prvaka, a igrama za Žirondince, te Sošo, Bastiju, Gengamp i Istr ostavio neizbrisiv trag u zemlji “trikolora”.

Za reprezentaciju SR Jugoslavije debitovao je 31. januara 1995. godine, protiv Hong Konga. Bio je član reprezentacije koja je igrala na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj i Evropskom šampionatu 2000. godine u Belgiji i Holandiji. Odigrao je 32 utakmice za državni tim i postigao jedan gol.


Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
2006-07 FK Partizan Beograd SRB 1 1 0
2005-06 FK Partizan Beograd SCG 1 19 2
2004-05 Istres FC FRA 1 31 1
2003-04 Guingamp FRA 1 17 1
2003-04 Bastia SC FRA 1 17 1
2002-03 Sochaux-Montbéliard FC FRA 1 33 2
2001-02 Sochaux-Montbéliard FC FRA 1 24 2
2000-01 Bordeaux - FC Girondins FRA 1 13 1
2000-01 Partizan Beograd YUG 1 13 1
1999-00 Bordeaux - FC Girondins FRA 1 21 2
1998-99 Bordeaux - FC Girondins FRA 1 25 0
1997-98 Bordeaux - FC Girondins FRA 1 24 1
1996-97 FK Partizan Beograd YUG 1 26 7
1995-96 FK Partizan Beograd YUG 1 24 1
1994-95 FK Partizan Beograd YUG 1 15 3
1993-94 FK Hajduk Kula YUG 1 16 2
1993-94 FK Hajduk Kula YUG 1 30 1
1992-93 FK Budućnost Titograd YUG 1 25 3
1991-92 FK Budućnost Titograd YUG 1 27 1
1990-91 FK Budućnost Titograd YUG 1 31 3
1989-90 FK Budućnost Titograd YUG 1 11 1
1988-89 FK Budućnost Titograd YUG 1 4 0
Career Totals: 443 36

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KaK 31.01.1995 Hong Kong - Jugoslavija 1-3 (1-2)
KaK 04.02.1995 Jugoslavija - Južna Koreja U21 1-0 (0-0)
PU 31.03.1995 Jugoslavija - Urugvaj 1-0 (0-0)
PU 12.11.1995 El Salvador - Jugoslavija 1-4 (1-3)
PU 16.11.1995 Meksiko - Jugoslavija 1-4 (1-3) goal
KiK 23.05.1996 Jugoslavija - Meksiko 0-0 (0-0)
KiK 26.05.1996 Japan - Jugoslavija 1-0 (0-0)
KSP 02.06.1996 Jugoslavija - Malta 6-0 (3-0)
KSP 14.12.1996 Španija - Jugoslavija 2-0 (2-0)
PU 28.12.1996 Argentina - Jugoslavija 2-3 (1-1)
PU 12.03.1997 Jugoslavija - Rusija 0-0 (0-0)
KoK 12.06.1997 Jugoslavija - Gana 3-1 (0-0)
KoK 14.06.1997 Egipat - Jugoslavija 0-0 (0-0)
PU 16.06.1997 Južna Koreja - Jugoslavija 1-1 (1-0)
PU 20.08.1997 Rusija - Jugoslavija 0-1 (0-0)
PU 28.01.1998 Tunis - Jugoslavija 0-3 (0-1)
PU 25.02.1998 Argentina - Jugoslavija 3-1 (1-0)
PU 22.04.1998 Jugoslavija - Južna Koreja 3-1 (0-1)
PU 29.05.1998 Jugoslavija - Nigerija 3-0 (1-0)
PU 03.06.1998 Jugoslavija - Japan 1-0 (0-0)
SP 29.06.1998 Jugoslavija - Holandija 1-2 (0-1)
PU 02.09.1998 Jugoslavija - Švajcarska 1-1 (0-0)
KEP 08.06.1999 Jugoslavija - Malta 4-1 (1-1)
KEP 01.09.1999 Republika Irska - Jugoslavija 2-1 (0-0)
KEP 05.09.1999 Jugoslavija - Makedonija 3-1 (1-0)
PU 23.02.2000 Makedonija - Jugoslavija 1-2 (0-2)
PU 28.03.2000 Jugoslavija - Kina 1-0 (1-0)
PU 25.05.2000 Kina - Jugoslavija 0-2 (0-1)
PU 28.05.2000 Južna Koreja - Jugoslavija 0-0 (0-0)
EP 18.06.2000 Jugoslavija - Norveška 1-0 (1-0)
EP 21.06.2000 Španija - Jugoslavija 4-3 (1-1)
EP 25.06.2000 Holandija - Jugoslavija 6-1 (4-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1486&Itemid=12

z4469KoVMT4

scored 2nd goal v Zvezda (1996)

UDft-soCU4I&feature=related

alchemist
June 2nd, 2011, 23:56
Special Guest Star

Robert Prosinecki dribbling - Players falling down COMPILATION

heGgw3hXoD0&feature=channel_video_title

alchemist
June 3rd, 2011, 23:26
Special Guest Star

Husref Musemić

http://shop.sportsworldcards.com/ekmps/shops/sportsworld/images/heart-of-midlothian-husref-musemic-410-panini-football-90-football-trading-sticker-28186-p.jpg

http://www.londonhearts.com/images/ianc/images/Husref%20Musemic.jpg

http://cdn4.faniq.com/images/photos/photo_large/28/18001428-589.jpg

Rođen 04/07/1961
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 1
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 30/03/1983
Igrao u klubovima FK Sarajevo (Sarajevo),
FK Crvena Zvezda (Beograd),
Heart Of Midlothian (Sco),
FC Twente (Ned)

Rođen 4. jula 1967. u Janji, kraj Bijeljine.

Član šampionske generacije Sarajeva koja je osvojila prvenstvo bivše Jugoslavije 1985. godine. Nakon bordo dresa nosio je i dresove Crvene zvezde, škotskog Hartsa i holandskog Tventa.

Za reprezentaciju bivše SFRJ odigrao jedan susret, 30. marta 1983. protiv Rumunije (2:0) u Timisoari.

Nakon završetka igračke karijere bavi se trenerskim poslom. Trenerska karijera vodila ga je kroz nekoliko stručnih štabova Sarajeva, u kojima je asistirao Mehmedu Janjošu, Nerminu Hadžiahmetoviću i Predragu Pašiću. Kao samostalan šef stručnog štaba osvojio titulu sa Sarajevom u sezoni 2006-07. Bio je i trener Đerzeleza, kada se ovaj tim takmičio u Premijer ligi.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1991-92 FC Twente NED 1 1 0
1990-91 FC Twente NED 1 9 0
1990-91 FK Sarajevo YUG 1 10 2
1989-90 FK Sarajevo YUG 1 13 6
1989-90 Heart of Midlothian SCO 1 6 3
1988-89 FK Crvena Zvezda YUG 1 13 3
1987-88 FK Crvena Zvezda YUG 1 15 4
1986-87 FK Crvena Zvezda YUG 1 26 7
1985-86 FK Crvena Zvezda YUG 1 33 12
1984-85 FK Sarajevo YUG 1 31 19
1983-84 FK Sarajevo YUG 1 23 9
1982-83 FK Sarajevo YUG 1 29 8
1981-82 FK Sarajevo YUG 1 10 4
1980-81 FK Sarajevo YUG 1 23 7
1979-80 FK Sarajevo YUG 1 2 0
Career Totals: 244 84

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 30.03.1983 Rumunija - Jugoslavija 0-2 (0-1)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1330&Itemid=12

scored Zvezda's second goal v Partizan

GKMtZTE5bxE

3rd goal profiled

NO8_VvhftXI

scored 2 goals v Zeljeznicar

YIRe_NvvQ7Y

NORjiP9UxCs

alchemist
June 3rd, 2011, 23:37
Najbolji potezi Piksi, Dejo, Perica

fwBhoxvNV1c&feature=channel_video_title

alchemist
June 4th, 2011, 01:00
20 godina Barija, dešavanja pre i posle utakmice

SM1-g75NJQc&feature=channel_video_title

alchemist
June 6th, 2011, 00:02
Siniša Mihajlović gost Fakulteta za sport

rKih1rf7wG4&feature=channel_video_title

alchemist
June 6th, 2011, 00:36
03. 04. 2011. 11:11h | Kurir
Dejo: Nikada u Partizan

Dejan Savićević kaže da nikada ne bi mogao da postupi kao Leonardo i pređe u redove najvećeg rivala.

http://www.vesti-online.com/data/images/2011-04-03/141702_savicevic_f.jpg?ver=1301852550

Kod Deje nema dileme

Živa legenda crnogorskog fudbala, Crvene zvezde i Milana Dejan Savićević izjavio je italijanskim medijima da nikada u sportskoj karijeri ne bi dozvolio sebi luksuz kao Brazilac Leonardo. Aktuelni trener Intera napravio je ime u redovima Milana, gde je godinama bio igrač, sportski direktor, a posle i šef stručnog štaba, da bi prošle jeseni, nakon odlaska s klupe Rafe Beniteza, pojačao tabor najvećeg gradskog rivala.

Prvi čovek crnogorskog saveza je na trenutak zamislio sebe na srpskoj fudbalskoj sceni, a zatim je poručio Italijanima - Nikad u Partizanu!

"Leonardo je, kao slobodan čovek, imao pravo da napravi takav izbor i da promeni klupske boje. Navijači Milana su sigurno ljuti na njega, ali ako mene neko pita da li bih mogao isto to da uradim, odgovor je - ne. Igrao sam za Crvenu zvezdu, i danas ništa ne bih mogao da radim za Partizan. Ne volim da pravim te promene". rekao je Savićević.

"Fudbalski genije“ postigao je jedan gol protiv Partizana (1:1 u Humskoj) za tri godine igranja u crveno-belom dresu, a nešto uspešniji bio je kao učesnik italijanskog derbija.

"Dao sam dva gola Interovom golmanu Đanluki Paljuki. Jednom je bilo 1:1, a drugi put sam im pogodio mrežu na mom poslednjem derbiju, kad smo ih pobedili 5:0 u Kupu. Ti dueli su uvek bili zanimljivi, jer smo pobeđivali kad je Inter bio u boljoj formi, a gubili smo mečeve u koje smo ulazili sa statusom favorita".

"Novi Savićević“ postoji, i on se rodio u Brazilu.

"Meni je najsličniji brazilski reprezentativac Neimar. Stvarno je mnogo dobar. Za nekoliko godina biće sigurno među pet najboljih fudbalera na planeti. U Milanu volim da gledam Robinja i mladog Merkela, koji bi mogao da postane veliki as ako bude dobijao priliku da igra", zaključio je Savićević.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/128235/Dejo-Nikada-u-Partizan

-----------------------------------------

11. 07. 2013. 00:05

Dejo: U Bariju nam nudili 500.000 maraka da pustimo Marsej!

To je Savićević izjavio u velikom intervju za francuski magazin.

http://www.vesti-online.com/data/images/2010-01-13/24840_dejo-i-robi_f.jpg?ver=1373495195

Odbili nepristojnu ponudu: Robert Prosinečki i Dejan Savićević

- Pre finala sa Olimpikom iz Marseja nekoliko igrača, među kojima smo bili Prosinečki, Belodedić i ja, dobilo je ponudu da za 500.000 nemačkih maraka proda finale Lige šampiona. Svi smo odbili i pokazali da to nije naš nivo - rekao je legendarni fudbaler Crvene zvezde u intervjuu za "SO FOOT".

I to nije sve. Nekadašnji fudbalski "Genije", danas predsednik Fudbalskog Saveza Crne Gore, rekao je da je odluka "Frans Fudbala" da za igrača godine te 1991. proglasi Žan Pjera Papena - sramotna!

- Bilo je logično da tu titulu ponese neko iz Crvene zvezde, ja ili eventualno Pančev, Prosinečki ili Belodedić. Nikako Papen. Šta je on osvojio te godine? Samo prvenstvo Francuske. Bio je to sramotan izbor za Zlatnu loptu. Sve je to bilo u režiji Tapija, Adidasa i francuskih novinara...

SO FOOT je napravio veliki intervju sa Dejanom Savićevićem na šest strana o njegovoj karijeri i životu, a ovo su bili samo neki bombasti odgovori objavljeni u elektronskom izdanju, kako bi "zagolicali" čitaoce i naterali ih da požure na kioske...

http://www.vesti-online.com/data/images/2013-07-11/339075_dejo-so-foot_iff.jpg?ver=1373494507

Faksimil So FOOT-a

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/327858/Dejo-U-Bariju-nam-nudili-500000-maraka-da-pustimo-Marsej

alchemist
June 7th, 2011, 00:37
Ljupko Petrović gost u Tesliću 23 02 2010

v1MrraZoLwI&feature=channel_video_title

alchemist
June 7th, 2011, 00:42
Yugoslavia - Switzerland 1:1 - Goals, 24.03.2001

2-mxUBpy_bo

Serbsta
June 7th, 2011, 01:48
Oprostaj Ramba od Flamenga...this is how you know you have achieved something in life simply wow.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/142205/Rambo-obojio-Brazil-u-srpsku-trobojku

alchemist
June 7th, 2011, 02:04
Foto arhiva - Zoran Mirković

Part I

http://2.bp.blogspot.com/-5njWdpZH9BQ/UFmzuncWAII/AAAAAAAAHDs/dPR7YpStqgQ/s1600/BaticaPartizan.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-73hpkmxIhnU/T5K4Q1a3ZvI/AAAAAAAADmk/23cZ2IFqfvA/s1600/Zoran+Mirkovic+96.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-at-GQrdSZIg/T5K4R81RZ3I/AAAAAAAADms/MJzeHBGnVRk/s1600/Zoran+Mirkovic+derbi+goma.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-Q2NKoA7QdxE/UFm1YzFispI/AAAAAAAAHD0/4hGqEQpkvGA/s1600/Zoran+Mirkovic+vs+zivkovic.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-PbPGQ7FycoI/UFmzISO7JMI/AAAAAAAAHBQ/SllnPmKBQmA/s1600/Bata1249.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-XD_GEv1w6vk/UFmzJE4jMyI/AAAAAAAAHBY/LaI151chc1Y/s1600/Bata1256.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-Ak6QT17Q9MA/UFmzJ6n7lvI/AAAAAAAAHBg/tOLBxS8tOQs/s1600/Bata1257.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-7nICXtcEXr4/UFmzKiAkYHI/AAAAAAAAHBs/twpCtdsw4oE/s1600/Bata1275.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-Z_0HSQb0GEE/UFmzNOywvxI/AAAAAAAAHCA/h2G_MesyAuA/s1600/Bata1281.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-8taRz5PF4bM/UFmzO2ZEeVI/AAAAAAAAHCQ/HiGrSTrTiY0/s1600/Bata1290.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2012/04/foto-arhiva-zoran-mirkovic.html

alchemist
June 8th, 2011, 02:09
MCZ Intervju: Dejan Savićević
Objavio Moja Crvena zvezda 31. maj 2012. u Vesti, Intervjui, Fudbal

Veoma je veliki broj onih zbog kojih je fudbal često najvažniji. Onih velemajstora koji su izluđivali protivnike svojim driblinzima, potezima, partijama a navijače dovodili do delirijuma i ekstaze. Ali, on se izdvaja. Na kolena pred njim su padali svi. Svi koje možete da zamislite. Recite Barselona, Bajern, Mančester Junajted, Nemci, Englezi, Španci, Italijani… svi! Najmoćniji su se pred njim klanjali, najtvrđi omekšali, a on se poput deteta koje trči za svojim zmajem igrao sa njima, ostavljajući ih u magli.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/05/227290_savicevic01-public-vijesti_f.jpg

Dejan Savićević

I uvek je tu onaj iskreni osmeh koji razoružava i pobeđuje. Zbog njegovog temperamenta su mnogi ludeli, pljuvali bi ga pet utakmica, da bi pali pred njim šestu. Ali, zar nije umetničko delo kutak stvarnosti viđen očima jednog temperamenta. Na njega se ugledaju klinci, zbog njega isti ti klinci počinju da treniraju fudbal. Maštaju da i oni budu, barem mali delić veliki kao što je on bio. Svi bi hteli da podsećaju, liče na njega. Ali, Genije liči na svakoga, ali na njega niko! Na naše najveće zadovoljstvo i čast za MCZ najveći, Dejan Savićević.

Dejo, kako je biti čovek kome se peva „Dejo majstore, pa ti si Bog“ i koji nosi nadimak „Genije“?

DS:“ Drago mi je što ta pjesma postoji, što je jedno vrijeme čak bila hit i dosta se slušala. I ta pjesma je jedna potvrda mojih fudbalskih kvaliteta i popularnosti koju sam uživao u to vrijeme. Nadimak „Genije“ sam dobio u Milanu i ponosan sam na to. “

Ko je po vašem mišljenju trenutno najbolji fudbaler u Evropi?

DS: „Leo Mesi je trenutno najbolji igrač na svijetu. Posjeduje nevjerovatan talenat i već je u 24. godini stao uz rame sa najboljim igračima svih vremena, Maradonom i Peleom. “

Koja je vaša najdraža uspomena iz igračkih dana i koje utakmice se najradije sećate?

DS: „Bilo je puno utakmica i golova kojih se rado sjećam: protiv Kelna, Bajerna, Galatasaraja i Žalgirisa u Beogradu, vječitih derbija sa Partizanom, protiv Bajerna u Minhenu, Barselone u Atini, protiv Olimpika iz Marseja u Bariju…“

Pratite li zbivanja u Crvenoj zvezdi i kako komentarišete rad aktuelne uprave?

DS: „Situaciju u Zvezdi pratim preko sredstava javnog informisanja. Sigurno da uprava ima težak zadatak zbog velike ekonomske krize koja je pogodila cijeli svijet, ali i zbog velikih dugovanja koja su naslijedili. Prinuđeni da stalno prodaju najbolje igrače da bi preživjeli, a u takvoj situaciji je teško napraviti dobar rezultat.“

Koje je po vašem mišljenju najbolje rešenje za Zvezdu?

DS: „Meni je teško sa ove razdaljine da dajem neke savjete, ali vjerujem da bi dolazak velikog sponzora bio dobro rješenje za klub. “

Može li Zvezda sledeće sezone do titule?

DS: “ Može. U posljednja tri derbija sa Partizanom pokazala je da to može ostvariti. “

Čujete li se sa Robertom i šta mislite o njegovom dosadašnjem trenerskom angažmanu?

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/05/dejoirobi-300x150.jpg

Robert Prosinečki i Dejan Savićević

DS: „Čuli smo se par puta. Kad je Robi došao u Zvezdu rekao sam da je dobro rješenje za klub, ali da budem iskren, njegov rad je i za mene bio pozitivno iznenađenje. Zvezda ponovo igra brzo, pokretljivo i ofanzivno. “

Koga bi ste istakli kao najboljeg saigrača?

DS: „Igrao sam sa dosta dobrih igrača i u Zvezdi i u Milanu, ali ako bih nekoga trebao da izdvojim to bi bili Piksi, Pančev i Jugović iz Zvezde, te Boban i Vea iz Milana. “

Zašto je vaš drugi boravak u Zvezdi bio tako kratak i zašto niste okončali karijeru u našem crveno-belom dresu?

DS: „Duga je to priča. Za ovo pitanje trebao bi da se uradi poseban intervju, da bih objasnio sve razloge zbog čega do toga nije došlo. Mogu samo da kažem da sam imao želju da karijeru završim u Crvenoj zvezdi. “

Radili ste sa puno trenera u karijeri. Koji trener vam je ostao u najboljem sećanju?

DS: „Imao sam puno dobrih trenera u karijeri i svaki od njih je imao značajnu ulogu u mom fudbalskom sazrijevanju. Istakao bih Šekularca, Ljupka Petrovića, Osima, Kapela i Sakija.“

Da li u budućnosti vidite sebe na nekom od funkcionerskih mesta u Zvezdi?

DS: „Ne vidim. Živim u Crnoj Gori i trenutno sam potpuno posvećen ulozi predsjednika FSCG. Trenutno nemam razmišljanja u tom pravcu. “

Koja vam je titula LŠ draža, sa Zvezdom ili sa Milanom?

DS: „Sigurno ova sa Zvezdom. Veća je draž zbog toga što Milan češće pobjeđuje u Ligi šampiona. “

Možete li da uporedite italijanski fudbal iz perioda kada ste vi igrali i sada? Koja je generacija Milana bolja – vaša ili aktuelna?

DS: „Nije lijepo upoređivati generacije, jer svaka od njih ima neke svoje asove i uspjehe. Po mom mišljenju, najbolji fudbal igrao je Sakijev Milan.“

Po vašem mišljenju, koja je trenutno najkvalitetnija liga u Evropi?

DS: „Engleska i španska liga. “

Da li žalite što vaša generacija sa reprezentacijom nije uradila više, a mogla je mnogo? Gde je konretno „zapelo“?

DS: „Žao mi je što moja generacija nije uradila više na reprezentativnom nivou. Razloga za to je puno, a glavni razlog su bile sankcije. Kada smo bili u najboljim igračkim godinama, nismo mogli da igramo.“

Može li Srbija do SP u Brazilu?

DS: „Mislim da Srbija ima dobru grupu, jer u njoj nema izrazitog favorita. U žrijebu su izbjegnute selekcije poput Španije, Njemačke, Engleske, Italije, Holandije i Portugala, pa ćete se, po mom mišljenju, za prvo mjesto boriti sa Hrvatskom i Belgijom. “

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/05/dejo-i-miha-300x187.jpg

Siniša Mihajlović i Dejan Savićević

Da li je Miha dobro rešenje za selektora Srbije?

DS: „Mislim da je Miha idealno rješenje za selektora Srbije. Došlo je do smjene generacija i biće mu teško da napravi dobar rezultat, ali ja vjerujem da će svojim znanjem i harizmom u tome uspjeti. “

Da li ste imali fudbalskog uzora?

DS: „Naravno da sam imao fudbalske uzore, kako lokalne, tako i internacionalne.“

Da li imate neki hobi i kako provodite slobodno vreme? Koristite li društvene mreže?

DS: „Hobi nemam, a slobodno vrijeme provodim sa društvom i gledam fudbalske utakmice. Društvene mreže ne koristim, ikako sam čuo da postoji nekoliko mojih lažnih profila na Fejsbuku. “

Da li i dalje pijete Koka kolu u velikim količinama kao u igračkim danima?

DS: „Pijem je i dalje, ali ne kao u igračkim danima, jer se sada manje znojim.“ (smijeh)

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/05/dejo31-300x225.jpg

Genije!

Za kraj, vaša poruka čitaocima MCZ portala, kao i svim Zvezdašima.

DS: „Pozdravljam sve navijače Crvene zvezde, pogotovo one sa Sjevera, jer su svojim navijanjem dali snage ekipi da postigne velike rezultate. Želim da i dalje nastave sa masovnim praćenjem utakmica Zvezde, jer timnj pokazuju da je Zvezda najbolja i najveća. “

Nema reči koje bi opisale ovakvog majstora i ikonu fudbala. Zvezdinu zvezdu, Zvezdinog Genija. Dejo Genije, pa ti si Bog!

http://www.mojacrvenazvezda.net/5018/2012/05/31/mcz-intervju-dejan-savicevic/

alchemist
June 8th, 2011, 02:11
Milko Đurovski: Lazar Marković kao Perica Ognjenović

Najprijatnije igračko iznenađenje ove jeseni na srpskoj fudbalskoj sceni, Lazar Marković, nalazi se u žiži javnosti.

http://www.smedia.rs/sport/slike/31/news_54131.jpg

Iako je Partizan zatražio da se smanji medijska pompa oko mladog asa, partijama koje napadač crno-belih pruža, bave se svi koji nešto znače u fudbalu na Balkanu.

Nekadašnji igrač Crvene zvezde i Partizana, Milko Đurovski imao je interesantno zapažanje što se tiče performansi talentovanog Čačanina.

- Dobio je šansu kao tinejdžer, što znači da vredi. Najviše me podseća na Pericu Ognjenovića, a ljudi iz Partizana bi na primeru tog igrača mogli nešto da nauče - kaže nekadašnji ljubimac "Grobara".

Đurovski smatra da za Markovića ne bi bilo dobro da po odlasku iz Srbije pređe u redove nekog od evropskih giganata.

- On će ovde igrati godinu ili dve, ali ne bi bilo dobro da odmah ode u Barselonu, Real ili neki od klubova iz top klase - dodao je makedonski stručnjak u izjavi za Press.

(Foto: Starsport)

http://www.naslovi.net/2011-11-02/s-media/milko-djurovski-lazar-markovic-kao-perica-ognjenovic/2924951

alchemist
June 8th, 2011, 02:16
06. 06. 2011. 12:11h | Vestionline, Blic
Rambo obojio Brazil u srpsku trobojku

http://www.vesti-online.com/data/images/2011-06-06/156230_petkovic-tribina_f.jpg?ver=1307382454

Dejan Rambo Petković odigrao je poslednju takmičarsku utakmicu za Flamengo, a oproštaj od crno-crvenih pokazao je koliko je ovaj fudbaler iz naše zemlje poštovan u Brazilu: čitav stadion je na trenutak poprimio boje srpske trobojke, a ovacije nisu prestajala ni posle meča sa Korintijansom (1:1).

Petković je pred sam početak meča dobio i veliki aplauz saigrača, među njima i Ronaldinja koji je svojvremeno bio proglašen za najboljeg na svetu. Aplauzi i skandiranja čuvenog "Pet, Pet!" bili su česti koliko i klicanje Flamengu.

"Bila je to fenomenalna scena. Momenat prepun emocija, baš kao i ovaj prelepi grad. Ovacije publike koja je na nogama su priča za sebe, ali ona promena koreografije sa mojim imenom, promena pozadine na kojoj je prvo srpska trobojka a potom boje Flamenga... to je bilo zaista dirljivo. Stvarno me je ganuo taj gest publike, ali morao sam da se suzdržim od emocija, tek je trebalo da se igra meč i to za bodove. Mislim da sam igrao dobro, ali bih bio zadovoljniji da smo osvojili ceo plen", rekao je Rambo.

Rambo će se od fudbala zvanično oprostiti na beogradskoj Marakani, na kojoj će ovog avgusta gostovati sa Flamengom koji bi na taj prijateljski meč sa Crvenom zvezdom trebalo da stigne u najjačem sastavu.

"Znao sam da ću, takmičarski posmatrano, karijeru da završim u Flamengu. Moje znanje portugalskog jezika nije loše, ali je nedovoljno dobro da opišem podršku koju sam imao od navijača Flamenga. Hvala vam svima na tome. Što se oproštaja od igranja fudbala tiče, imam dva meseca da to lepo pripremim. Svi ste dobrodošli u moju domovinu", rekao je Petković Brazilcima, najavivši da će ostati "Flamengov ambasador, uvek i svuda".

A kako to biva sa svim velikim zvezdama, što Petković jeste, oproštaj od verne brazilske publike okončan je počasnim krugom. I novim ovacijama sa tribina.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/142205/Rambo-obojio-Brazil-u-srpsku-trobojku

IvCfqDOLXl4&feature=player_embedded

bhm8JUUMiRA&feature=player_embedded

alchemist
June 8th, 2011, 07:24
Rusija v Jugoslavija 1 - 1

Rusija Jugoslavija kvalifikacije za svetsko prvenstvo 2002 godine

UBwTkW6-48M

----------------------------------

Crvena Zvezda - Borussia Mönchengladbach 4:2

Prijateljska utakmica, Freundschaftsspiel, Friendly Match
Crvena Zvezda - Borusija Menhengladbah 4:2
Red Star - Borussia Mönchengladbach 4:2
Roter Stern - Borussia Mönchengladbach 4:2
30.7.1975. Stadium Marakana ~30.000
Beograd Srbija, Belgrade Serbia
1:0 Dušan Savić 13'
2:0 Zoran Filipović 16'
2:1 Jupp Heynckes 23'
3:1 Sead Sušić 28'
3:2 40'
4:2 Dušan Savić 57'

VKN8jVEYeL4&feature=channel_video_title

alchemist
June 9th, 2011, 06:07
Oprostaj Sinise Mihajlovica

hDLtZdzIHMA

alchemist
June 10th, 2011, 01:40
Foto arhiva - Zoran Mirković

Part II

http://4.bp.blogspot.com/-8hhMlIderYU/UFmzQbFiAyI/AAAAAAAAHCg/FWeE9JOavCY/s1600/Bata1303.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-MKzSO1KstYk/UFmzRmAVoRI/AAAAAAAAHCw/zUjO-J9TCtM/s1600/Bata237.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-QP6eo6REpyU/UFmzTckmr3I/AAAAAAAAHDA/dRIVUh5S96g/s1600/Bata239.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-WBCjI58G-BE/UFmzUBB2H4I/AAAAAAAAHDI/CQMZT2tJc3Y/s1600/Bata240.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-ChMX4_sofbE/UFmzUhdubFI/AAAAAAAAHDQ/dAipHk8WE_Y/s1600/Bata252.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-Jq8dW91hZBw/UFmzVNtjKBI/AAAAAAAAHDU/WKpxnIttQoU/s1600/BataPartizan96-3.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-w3qbeLg5geQ/T5K4mf4CwPI/AAAAAAAADm0/nNddMZx01Fs/s1600/Zoran+Mirkovic+2004-05.JPG

http://4.bp.blogspot.com/-fpYiT1ymNgc/T5K4nmkdDuI/AAAAAAAADm8/j5vTPeWOBYU/s1600/Zoran+Mirkovic+mboro1.JPG

http://3.bp.blogspot.com/-7VJyy5aT_H8/T5K5UM69U9I/AAAAAAAADnM/CR0LLec8AzE/s1600/Zoran+Mirkovic-derbi.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-X593Vlz_kUg/T5K5UqBAH5I/AAAAAAAADnQ/QIUWE4eowi0/s1600/Zoran+Mirkovic.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-Yjq8SByN3Y8/T5K5R0QL1UI/AAAAAAAADnE/6TRohZLa12Y/s1600/Mirkovic.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2012/04/foto-arhiva-zoran-mirkovic.html

alchemist
June 10th, 2011, 01:42
Izabacivanje Jugoslavije sa EP - Nepravda kakvu svet ne pamti
J. SEKULIĆ | 03. jun 2012. 20:47

Navršilo se 20 godina od sramnog izbacivanja reprezentacije Jugoslavije sa EP u švedskoj. Selekcija, u kojoj nije bilo samo hrvatskih igrača, bila jedan od favorita za titulu

http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//06/03/sp-piksi-dejo_620x0.jpg

Dejan Savićević i Dragan Stojković

PROŠLO je punih 20 godina od najveće bruke i lakrdije u istoriji evropskog fudbala.

Tačno je dve decenije od kada je reprezentacija Jugoslavije, odlukom Ujedinjenih nacija koju su FIFA i UEFA samo pretočile u delo, vraćena iz Švedske gde se pripremala za početak Evropskog prvenstva.

Proterani smo iza bodljikave žice, zamenili su nas Danci i popeli se na tron koji je samo nekoliko nedelja ranije "prorican" Jugoslaviji.

Dvadeset godina kasnije evo naših fudbalera opet u Stokholmu, samo što će u utorak protiv Švedske igrati reprezentacija Srbije. Te 1992. zvali smo se Jugoslavija, igrali su uglavnom Srbi, ali i Crnogorci, Makedonci, Bosanci i Slovenci. Jedino Hrvata nije bilo...

Vreme je prošlo, ali sećanje nije izbledelo, a emocije su i danas jake. Taj ljudski i sportski zločin ne mogu da zaboravim jer sam, i na sreću i nažalost, bio učesnik te drame. Na sreću, jer je bilo prelepo družiti se s tim odvažnim, poštenim momcima i hrabrim funkcionerima, a nažalost jer sam tada shvatio koliko politika može da bude nepravedna i okrutna. I nikada neću zaboraviti dan, 30. maj 1992, kada je Savet bezbednosti UN doneo ozloglašenu rezoluciju 757 koja je glasila: "Ne dozvoliti učešće reprezentaciji zemlje (čitaj Jugoslavije) u sportskim takmičenjima."

STOJKOVIĆ, MIHAJLOVIĆ, MIJATOVIĆ, SAVIĆEVIĆ... U SASTAVU reprezentacije Jugoslavije u Švedskoj bilo je 18 igrača: Omerović, Leković, Radinović, Stanojković, Dubajić, Najdoski, Petrić, Vujačić, Novak, Brnović, Jokanović, Milanič, Stojković, Jugović, Mihajlović, Savićević, Mijatović i Jakovljević. Pred početak prvenstva trebalo je da im se priključe još Krčmarević i Petković.

Dogodilo se ono što su svi u Moskogenu (kamp reprezentacije) i Leksandu (novinari) ipak očekivali, iako je nada tinjala do poslednjeg trena. Od prvog dana priprema bilo je mnogo pritisaka, novinari iz Italije, Engleske, Francuske, Švedske i drugih zemalja naglašavali su da "zemlja ne postoji i da je simbol rata". Bilo je i tužno i ružno kako "Gazeta delo sport" iz pera svog urednika Tosadija traži da se "izbaci lažna zemlja, jer to nije samo izbor već i dužnost". Prenosila se i odluka iz Brisela da sankcijama EZ nije obuhvaćen i sport, ali i pretnja tadašnjeg britanskog premijera Džona Mejdžora da će učiniti sve da spreči susret reprezentacija Jugoslavije i Engleske najverovatnije u prvom kolu Evropskog prvenstva...

- Pripremajući se za početak takmičenja sve karte sam bacio upravo na duel sa Englezima - seća se Ivan Čabrinović, selektor Jugoslavije, inače stigao iz Kuvajta pošto je Ivica Osim predao dužnost zbog ratnog vihora koji je tada već besneo u Bosni i Hercegovini. - Ubeđen sam da bismo ih pobedili jer smo imali sjajan tim i veliki motiv da im svima pokažemo ko smo, šta smo i koliko vredimo.

Ne može Čabrinović da izbriše iz sećanja ni prvi korak na švedskoj zemlji.

- U našem kampu bili smo smešteni u bungalove, a okruženi policajcima u crnim uniformama koji su na povocu držali pse više nalik na razjarene vukove. I pored svega, momci su trenirali maksimalno, a mi smo se trudili da se usredsrede samo na fudbal. Ali nismo mogli jer su novinari postavljali pitanja o svemu osim o igri. Zato sam u jednom momentu rekao: ja sam trener, a ne političar, ako imate nešto da me pitate o pripremama, o meču s Engleskom - tu sam. Ako nemate, do viđenja!

http://www.novosti.rs/upload/images/2012//06/03/sp-fsss.jpg

O trenucima kada su saznali da se vraćaju kućama, Čabrinović ne želi da govori.

- Tu ranu ne mogu da prebolim. Mogu samo da kažem da smo bili dostojanstveni i da smo Švedsku napustili uzdignutih glava.

Avaj, to nije bio kraj muka. Iz Moskogena, koji je ličio na groblje, krenuli smo na aerodrom u Stokholmu. Autobusi su oko podneva ušli direktno na pistu, nije bilo ni carinske ni pasoške kontrole. Smestili su nas u VIP prostorije u kojima smo kao zatočenici ostali do 20.25. Tek tada smo poleteli za Beograd jer služba na aerodromu nije htela da napuni avion gorivom. Nekoliko puta smo polazili pa se vraćali. Smešno je bilo jedno od objašnjenja a glasilo je - čeka se dozvola "Britiš petroleuma" iz Londona, a ona nije stizala. Kao, Šveđani nisu mogli na svom tlu da kontrolišu gorivo. Posle toga su tražili i da se sve to plati, odnosno 2.000 dolara u gotovini, iako je prvobitno bilo odlučeno da sva plaćanja idu preko računa...

Zahvaljujući našem ambasadoru u Švedskoj Zlatanu Kikiću, koji je sve vreme bio uz reprezentaciju i potezao sve moguće veze, ali i samoubilačkoj izjavi hrabrog pilota Steve Popova da će "sleteti na autoput na obali Baltika, ali da neće Šveđanima ostaviti avion (u ponoć je isticalo vreme za let pa je "boing 737" mogao da bude zaplenjen), dali su nam zeleno svetlo. I to tek kada je avion počeo da se zagreva...

Tako su se raspali snovi jedne moćne generacije iz zemlje koje više nema, generacije kojoj nisu dozvolili da igra fudbal i da se, možda, okiti i evropskom titulom. Da je takav epilog zaista bio moguć postalo je još jasnije u narednim godinama, kada su gotovo svi tadašnji reprezentativci Jugoslavije u inostranstvu napravili veličanstvene karijere. Od svega, ostaće samo gorko sećanje na nezapamćenu nepravdu koja se nikome i nikada, ni pre ni posle 1992. nije dogodila.

http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:382562-Izabacivanje-Jugoslavije-sa-EP---Nepravda-kakvu-svet-ne-pamti

alchemist
June 10th, 2011, 04:55
09. 06. 2011. 13:08h | Vestionline, Alo
Čast Runiju, al' ja volim svoju ćelu!

http://images.sportinglife.com/07/11/330/PredragDjordjevic_602786.jpg

Ovih dana je u svetskim medijima hit priča kako je Vejn Runi, napadač Mančester junajteda i jedan od najboljih fudbalera današnjice, presadio kosu!

Šrek je brže bolje "okačio“ novu fotografiju na "tviteru“, uz komentar:

"Bolelo me je, natečen sam, ali sam i veoma zadovoljan!“ Takvo zadovoljstvo ga je koštalo 35.000 evra.

List "Alo“ je ovim povodom potražio mišljenje jednog od našeg najpoznatijeg ćelavca Predraga Đorđevića, fudbalske legende Olimpijakosa, da li je i on tokom karijere razmišljao da se podvrgne transplantaciji kose?

"Ako ćemo pošteno, meni taj Runijev potez ne smeta. Ukoliko će se sada osećati sigurnije, ako misli da će biti lepši, podržavam ga u tome. Jednostavno, nekim ljudima je zbog psihičkog stanja vrlo bitno da imaju kosu. Ako mene pitate da li bih se odlučio na tako nešto - ne, ne bih", rekao je za naš list Đorđević, koji posle 13 fantastičnih sezona u Olimpijakosu, u kojem je bio i kapiten, danas radi kao fudbalski menadžer u Atini.

Đorđević nam je ovim povodom otkrio i jedan zanimljiv detalj o kojem javnost nije bila upoznata.

"Svojevremeno sam imao ozbiljnu ponudu jedne klinike koja se bavi presađivanjem kose da promenim imidž ćelavca po kojem me svi znaju. Nudili su mi ozbiljan novac za fotografije "pre“ i "posle“, ali sam ih odbio. Jednostavno, meni prija da budem ovakav kakav sam. Verovatno bi mi i supruga, posle 12 godina braka, dala do znanja da sam joj ružan ovako izglancan. Uostalom, znate da je finansijska kriza u celom svetu, zašto bih bacao pare na šampon", uz osmeh je prokomentarisao Đorđević priču o presađivanju kose koju je na globalnom nivou aktuelizovao Vejn Runi.

Saša Obradović, proslavljeni košarkaški reprezentativac, dobrano se nasmejao nakon što smo mu saopštili da je Vejn Runi odlučio da nadogradi kosu. Ipak, bivši igrač Zvezde je otkrio da nikada ne bi učinio tako nešto.

"Simpatično mi je to što je Runi uradio, ali meni to ne bi palo na pamet. Jednostavno, nemam kompleks zbog nedostatka kose, nikad ga nisam imao. Najvažnije mi je da sam mojoj ženi privlačan. Ako sam nekome na terenu delovao izobličeno, baš me briga", kroz smeh će Sale.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/142991/Cast-Runiju-al-ja-volim-svoju-celu

Serb
June 10th, 2011, 06:00
that free kick by mihajlovic in the russia game was sick.

alchemist
June 11th, 2011, 00:10
Sinisa Mihajlovic

along with Koeman and Juninho, the best dead ball specialist i have watched

OrHX_NJFqIc

Z8KBuDy07TI

Pils Light Sinisa Mihajlovic

VhOhvlSlb4I&feature=channel_video_title

alchemist
June 12th, 2011, 01:04
Dragomir ´Dragan´ Tošić

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/tosic-dragan.jpg

Rođen 08/11/1909 † 20/06/1985
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 11
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 03/08/1930
Igrao u klubovima BSK (Beograd)

Rođen 8. novembra 1909. u Beogradu. umro 20. juna 1985. u Beogradu.

Kao levi bek igrao je u ekipi Beogradskog sport kluba (BSK) koja je osvojila prva dva (od ukupno pet) prvenstava Jugoslavije - 1930/31. i 1932/33. godine. Igrao je u užoj odbrani sa Predragom - "Pegijem" Radovanovićem na desnom beku.

Pristupio je BSK-u 1925, a prvotimac je postao 1929. i bio zapažen po oštroj, tehnički dobroj i posebno odličnoj pozicionoj igri. Igrajući fudbal, uspeo je da diplomira 1934. na Tehničkom odseku Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Karijeru je završio 1935, odigravši oko 300 utakmica za BSK. Uz 11 utakmica za reprezentaciju Beograda, odigrao je i 11 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije.

Bio je član naše delegacije koja je učestvovala na Svetskom prvenstvu 1930. u Urugvaju, ali je za reprezentaciju debitovao 3. avgusta protiv Argentine (1:3) u Buenos Airesu, kad je igrao umesto dr Ivkovića. Od dresa s državnim grbom oprostio se 24. septembra 1933. protiv Švajcarske (2:2) u Beogradu.

Uz redovan posao, bio je i trener čačanskog Borca (1935-1941), a položio je i ispit za saveznog fudbalskog sudiju. Od 1949. do 1959. bio je vrlo aktivan u FSJ i vršio dužnost selektora omladinske reprezentacije i sekretara Stručnog odbora FSJ. Kao zaslužni fudbalski radnik FS Srbije, dobio je i zlatnu plaketu FSJ.

Kao inženjer u beogradskom "Hidroprojektu" penzionisan je 1974. i do smrti živeo u Beogradu.

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 03.08.1930 Argentina - Jugoslavija 3-1 (3-1)
BK 04.10.1931 Bugarska - Jugoslavija 3-2 (0-2)
PU 25.10.1931 Poljska - Jugoslavija 6-3 (5-2)
PU 24.04.1932 Španija - Jugoslavija 2-1 (2-1)
PU 03.05.1932 Portugal - Jugoslavija 3-2 (2-1)
PU 05.06.1932 Jugoslavija - Francuska 2-1 (1-1)
PU 03.04.1933 Jugoslavija - Španija 1-1 (0-1)
PU 07.05.1933 Švajcarska - Jugoslavija 4-1 (2-1)
PU 06.08.1933 Jugoslavija - Čehoslovačka 2-1 (0-0)
PU 10.09.1933 Poljska - Jugoslavija 4-3 (1-2)
KSP 24.09.1933 Jugoslavija - Švajcarska 2-2 (2-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1588&Itemid=12

alchemist
June 12th, 2011, 01:10
FC Kolkheti 1913 - Crvena Zvezda 0:4

Kolheti - Crvena Zvezda 0:4
კოლხეთი 1913 - წითელი ვარსკვლავი 0:4
FC Kolkheti 1913 - Red Star 0:4
UEFA Cup 1998/99
First qualifying round, First leg
22.7.1998. Stadium Fazisi
Poti Georgia, Poti Gruzija
0:1 Perica Ognjenović 20'
0:2 Milenko Aćimović 55'
0:3 Miodrag Pantelić 63'
0:4 Milenko Aćimović 75'

tV35_TAiF-Y

Crvena Zvezda - FC Kolkheti 1913 7:0

Crvena Zvezda - Kolheti 7:0
წითელი ვარსკვლავი - კოლხეთი 1913 7:0
Red Star - FC Kolkheti 1913 7:0
UEFA Cup 1998/99
First qualifying round, Second leg
29.7.1998. Stadium Marakana
Belgrade Serbia, ბელგრადი სერბეთი
1:0 Miodrag Pantelić 28'
2:0 Perica Ognjenović 45'+
3:0 Perica Ognjenović 47'
4:0 Jovan Gojković 54'
5:0 Dragan Mićić 57'
6:0 Dragan Mićić 69'
7:0 Dragan Mićić 90'

078cfHVbEJs

alchemist
June 12th, 2011, 01:30
Dejan Petkovic - Rambo

http://img37.imageshack.us/img37/1938/9091rambopetkovicradnic.png

http://img.sportal.rs/uploads/news/2009_43/images/00012421.jpg

http://in0s.files.wordpress.com/2010/01/dejan-petkovic-rambo_radnicki1.jpg

http://www.zerozerofootball.com/img/jogadores/23/22123_ori_dejan_petkovic.jpg

http://cdn4.faniq.com/images/photos/photo_large/28/18001428-1386.jpg

http://3.bp.blogspot.com/_eS3zE-NAxM0/SwWjA1okQNI/AAAAAAAAB5c/6kXWV8J2VT0/s1600/191109.jpg

http://blogs.20minutos.es/quefuede/files/petkovic1.jpg

http://www.story.rs/files.php?file=2011/05/foto_Guliver_Getty_Images_139396359.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-0t9jbvizp2U/Te363gYnCRI/AAAAAAAAAJY/AjiLnGYeAck/s1600/Petkovic2.JPG

http://img.sportal.rs/uploads/news/2009_46/images/00013738.jpg

http://sp0.fotolog.com/photo/16/42/98/katacracks/1201962382_f.jpg

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/176138/i/1/rambo.jpg

http://www.mojaputovanja.com/live/digitalAssets/23908_Torcida_Flamenga_u_cast_DejanPetkovic_Peci.j pg

http://www.mojaputovanja.com/live/digitalAssets/23907_Dejan_Petkovic__slavi_titulu.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-wIMzDCUKIU4/TeaGZ7qEFKI/AAAAAAAAARk/SNvKAjRE8qg/s1600/201010141738598793.jpg

http://www.banjalukalive.com/plugins/content/contentoptimizer/bfcab82363cbc755db0e46928b0960db4a8c4121_468x269_Q 60.jpeg

http://1.bp.blogspot.com/-RUgRQy71r58/TeAImJvtSvI/AAAAAAAABRs/K-zCFStEM3E/s1600/pet.jpg

http://sportservis.pressonline.rs/wsw/UserFiles/Image/fudbal%20svet/brazil/flamengo/rambo/rambo-krop.jpg

http://www1.vukajlija.com/var/products/posters/201105/108864/dejan-rambo-petkovic.jpg?1305120656

http://s.glbimg.com/es/ge/f/original/2011/05/25/poster_petkovic_filme_gcom_30.jpg

alchemist
June 13th, 2011, 00:12
Sporting Lisboa - PARTIZAN 1:3 [19.09.2002.]

Kup Uefa 2002/03. - 1. kolo

6YUK_hWeZz8

------------------------------

PARTIZAN - Hajduk Split 4:1 [1986.]

d563y3IMjEs

alchemist
June 13th, 2011, 07:29
Crvena Zvezda - Reprezentacija Beograda 3:3 (1945.)

Uzeto sa foruma http://www.redstarbelgrade.com
Stadion Avala 26.3.1945.
Beograd Srbija

xjmSlaCxM98&feature=channel_video_title

alchemist
June 14th, 2011, 00:22
Jugoslavija - Finska 2:0 - Golovi, 16.10.2002

Yugoslavia vs Finland 2:0 - Goals, 16.10.2002
Jugoslavija - Finska 2:0 - Golovi, 16.10.2002

Izvor: www.fss.rs

У квалификација за Европско првенство 2004. године репрезентације савладала у Београду селекцију Финске са 2:0 (0:0) головима Ковачевића и Милошевића.

Репрезентација Југославије тријумфовала је против селекције Финске 2:0 (0:0) у Београду, у оквиру квалификација за Европско првенство 2004. године. Пред 30. 000 хиљада гледалаца стрелци за „плаве" били су Дарко Ковачевић у 56. и Саво Милошевић у 86. минуту из једанестерца. Селектор Дејан Савићевић определио се за следећи састав: Јеврић, Његуш (од 46. минута Крстајић), Драгутиновић, Видић, Дуљај, Лазетић, Мијатовић, Станковић, Михајловић, Кежман (од 62. минута Н. Брновић), Ковачевић (од 66. минута Милошевић).

szHoaiQFyo0

alchemist
June 15th, 2011, 01:12
Programi: Manchester United - Partizan 1-0, 20.04.1966.

http://3.bp.blogspot.com/-EmK_jIrvfls/UVB43HFf64I/AAAAAAAALqE/kmVvHsiv6pw/s1600/20.04.1966.+manchester+-+partizan.JPG

Došao je na red i program iz legendarne 1965/66, iz Partizanovog pohoda na vrh Evrope. Najdramatičniji meč u toj evropskoj sezoni Partizan je odigrao u Mančesteru, protiv Manchester United-a. Posle pobede Partizana od 2-0 u Beogradu, "crno-bele" je čekalo paklenih 90 minuta revanša na Old Trafford-u.

Partizan je odoleo napadima Engleza, samo jedna lopta je završila iza Milutina Šoškića, i tako je bio otvoren put u finale Kupa evropskih šampiona. Program sa ove utakmice ostao je kao jedno od svedočanstava te legendarne utakmice, i sećanje na poraz koji je značio pobedu.

U ovom programu, dobrodošlicu gostima iz Beograda poželeo je tadašnji predsednik "crvenih đavola", Louis Edwards...

http://2.bp.blogspot.com/-K1Tj1ocyA1A/UVNTDfSV27I/AAAAAAAALqQ/ZnztXKx4R0U/s1600/program+man+utd+partizan+3.jpg

...predstavljen je tim Partizana, uz određene greške pri kucanju teksta i imena igrača...

http://1.bp.blogspot.com/-GZWlnkyNJCU/UVNTVAU9K7I/AAAAAAAALqY/fa0sg32bmWQ/s1600/program+man+utd+partizan+2.jpg

...a naravno, tu su bile i fotografijе oba tima:

http://2.bp.blogspot.com/-iVFlvO7Drk0/UVNdkpiQdxI/AAAAAAAALqo/Inmurncj8Fw/s1600/Picture.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-QBrOGlNNpkc/UVNTlcEp82I/AAAAAAAALqg/TL0P-wFV6fQ/s1600/Partizan+u+programu+Man+utd.jpg

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2013/03/programi-manchester-united-partizan-1-0.html

alchemist
June 15th, 2011, 01:16
Hajduk Split - Crvena Zvezda 1:3 (1980.)

Hajduk Split - Crvena Zvezda 1:3
25. kolo prvenstva Jugoslavije 1979/80
ponovljena utakmica
21.5.1980. Stadion Poljud ~30.000
Split Hrvatska
0:1 Dušan Savić 28'
0:2 Vladimir Petrović 62'
1:2 Damir Maričić 78'
1:3 Dušan Savić 89'

TTgl7h08cs8&feature=related

-------------------------------------

Proleter - Crvena Zvezda 1990-1991

CGsCfm9kaMk

alchemist
June 15th, 2011, 01:56
Rajko Janjanin

http://www.tip.rs/upload/images/izdanja/2009/376/5.%20Janjanin.jpg

http://www.vesti-online.com/data/images/2010-09-11/92520_091235s3_if.jpg?ver=1284212290

http://www.kupindo.com/Poster-Rajko-Janjanin-Dinamo_slika_O_330855.jpg

Rođen 18/01/1957
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 2
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 14/06/1979
Igrao u klubovima NK Karlovac (Karlovac),
NK Dinamo (Zagreb),
FK Crvena Zvezda (Beograd),
OFI Crete (Gre),
AEK Athenas (Gre)

Rođen 18. januara 1957. u Karlovcu.

Počeo je u Karlovcu (1969-1975), a afirmisao se u zagrebačkom Dinamu (1975-1980), u čijem je dresu odigrao 209 utakmica i postigao 21 gol. Sa ovim klubom osvojio je Kup Jugoslavije 1980. Trofeje je osvajao i u dresu beogradske Crvene Zvezde (1980-1984).

U Grčkoj je igrao za OFI sa Krita i atinski AEK. Najbolji igrač grčkog šampionata bio je 1986.

Za juniorsku i mladu reprezentaciju Jugoslavije odigrao je ukupno 37 mečeva. Najbolji igrač juniorskog turnira 1974. u španskom Las Palmasu.

Za "A" selekciju odigrao je 2 utakmice, a u dresu reprezentacije trijumfovao je i na Mediteranskim igrama u Splitu 1979.

U fudbalu ostaje po završetku igračke karijere kao trener.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1987-88 AEK Athenas GRE 1 28 1
1986-87 AEK Athenas GRE 1 16 2
1985-86 AEK Athenas GRE 1 7 2
1985-86 O.F.I. Crete GRE 1 26 7
1984-85 O.F.I. Crete GRE 1 17 4
1984-85 FK Crvena zvezda Beograd YUG 1 12 3
1983-84 FK Crvena zvezda Beograd YUG 1 14 0
1982-83 FK Crvena zvezda Beograd YUG 1 27 7
1981-82 FK Crvena zvezda Beograd YUG 1 28 6
1980-81 FK Crvena zvezda Beograd YUG 1 34 6
1979-80 NK Dinamo Zagreb YUG 1 27 2
1978-79 NK Dinamo Zagreb YUG 1 32 1
1977-78 NK Dinamo Zagreb YUG 1 2 0
1976-77 NK Dinamo Zagreb YUG 1 17 1
1975-76 NK Dinamo Zagreb YUG 1 30 0
Career Totals: 317 42

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 13.06.1979 Jugoslavija - Italija 4-1 (2-1)
BK 27.08.1980 Rumunija - Jugoslavija 4-1 (2-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1116&Itemid=12

Crvena Zvezda - Benfica 3:2

dujFw-kSJuw&feature=related

Crvena Zvezda - FC Basel 2:0

4fFxcU2jbHU

Crvena Zvezda - FC Barcelona 2:4

_fQN144vByQ

alchemist
June 16th, 2011, 01:04
SGS

Treneri Partizana - Stjepan Bobek (1923-2010)

Čuveni Stjepan Štef Bobek, osim što je bio (po mnogima) najbolji fudbaler u istoriji Partizana, takođe je bio i jedan od najboljih trenera koje je naš klub imao. U nekoliko navrata je vodio "crno-bele" - najpre u sezonama 1960/61 i 1961/62 i oba puta je osvojio titulu prvaka Jugoslavije, a zatim je vodio ekipu i u najvećem delu sezone 1962/63, kada je Partizan po treći put uzastopno postao šampion. Tek pred kraj te sezone ekipu je preuzeo Kiril Simonovski.

http://4.bp.blogspot.com/-DLH3pvOWk94/UYIY3FjXFDI/AAAAAAAAL00/Mfiq_vrrXDA/s1600/serbia-obit-stjepan-bobek-2010-8-22-8-20-42.jpg

U te tri sezone Bobek je oblikovao i igrački usavršio čuvene "Partizanove bebe" koje su u sezoni 1965/66 stigle do finala Kupa evropskih šampiona, tako da se može reći da je upravo on njihov fudbalski otac.

Po odlasku iz Partizana trenirao je varšavsku Legiju (u kojoj je i počeo trenersku karijeru 1959. godine) i atinski Panatinaikos, sa kojim je uzeo dve titule prvaka i jedan kup Grčke. Na klupu Partizana ponovo je seo u jesen 1967. i tu ostao pune dve godine, do jeseni 1969. godine.

http://4.bp.blogspot.com/-QY04w49XKfE/UYIZvbah2GI/AAAAAAAAL1E/ereKZVkKRvI/s1600/bobek_cx_mk__8a0.jpg

Kasnije ga je trenerska karijera odvela u Olimpijakos, Altaj iz Izmira, zagrebački Dinamo (od 1972. godine), ponovo u Panatinaikos u sezoni 1974/75, da bi inostranu trenersku karijeru završio u Esperanci iz Tunisa.

Od 1978. do 1981. popularni Štef je radio u Jugoslaviji, trenirajući skopski Vardar i zemunsku Galeniku, današnji Zemun. Karijeru trenera je morao da prekine usled srčanih problema.

http://4.bp.blogspot.com/--NaHfAxM6G8/UYIZCmP5kkI/AAAAAAAAL08/Jj7YlAIhbss/s1600/bobek+vardar.jpg

U istoriji Partizana veoma malo je ljudi koji su dali toliki doprinos i kao igrači i kao treneri, kao što je to uradio Stjepan Bobek.Kada se na njegove uspehe doda činjenica da je Štef važio za velikog čoveka i džentlmena sjajnih manira, utisak o njemu postaje potpun.

Iako rođeni Zagrepčanin, slavu i ime je stekao u Beogradu, u kojem je zasnovao i porodicu. Beograd ga je prihvatio kao svog, da bi na kraju Beograd postao i njegova večna kuća.

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2013/05/treneri-partizana-stjepan-bobek-1923.html

alchemist
June 16th, 2011, 01:07
Dragan "Piksi" Stojkovic skills, tricks and goals

"Maradona des Balkans"/ 1981-1986 Radnički Niš/ 1986-1990 Crvena Zvezda/ 1990-1994 Olympique Marseille/ 1994-2001 Nagoya Grampus Eight..... 1983-2001 Jugoslavija, Srbija i Crna Gora

rAmtS40aig4

d2lpoTTwFMc

Serbsta
June 16th, 2011, 01:19
Rambo and Piksi combined have created their own legend statuses in unique but similar ways. Well done to both for their tremendous impacts on the reputation of Serbian football abroad.

alchemist
June 16th, 2011, 01:43
Džajin debi za Zvezdu - 8. juna 1963.

Najbolji srpski fudbaler svih vremena Dragan Džajić na današnji dan pre 50 godina debitovao je za prvi tim Crvene zvezde i započeo fenomenalnu karijeru tokom koje je ostavio neizbrisiv trag širom Evrope i sveta.
08.06.2013.

http://static.mondo.rs/Picture/293860/jpeg/

"Imao sam 17 godina i osam dana, Zvezda je igrala utakmicu poslednjeg kola prvenstva protiv podgoričke Budućnosti i trener Miša Pavić odlučio je da mi kao talentovanom igraču iz omladinske škole ukaže šansu. Nismo pobedili, utakmica je završena bez golova, ali sam ostavio dobar utisak i od tada sam postao nezamenljiv", prisetio se Džajić za Tanjug tog popodneva 8. juna 1963. godine.

Zanimljivo, utakmica je odigrana na Staroj Karaburmi.

"Marakana još nije bila gotova, a stadion JNA bio je zauzet zbog sleta povodom Dana mladosti. Sećam se da sam bio presrećan, pogotovo kada su mi rekli da idem na pripreme za sledeću sezonu. Zbog toga sam izostao iz omladinske reprezentacije, ali sam kao najmlađi igrač lige izborio mesto u timu i već naredne godine osvojili smo duplu krunu", rekao je sadašnji predsednik crveno-belih i izrazio nadu da će se uskoro na Marakani ponovo slaviti trofeji.

Džajić je za Zvezdu odigrao rekordnih 590 utakmica i postigao 287 golova. Crveno-beli dres nosio je od 1963. do 1975. godine, da bi otišao u francusku Bastiju, ali se posle dve godine vratio na Marakanu i odigrao još jednu sezonu, pre nego što je 1978.godine završio igračku karijeru.

Prvu titulu u Zvezdinom dresu osvojio je 1964. godine, a bio je predvodnik generacije koja je prva zabeležila šampionski het-trik u nekadašnjoj SFRJ. Osvojio je još jednu titulu 1973. godine, kao i tri trofeja u tadašnjem Kupu Maršala Tita.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 85 utakmica i postigao 23. gola. Debitovao je protiv Rumunije 1964, a oprostio se 1978. godine protiv Argentine na Marakani.

http://static.mondo.rs/Picture/293861/jpeg/

Bio je najbolji strelac Kupa nacija 1968. godine u Italiji, kada je državni tim stigao do finala i tek posle dve utakmice izgubio od Sovjetskog Saveza, a predvodio je Jugoslaviju na prvenstvu sveta 1974. godine u Nemačkoj.

Bez dileme, bio je najbolje levo krilo sveta svog vremena i prava noćna mora za legendarne bekove tog doba poput Nemca Bertija Fogtsa, Sspanca Antonija Kamača i Engleza Bobija Mura.

Nije tajna da je bio na pragu prelaska u Real Madrid, ali sticajem okolnosti taj transfer nije realizovan i na kraju je u inostranstvu odigrao samo dve sezone u Bastiji, klubu koji je, realno, ispod njegovog renomea.

Na predlog rukovodstva Crvene zvezde 1979. godine izabran je za tehničkog direktora kluba i bio je kreator tima koji je 12 godina kasnije osvajanjem titule prvaka Evrope i sveta ostvario san svih zvezdaša.

U dva mandata obavljao je i funkciju predsednika kluba, koju je napustio 2004. godine posle poraza od Zenita u Kupu UEFA.

Na tu funkciju vratio se pre šest meseci, nakon što je ostvario veliku pobedu van terena, pošto je oslobođen optužbe za zloupotrebu službenog položaja, zbog čega je 2008. godine bio i uhapšen.

http://www.mondo.rs/a588163/Sport/Fudbal/Dzajin-debi-za-Zvezdu-8.-juna-1963.html

alchemist
June 17th, 2011, 01:40
Kup YU 11.Maj 1988 zvezda:BORAC 0:1

aMzweDCPmdg

alchemist
June 17th, 2011, 01:52
Crvena Zvezda - Budućnost 4:3 (1977.)

Fudbalsko Prvenstvo Jugoslavije 1977/78
2. kolo
Crvena Zvezda - Budućnost 4:3
20.8.1977. Marakana
Beograd

-piM901Gfcc&feature=channel_video_title

alchemist
June 17th, 2011, 05:30
Special Guest Star

Robert Prosinecki vs Barcelona 1992/1993 - El Clasico

Ov9ZD3KUQCU&feature=channel_video_title

DelijaZauvjek
June 17th, 2011, 22:45
Since this thread is 'greats of the past' why do we have to limit it to just football. Why not accumilate all the Serbian legends from each respective sport such as Basketball, Water Polo, Volleyball, and so on :proud:

alchemist
June 18th, 2011, 03:26
Special Guest Star

September 24, 2010 · 1:46 AM
Milenko Acimovic Calls It A Career For FK Austria Vienna

http://lvironpigs.files.wordpress.com/2010/09/1a1a1a1a1a1a17.jpg?w=500&h=319

Slovenia international midfielder MILENKO ACIMOVIC (left) of FK Austria Vienna races down the field during a Viennse Derby with arch-rival SK Rapid Vienna at the Fritz Horr Stadion in the southern section of the capital city. (APA/nachrichten.at photo)

Aside from the result, one of the piece of good news from the recently-played 294th Viennese Derby between FK AUSTRIA VIENNA and cross-town rival SK Rapid Vienna was the appearance on the Violets’ substitutes bench of Slovenia international midfielder MILENKO ACIMOVIC.

Acimovic, the team captain who led FK Austria Vienna with 10 Bundesliga goals last season, had been out of action with a knee injury since last April; although available against Die Gruen-Weissen, the 33-year-old did not play as The Violets won the derby match, 1-0.

Acimovic’s return, however, would be short-lived.

http://lvironpigs.files.wordpress.com/2010/09/1a1a1a1a1a1a152.jpg?w=500&h=388

The Violets’ Slovenia international midfielder MILENKO ACIMOVIC (left) on the ball draws the attention of a pair of FC Wiener Neustadt players, midfielder MARIO REITER and defender DANIEL DUNST (right), during the Austrian Bundesliga match in August of a year ago at the Fritz Horr Stadion. (Robert Zoles/Reuters)

A few days after the derby, Acimovic announced to FK Austria Vienna team officials that, because of recurring pain with the knee, he had decided to retire immediately.

The Slovenia international (74 caps, 13 goals) confided in an article appearing in KRONEN ZEITUNG FUSSBALL that, after warming up following the break in the derby match with Rapid, his knee began to swell when he sat back down on the bench for the second half; it was there and then that decision to retire was made.

“I am not a profiteer,” stated the veteran midfielder, who appeared in all three of Slovenia’s matches and scored against Paraguay at the 2002 FIFA World Cup final tournament, explaining the decision to request for termination of his contract. “In 2007, I came to Austria with a serious injury – the club always believed in me and was fair to me. Now I could give back and dissolve the contract.”

http://lvironpigs.files.wordpress.com/2010/09/1a1a1a1a1a1a16.jpg?w=500&h=376

FK Austria Vienna’s Slovenia international midfielder MILENKO ACIMOVIC (left) attempts to fend off the challenge of Uganda international defender IBRAHIM SEKAGYA of Red Bull Salzburg during the Bundesliga match of two Augusts ago at the Fritz Horr Stadion. (Robert Zoles/Reuters)

“I cannot help the team,” concluded The Violets’ captain, who added that he did not want to “leave the fans hoping for more.”

MILENKO ACIMOVIC
career record

1995-1996 —— 26 ga —- 8 go — Zeleznicar Ljubljana – (Slovenia)
1996-1998 —— 34 ga —- 7 go — Olimpija Ljubljana – (Slovenia)
1998-2002 — 102 ga — 22 go — Red Star Belgrade – (Serbia)

2002-03 — 17 ga —- 0 go — Tottenham Hotspur – (England)
2003-04 —- 0 ga —- 0 go — Tottenham Hotspur – (England)

2003-04 — 16 ga —- 6 go — OSC Lille – (France)
2004-05 — 19 ga —- 4 go — OSC Lille – (France)
2005-06 — 12 ga —- 2 go — OSC Lille – (France)

2006-07 —————————- Al Ittihad – (Saudi Arabia)

2006-07 — 11 ga —- 3 go — FK Austria Vienna – (Austria)
2007-08 — 30 ga —- 3 go — FK Austria Vienna – (Austria)
2008-09 — 34 ga – 14 go — FK Austria Vienna – (Austria)
2009-10 — 26 ga – 10 go — FK Austria Vienna – (Austria)

http://lvironpigs.files.wordpress.com/2010/09/1a1a1a1a1a1a153.jpg?w=500&h=299

Slovenia international midfielder and FK Austria Vienna captain MILENKO ACIMOVIC (30) has his spot kick stopped by Brazilian goalkeeper RAFAEL BRACALI of Portuguese side CD Nacional Madeira in the UEFA Europa League Group L match last October at the Fritz Horr Stadion. (AP photo)

http://lvironpigs.wordpress.com/2010/09/24/milenko-acimovic-calls-it-a-career-for-fk-austria-vienna/

bXQVRc-ewYg

iE5-zpYF1IQ&feature=related

KBtlx68fpmI&feature=related

O0alWaeInv4&feature=related

8Z01sQyyib0&feature=related

MTAwz7_m8vE&feature=related

uBEBVFGTS78&feature=related

EX8jQJhatlw&feature=related

El Lobo
June 18th, 2011, 03:30
Hell technical player, unlucky he had a Zahovic in his way.

red star forever
June 18th, 2011, 03:47
Since this thread is 'greats of the past' why do we have to limit it to just football. Why not accumilate all the Serbian legends from each respective sport such as Basketball, Water Polo, Volleyball, and so on :proud:

Can't believe I'm saying it, but good idea. :thmbup:

red star forever
June 18th, 2011, 03:48
Of course, we must let the Creator, the Father, of this blessed topic, make that decision. :proud:

El Lobo
June 18th, 2011, 03:50
Can we nominate XT greats? If so, I move forward to nominate a write-up on DZ first with Purger as guest star/Rambo exception. :proud:

alchemist
June 18th, 2011, 03:58
Времеплов: Звезда освојила Минхен (ФОТО, ВИДЕО)

Категорија: Времеплов
Аутор redstarbelgrade.info

http://www.redstarbelgrade.info/images/Vremeplov/April/bajern-zvezda-delije.jpg

На данашњи дан пре 22 године, фудбалери Црвене звезде направили су велики подвиг победивши Бајерн у првом мечу полуфинала Купа европских шампиона. Београдски црвено-бели су на минхенском Олимпијском стадиону славили резултатом 2-1 и тако направили сјајан резултат пред, испоставиће се, трилер реванш меч у Београду, када се Звезда аутоголом Аугенталера пласирала у финале најјачег европског клупског такмичења.

Црвено-бели наступили су у стандардном саставу, док су за Баварце тада, између осталих, наступали Штефан Ефенберг, Брајан Лаудруп, а занимљиво је да их је са клупе водио исти тренер који ће их и ове године, сасвим вероватно, довести до полуфинала Лиге шампиона - Јуп Хајнкес.

http://www.redstarbelgrade.info/images/Vremeplov/April/bajern-zvezda-karta.jpg

Позитиван исход и велику победу навијачи Звезде вероватно нису очекивали после 24. минута, када је после добре акције Шваба и асистенције Тона петом центарфор Бајерна Лофарт зналачки поткопао лопту и лобовао истрчалог Стојановића. Ређале су се шансе Црвене звезде преко Панчева, Просинечког, Михајловића и Савићевића, а заслужено поравнање резултата уследило је на самом крају првог полувремена: у једној брзој и директној акцији лопта је прешла простор од гол-аут линије до гол-аут линије. Изнела је одбрана Звезде лопту са почетка своје половине, Просинечки је сјајном лоптом пронашао вихорног Бинића по десном крилу, овај брзо истрчао двадесетак метара и прецизном лоптом на другу стативу пронашао Панчева који је клизећим стартом проследио лопту у мрежу, уз велико славље хиљада навијача Звезде на Олимпијском стадиону.

http://www.redstarbelgrade.info/images/Vremeplov/April/bajern-zvezda-gol-pancev.jpg

После учесталих покушаја Бајерна да ипак дође до предности на свом стадиону, једна грешка на средини терена отворила је прилику за још једну убитачну контру: лопта је дошла до Панчева, а стрелац првог гола је овог пута одличном лоптом у простор асистирао Савићевићу, који одличним ударцем шаље лопту у малу мрежу гола Аумана. Могла је Звезда преко контранапада Бинића, Панчева и Савићевића и да дотуче грогираног домаћина, али - можда тада не би било трилера на Маракани и вероватно најузбудљивијег момента који је Маракана икада доживела.

http://www.redstarbelgrade.info/istorija/vremeplov/3466-vremeplov-zvezda-osvojila-minhen-foto-video.html

EsLW7iJXGsI

boban
June 18th, 2011, 06:59
there were a couple different threads i was wanting to start but i'm not sure of the reception they would get

Go for it I say, you enjoy great mana on this board.

"Mana is an indigenous Pacific islander concept of an impersonal force or quality that resides in people, animals, and (debatably) inanimate objects. The word is a cognate in many Oceanic languages, including Melanesian, Polynesian, and Micronesian."

alchemist
June 21st, 2011, 02:31
Vladan Lukic - Total Soccer

Vladan Lukic o Delijama ,Prosineckom ,toletu , genaralnom sponzoru , omladimskoj skoli....
Total Soccer - SOS Kanal 05.01.2011

TfffmBPHJoM&feature=channel_video_title

alchemist
June 21st, 2011, 02:32
1976 UEFA European Championship

http://www.uefa.com/imgml/comp/euro/history/EditionInternalCarouselLogo/1976.png

Team of the Tournament

* Ivo Viktor (Czechoslovakia)

* Ján Pivarník (Czechoslovakia)

* Ruud Krol (Netherlands)

* Jaroslav Pollák (Czechoslovakia)

* Anton Ondruš (Czechoslovakia)

* Franz Beckenbauer (Germany)

* Rainer Bonhof (Germany)

* Zdeněk Nehoda (Czechoslovakia)

* Dieter Müller (Germany)

* Antonín Panenka (Czechoslovakia)

* Dragan Džajić (Yugoslavia)

http://www.uefa.com/MultimediaFiles/Photo/competitions/Goldenjubilee/01/58/73/86/1587386_s5.jpg

Date of birth: 30/05/1946
Position: Forward

A dazzling dribbler, Džajić was named his nation's Golden Player to mark UEFA's Golden Jubilee in 2004. He won more caps for the former Yugoslavia than any other player, 85 from 1964-79, and saved his best for the UEFA European Championship. In 1968 he famously lobbed England goalkeeper Gordon Banks to score the late winner in the semi-final and also opened the scoring in the final against Italy. Džajić's delivery with his magical left foot was a joy to behold and his attachment to FK Crvena zvezda, for whom he scored 287 goals in 590 games, extended to a lengthy spell as club president.

http://www.uefa.com/uefaeuro/season=1976/index.html#

alchemist
June 22nd, 2011, 05:22
Srbija - Jermenija 3:0 - Golovi, 11.10.2006

Srbija - Jermenija 3:0 - Golovi, 11.10.2006
Serbia vs Armenia 3-0 - Goals, 11.10.2006

Izvor: www.fss.rs

У квалификацијама за ЕУРО 2008. „орлови" у Београду победили селекцију Јерменије (3:0) головима Станковића (из једанаестерца), Лазовића и Жигића

У квалификацијама за ЕУРО 2008, „орлови" су у Београду, на стадиону Црвене звезде, угостили и победили селекцију Јерменије головима капитена Дејана Станковића (из једанаестерца), Данка Лазовића и Николе Жигића.

Селектор Хавијер Клементе саставио је тим: Стојковић, Драгутиновић, Степанов, Крстајић, Дуљај, Ковачевић, Станковић, Короман (од 72. Ергић), Тришовић (од 46. Илић), Пантелић (од 46. Лазовић), Жигић.

BmGQI2vvrvc

alchemist
June 23rd, 2011, 00:03
Samo jedna je Zvezda

ARbmPWbjKwI

----------------------------------

30. 07. 2013. 13:56h | crvenazvezdafk.com | foto: crvenazvezdafk.com

Grb Zvezde na Veležu veći od "Marakane"

Navijači Crvene zvezde iz Nevesinja su blizu velikog podviga zbog koga bi mogli da postanu poznati širom sveta, prenosi zvanični sajt fudbalskog kluba.

http://www.vesti-online.com/data/images/2013-07-30/343474_zvezdin-grb-na-velezu_f.jpg?ver=1375185172

Grb Crvene zvezde na Veležu

Grandiozni grb, koji zauzima vrh planine Velež, blizu je završetka. U nedelju su započeti završni radovi, što je farbanje. Zbog nepristupačnog terena materijal je dovezen traktorom dokle se moglo prići, a dalje do vrha planine Zvezdaši su na rukama preneli farbu i sav drugi neophodan materijal za radove.

Ideja je nastala prošle godine u jednoj sarajevskoj kafani i bez obzira što je nekima sve izgledalo kao nemoguća misija uz malo truda, volje, želje i nadasve ljubavi prema Crvenoj zvezdi, projekat je na samom kraju.

Poređenja radi, grb koji krasi Velež zauzima površinu veću od "Marakane" i nalazi se na 1300 metara nadmorske visine. U najavi je i mogućnost kandidovanja za Ginisovu knjigu rekorda.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/332849/Grb-Zvezde-na-Velezu-veci-od-Marakane-

http://mojahercegovina.com/wp-content/uploads/2013/07/zvezda-nevesinje.jpg

http://mojahercegovina.com/wp-content/uploads/2013/07/994530_276591422484072_1654305399_n.jpg

http://mojahercegovina.com/wp-content/uploads/2013/07/1011335_276592409150640_7981270_n.jpg

http://mojahercegovina.com/wp-content/uploads/2013/07/73461_276593529150528_334523253_n.jpg

alchemist
June 23rd, 2011, 00:08
Total Soccer - Goran Bunjevcevic i Bekjarev

gIGp9RS0yqY

Yb24KVtxsPA&feature=related

eL7IrI12lfA&feature=related

fNv62l0tT6s&feature=related

eizjHGxv_hk&feature=related

nJAZrZvM6DU&feature=related

boo3qvWnz3Q&feature=related

alchemist
June 23rd, 2011, 00:10
Времеплов: Херта пала у Београду, oтворена врата финала УЕФА Купа (ФОТО, ВИДЕО)

Категорија: Времеплов
Аутор redstarbelgrade.info

http://www.redstarbelgrade.info/images/Vremeplov/April/zvezda-herta-grupna.jpg

На данашњи дан 1979. године, Црвена звезда остварила је једну од дотадашњих највећих победа у клупској историји. У полуфиналу УЕФА Купа, црвено-бели су на препуној Маракани, пред готово сто хиљада навијача, победили берлинску Херту резултатом 1-0.

Једини гол на мечу постигао је Душан Савић већ у седмом минуту, када је на центаршут главом закуцао лопту у мрежу голмана Нигбура.

CdqUaw8d4qs

Стрелац гола за велику победу и, испоставиће се касније, првог финала неког европског такмичења у клупској историји, у вези са овом утакмицом је рекао:

- Више пута сам нагласио и поновићу да је та сезона у Купу УЕФА била нешто најсензационалније и најлепше што се тих година дешавало Црвеној звезди и југословенском фудбалу. Били смо апсолутни хит. Куп УЕФА је те године био јачи од Купа шампиона, што се види и по томе да су сви наши ривали у тренутку кад смо с њима играли водили у националним првенствима - каже Савић, алудирајући на то да је Звезда до полуфинала већ избацила Спортинг, Вест бромвич албион и лондонски Арсенал.

Црвено-беле је пред утакмицу задесио велики пех: повредио се Милош Шестић, један од најбољих играча Звезде у тој генерацији, али легендарни Бранко Станковић није имао намеру да одступи од својих идеја. Звезда је тако заиграла са двојицом нападача, па је поред Савића заиграо Душан Лукић. Занимљивост је да је Лукића у другом полувремену заменио тада шеснаестогодишњи Милко Ђуровски, који је из омладинског погона пребачен у први тим и одмах заиграо у полуфиналу УЕФА Купа.

http://www.redstarbelgrade.info/images/Vremeplov/April/zvezda-herta-karta.jpg

Две недеље касније, Звезда ће оверити пласман у своје прво европско финале, неуспешно, али по много чему контроверзно.

http://www.redstarbelgrade.info/istorija/vremeplov/3483-vremeplov-herta-pala-u-beogradu-otvorena-vrata-finala-uefa-kupa-foto-video.html

alchemist
June 25th, 2011, 00:30
Rambo exception - although I do hope I am wrong

Boško Janković

http://www1.pictures.zimbio.com/gi/Bosko+Jankovic+Genoa+CFC+v+SS+Lazio+Serie+6fTGz_Xi lAIl.jpg

http://www.novosti.rs/upload/images/2012//05/28n/sp-bosko-jankovic.jpg

http://cdn.c.photoshelter.com/img-get/I0000Q7CeS3ZLoE0/s/880/880/JANKOVIC-BOSKO-17.jpg

Klub Genoa CFC (Ita)
Rođen 01/03/1984
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 25
Golova za reprezentaciju 5
Debitovao 15/11/2006
Igrao u klubovima FK Crvena Zvezda (Beograd),
FK Jedinstvo (Ub),
RCD Mallorca (Esp),
Palermo (Ita),
Genoa CFC (Ita)

Rođen 1. marta 1984. u Beogradu.

Prošao sve mlađe kategorije "crveno-belih" i sa 18 godina je debitovao u prvom timu Crvene Zvezde kod trenera Zorana Filipovića 2002. godine.

U prolećnom delu sezone 2002/03, Zvezda ga šalje u FK Jedinstvo iz Uba na pozajmicu, zajedno sa Dušanom Bastom i Aleksandrom Lukovićem. Nakon sezone i po na Ubu sazreo je kao dobar igrač sredine terena sa 21 golom u 28 utakmica.

Kod novog trenera Ljupka Petrovića u Crvenoj Zvezdi, on se vratio 2004. godine na Marakanu. U Zvezdi je bio jedan od važnih igrača. Postigao je i spektakularan pogodak iz slobodnog udarca protiv PSV Ajndhovena u Ligi Šampiona 2004. godine.

U to vreme Boško je debitovao i za fudbalsku reprezentaciju Srbije i Crne Gore za igrače do 21 godine.

Nakon neuspelih kvalifikacija za Ligu Šampiona 2006. karijeru nastavlja u Španiji. U svojoj prvoj sezoni sa Majorkom, Janković je u 28 utakmica postigao 9 golova.

Posle sjajne sezone u španskoj Majorki i još boljih partija na Evropskom šampionatu za mlade u Holandiji, kao jedan od najtalentovanijih veznjaka Evrope stigao na Siciliju gde u Palermu nije ostavio bog zna kakav utisak. Bivši fudbaler Crvene zvezde postigao je dva gola na 26 odigranih mečeva u Seriji A. Nakon prve sezone u Seriji A, gde je više sedeo na klupi nego što je igrao, odlazi na pozajmicu u Đenovu.

Tokom leta 2009. Đenova je iskoristila klauzulu iz ugovora na osnovu koje je mogla da nakon isteka pozajmice otkupi Jankovićev ugovor od Palerma. Tokom priprema za novu sezonu Janković je doživeo tešku povredu i skoro celu sezonu je morao da odsustvuje sa terena, pa je propustio i Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi.

Za seniorsku reprezentaciju Srbije debitovao 15. novembra 2006. protiv Norveške (1:1) u Beogradu, a prvi gol u dresu Srbije postigao je 28. marta 2007. protiv Portugala (1:1) u kvalifikacionoj utakmici za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2008.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
2010-11 Genoa CFC ITA 1
2009-10 Genoa CFC ITA 1 3 0
2008-09 Genoa CFC (loan) ITA 1 25 4
2008-09 US Palermo ITA 1 1 0
2007-08 US Palermo ITA 1 26 2
2006-07 RCD Mallorca ESP 1 28 9
2006-07 FK Crvena zvezda SRB 1 2 0
2005-06 FK Crvena zvezda SCG 1 26 12
2004-05 FK Crvena zvezda SCG 1 28 9
2003-04 FK Crvena zvezda SCG 1 4 0
2002-03 FK Crvena zvezda SCG 1 14 3
Career Totals: 157 39

Utakmice reprezentacije Srbije u kojima je nastupao :

PU 15.11.2006 Srbija - Norveška 1-1 (1-1)
KEP 24.03.2007 Kazahstan - Srbija 2-1 (0-0)
KEP 28.03.2007 Srbija - Portugal 1-1 (1-1) goal
KEP 02.06.2007 Finska - Srbija 0-2 (0-1) goal
KEP 22.08.2007 Belgija - Srbija 3-2 (2-0)
KEP 08.09.2007 Srbija - Finska 0-0 (0-0)
KEP 13.10.2007 Jermenija - Srbija 0-0 (0-0)
KEP 17.10.2007 Azerbejdžan - Srbija 1-6 (1-4) goal
KEP 21.11.2007 Srbija - Poljska 2-2 (0-1)
KEP 24.11.2007 Srbija - Kazahstan 1-0 (0-0)
PU 06.02.2008 Makedonija - Srbija 1-1 (0-1)
PU 26.03.2008 Ukrajina - Srbija 2-0 (0-0)
PU 24.05.2008 Republika Irska - Srbija 1-1 (0-0)
PU 28.05.2008 Rusija - Srbija 2-1 (1-1)
PU 31.05.2008 Nemačka SR - Srbija 2-1 (0-1) goal
KSP 06.09.2008 Srbija - Farska Ostrva 2-0 (1-0)
KSP 10.09.2008 Francuska - Srbija 2-1 (0-0)
KSP 11.10.2008 Srbija - Litvanija 3-0 (2-0)
KSP 15.10.2008 Austrija - Srbija 1-3 (0-3)
PU 10.02.2009 Kipar - Srbija 0-2 (0-2)
PU 11.02.2009 Ukrajina - Srbija 1-0 (1-0)
KSP 28.03.2009 Rumunija - Srbija 2-3 (0-2)
PU 01.04.2009 Srbija - Švedska 2-0 (1-0) goal
KSP 06.06.2009 Srbija - Austrija 1-0 (1-0)
PU 03.03.2010 Alžir - Srbija 0-3 (0-1)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1117&Itemid=12

great player to watch in full flight

3hYDNWILKvE&feature=related

N_Wr6vMY9xs

lNkbUquoC8w

7VShVE80P2A

boban
June 25th, 2011, 00:50
once again, props to alchemist

alchemist
June 27th, 2011, 00:20
Inter Zaprešić - Crvena Zvezda 1:3

Inter Zaprešić - Crvena Zvezda 1:3
UEFA Cup 2005/06
Second Qualifying Round, First Leg
11.8.2005. Stadion ŠRC Zaprešić ~3.500
Zaprešić Hrvatska
0:1 Nikola Žigić 21'
1:1 Srđan Pecelj 41'
1:2 Nikola Žigić 49'
1:3 Marko Pantelić 81'

6q07_FzNFvY

Crvena Zvezda - Inter Zaprešić 4:0

Crvena Zvezda - Inter Zaprešić 4:0
UEFA Cup 2005/06
Second Qualifying Round, Second Leg
25.8.2005. Marakana ~29.000
Beograd Srbija
1:0 Boško Janković 6'
2:0 Marko Pantelić 41'
3:0 Nikola Žigić 45'
4:0 Marko Pantelić 85'

YPwZWvkCORM

alchemist
June 27th, 2011, 00:21
Japan vs Yugoslavia 0:1 - Goal, 03.06.1998

Japan vs Yugoslavia 0:1 - Goal, 03.06.1998
Japan - Jugoslavija 0:1, 03.06.1998

Izvor: www.fss.rs

У контролној утакмици пред Светско првенство у Француској репрезентација Југославије славила је победу над селекцијом Јапана 1:0. Овај сусрет одигран је на Олимпијском стадиону у Лозани, а стрелац одлуке био је Синиша Михајловић у 71. минуту.

Селектор Слободан Сантрач је, како се и очекивало у овој важној провери, испробао доста играча, па је наш државни тим изгледао овако: Лековић, Комљеновић (61. Б. Брновић), Ж. Петровић, Јокановић, Савељић (84. Ђукић), Михајловић, Југовић (61. Огњеновић), Д. Станковић (46. Стевић), Ковачевић (55. Милошевић), Стојковић (46. Друловић), Мијатовић.

qLKyr_U6r5U

--------------------------------------

Yugoslavia v Nigeria 3-0 (1998)

AYn0FOm8cqI

--------------------------------------

Partizan - Zvezda 2-2 (3-4) 1991

iHD6Zu1Jogg

alchemist
June 28th, 2011, 00:12
MCZ intervju: Dragan Mladenović (VIDEO)
Moja Crvena zvezda (110) | Vesti Intervjui Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/07/004mla.jpg

Dragan Mladenović

Član generacije koja je mogla mnogo, ali nije imala sreće. Kada je on igrao, Crvena zvezda je osvajala duplu krunu. Zahvalan igrač, od poverenja. Danas, trener jedne od najtalentovanijih generacija na ovim prostorima, u omladinskoj školi Crvene zvezde. Ili, ipak nije? Saznaćemo od njega. Za vas, za MCZ, Dragan Mladenović.

U dugom i opširnom intervjuu, pročitajte iskrene odgovore najviše o problemima u omladinskoj školi, o nepravdi u fudbalu, velikim generacijama Crvene zvezde, njegovoj karijeri, aktuelnom timu… Uživajte.

Sezona je počela mnogo ranije nego inače, mnogo ranije u odnosu na neka druga vremena. Kako si ti video utakmicu protiv Islanđana?

„ Nisam nešto fasciniran početkom, ovom prvom utakmicom. Po meni, nije nešto za oduševljenje, pogotovo imajući u vidu ko je protivnik bio i obzirom na svu priču od strane kluba pred nama su i dalje teški dani. “

Iako protivnik nije nekog renomea koji bi trebao da nas zabrinjava, u nekim momentima, prvih dvadeset minuta smo delovali mnogo superiornije?

„ Koliko se meni čini, delovali smo superiornije u prvih 15 minuta. Ja to sada gledam drugačije, kao igrač to je ona želja da se dokaže nešto kada igraš prvu utakmicu. Ja nisam video neku superiornost u ostatku utakmice. Šta to znači? Ja imam neko drugo shvatanje fudbala i druga razmišljanja. Crvena zvezda protiv takvih protivnika u suštini ne bi trebala da ima neki problem. A mi smo strepeli, čak su oni imali šanse.“

Dragan Mladenović danas. Trener u omladinskoj školi Crvene zvezde.

„ To je bilo „juče“. To je bilo do 1.7., kada su istekli ugovori svim trenerima. Da li će biti i dalje, ne znam. Zavisi od ljudi iz kluba, koje su njihove ambicije, da li nam se poklapaju ambicije, jer mene još uvek niko nije zvao da me pita bilo šta. Ja sam rekao ono što mislim i stojim iza toga. Crvena zvezda ima veliki potencijal u omladinskoj školi, ali način na koji se radi nije dobar za Crvenu zvezdu. Mora da se više obraća pažnje na tu decu, da se više ulaže novca u njih, da se kupuju rekviziti pravi, da se kupuje oprema, da se poboljšaju uslovi za trening. „

Trener si generacije koja je možda i najtalentovanija, ne samo u našoj školi. Generacija ’97 koju predvode Luka Jović, Ivanović, Stojanović…

„ Odlična generacija pred kojom je sjajna budućnost, ali ako se pravilno radi. Ukoliko se uloži novac koji nije milionski, ako se stvore normalni uslovi za rad. Svuda su to normalni uslovi, samo su kod nas nadljudski. Ukoliko se naprave pravi uslovi, čiji sam ja zagovornik i sve ovo što sam do sada rekao je samo zbog toga i nikada sebe nisam stavljao u prvi plan, Crvena zvezda ima sjajnu budućnost.“

Kao što smo pomenuli, generacija koja je već daleko poznata. Luka Jović?

„ Luka je sigurno jedan od najtalentovanijih igrača koji se pojavio kod nas. Igra na poziciji špica. Celu prošlu sezonu je proveo u starijem uzrastu, u kadetima, i bio je najbolji strelac lige.Smatrao sam da mu trebaju jake utakmice i zato što sam mislio da ne može da napreduje kod nas, u svojoj generaciji, jer smo evidentno mnogo jači u odnosu na ostale. Treba raditi sa njim, ogroman je potencijal.“

Stojanović, Ivanović..

„ Stojanović, takođe. Igra na poziciji štopera. Pred njim je sjajna budućnost, mnogo je inteligentan momak, igra glavom. Poseduje odlične fizičke kvalitete, najbitnije je što je stalno psihički prisutan na terenu.

Nemanja Ivanović je vrlo interesantan igrač. Nije igrao prošle godine kod mene, ali nije dobio mnogo šansi ni u kadetima. I o tome moramo da vodimo računa. Ako već uzimaš igrače iz mlađih uzrasta, onda bi mu trebalo dati šansu da iskoristi potencijal.““

To su igrači koji bi u bliskoj budućnost, za tri, četiri godine najkasnije, trebali da budi oslonac kluba?

„ Tako je. Ja se nadam, uz pravilan, za tri godine bi već trebali da budu oslonac i standardni u prvom timu. Ja stalno govorim da ako je Vejn Runi mogao sa 16 godina da dobije šansu u Evertonu, u Premijer ligi, zašto naše dete sa 18 godina ne bi mogl oda igra domaću ligu.“

Neki momci, malo stariji, su već ad hok debitovali u Novom Sadu, u poslednjem kolu. Neki su prošli pripreme. Misli se na Grujića, Ahčina, Stojkovića, Brajovića, Lazića, Marinkovića..

„ Dosta interesantnih imena. Mnogo treba da se radi sa njima, oprezno. Još uvek su deca, koja u ovim današnjim, teškim vremenima imaju problem i sa menadžerima, pričama da već vrede 10-15 miliona, i sa roditeljima. „

Da li klub tada staje uz svoju decu?

„ Klub mora jasno da definiše stav. Da li igrač sa 16, 17 godina koji pravi problem klubu svojim ponašanjem, potezima, itd.. šta radi u tom slučaju. Moje lično mišljenje je da treba da bude odstranjen iz tima. Treba im jasno reći šta ne smeju da rade i naučiti ih. Kao i stati iza toga.“

Izgubili smo dve dragocene generacije, ’92 i 95’. Neverovatno talentovane. Jedino su vraćeni Ćosić, na kratko, pa je i sa njim izbio problem i sada Aca Kovačević. Da li se nazire da možemo do još jedne tragedije?

„ I ’96, 97’ i ’98. godište su jako talentovani. U svakoj, kompletnoj generaciji imamo po dva, tri igrača koji su ekstra talentovani. Poenta je da se gubi trag između prelaska iz omladinske škole u prvi tim. Opet kažem, ljudi koji vode omladinsku školu, konkretno direktor, ako postoji pravi igrač, pravi kvalitet među igračima onda moraš da istraješ da ga dovedeš u prvi tim. Moraš da imaš ime i prezime da bi otišao kod sportskog direktora i rekao „ ovaj ima kvalitet, ovaj igrač vredi i treba da igra za prvi tim. Na kraju krajeva, Spajić je jedan koji spasio klub. Omladinska škola je sprečila bankrot Crvene zvezde tako što su otišli Spajić, Šuljagić, Janković, Mijailović, Simić, Maksimović.. dobijen je novac od njihovih angažmana po propisu UEFA, a da smo bili pametni bio bi deset puta veći. “

Kakva je zapravo, stvarna situacija u Omladinskoj školi?

„ Nije sjajna. Kao što sam rekao problema ima mnogo, nemamo uslove za rad, rekvizite. Omladinska škola Crvene zvezde trenutno nema trenere, nadam se da će u toku ove nedelje da se iskristališe ko će biti trener. Crvena zvezda je veliki klub, sa velikom tradicijom i treba da ima najbolje trenere. Da klub izabere najbolje i da pruži punu podršku tim trenerima. Da ne dolazi u sukobe interesa, da li igrači imaju menadžere ili nemaju, da li su im roditelji imućni ili nisu. Pričam o Omladinskoj školi. Jednostavno je jedini pravi način da je teren merilo za kvalitet.“

Da li je moguće da Crvena zvezda danas nema trenere u omladinskoj školi, a počele su pripreme za mlađe kategorije?

„ Moguće je. Obzirom na situaciju kakva je, moguće. Kažem ponovo, trebalo bi ove nedelje da se reši ko će biti, ništa se ne zna, nismo imali nikakve razgovore. Osnovni red bi bio da zovu, ne samo mene nego sve trenere i da se predoči kakav je plan kluba i da li računa na trenere. I, ako ne računa, naravno, da se kaže zašto. Jednostavno, da imamo čistu sliku.“

Da li klub ima plan?

„ To je pitanje za ljude iz kluba.“

Kakav je bio odnos vodećih struktura u klubu prema trenerima, igračima, ljudima iz omladinske škole? Desilo se dosta negativnih stvari, od početka godine.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/07/002mla.jpg

„Ja, Crvenu zvezdu osećam kao svoj dom i niko nikada ne može da mi zabrani da dođem u svoj dom, svoju kuću, klub, ma kako se on zvao“

„ S’obzirom na situaciju u kakvoj je klub i sve što se izdešavalo, klub je stvarno imao preča posla kojima je trebao da se bavi pre omladinske škole. I razumem sve. Ali, opet kažem, to je nešto sa čime moraju da se bave, to je budućnost kluba i jedini izlaz iz krize. Morali su mnogo ranije da se bave omladinskom školom. Pričam konkretno o novoj upravi, koja je došla pre 7,8 meseci. Morali su da postave stvari na svoje mesto, da se zna odmer, a ne da se odlaže taj početak tog novog rada.“

Kakav je bio odnos novog direktora omladinske škole, Srđana Vasiljevića? Da li si zadovoljan njegovim dosadašnjim radom?

„ Nisam, nisam zadovoljan. Naravno da nisam, zato što jednostavno.. nemam nikakvih problema sa njim, niti išta loše protiv njega. I njega je neko tu doveo, imajući puno poverenje u njega, međutim konkretno, dešavale su se stvari u kojima nije pružao podršku da se stvari rade onako kako bi trebalo. Verovatno se trudio da to uradi, ali nije mogao da uradi. Automatski, nije imao neku težinu kod ljudi iz kluba. Smatram da bi čovek koji vodi omladinsku školu Crvene zvezde trebao da bude čovek koji ima ime i prezime, koji je legenda kluba, koji ima iskustvo, koji ima autoritet, koji može da kaže ljudima iz uprave kluba da omladinska škola ima problem i kako stvari stoje. I da počnu da se rešavaju problemi, a ovo sada je nagomilavanje problema.“

Po svemu nabrojanom, opisu odgovara ime poput Vladimira Petrovića Pižona.

„ Recimo, tako je. Što se njega tiče, to je čovek koji Zvezdina legenda, ima ime i prezime, ima težinu, iskustvo, znanje, Najbitnije je da zna da radi sa mladim igračima. U odnosu ovo, to bi sigurno bilo pravo rešenje.“

Da li postoji neko razmimoilaženje u mišljenjima kako treba da funkcioniše omladinska škola između uprave kluba, sportskog direktora i direktora omladinske škole? Da li je to veliki problem?

„ Što se tiče toga, ja sam rekao moje mišljenje. Rekao sam kako treba da fukcioniše omladinska škola. Ovde, u Srbiji, vlada mišljenje da smo Bogom dani, da smo najlepši i najbolji i da svi čekaju da nas kupe. I kao takvi, ljuddu ulažu po 100,200 evra po igraču, a očekuju milione. To je nemoguće. U ovim današnjim uslovima, zašto bi veliki i imućni klubovi kupovali igrače iz Crvene zvezde a u svojim akademijama imaju i bolje? Crvena zvezda se promenila, danas nije klub koji stvara igrača, sad ih dovodi sa strane. Kada kažem sa strane, ne mislim na igrače iz Srbije, to je normalno, i ja sam tako došao u klub i treba da ti šansu igračima iz Srbije, jer ima mnogo dobrih igrača po niskim cenama. Mislim na strance, a opet nisam ni protiv stranaca. Stranac treba da dođe, ali da bude zvučno ime koje odskače kvalitetom. Da bude srazmeran kvalitet sa cenom, a ne da je kvalitet u odnosu na cenu drastično manji. To je ono što ja ne razumem. Ti si voljan da daš za stranca pola miliona, a nećeš za sopstvenu školu 10.000.“

Sa kakvim se sve problemima susretala omladinska škola tokom ove sezone?

„ Ima dosta problema. Ljudi koji su upućeniji u sam rad omladinske škole, znaju o čemu pričam. Npr., moja generacija je igrala nezvaničnu ligu. U Srbiji postoje tri zvanične lige – omladinci, kadeti i pioniri. To je na nivou cele Srbije. I za to klub, kako tako rešava troškove putovanja, hrane.. ne tako često se dešava da deca nemaju ručak. Postoje i nezvanične lige koje se igraju na teritoriji grada. U mojoj generaciji su najdalja putovanja bila Lazarevac, Mladenovac, itd.. i to su stvari gde se ja kao trener dovijam i snalazim, putujem svojim automobilom, prevozim. Ne samo ja, nisam samo ja u pitanju, već i ostali treneri. Snalaze se, daju novac iz svog džepa za gorivo, putovanja. To su neke stvari koje se meni ne sviđaju. Kažu moramo.. mi ne moramo da igramo te lige. Ja nisam zagovornik da moramo nešto po svaku cenu. Možemo i da uštedimo. Mi deci možemo pružiti maksimalne uslove za rad i kroz turnire, jake turnire u Evropi. Crvena zvezda je veliko ime, ima veliko ime u Evropi i da se kroz te turnire ide ka napred.“

Po ovome zvuči da je situacija krajnje alarmantna.

„ Situacija je duplo alarmantna. Vreme je da stvarno nešto uradimo. Ja stvarno volim Crvenu zvezdu i novac mi nije motiv. I sve ovo što radim, radim da probudim svest. Ja ne moram da budem trener u Crvenoj zvezdi, naći ću sebe negde. Ja bih voleo da budem trener Crvene zvezde, ali nije nešto da moram. Crvena zvezda mora da bude klub bez kompromisa. Treneri moraju da budu klub bez kompromisa, ako veruju da neko pravi igrač, onda ga trebaju forsirati, a ne praviti kompromise koji se znaju kakvi su.“

Da li je moguće da gro današnjih klinaca, sa 15,16 godina, već imaju menadžere?

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/07/3399868836_86d06a3da7-209x300.jpg

Dragan Mladenović u dresu Renžersa

„ Imaju. Konkretno, u mojoj generaciji mislim da ima 6 ili 7 igrača menadžere, oni su reprezentativci. To je velika boljka. Ne može nikom da se zabrani da ima menadžera, ali klub je taj koji treba jasno do znanja da stavi igračima koji su u klubu svoj stav. Da klub vodi računa o njima, o njihovim povredama. Dešava se da deca u omladinskim kategorijama prekinu da igraju fudbal zato što nisu adekvatno lečeni. To su stvari koje mene kao roditelja bole. Sutra bih voleo da i moja deca igraju u Zvezdi fudbal, ali kako, ako se ne vodi računa. Povrede se, ne daj Bože, posle sve ide na teret roditelja. Klub mora da snosi odgovornost za ponašanje. Kao i svaki pojedinac. Mi smo svi igrači, bivši igrači ili budući igrači Crvene zvezde.“

Kakav je odnos uprave prema bivšim igračima koji su sada treneri u klubu?

„ To je nešto što je mene zanimalo kada sam ja završio svoju karijeru. Dosta bivših igrača Crvene zvezde, koji imaju neko ime, retko svraćaju u klub. To je očigledno pitanje za ljude koji su vodili i koji će voditi klub. Ja, Crvenu zvezdu osećam kao svoj dom i niko nikada ne može da mi zabrani da dođem u svoj dom, svoju kuću, klub, ma kako se on zvao. Ali, ima fudbalera koji su napravili velike, bogate karijere,nezavisni su u svakom pogledu i ne žele da imaju bilo kakvu neprijatnost. Svako mora da zna svoje mesto. „

Svedoci smo lošeg odnosa prema bivšim igračima.

„ Konkretno, ja sam imao jednu situaciju koju nisam znao kako da objasnim ljudima. Darko Kovačević, tada je bio sportski direktor Olimpijakosa, igrali smo zajedno u Real Sosijetadu i reprezentaciji, znamo se dugo, prijatelji smo. Došao je sa prijateljem iz Španije, koji je jedan od vodećih menadžera u Španiji, da gledamo derbi. Mi nismo imali gde da sednemo i prestojali smo celu utakmicu u medija centru. Ne kažem da ja moram da sednem, ali klub živi od takvih ljudi i mora da vodi računa, to su mu bivši igrači. To je samo jedan od pokazatelja kako se ponaša klub, veličine kluba, ko sedi u loži, ko ima mesto ko ne itd..“

Koji je igrač u mlađim kategorijama najsličniji Draganu Mladenoviću?

„ Glupo mi je sad da pričam o tome.. ja ne volim da se vezujem za jednog igrača, ne volim ni da se deca vezuju za bilo koga. Više volim da deci ukažem gde je Dragan Mladenović grešio kao igrač, nego šta je dobro radio. Decu treba učiti na greškama, šta sam radio što nije bilo dobro za tok moje karijere. I to pokušavam da usadim kod dece koju ja vodim.“

Kada smo već kod igračke karijere, gde je Dragan Mladenović grešio?

„ Grešio je u tome što je, obzirom na kvalitet koji je posedovao, nije rekao stvari koje su ga tištile. Ne kažem da je to bio vrhunski kvalitet. Svaki problem može da se reši pričom, jedino ako ćutiš onda se ti problemi guraju pod tepih i nagomilaju. I dolaziš do toga, kao što sam ja uradio, da poželiš da završiš karijeru. Mislim, ja sam tako došao u Crvenu zvezdu. Otišao sam iz Zemuna i rekao da završavam sa fudbalom. Moja situacija je bila takva da sam u Crvenu zvezdu došao sa 26 godina. To su ozbiljne godine.“

Ali, i najbolje.

„ Najbolje, svakako. Samo kod nas ovde nisu. Ja još uvek nisam shvatio koji je to optimalan period za igrača koji igra ovde. Kada dođeš kažu ti star si, a kada te ne dovedu još si mlad. Tako da, mislim da je negde period između 17 i 33. godine, period kada kod nas ništa ne treba raditi. To mi nikad nije bilo jasno. Kao kad za reprezentaciju kažu star je igrač. Ne postoji star i mlad, postoji dobar i loš. Kod mene se sve može videti. Ne postoji problem koji me nije zakačio. Od toga da menadžeri guraju svoje igrače a guše mene, do povreda.“ uz smeh, poručuje Mlađa.

Gde je to bio slučaj?

„ Svuda, svuda je to slučaj. Pričam za Srbiju, preko ili vrediš ili ne vrediš. Ja sam u Škotskoj imao dve teške povrede i nisam mogao zbog toga da se adaptiram pa sam otišao. Povrede su učinile svoje. U Španiji sam igrao, ali zbog finansijske situacije sam morao da odem. Bili smo drugi na začelju tabele, posle smo završili u Intertoto Kupu. Bili smo šesti ili sedmi. Dosta igrača je i otišlo kasnije, baš zbog finansijske krize u klubu. Reprezentaciju neću ni da spominjem. To je skup, ko ima jaču vezu, on igra.“

Kada je Dragan Mladenović bio u Crvenoj zvezdi to su bili možda i najuspešniji periodi. Prvo Slavoljub Muslin, pa onda Valter Zenga. Dve duple krune i sekunde od zime u Evropi. Prvi mandat od 2002 – 2004. godine. I dan danas se priča da su kod Slavoljuba Muslina i Zenge igrali najspremniji i najbolji.

„ Tako treba da bude uvek. Slavoljub Muslin je primer. Crvena zvezda ne treba da bude klub kompromisa, opet kažem. Treba da se napravi tačna strategija i plan šta je interes Crvene zvezde. U tom trenutku, vraćam se na novac, mnogo su bolje ekipe bile i mnogo bolje smo igrali. Motiv je mnogo bitna stvar. Koji je motiv igrača koji ima 300.000 danas u Crvenoj zvezdi u odnosu na igrača koji je imao 30.000 kada smo mi igrali? Motiv je kod nas bio da igramo za klub i da igramo dobro, da bi zaradili novac i dobro se prodali. A danas očigledno nije taj motiv. Ako ode Crvene zvezde, takve pare neće dobiti sigurno nigde.“

Sezona 2003-2004. Nemanja Vidić, Nikola Žigić, pa Marko Pantelić, Vladimir Dišljenković, Marko Perović, Bojan Đorđić.. sjajan tim.

„ Strašna generacija. Mislim da je to poslednja generacija koja je vredela i žao mi je što ta generacija nije imala podršku kao današnje. Garantujem, kad bi mogao da vratim vreme, sto odsto bi se još pričalo o toj generaciji. Siguran sam. Dovoljno je pogledati samo kakve su karijere napravili igrači. Sećam se, igramo protiv Zete koja je bila treća na tabeli, a na stadionu 3-4.000 navijača. Dobijemo 4:0, a skandiraju nam kako loše igramo.“

U tom periodu je i nastao čuveni transparent „Ne zaslužujete navijače kao što smo mi!“

„ Tako je. Zato navijači treba da se sete tih vremena. Da smo mi imali današnju podršku još bi se pričalo o igrama i uspesima te generacije.“

Odenze, Rozenborg, Lacio, Kjevo.. dosta velikih utakmica.

„ Baš sam pre neki dan gledao te utakmice, protiv Odenzea i Rozenborga. Sa Bojanom Đorđićem. „

Sa kim si još u kontaktu, osim Bojana, iz te generacije?

„ Čujem se sa većinom. Vitakić, Dišljenković, Slavoljub Đorđević, Vida, Žiga..sa Nemanjom Vidićem sam se video pre mesec dana. Postoji i profesionalni život pa ne možemo da se čujemo svaki dan, ali čujemo se često. „

Nemanja Vidić?

„ Legenda. Sigurno legenda, prvo Crvene zvezde, pa Mančester Junajteda. Ljudi prema igračima koji naprave uspeh imaju dvostruke aršine. Pričati o jednom Nemanji Vidiću je glupo. Iza sebe ima sve, drago mi je. Iza njega i za svakog iz moje generacije koji uspeo u karijeri. Ljudina i veliki igrač.“

U tom periodu je usledio i poziv iz reprezentacije i gol Velsu za pobedu.

„ Sada, kada gledam, bolje da nije došao. Bolje da nisam ni igrao, iskreno pričam. Sve stvari koje su usledile posle toga.. ponašanje ljudi u fudbalskom savezu je kao da nikad nisam ni igrao. Ne treba niko da me slavi, ni da mi daje bilo kkave privilegije. Ali, konkretno, u svakoj zemlji postoji poštovanje ili odnos prema onima koji su igrali za reprezentaciju. Odlučio sam da se bavim trenerskim poslom, završio sam A licencu i treba profi licencu da dobijem. Svaka čast svakoj profesiji, ali o tome odlučuju ljudi koji nikad u životu nisu loptu šutnuli. Celom našem društvu je bitno koga poznaješ. „

Period u reprezentaciji nije u lepom sećanju.

„ Nije. Ljudi su ispali.. ja sam odigrao te kvalifikacije, ali nisam otputovao u Nemačku na svetsko prvenstvo. Iako sam u Zvezdu došao zbog toga. Odigrao sam standardno celu sezonu, osvojili smo duplu krunu, igrali Ligu Evrope, sekunde su falile da prezimimo… na našu glupost nismo. Od 10 utakmica u kvalifikacijama, odigrao sam 7. Tri nisam igrao zbog povrede. A na svetsko prvenstvo nisam otišao, zato što su otišli menadžeri. Mislim na igrače koji su bili duže povređeni, a menadžeri ih izgurali. Svaka čast tim ljudima. Nije to njihova krivica, već ljudi koji vode savez. Sve stvari koje su se tad događale i posle toga vodile su fudbal u ambis. „

Pre povratka, između dva mandata u klubu, usledili su Glazgov Rendžers i pozajmica u Real Sosijetad. Kao iskusan fudbaler i standardan reprezentativac, očekivala se potvrda na velikom nivou.

„ Tako je. Ali, desile su se teške povrede. Poslednji trening na pripremama povredim zadnju loži i sledi pauza od mesec dana. Kada sam se oporavio, krenuo sam da igram i ustalio sam se, onda sam povredio koleno. Video sam da je to to i da je bolje da odem.

Real Sosijetad je lepo iskustvo. Odigrao sam pola godine sa Darkom Kovačevićem. Situacija u klubu je bila takva da finansijski nisu mogli da me priušte. Da otkupe ugovor od Rendžersa. Tada sam raskinuo ugovor sa Rendžersom i vratio se u Crvenu zvezdu.“

Da li je bilo ponuda u tom periodu, od klubova iz inostranstva?

„ Iskreno, nije. Svašta su pisali po medijima, ali nije nijedna. Treba biti iskren. O svim stvarima koje su se dešavale iskreno pričam. Iako sam imao slobodne papire, bio slobodan igrač i reprezentativac.“

Povratak u klub, drugi mandat, sezona 2005-2006.

„ Piksi Stojković je bio predsednik, pozvao me je i pitao da li hoću da dođem, ja sam odmah pristao. Imao sam slobodne papire i raskinuo

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/07/mladenovic1.jpg

Detalj sa derbija

sam ugovor sa Rendžersom, ne znajući gde ću završiti. Ponuda nisam imao. I pre toga sam hteo da dođem u klub na pozajmicu iz Glazgova, ali pojedini ljudi koji su tada vodili klub su bili protiv toga da se ja vratim.“

Da li ste imali problema sa finansijama i dugovanjima u toj sezoni?

„ Ništa, ništa. Apsolutno ništa. U odnosu na danas nebo i zemlja. Bio je manji novac, ali uslovi su bili odlični. Prvi put se desilo da se igrač oseća kao igrač. Imali smo i svoj auto. Sve. Tada je klub bio evropski klub.“

To je i najbolji period kluba u poslednjih deset, petnaest godina. Dupla kruna, Liga Evrope, Roma i tužni Strazbur.

„ Tada sam već imao drugačije razmišljanje o fudbalu, period kada sam ušao u ozbiljne godine. Da li igrali protiv Rome ili Zete, uvek je bio isti pristup. Imao sam dosta ozbiljnih utakmica iza sebe, nisam imao pritisak. Drago mi je da sam bio deo utakmice protiv Rome, koju smo pobedili. Protiv Strazbura… jednostavno mi smo zbog svojih gluposti izgubili prednost. Možda je čak i trener kriv za taj meč. Utakmica se ne gubi u poslednjih pet minuta, ako vodiš 2:0 u gostima. Najniži igrač na terenu nam da dva gola glavom u poslednjih tri, četiri minuta… „

Šta se dešavalo u tim momentima sa ekipom?

„ Pa.. pričam za sebe. Nedelju dana pre utakmice nisam trenirao, jer sam bio povređen. Na nagovor predsednika Stojkovića, odigrao sam utakmicu. Hteo sam na poluvremenu da izađem jer nisam mogao da izdržim, ali opet na nagovor predsednika sam ostao. Rekao mi je „ izdrži, možeš, daćeš loptu za gol. Već su počeli da nas napadaju.“. I bio je u pravu. Jesu nas napadali tad i desilo se da odigram pas Đokaju, koji je izašao ispred golmana i dao gol. Izašao sam u ’70. ili ’75. minutu iz igre, jer nisam stvarno mogao da izdržim. Posle toga se Žigić povredio i trener Zenga ga je izmenio, a nije ga pitao da li može da ostane i nastavi do kraja. A Žiga je mogao da izdrži i nastavi utakmicu. I, dobro se sećam, mada bi najbolje bilo da pitate Žigu. Stajali smo u tunelu, nas dvojica, poslednjih deset minuta i rekao sam mu da ćemo izgubiti utakmicu. Što se desilo, nažalost. To je možda bilo i presudno, ali opet ne volim ja da pričam o tome. Ispada da hvalim sebe. Najbolje je pitati ljude koji su učestvovali u tome, ako oni kažu da nije tako, onda nije.“

Nikola Žigić je poslednji pravi ljubimac navijača.

„ Karijera pokazuje. Bio je pravi. Utakmice u dresu Crvene zvezde, pa onda Rasing Santander, doneo je Birmingemu prvi trofej. U Valensiji se nije proslavio, ali iza njega je ozbiljna karijera U tom periodu jedan od naših najboljih centarforova.“

Posle Crvene zvezde, karijera u Južnoj Koreji. Inčon. Kao medijska ilegala.

„ Pa, i u Crvenoj zvezdi je bila. Zato što sam takav, ne volim eksponiranje. Imam svoj život, svoju porodicu. Meni je to bio posao, ljubav prema fudbalu sam dvno izgubio, kada sam video šta se sve radi. Ja sam i bio u medijskoj ilegali, skoro čitav fudbalski vek.

Tri godine u Južnoj Koreji, odlične. Odlične za mene, konstatno sam igrao, bez povrede, bez ičega. Preko 100 utakmica za tri godine. Prezadovoljan sam. Izuzetno visok nivo, izuzetno veliko tržište. Čak, možda bolje i od Japana. Smao što je Japanska liga medijski dosta bolje propraćenija od Korejske. Za tri godine, slagaću, odigrao sam 15-20 utakmica protiv japanskih timova i nijednu nisam izgubio. Ozbiljna liga, ozbiljan novac. Najbolje pokazuje i Azijska Liga Šampiona. U tri godine, koliko sam proveo tamo, dve godine je tim iz Južne Koreje osvajao titulu. Dešavalo se da dva ili tri kluba budu u polufinalu takmičenja. Fudbal je tada već bio u ekspanziji, sigurno. Uslovi za rad, stadioni, finansijska strana.. sve je na vrhunskom nivou.“

Kada je došao trenutak, kada si rekao da je dosta, da je to to i da završavaš karijeru?

„ Imao sam želju da završim karijeru u Crvenoj zvezdi. Imao sam 33 godine i želeo sam da odigram još jednu sezonu za klub. Bio sam slobodan, nije bilo obeštećenja, nisam hteo novac, ništa. Tada je Pižon bio trener, hteo sam da pomognem koliko mogu, a mislim da sam mogao. Crvena zvezda je bila u velikoj krizi, moja ideja je bila da dođem u Crvenu zvezdu i da završim karijeru, da mi poslednja sezona bude u Crvenoj zvezdi. Za džabe, novac nije problem. Dogovor je bio da odigram sezonu, polusezonu, da pomognem. Bio sam fizički spreman, bez povreda. Međutim, nisam naišao na razumevanje ljudi iz tadašnje uprave da mogu da pomognem. Oni su mislili da ne mogu. Onda sam seo i rekao ako ne mogu da završim karijeru u Zvezdi, onda neću nigde i to je bilo to. Imao sam ponude sa Kipra i iz Grčke. Nisam hteo da idem, imao sam porodicu, imao sam malu decu i nisam hteo da ih selim. To je bilo to. „

Dosta prijateljstava te veže sa bivšim saigračima. Sa kim si u svakodnevnom kontaktu?

„ Sa Slavoljubom Đorđevićem. Slavoljub Đorđević. On je rođen 15.februara, ja 16.februara, pa nas valjda to vezuje. Svaki dan se viđamo, čujemo. On igra još uvek. Čujem se sa većinom, ali svakodnevno.“

Da se vratimo na ne tako sjajnu budućnost. Uskoro treba da počne sezona u mlađim kategorijama, a mi još nismo počeli sa pripremama. Iako su trebalo pre dve nedelje.

„ Tako je. Mi još uvek nismo počeli sa radom. Kada kažem mi, mislim da omladinska škola nije počela sa radom. Ja ne znam da li ću biti trener i dalje. Niko me nije pozvao, niko nije vodio razgovor s amnom, niti sa bilo kojim drugim trenerom iz omladisnke škole. Šta će biti, stvarno ne znam, nadam se da će sve biti u redu. Da će biti kako treba i kako ja želim Crvenoj zvezdi. Ja, Crvenoj zvezdi, želim sve najbolje. Ali, priča je jedno, realnost i dela drugo.“

Planovi za budućnost?

„ Konkretno, moji planovi su.. želja mi je sigurno da jednom budem trener Crvene zvezde, sigurno Međutim, kada bi mi sad to neko ponudio, ne bih prihvatio, kako je sada trenutno stanje. Mislim da Crvena zvezda ima ozbiljnih problema. Uspeh jeste osvojiti titulu posle šest godina, evidentno. Ali, za mene bi bio uspeh da budem trener koji će Crvenu zvezdu ostaviti što duže vreme. To od devedesetih niko nije uradio.“

Koji put za budućnost?

„ Crvena zvezda je imala ogromnu šansu pre šest, sedam godina da napravi sistem, plan, put. Strategiju, plan i program u narednih pet godina. Da se bazira na tome. Strategija za dovođenje igrača iz Srbije, da se uloži novac koji bačen na dovođenje nekvalitetnih igrača za koje klub i da danas oseća posledice. Da se ouloži u omladinsku školu, u obrazovanje i školovanje trenera i da se potpišu ozbiljni ugovori sa njima. Kada kažem ozbiljni, mislim višegodišnji. Da se trener gleda kao čovek da poštovanjem, a ne kao poslednja rupa na svirali.

Ne želim da budem deo nečega što nije dobro. Da mi sutra neko kaže „ šta ti hoćeš i ti si bio tu, nipta nisi uradio.“. Neću nikog da blatim, ja samo govorim istinu i da li je dobro ili nije. Tu su navijači i ljudi koji stvarno vole klub da prosuđuju. Ja smatram njih ljudima koji vole klub i koji su uvek uz klub. Jednog dana će i o meni govoriti da li sam dobro ili loše uradio.„

Jedini iz perioda kada si bio igrač do danas je ostao samo Bajko. Ako ne računamo povratak Nenada Milijaša.

„ Pa, eto. Dobar je Bajko. Dečko sa specifičnim stilom. Najbolji naš golman danas, nema sumnje. Ja ga znam kada je baš došao, bio je klinac bukvalno. Družio se sa nama, vodili smo ga sa sobom. Crvena zvezda je veliki, ogroman klub, Beograd veliki grad, dosta ljudi se izgubi u njemu. Vode računa o nekim drugim stvarima, eksponiraju se. Bajko je sve izdržao, drago mi je zbog njega, stvarno. Nadam se da će naći neki dobar klub. Naravno, voleo bih da ostane, ako njemu sve odgovara. Nadam se da će naći sebe.“

Za kraj, poruka za sajt, navijače..

„ Poruka je da treba biti objektivan, ne treba lagati sebe u životu, to je životna poruka. Što se nas, navijača tiče.. treba verovati u Crvenu zvezdu, treba govoriti istinu i treba da se čovek zapita da li stvarno voli Crvenu zvezdu, mislim na ljude koji vode klub, jer je ovo definitivno poslednje vreme da se ljudi pitaju da li radimo za dobro Crvene zvezde.“

Dragan Mladenović, bivši fudbaler i trener generacije ‘98. omladinske škole Crvene zvezde.

xDBjHyzKPAI

http://www.mojacrvenazvezda.net/67835/2013/07/23/mcz-intervju-dragan-mladenovic/#.UfZGzqx5dwM

alchemist
June 28th, 2011, 00:13
RE

Robi Prosinečki: „Zvezda je bolest kojoj nema leka…“
Objavio Aleksandar 19. mart 2013. u Vesti, Zvezdine legende, Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/03/302783_234848189896714_1961239490_n-300x199.jpg

Svima je dobro poznato kakav je odnos sa navijačima imao Robert Prosinečki. Svima je jako dobro poznato sa koliko emocija, entuzijazma, ljubavi, volje je Žuti prilazio svakoj svojoj obavezi na Marakani. Spontan govor na dolasku, suze na rastanku bili su dovoljan pokazatelj njegovog odnosa prema našem klubu. A on je isti, i ništa manji, kao i moj i svakoga od vas koji budete čitali ovaj tekst.

Ako je bilo onih koji su sumnjali u njega, mislili da na taj način pridobija navijače i njihovu podršku (a verujem da takvih praktično nema), on se trudi da svakom izjavom, svakom porukom, kada god priča o Zvezdi potvrdi ono što smo imali prilike da gledamo i slušamo dok je bio na našoj klupi.

Ovoga puta, novinari Mozzart Sport-a pronašli su ga u Zagrebu, gde je došao na nekoliko dana iz Turske, gde pokazuje kakav je trener već nekoliko meseci. U razgovoru sa novinarima pomenutog portala tema nije bilo mnogo. Tačnije, bila je samo jedna – Crvena zvezda! Zbog toga, prenosimo u celosti tekst ekipe Mozzart-a, u kojem ćete moći da pročitate mnogo toga zanimljivog.

Bilo mu je drago kada je video novinare iz Srbije. Ali, raspoloženje mu nije bilo baš u takvom tonu. Ne zbog nas, već zbog Crvene zvezde. Dok čovek svojim očima ne vidi, ne može da veruje koliko taj Robert Prosinečki voli Zvezdu! To je bolest! Proveli smo sat vremena sa njim i 90 odsto razgovora je bilo posvećeno Crvenoj zvezdi. Ali, kako reče Robi:

“Nije za novine, ne treba još ja sada da nešto tu pričam po novinama i dolivam ulje na vatru”.

Robi nije razočaran, Robi je ljut i nervozan zbog Crvene zvezde i zbog onoga što se dešava sa njegovim voljenim klubom. Dok priča o njoj, oči su mu užagrene, gestikluira, ustaje sa stolice, mesto ga ne drži i iskočio bi iz kože da može. Poklonili smo mu primerak MOZART Sporta sa velikim intervjuom Dejana Savićevića i sa zadovoljstvom ga je prihvatio, shvatajući da će tu pročitati nešto što i on sam misli. Zna on dobro da i njegov prijatelj Dejo, iako je daleko od Marakane, poput njega voli taj klub “do koske”. Mnogo više od onih koji su se učili ili i dan danas se uče na Crvenoj zvezdi…

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/03/264942_204518339596366_4894157_n.jpg

“Navijači Zvezde imaju izreku i ona glasi: ‘Zvezda je bolest kojoj leka nema’, i to vam je najveća istina. Što si gori, to su navijači sve privrženiji. To je mazohizam kakvog nema nigde na svetu. Ni ja se po tome ne razlikujem od njih”, objašnjavao je Robi svojim prijateljima “kako to ide” sa Crvenom zvezdom.

Ono što je pričao o bivšem i sadašnjem rukovodstvu Crvene zvezde nije za novine, ali nagovestićemo vam da uopšte nije pozitivno i što je najvažnije: to je istina koju zna svaki navijač Zvezde. I koliko god voleo Zvezdu, evidentno je da Prosinečki ne vidi svom klubu svetlu budućnost…

Prokomentarisao je i dolazak Sa Pinta na klupu crveno-belih.

“Ma, tom frajeru želim sve najbolje, kao što bi svakome ko je na klupi Crvene zvezde. Ali, neka mu je Bog u pomoći!”

Zbog te ljubavi prema Zvezdi nas je i zamolio da ne širimo tu priču, pa smo se koncentrisali na utakmicu Hrvatske i Srbije u Maksimiru. Jedva smo ga nagovorili! Da ima vremena, čovek bi o Zvezdi pričao ceo dan. Stvarno je tužno, duša da zaboli, kako je ovakav fanatik i zvezdaš sada daleko od svog kluba… Ali, Zvezda je zato tu gde jeste jer je trošila zvezdaše.

http://www.mojacrvenazvezda.net/58382/2013/03/19/robi-prosinecki-zvezda-je-bolest-kojoj-nema-leka/

HuYpBPCD3xI

alchemist
June 29th, 2011, 01:49
Партизан 3 - 0 Црвена Звезда 1997

TCF3YCSvgsI

-------------------------------------

Partizan - Crvena Zvezda 2-0 1986

79.derbi, sezona 86/87

ph9Y5kCMlZs&feature=related

alchemist
June 29th, 2011, 01:51
Jovan Stanković za MCZ: Treba mladima pružiti šansu
Objavio Moja Crvena zvezda 21. jul 2012. u Vesti, Intervjui, Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/JSCZ1.jpg

Novi trener omladinaca, nekada sjajno levo krilo i miljenik navijača, kako Delija tako i onih na Balearskim Ostrvima. Igrač koji je uveo Majorku u špansku Primeru i u Ligu Šampiona i čovek koji je proglašen najboljim igračem u istoriji kluba u kojem je svetsku slavu stekao i Samjuel Eto, kao i član naše reprezentacije koja je na EP 2000 u Belgiji i Holandiji igrala četvrtfinale. Naša redakcija je imala tu čast i zadovoljstvo da razgovara sa Zvezdinom legendom – Jovanom Lokijem Stankovićem koji je ljubazno, učtivo i opširno odgovarao na sva naša pitanja. Nadamo se da ćete uživati u ovom intervjuu. Mi svakako jesmo.

MCZ: Kako pamtite svoje fudbalske početke u Radničkom iz Pirota? Da li ih se sećate uopšte?

JS: Naravno. Počeo sam da treniram sa 9 godina u pionirima i uvek sam igrao za starije selekcije a debitovao sam za prvi tim Radničkog već sa nekih 15 ipo – 16 godina. Bio je to prelazni period za Radnički, veoma težak jer se rasturala tadašnja SFRJ, pa nam se dešavalo i da igramo u Gnjilanu pred 200 naoružanih policajaca, a bez navijača. I pored svega toga, bio sam klinac koji je imao cilj. Trudio sam se da gledam samo zelenu travu, loptu, protivnike i da igram fudbal.

MCZ: A grad Pirot? Je li teško doći iz male sredine i uspeti?

JS: Pirot je fudbalski grad. Prošlo je dosta igrača kroz Radnički. U, uslovno rečeno, skorije vreme, to su bili Jestrović i Kežman, a nešto ranije Svilar i Mjalković. Klub ima tradiciju, iako kada sam ja igrao uslovi su bili dosta teški zbog situacije u zemlji. Ipak iz Pirota sam došao u Zvezdu kao jedan od najtalentovanijih igrača treće lige, Radnički mi je to omogućio.

MCZ: Kako je izgledao Vaš dolazak u Zvezdu?

JS: Bilo je to ’92. godine nakon osvajanja Svetskog kupa i odlaska maltene svih igrača iz te generacije, pa je klub bio u takvoj situaciji da mora da pravi novi tim. Zemlja je bila pod embargom, pa je to bio možda i najteži period u istoriji Zvezde.

MCZ: Mislite li da je bilo teže nego danas?

JS: Jeste jer nismo imali mogućnost igranja internacionalnih utakmica. Za tri ipo godine, odigrao sam jednu utakmicu u dresu Crvene zvezde, i to je bio prijateljski meč protiv Olimpijakosa. Nisu nam dozvoljavali da igramo nijedan evropski kup. I utakmica protiv Sampdorije je odigrana u Sofiji što dovoljno govori.

MCZ: I Dejan Rambo Petković je igrao sa Vama u generaciji. Kako je izgledalo igrati sa njim?

JS: Da, mislim da smo čak i istovremeno došli u Zvezdu. On je došao iz Niša, a ja iz Pirota, međutim on je bio gotov igrač jer je već debitovao u prvoj ligi, a ja sam došao na probu i morao sam da se dokazujem.

MCZ: Jeste li u kontaktu danas?

JS: Ne, nažalost život nas je odveo različitim putevima. I on je igrao u Španiji kao i ja, mada on nešto kraće… Kada se vidimo, pozdravimo se i ispričamo, naravno.

MCZ: Kakva je bila atmosfera tada u ekipi?

JS: Došli smo u vreme kada je Zvezda bila prvak Evrope i sveta. Da mi je neko rekao da dođem peške iz Pirota ja bih to i uradio. A to nije samo sa mnom bio slučaj. Samo ime Crvene zvezde je bilo, ne samo kod nas već i širom sveta, brend . Mislim da su i ostali igrači isto tako bili zadovoljni samom činjenicom da igraju za Crvenu zvezdu i i da mogu da istrče pred navijače, tako da je dobra atmosfera došla prirodno sa time.

MCZ: Kakav je osećaj kao biti samostalni trener prvi put…?

JS: Ja sam u ovom poslu već 2-3 godine. Bio sam i u Beira – Maru i u jednom trećeligašu, ali da, uvek sam bio drugi trener. Ovo mi je prvi put da samostalno vodim ekipu, ali imam dosta iskustva jer imam i dosta prijatelja u trenerskom poslu, tako da sam uvek bio kraj terena i to mi je, takoreći, životno opredeljenje.

MCZ: Koliko je bilo teško doneti takvu odluku i posvetiti se trenerskom poslu?

JS: Nakon završetka karijere sam odmorio jedno 4 – 5 godina, tako da sam imao vremena da razbistrim misli. Fudbaleri, nakon okončanja karijere , kao mladi ljudi moraju da se pronađu u daljem životu. Ponavljam, malo sam odmorio i pre 2 godine sam počeo da radim kao trener, tako da snage imam dovoljno i smatram da sam se pronašao u ovom poslu.

MCZ: Proglašeni ste najboljim strancem u istoriji Majorke…

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/Jovan-Stankovic.jpg

U dresu Majorke

JS: Pa dobro, to je veliko priznanje, s’ obzirom da su u klubu bili i Semjuel Eto i Leo Franko i mnoga druga velika imena, zaista. Prve dve – tri godine, kada, doduše, nije igrao Sami Eto, napravili smo veliki uspeh ušavši u tri velika finala i uspevši da osvojimo Superkup. Ja sam, u tim mečevima, bio jedan od protagonista pri postizanju golova pa sam bio i omiljen međunavijačima i to je, svakako, doprinelo tome. Igrali smo finale Kupa Kupova sa Laciom kao i finale kupa Kralja protiv Barselone, a Superkup smo osvojili. Sada je već šesnaesta godina za redom kako je Majorka prvoligaš, i to je prvi put u istoriji kluba da se napravi takav rezultat.

MCZ: Mnogo velikih utakmica, da li biste mogli da izdvojite među njima neku koja vam je ostala u sećanju?

JS: Od timskih mečeva izdvojio bih baš ta finala protiv Barselone i protiv Lacija, dok mi je u sećanju i reprezentativna utakmica protiv Hrvatske ovde na Marakani jer je bila dosta emotivna. To je ujedno i bio prvi duel dve selekcije nakon raspada Jugoslavije.

MCZ: Kada smo već kod reprezentacije, da li mislite da je Vaša generacija mogla da napravi možda neki veći rezultat?

JS: Lično mislim da je bio veliki uspeh igrati sa imenima kakva su Savićević, Mijatović, Mihajlović, Stojković, Deki Stanković, Đukić, Savo Milošević, Đukiđ i ostali. Sam poziv u takvu reprezentaciju i biti u startnih 11 igrača za mene je zaista bio veliki uspeh. Imali smo tu nesreću da u četvrtfinalu naletimo na strašnu Holandiju protiv koje smo igrali u Roterdamu i izgubili sa 6:1. Malo smo i podlegli pritisku jer je atmosfera bila paklena, bilo je 70.000 ljudi i, bukvalno, nismo međusobno mogli da razgovaramo od bubnjeva, pa je i rezultat malo nerealan, ali dobro… Možda bi prošli da nam se pala neka druga reprezentacija.

MCZ: Šta je po Vama potrebno da Zvezdina škola ponovo počne da izbacuje talentovane klince?

JS: Dobro, ja sam godinu dana ovde i to je relativno malo, ali znam kako se to radi u inostranstvu. Mora, kao i u svakom poslu, da postoji plan rada. I to ne na šest i meseci ili godinu dana, već dugoročno. To je, po meni, potrebno svakom klubu, a tako nešto kod nas u Srbiji ne postoji. Možda je to i razlog što u poslednje vreme ne izlazi toliko talenata i nemamo toliko napadača i veznih igrača kao ranije, već najviše izbacujemo bekove i centarhalfove i zadnje vezne, dok to nije bila karakteristika ranije u reprezentaciji.

MCZ: Igrali ste protiv mnogo velikih igrača. Protiv kog od njih je bilo najteže igrati i da li je uopšte moguće izdvojiti nekog?

JS: Uf, ima ih mnogo. Igrao sam i protiv Salgada i protiv Rezingera i protiv Pužola dok je još bio klinac i igrao desnog beka… Zaista mnogo kvalitetnih igrača, ali je interesantno da mi nije bilo teško protiv takvih igrača, već protiv nekih ,,nepoznatih“ da tako kažem. Na primer, kada smo igrali protiv Rekreativa imali su Manola u sastavu koji je bio brz kao metak, jak i baš je bilo teško igrati protiv njega. Takođe, pamtim i Iskierda iz Osasune. Paklen igrač. Kada bi se zalepio bilo ga je nemoguće otresti. Eto, malo zvuči kontradiktorno, ali bilo mi je nezgodnije protiv njih nego protiv zvezda poput Salgada i ostalih. Manolo i Iskierdo su bili mladi i željni dokazivanja, dok si protiv nešto poznatijih igrača mogao bolje da se pripremiš jer si znao sve o njima.

MCZ: Ne mogu da ne pitam. Kakav je bio Ronaldo Luis Nazario da Lima?

JS: (Smeh) Igrač kakav se rađa jednom u 100 godina. Bio je kvalitetan i kad primi loptu u igri 1:1 a i umeo je da traži loptu u prostoru. Umeo je da igra i glavom. Sve je mogao. Mislim da je malo pogrešio kada je otišao u Italiju jer mu je tamošnji fudbal manje odgovarao nego onaj koji se igra u Španiji gde je postizao po tridesetak golova u sezoni, dok se u Italiji igrao nešto zatvoreniji i defanzivniji, dakle čvršći fudbal.

MCZ: Odakle Vam nadimak Loki?

JS: Po kumu iz Pirota. Zvao se isto Jovan, a nadimak mu je bio Lola pa odatle Loki. Nosim njegovo ime i nadimak.

MCZ: Da li je tačno da je u Španiji postojalo vino sa Vašim likom?

JS: Ma ne… Smeh. To je bilo u Majorci u klubu. Oni su tamo imali prodavnicu suvenira gde su prodavali sve i svašta, pa je postojalo i vino sa slikama igrača na etiketi.

MCZ: Da li su slike svih igrača bile na tim etiketama?

JS: Ne. Samo 2-3 određena igrača. Ali oni su imali baš svašta u toj prodavnici suvenira, pa su tako postojali i telefoni igračke sa likovima igrača i razne druge sitnice.

MCZ: Može li Zvezdin marketing da nauči nešto od španskog? Da preporučimo Broćiću…

JS: Ja se u to ne razumem, ali sigurno da može. Oni su za to majstori. Tamo nema osobe na stadionu da nema neku sitnicu, obeležje ili šal.

MCZ: Jeste li gledali utakmicu protiv Naftana i kakav je Vaš utisak?

JS: Jesam, naravno. Pa dobro, mladi igrači su u ekipi i normalno je da ima oscilacija u igri. Nijedna greška nije strašna ako izvučeš pouku. Momci su poveli 3:0 i igrali dobro, izašli u drugom poluvremenu sa stavom da će im dati još 3-4 komada, ali jedna greška, jedno opuštanje, samo malo, je preokrenulo tok utakmice. Tako to ide. Protivnik je dobio krila i umesto da bude 5 ili 6 nula, bilo je šta je bilo. Ali dobro, bitna je pobeda iako smo malo platili danak neiskustvu. Ipak, meni se sviđa činjenica da je Zvezda dala šansu mladim igračima. Mislim da svaki omladinski pogon može da da jednog ili dva igrača. Svaki. Samo im treba pružiti šansu.

MCZ: Za kraj šta možete da poručite našim čitaocima i navijačima?

JS: Da ostanu najbolji i verni klubu. Navijači su ono što najviše znači i vredi jednoj ekipi, a klub bez navijača nije ništa. Kao što kaže Ljuba Tadić ,,Jedan klub vredi onoliko koliko vrede njegovi navijači.“

http://www.mojacrvenazvezda.net/36671/2012/07/21/jovan-stankovic-za-mcz-treba-mladima-pruziti-sansu/

alchemist
June 29th, 2011, 01:54
Vladislav Bogićević "Bleki" - New York Cosmos 1978

X4zkNBfd3-I&feature=channel_video_title

Serbsta
June 29th, 2011, 02:11
Ah how the MLS has changed since those times and yet look at our league and infrastructure everythign is pretty much the same as the 70s and 80s.

alchemist
June 29th, 2011, 02:34
very true, unfortunately...

i burst out laughing when i saw that presentation of the new Zvezda stadium being planned... as if!

i still remember the plans to redevelop JNA which i think first popped up in the 90's... what has been done?

kind of like a Homer Simpson moment... 'We have no lights... its still good, its still good'... 'We have no seats... its still good, its still good'... 'The stadium is falling apart... its still good, its still good'

zoric
June 29th, 2011, 11:31
Any videos of Preki? :proud: :D

alchemist
June 29th, 2011, 11:33
Yugoslavia 1 - Switzerland 1 (Friendly)

2 September 1998

_MBkqf-wCEs

alchemist
June 30th, 2011, 00:19
Crvena Zvezda - Dinamo Zagreb 3:0 / finale Kupa 1964

Finale Kupa Maršala Tita 1963/64
Crvena Zvezda - Dinamo Zagreb 3:0
24.5.1964. Marakana ~60.000
Beograd Srbija
1:0 Zoran Prljinčević 35'
2:0 Živorad Jevtić 48'
3:0 Dragan Džajić 70'

U6HaKvnSxPs

----------------------------------

Partizan - Crvena Zvezda 1-2 [1997]

B3nQ-GKo1Sw

alchemist
June 30th, 2011, 00:21
PARTIZAN - Dinamo Zagreb 3:2 [04.10.1989.]

KUP JUGOSLAVIJE 1989/90.- 1/16 FINALA, prva utakmica

6Ml3uAdn28Y

alchemist
July 2nd, 2011, 03:15
Predrag Radosavljević - 'Preki'

http://withfriendship.com/images/i/40461/Preki-pic.jpg

http://www.ussoccer.com/~/media/4EC06DBC88F14D299DB2550C678A1C69.ashx?w=401&h=301

http://media.thestar.topscms.com/images/ca/a4/434a60834e5b9018747bc0b31c92.jpeg

Predrag Radosavljević (Serbian Cyrillic: Предраг Радосављевић Преки) (commonly known by the nickname Preki) (born June 24, 1963 in Belgrade) is a former American international soccer player of Serbian extraction. He was most recently the head coach of Toronto FC in Major League Soccer, until September 14, 2010.

During his playing career he played for English clubs Everton and Portsmouth, and was an 'MLS original' upon the formation of Major League Soccer in 1996, playing for the Kansas City Wizards and Miami Fusion. He is a two-time winner of the Major League Soccer MVP Award, and represented the United States at the 1998 FIFA World Cup. He was elected to the National Soccer Hall of Fame in 2010.

Ethnically Serbian, Preki played briefly for Red Star Belgrade in the old Yugoslav First League. In the summer of 1985, the Tacoma Stars head coach Bob McNab spotted Preki at an indoor tournament in Belgrade. McNab signed Preki.[2] He played five seasons for the Stars. During those years, he was a three-time First Team All Star, the 1988 and 1989 All Star Game MVP, led the league in assists in 1988 and scoring in 1989 and was the 1989 MISL MVP. During the summer of 1989, Preki began to consider becoming a U.S. citizen and returning to the outdoor game in order to make himself eligible for the U.S. national team.[3] He played one season for Rĺslätts SK in Sweden in 1990.[4] The Stars released Preki in July 1990 as part of a salary reduction move.[5] In August, he signed with the St. Louis Storm.[6] He played two seasons in St. Louis before being bought by Everton manager Howard Kendall for a fee of Ł100,000 in the summer of 1992 following a trial. He made 53 appearances for the Blues, 28 of those as a substitute. In June 1994, Preki signed with the San Jose Grizzlies of the Continental Indoor Soccer League where he rejoined Bob McNab from his Tacoma days.[7] He played eight games, scoring sixteen goals, before returning to England in August 1994 to play for Portsmouth. On July 5, 1995, the Grizzlies purchased Preki's contract from Portsmouth.[8] He was the CISL's second leading scorer and league MVP.[9]

Preki resumed outdoor play beginning with MLS's inaugural season in 1996 when he joined the Kansas City Wizards. The league allocated him to the Wiz on February 6, 1996.[10] He played every season for the Wizards, except for one season with the Miami Fusion in 2001. After the Fusion were contracted, the Wizards re-acquired Preki in the 2002 MLS Dispersal Draft, but only after every other team in the league had passed on selecting him. Preki is the only player to have won the MLS MVP Award and the MLS Scoring Champion Award twice, winning in 1997 and 2003, and is also the current all-time league leader in points scored (270 on 79 goals and 112 assists, plus another 25 points on 10 goals and 5 assists in the playoffs). He won the 2000 MLS Cup with the Wizards. Preki retired following the 2005 season, scoring a goal in the last minute of his final game with Kansas City. He was named to the MLS All-Time Best XI after the season, and was 42 years old when he played his final competitive game.[11]

International

Though originally from Yugoslavia, Preki played for the American national team after acquiring U.S. citizenship in 1996. He made his debut for the U.S. on November 3, 1996 against Guatemala. Preki played a total of 28 games for the U.S., scoring four goals, one of them to beat Brazil at the 1998 Gold Cup. Two of those games, including one against his native Yugoslavia (now Serbia), came in the 1998 FIFA World Cup. He made his last appearance for the national team in a 2-0 loss away to Costa Rica in World Cup qualifying on September 5, 2001.[12]

Coaching career

After retiring as a player, Preki became an assistant coach with Chivas USA, and upon the appointment of Bob Bradley as the United States national team manager, Preki was promoted as head coach of Chivas USA for the 2007 Major League Soccer season and was named MLS Coach of the Year in his first season.[13]

Preki left Chivas "by mutual consent" on November 12, 2009, following Chivas' failure to progress to the latter stages of the MLS playoffs, in which they were defeated by Los Angeles Galaxy.[14] He became head coach of Toronto FC on November 19, 2009.[15] However, Preki didn't last the 2010 MLS season with Toronto, being fired along with General Manager Mo Johnston on September 14, 2010. Under Preki, Toronto qualified for the 2010-11 CONCACAF Champions League after winning the 2010 Canadian Championship.

Honours
Player

Red Star Belgrade

Yugoslav First League: 1983-1984
Yugoslav Cup: 1984-1985

Kansas City Wizards

MLS Cup: 2000
MLS Supporters' Shield: 2000
U.S. Open Cup: 2004

Miami Fusion

MLS Supporters' Shield: 2001

Coach

Toronto FC

Canadian Championship: 2010

Awards
Individual

MISL MVP: 1989
Major League Soccer MVP: 1997, 2003
Major League Soccer Coach of the Year: 2007
National Soccer Hall of Fame: 2010

courtesy of wikipedia

4jYiUwR9t_w

mGmkWgDjNSU

sVg0S-7kihg

DelijaZauvjek
July 2nd, 2011, 06:56
I would never think Marko Pantelic would be mentioned in this thread :facepalm:

alchemist
July 4th, 2011, 00:17
Ivica Kralj

GMbSPK74eQE

alchemist
July 4th, 2011, 00:20
Aleksandar Kocić za MCZ: „Nadam se da Zvezda uzima titulu“
Objavio Jovana 10. jul 2012. u Vesti, Intervjui, Fudbal

Bivši golman Crvene zvezde i nekadašnji reprezentativac, a sadašnji trener golmana reprezentacije Srbije, prisetio se prvih fudbalskih koraka, godina kada je nosio dres najtrofejnijeg srpskog kluba, atmosfere na Marakani … Za sajt Moja Crvena zvezda- Aleksandar Kocić.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/sp-kocic-300x192.jpg

Foto "Novosti"

Gde ste počeli da trenirate fudbal?

U FK Vlasina, Vlasotince. Tamo sam prošao sve mlađe kategorije i i bio pionirski reprezentativac tadašnje Jugoslavije. Sa 16 godina sam zaigrao za pri tim Vlasine, a 1990. sam došao u Vojvodinu.

Kako ste postali golman?

Od kad sam počeo da treniram fudbal želeo sam da budem golman. Uvek sam se izdvajao po visini, možda zbog toga.

Da li ste imali nekog idola?

U početku je to bio Aleksandar Stojanović, stariji Dika, a kasnije Valter Zenga. Kada sam postao profesionalac trudio sam se da izgradim neki svoj stil i nisam imao idole.

Posle Vojvodine ste otišli u inostranstvo, bili ste u Španiji i Italiji. Kakve uspomene nosite iz tih zemalja i njihovih klubova?

Prvo sam branio za španski Levante, a kasnije sam 3 godine bio u Italiji, prvo u Peruđi pa u Empoliju. To mi je donelo veliko iskustvo i reputaciju jer sam bio drugi golman stranac u italijanskim klubovima, inače su Italijani poznati po svojoj golmanskoj školi.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/kocic069ed0.jpg

Kocić dribla Nađa, Foto fkvojvodina.com

1998. godine ste došli u Zvezdu. Kako je izgledao dolazak u najtrofejniji srpski klub?

Istekao mi je ugovor u Italiji, a tada je u klubu moglo biti samo tri stranca. Odlučio sam da se vratim u Srbiju i imao sam tu sreću da dođem u Crvenu zvezdu. Zvezda je klub za koji sam navijao još kao dete. Kada sam počeo profesionalno da se bavim fudbalom, trudio sam se da navijačke strasti držim po strani, ali Zvezda je ipak ostala klub koji sam voleo od detinjstva iako veliku zahvalnost dugujem Vojvodini u kojoj sam se afirmisao kao igrač i postao reprezentativac.

Najlepše uspomene iz perioda kada ste bili golman.

Ja sam imao svoje ciljeve – da jednog dana budem u Zvezdi i postanem reprezentativac i uspeo sam u tome. Za svaki klub me vežu lepe uspomene. Sa Zvezdom sam osvojio duplu krunu, to je jako bitan trenutak u mojoj karijeri.

Pamtite li atmosferu prepune Marakane?

Igrao sam na mnogim stadionima širom sveta, ali atmosfera koju prave navijači Zvezde je jedinstvena, toga nigde više nema. Treba doživeti taj spektakl, rečima se ne može opisati.

Pratite li dešavanja u Zvezdi, šta mislite o sadašnjoj generaciji?

Krivo mi je što je Zvezda već pet godina bez titule, nadam se da će se to uskoro promeniti.

Vidite li sebe jednog dana ponovo na Marakani?

Trenutno se bavim trenerskim poslom, nikad se ne zna gde će me put odvesti.

Sada ste trener golmana reprezentacije.

Da, sa Sinišom Mihajlovićem sada vodim reprezentaciju. Nekada smo igrali zajedno, a sada smo treneri.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/07/2666Kocic.jpg

Detalj sa derbija

Dosta prvotimaca Crvene zvezde je debitovalo za nacionalni tim. Kakvi su utisci?

Maksimović, Lazović, Mijailović i Mladenović su sjajni igrači. Imaju neosporne fudbalske kvalitete, jako su vredni i disciplinovani. Odlično su se snašli u reprezentaciji i nama je drago što ćemo moći da računamo na njih. Predviđam im uspešne karijere.

Šta očekujete u kvalifikacijama za SP 2014.?

Kada me je Siniša pitao da li hoću da budem trener golmana, odmah sam pristao. Rekao sam mu da i mi kada smo igrali imali smo slične protivnike u grupi pa smo se plasirali. Nadam se da ćemo i sada to uraditi.

I za kraj, poruka za navijače Crvene zvezde.

Da veruju u klub koji vole i da budu strpljivi. Ja verujem da će doći lepša vremena za Crvenu zvezdu i da će se vratiti na mesto koje joj pripada.

Aleksandre, srećno u daljoj karijeri. Bodrićemo vas i reprezentaciju i verujemo da ćete uspeti da ostvarite sve ciljeve.

http://www.mojacrvenazvezda.net/35790/2012/07/10/aleksandar-kocic-za-mcz/

alchemist
July 5th, 2011, 02:19
SGS

Robert Prosinecki - Freekick Compilation

-bATyzRhvQs

alchemist
July 5th, 2011, 02:27
Dejan Savicevic - short compilation

IRs4rTPkEfc

--------------------

Milan 1-0 Genoa - Campionato 1992/93

Goal :
78' D.Savicevic (MILAN) - penalty

V6D10cYbxaw

alchemist
July 7th, 2011, 06:40
Dragan Jovanović - Žena

http://farm6.static.flickr.com/5310/5609530664_d27cdc3814.jpg

Rođen 29/09/1903 † 02/06/1936
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 8
Golova za reprezentaciju 4

Debitovao 28/10/1923
Igrao u klubovima SK Jugoslavija (Beograd)

Rođen 29. septembra 1903. u Beogradu poginuo 2. juna 1936. u Beogradu.

Igrao je desnu polutku i bio jedan od najboljih igrača i strelaca u jugoslovenskom fudbalu između dva svetska rata.

Kao član SK Jugoslavija - Beograd (1921-1936) osvojio je dve titule nacionalnog prvaka (1924. i 1925) i u prva tri prvenstva bio najbolji ligaški strelac: 1924. godine - četiri gola (tri utakmice - po kup sistemu), 1924. godine - šest golova (tri utakmice po kup -sistemu) i 1925. godine - četiri gola (ponovo na tri utakmice).

Za beogradske "crvene" odigrao je 252 zvanične utakmice i postigao čak 331 gol (i to bez 1921. i 1922. godine, jer klub nije vodio evidenciju). Evo njegovog rekorderskog bilansa (godina, broj odigranih utakmica i broj postignutih golova) :

Season Club Country Level GP GS
1922 SK Jugoslavija (Beograd) YUG 1 28 25
1923 SK Jugoslavija (Beograd) YUG 1 34 57
1924 SK Jugoslavija (Beograd) YUG 1 34 66
1925 SK Jugoslavija (Beograd) YUG 1 38 53
1926 SK Jugoslavija (Beograd) YUG 1 41 65
1927 SK Jugoslavija (Beograd) YUG 1 26 21
1928 SK Jugoslavija (Beograd) YUG 1 40 37
1929 SK Jugoslavija (Beograd) YUG 1 11 7
Career Totals: 252 331

U "Spomenici SK Jugoslavija" 1938. o silini njegovog šuta zapisano je doslovno:

"Naročito zadivljuje podvig koji je Dragan Jovanović izveo na utakmici Jugoslavija-Slavija (Prag), odigrane 2. avgusta 1925. Sa nekih 20 metara Dragan je volejom zahvatio loptu i pucao u gol. Lopta je silovito bljesnula u vazduhu i proletela munjevitom brzinom pored očiju zgranutih igrača. Lopta je proletela pored same gornje stative. "G-o-o-l" vikali su oni koji su stajali iza slavnog Planičke. Sudija je bio u nedoumici i sa nekoliko igrača prišao golu i na veliko iznenađenje otkrio je u levom gornjem uglu veliku rupu. Šut je bio toliko jak, da je lopta probila mrežu. Ovu utakmicu Jugoslavija je dobila sa 4:2..."

Za gradsku selekciju Beograda odigrao je 32 utakmice, a nacionalni dres Jugoslavije nosio je osam puta (1923-1928) i postigao četiri gola. Debitovao je 28. oktobra 1923. protiv Čehoslovačke (4:4) u Pragu, kada su "Beli orlovi" sa dva Jovanovićeva gola postigli dotad najveći uspeh na međunarodnoj sceni. Od reprezentacije se oprostio protiv istog protivnika 7. oktobra 1928. u Pragu, kad je naš tim doživeo pravu katastrofu -1:7!

Dosta mlad napustio je fudbal, a zatim bio sekretar kluba i vođa fudbalske sekcije. Njegtova sestra Emilija bila je reprezentativka u hazeni, a on je pomagao hazenašicama na treninzima (otud nadimak "Žena").

Izgubio je život u 33. godini u saobraćajnoj nesreći na povratku s utakmice, kad ga je povezao jedan prijatelj iz BSK-a. Automobil je naleteo na drvo u Nemanjinoj ulici u Beogradu i od šestorice putnika - on je jedini poginuo!


Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 28.10.1923 Čehoslovačka - Jugoslavija 4-4 (2-4)

PU 10.02.1924 Jugoslavija - Austrija 1-4 (0-1)
PU 04.11.1925 Italija - Jugoslavija 2-1 (2-1)
PU 30.05.1926 Jugoslavija - Bugarska 3-1 (0-1)
PU 10.04.1927 Mađarska - Jugoslavija 3-0 (2-0)
PU 28.10.1927 Čehoslovačka - Jugoslavija 5-3 (4-1)
KPZ 06.05.1928 Jugoslavija - Rumunija 3-1 (3-0)
PU 28.10.1928 Čehoslovačka - Jugoslavija 7-1 (1-1)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1140&Itemid=12

Serbsta
July 7th, 2011, 06:44
Why the nick ZENA?

alchemist
July 7th, 2011, 06:52
MCZ Intervju – Milan Gurović: Košarka je deo mog života
Objavio Moja Crvena zvezda 17. jun 2012. u Vesti, Intervjui, Košarka

Jutarnja kafa u jednom od beogradskih kafića i sumiranje utisaka posle minulog večitog košarkaškog derbija za deo ekipe sajta Moja crvena zvezda prošao je sa miljenikom svih Delija i velikanom srpske košarke Milanon Gurovićem. Navike kao što je ustajanje rano koje nosi još od aktivnog treniranja ostale su i sad, pa i vikendom…

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/06/gurovic1.jpg

Milane, kako si?

- Odlično, hvala na pitanju.

I posle derbija?

- Iskreno očekivao sam više na jučerašnjem derbiju. Bilo je nemoguće izgubiti, videli ste atmosferu… Ne znam koji je razlog. Mislim da su psihički pali, da nije trebalo da dozvole Partizanu da na početku steknu prednost, pogotovo što Partizan igra evroligaške utakmice. Ipak, dali su crno-belima da se razigraju i posle je bilo teško stići to. Kad su ih i stigli nedostajalo im je nešto što kontinuitet u igranju ovakvih utakmica donosi, tu neku jaku psihu.

Eto, posle mnogo godina aktivnog treniranja ne propuštaš da odgledaš utakmice. A kako je za tebe sve to počelo?

- Zapravo, i da gledam i da treniram košarku krenuo sam vrlo kasno. Prvo sam se bavio kung-fuom u nekoj osnovnoj školi. U jednom trenutku kada sam naglo počeo da rastem bio sam viši za glavu, ako ne i dve, od mojih drugara. Nije mi se to više svidelo. Živeo sam pritom u potpuno antisportskoj porodici, iako je moj otac bio bokser. Nikad do tad nismo ni gledali sport! Uglavnom se gledao Dnevnik. Kad sam bio, pa, čini mi šesti razred došao sam kući, upalio televizor i video utakmicu Partizana protiv Jugoplastike u Hali Sportova. Odmah mi se dopalo to što gledam. Rekao sam mami da ovo moram da treniram! Otišao sam u novosadsku Slaviju (sada već nepostojeći klub) i posle dva, tri treninga bio sam bolji od onih koji su trenirali dugo. I sad da li je to nešto u meni da kad vidim da sam bolji idem dalje, postavljam sebi više ciljeve. Tako sam i otišao u novosadski Naftagaspromet. To je bio drugoligaški klub u staroj Jugoslaviji, ali je ta liga bila jača od naše sadašnje Super lige. Sa nekih petnaest godina sam ušao u prvi tim. Trenirao sam sa ljudima koji su imali 34, 35 godina. Malo po malo sam napredovao i sa šesnaest godina sam otišao u Grčku. Dalji tok mog profesionalnog bavljenja sportom je već poznat svima.

Vrh karijere bio mu je Indijanapolis.To je i trenutak kad je postojala mogućnost da zaigra po prvi put u NBA ligi, ali kako i sam kaže za bitne stvari u životu potrebno je da se sve kockice slože, da sve bude potaman što podrazumeva da se ne povređuješ kao igrač, da te vide u pravom momentu i da baš tad odigraš kako treba. Milan je sve to imao, ali ne u istom trenutku. Ipak, svi i dalje pamte to Svetsko prvenstvo kada je Gurović vezanim trojkama odveo drim-tim u propast, a kasnije se ispostavilo i našu reprezentaciju do zlata. Gurović u svojoj istoriji pamti još neke trojke…

- Kad sam igrao za Huventud i trojka protiv Tau Keramike u zadnjoj sekundi za pobedu, sa pola terena protiv Grčke koja je donela produžetke na EP 2007. Šteta samo što tad nismo pobedili.

Vidiš li naslednika u sadašnjoj Zvezdi?

- U sadašnjoj ekipi ne, ali u Marku Kešelju da. Već je postao odličan igrač, najbolja trojka u Evropi i obzirom da ima 24 godine već je okosnica naše reprezentacije zajedno sa Bjelicom na toj poziciji. U sadašnjoj Zvezdi Nemanja Nedović predstavlja veliki potencijal i žao mi je samo što nije imao veću minutažu, jer odskače po svom kvalitetu. Univerzalac je i nebitno je da li igra na pleju ili kao što je slučaj na beku, mada moje mišljenje da je bolje da ostane na beku. I Andreja Milutinović ima dobre fizikalije. Igra dobru odbranu, ali mu nedostaje samopouzdanje da postane vrhunski igrač. Mislim da je dobar kalibar i da može da igra za A selekciju. Ima sve predispozicije. Međutim mekan je u glavi jer nisam video da kad da koš da eksplodira. Stalno je ta jedna ista ravna linija kod njega. Kad to popravi može da bude dobar bek. Sve je na njemu.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2012/06/3495844604a87c9a91313d205670435_big.jpg

A šta Zvezdi treba da bi igrala Evroligu?

-Milan Gurović.

Svaki put kad se pojaviš halom se ori: „Ti si Zvezdin četnik Milane“. Kakav je osećaj kad čuješ takvo skandiranje navijača?

-To ne može da se opiše! Nema reči kojima bih opisao! Znam samo da mi se ubrza puls i da mi se naježi teme. Bio sam pre od 2005 do 2007. u Crvenoj Zvezdi. Za dve godine, osvojili smo samo jedan Kup i ništa posebno nisam uradio, ali sam napravio neki odnos između navijača i mene.

Ni jedan Delija nikad neće zaboraviti trenutak kad je Gurke vodio navijanje na severu protiv Glazgov Rendžersa. Većina drugova je htela na zapad, ali je Milan odlučio da se ide na sever. Bio je pravi haos u pozitivnom smislu odgovorio bi svaki put kad bi ga neko pitao kako je bilo. Oduvek iskren, ali diplomata u jednoj stvari kad je trebalo da odgovori koja mu je omiljena navijačka pesma.

-Ima ih dosta. Eto, kući sa klincima uvek pevam sve…

A kad su tvoja deca u pitanju da li bi voleo da te naslede i u aktivnom bavljenju?

-I voleo bih i ne bih. Sport je zdrav samo ako se rekreativno baviš. Znam kroz kakve treninge, kroz kakvu psihičku torturu od strane trenera moraš da prođeš, pa stoga treba da budeš mnogo jak. Voleo bih, žargonskim rečnikom, da me prešišaju. To je san svakog roditelja! Da mu deca budu bolja od njih, a ako se već odluče za košarku tu sam da ih usmerim na pravi put i da ne ponavljaju moje greške.Ljudi imaju predrasude da li zbog „Draže“ da li zbog temperamenta, jer sam bio srčan na terenu, pa misle da sam takav i van. Totalno sam suprotnost! Posvećen sam deci, učim ih da ne rade što sam ja radio. Pokušavam da budem to ogledalo gde će da se ogledaju i vide moje grške. Kad budem uspeo u tome i izvedem ih na pravi put onda ću biti srećan i znaću da sam uspeo u životu!

Pomenuo si tetovažu. Šta te je navelo da istetoviraš čiča Dražu?

- Bilo je davno kad je celo društvo iz Novog Sada bilo u fazonu da pokažemo i nacionalnu pripadnost. Kasnije mi se obilo o glavu i sad sa ove tačke gledišta kad sumiram sve možda nisam trebao.

U Milanovom životu ređali su se klubovi počev od prvog jačeg Peristerija, KK Barselone, Aeka, Unikahe, KK Vojvodine, tromesečnog izleta u Partizan, za koju bi da može da vrati vreme ne bi ponovio nikad, Crvena zvezda, Prokom i Galatasaraj. Tad je bilo vreme da se okače patike o klin. Ipak teže je bilo oprostiti se od Zvezde nego zauvek napustiti igračku karijeru. To se videlo i na drugoj utakmici finala plej- ofa 2007. protiv Partizana Koliko ti je značila podrška Delija na toj utakmici kad si dobio pet ličnih?

- Emocije te ponesu i samo oni koji glume šmekere mogu da kažu: „Vidi ga kako plače“. Ne verujem da bi se u mojoj situaciji drugačije poneli, ali eto… Naravno da sam živ čovek da te emocije ponesu. Imao sam i imam izvanredan odnos sa navijačima.To mi je jedino bitno. Naravno nikad ne bih mogao ponovo da se vratim da igram, jer ne bih bio dostojan ni niže razredne lige. Kad jednom izađeš iz tog ritma teško možeš da se vratiš, a kamoli posle tri godine.

Iako se ne bavi aktivno košarkom, Zvezda i ovaj sport nikad neće izgubiti mesto u njegovom životu.

- Nikad u životu ne bih mogao potpuno da napustim košarku. Posle moje porodice i zdravlja ona čini deo mog života. To je na mojoj skali treća najbitnija stvar u životu. Možda u drugačijem obliku, ali košarka je uvek tu. Ovim je Gurović rekao sve, ali nama ostaje jedna stvar koju nikako ne smemo da zaboravimo, da mu se zahvalimo na velikoj ljubavi prema crveno-beloj boji i da mu čestitamo i poželimo sve najlepše na njegov današnji rođendan.

Milane SREĆAN TI ROĐENDAN od svih pravih Delija!

http://www.mojacrvenazvezda.net/34850/2012/06/17/mcz-intervju-milan-gurovic-kosarka-je-deo-mog-zivota/

Serbsta
July 7th, 2011, 07:01
Probably did quite a few of the old birds in his time haha

alchemist
July 7th, 2011, 23:59
Crvena Zvezda - Inter 0:1

Stella Rossa - F.C. Internazionale Milano 0:1
Red Star - F.C. Inter 0:1
Црвена Звезда - Интер 0:1
UEFA 1980/81 European Champion Clubs' Cup
UEFA 1980/81 Coppa Dei Campioni
Quarti di Finale , četvrtfinale
Quarter-finals / Second leg
18.3.1981. Stadium Marakana
Beograd Srbija, Belgrado Serbia
0:1 Carlo Muraro 13'

oXVxmcWkP0s

-------------------------------------

Reklama za Jat

iCXqyPlsbHo

alchemist
July 9th, 2011, 00:15
Special Guest Star

Boško Đurovski

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/djurovski-bosko.jpg

http://i737.photobucket.com/albums/xx14/generalserb/Red%20Star%20Belgrade/CrvenaZvezda-BoskoDjurovski-1.jpg?t=1285991132

http://i737.photobucket.com/albums/xx14/generalserb/Red%20Star%20Belgrade/00a1aboskodjur.jpg?t=1292975844

http://i737.photobucket.com/albums/xx14/generalserb/Yugoslavian%20national%20football%20team/0aboskodjurovski.jpg?t=1296684199

Rođen 28/12/1961
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 4
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 15/12/1982
Igrao u klubovima FK Crvena Zvezda (Beograd),
Servette (Sui)

Rođen 28. decembra 1961. u Tetovu, BJR Makedonija.

Fudbalom je počeo da se bavi još kao pionir u FK „Teteks“, odakle je kao omladinac sa nepunih četrnaest godina otišao u beogradsku „Crvenu zvezdu“. Za prvi tim „Zvezde“ debitovao je 1978. godine, sa sedamnaest godina, a kao profesionalac u prvom timu igra punih devet godina (1980-1989). Odigrao je 509 utakmica i postigao 103 gola. Tri puta je bio šampion Jugoslavije (1980,1981,1984).

Internacionalac u švajcarskom Servetu (1989-1995). Kao igrač je trijumfovao u šampionatu i Kupu Švajcarske. S istom ekipom, ali u ulozi trenera još jednom postaje prvak Švajcarske.

U dresu omladinske reprezentacije odigrao je 25 mečeva, a u mladoj i olimpiskoj 20. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 4 utakmice. Igrao je i za reprezentaciju Makedonije - 8 utakmica, 3 gola. Nosio je dres selekcije sveta 1989. na oproštaju legendarnog Zika.

Po završetku švajcarske karijere, vraća se u Srbiju, gde je kao prvi trener vodio obrenovački Radnički, Rad, Srem iz Sremske Mitrovice, PSK Pančevo i niški Radnički, sa ne baš zapaženim uspehom.

U martu 2007. preuzima funkciju šefa stručnog štaba FK Crvena Zvezda (Beograd), nakon ostavke Dušana Bajevića, i sa "crveno-belima" osvaja "duplu krunu" - prvu titulu šampiona Srbije (2007), i Lav Kup Srbije (2007).

Nakon što je Dragan Stojković u januaru 2008. imenovan za trenera Nagoje Grampusa, prihvata posao pomoćnog trenera u ovom klubu.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1994-95 Servette SUI 1 19 2
1993-94 Servette SUI 1 32 1
1992-93 Servette SUI 1 20 0
1991-92 Servette SUI 1 33 0
1990-91 Servette SUI 1 34 6
1989-90 Servette SUI 1 25 0
1988-89 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 26 1
1987-88 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 0 0
1986-87 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 22 2
1985-86 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 33 12
1984-85 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 27 10
1983-84 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 23 8
1982-83 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 32 0
1981-82 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 34 7
1980-81 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 26 0
1979-80 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 14 1
1978-79 Crvena Zvezda Beograd YUG 1 1 0
Career Totals: 401 50

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KEP 15.12.1982 Jugoslavija - Vels 4-4 (3-2)
PU 31.03.1984 Jugoslavija - Mađarska 2-1 (0-0)
PU 05.04.1989 Grčka - Jugoslavija 1-4 (0-0)
PU 27.05.1989 Belgija - Jugoslavija 1-0 (0-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1045&Itemid=12

alchemist
July 10th, 2011, 02:46
Marko Valok

http://www.reprezentacija.rs/images/stories/igraci/valok-marko.jpg

http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/11/24/6606304/Marko%20Valok%20iz%20igre.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/marko-valok-samo-partizan.jpg

Rođen 05/03/1927
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 6
Golova za reprezentaciju 3
Debitovao 19/06/1949
Igrao u klubovima FK Partizan (Beograd)

Rođen 5. marta 1927. u Surčinu (Beograd).

Kao partizanski borac, kasnije i oficir, fudbal je počeo da igra tokom službe u Armiji, a u Prvoj ligi pojavio se u sezoni 1947/48. u dresu beogradskog Partizana. Do 1959. odigrao je za "crno-bele" ukupno 403 utakmice i postigao 333 gola, tako da na klupskoj listi strelaca-rekordera zauzima drugo mesto, iza nenadmašnog Bobeka (403 gola).

S Partizanom je 1949. osvojio prvenstvo, a 1952, 1954. i 1957. godine Kup maršala Tita. U prvenstvu 1950. bio je najbolji ligaški strelac sa 17 golova. U Prvoj ligi odigrao je 165 utakmica i postigao 90 golova.

Pored dva susreta za "B" selekciju 1949-1951 odigrao je i šest utakmica za reprezentaciju Jugoslavije, za koju je postigao tri gola. Debitovao je 19. juna 1949. protiv Norveške (3:1) u Oslu, a poslednju utakmicu odigrao je 8. oktobra 1950. protiv Austrije (2:7) u Beču. Igrao je na mestu desnog krila i vođe navale.

Kad je završio igračku karijeru, posvetio se trenerskom pozivu. Kao sportski instruktor JNA radio je duže vreme u Burmi (1959-1963), u kojoj je bio i trener nacionalnog tima, a od 1963. do 1967. ponovo je u beogradskom Partizanu. Bio je i trener titogradske Budućnosti (1976/77), novosadske Vojvodine (1980/81), kao i drugoligaša Borac (Banja Luka), Teteks (Tetovo) i Galenike i Rada (Beograd). Radio je i u Filadelfiji - SAD (1979) i Turskoj (1982-1983).

Od 1977. do 1979. bio je trener reprezentacije Jugoslavije i vršio dužnost selektora. U završnici prvenstva 1983/84. vodio je drugoligašku ekipu FK Rad iz Beograda.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1958-59 FK Partizan Beograd YUG 1 5 2
1957-58 FK Partizan Beograd YUG 1 19 6
1956-57 FK Partizan Beograd YUG 1 22 10
1955-56 FK Partizan Beograd YUG 1 18 4
1954-55 FK Partizan Beograd YUG 1 19 8
1953-54 FK Partizan Beograd YUG 1 7 3
1952-53 FK Partizan Beograd YUG 1 16 15
1952 FK Partizan Beograd YUG 1 11 3
1951 FK Partizan Beograd YUG 1 16 9
1950 FK Partizan Beograd YUG 1 16 17
1948-49 FK Partizan Beograd YUG 1 11 11
1947-48 FK Partizan Beograd YUG 1 5 2
Career Totals: 165 90

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 19.06.1949 Norveška - Jugoslavija 1-3 (0-0)
KSP 18.09.1949 Izrael - Jugoslavija 2-5 (0-3) goal
KSP 09.10.1949 Jugoslavija - Francuska 1-1 (1-0)
PU 03.09.1950 Švedska - Jugoslavija 1-2 (1-2) goal
PU 07.09.1950 Finska - Jugoslavija 3-2 (2-1)
PU 08.10.1950 Austrija - Jugoslavija 7-2 (3-1)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1602&Itemid=12

Kr8H8tn4H4k

-----------------------------------------

Treneri Partizana - Marko Valok

Marko Valok, jedan od najvećih fudbalera Partizana iz perioda početaka kluba i svakako jedan od najboljih strelaca u istoriji Partizana (najbolji strelac u istoriji "večitog derbija"), bio je i trener Partizana u prvom delu sezone 1963/64. Marko Valok je rođen 1927. u Surčinu kod Beograda, a što se tiče trenerske karijere, pre Partizana trenirao je nacionalni tim Burme.

http://3.bp.blogspot.com/-2nqvie_MB9s/UaBrHs4C8qI/AAAAAAAAMBY/E95E22o0jjU/s1600/Marko+Valok+portret.jpg

Posle Partizana, u Jugoslaviji je trenirao ekipe Budućnosti, Vojvodine kao i drugoligaške ekipe banjalučkog Borca, Teteksa iz Tetova, zemunske Galenike (sadašnji FK Zemun) i Rada, što mu je bio i poslednji trenerski posao. Tokom 1977. godine, jedno kraće vreme bio je i selektor reprezentacije Jugoslavije, vodio je nacionalni tim na šest utakmica.

Ostvario je i inostranu karijeru, trenirajući prvo Filadelfiju a početkom osamdesetih godina 20. veka i tursku Adanu.

Tokom njegovog boravka na klupi Partizana u prvom delu sezone 1963/64, Partizan je ostvario bilans od pet pobeda, tri nerešene igre i pet poraza. Bila je to je jedina sezona u prvoj polovini šezdesetih godina kada Partizan nije osvojio titulu prvaka, sezona kada se "hvatao zalet" za sledeće dve godine kada je Partizan nadmoćno prvo osvojio titulu prvaka a kasnije stigao i do drugog mesta u Evropi.

Marko Valok kao trener ni izbliza nije ostavio trag u Partizanu kao dok je tresao mreže u dresu Partizana, ako se gleda po osvojenim trofejima, ali je njegov doprinos kao dugogodišnjeg trenera i čoveka koji je svojim znanjem i savetima bio od velike pomoći drugim Partizanovim stručnjacima, jednostavno nemerljiv.

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com.au/2013/05/treneri-partizana-marko-valok.html

alchemist
July 11th, 2011, 00:17
Hajduk Split - Crvena Zvezda 1:1 (1973.)

Finale kupa Maršala Tita 1973.
prva utakmica
Hajduk Split - Crvena Zvezda 1:1
21.11.1973. Stadion Stari plac ~25.000
Split Hrvatska
0:1 Stanislav Karasi 17'
1:1 Slaviša Žungul 54'

8g7cOOgTu1g

alchemist
July 11th, 2011, 00:19
Kvalifikacije za SP u fudbalu 1990 svi golovi

8rZZNW6NM8s

alchemist
July 11th, 2011, 23:56
Jugoslavija v Engleska 5-0 [1958]

HLgC_AixB4A

----------------------------

Jugoslavija v Madjarska 4-4 1958

KZ29T-Y2Npo

alchemist
July 12th, 2011, 01:28
Dragoslav Sekularac - o Peleu i Maradoni

YdCWcyEMahw

alchemist
July 13th, 2011, 00:08
12. 07. 2011. 12:49h | Press
Šestić: Naslagao sam ih kao da su ražnjići

On nije bio član zlatne generacije iz Barija, nema ni status Zvezdine zvezde, ali za navijače najtrofejnijeg srpskog kluba Miloš Šestić je nekada kao i sad predstavljao sinonim za majstorstvo, mernu jedinicu za igrača koji je serijom antologijskih poteza znao da punu "Marakanu" digne na noge.

http://www.vesti-online.com/data/images/2011-07-12/164017_milos-sestic_f.jpg?ver=1310494165

Miloš Šestić danas pronalazi talente za Zvezdu

Iako je bio predvodnik tima koji je 1979. godine stigao do finala UEFA kupa, Miloš Šestić danas živi daleko od očiju javnosti. Ponovo je u službi voljenog kluba, mada više deluje iz pozadine. Već sedmu godinu angažovan je kao skaut koji pronalazi nove fudbalske bisere po Srbiji i dovodi ih na „Marakanu".

"Aposlutno sam zadovoljan načinom na koji trenutno živim. Novinari me se tek povremeno sete, nema me puno u javnosti, ali mene ispunjava činjenica da ponovo pomažem Crvenoj zvezdi. Znate, kada sam odlučio da prekinem karijeru, znao sam da ću da ostanem u fudbalu... Radio sam kao trener u Vojvodini i Obiliću, ali posao na „Marakani" me totalno ispunjava. Evo, već sedmu godinu radim u Crvenoj zvezdi kao skaut. Borimo se i dovodimo talentovanu decu u Ljutice Bogdana. Da li sam zadovoljan? Ma, prezadovoljan", poručuje za Press Miloš Šestić.

Koliku količinu emocija Šele proizvodi kod navijača Crvene zvezde najbolje odslikavaju svakodnevna dešavanja u kafeu na zapadnoj tribini "Marakane". Dok ispija prvi jutarnji espreso Šele je prinuđen da brojnim obožavaocima njegovog lika i dela stisne ruku, učtivo ih pozdravi i odgovori na hvalospeve.

"Više od 11 godina sam igrao u Crvenoj zvezdi. Postoje neke stvari koje se ne zaboravljaju, navijači i danas znaju da prepoznaju odanost. To je za mene najbolja moguća satisfakcija, pošto, ako se sećate, kasnije sam igrao u Vojvodini i jedne sezone sa novosadskim klubom preoteo Zvezdi titulu. Međutim, na "Marakani" je bilo mnogo golova i driblinga... Nije mi svejedno kada pomislim kako smo brojne evropske velikane rušili na našem stadionu. Pa, ona čuvena utakmica sa Borusijom iz Menhengladbaha".

Izgubljeno finale Kupa UEFA i krađa u režiji italijanskog arbitra Mikelotija i danas izazivaju bunt kod Miloša Šestića.

"Bila je to najtužnija utakmica naše generacije. Velika tuga i velika nepravda. Borusija nas je pobedila u Menhengladbahu uz pomoć sudije", priča on.

Svestan je Šestić da simpatizeri Partizana ne mogu da ga vide ni na "razglednici", pošto je bio strelac najkontroverznijeg gola u istoriji "večitog derbija", kada je na jeftin blef prevario sada pokojnog Petra Borotu. I sam priznaje da su mu golovi protiv Partizana najdrži:

"Bili smo u tom periodu dominantni. Često smo ih pobeđivali, a ja sam ih često matirao. Svaki gol protiv njih mi je posebno drag, a bilo ih je baš dosta".

Nije pomoglo ni naše podsećanje na meč sa Železničarom, kada je predriblao kompletnu postavu Sarajlija i zatim zatresao mrežu.

"Da, svi kažu da je taj gol pečat moje karijere. Naslagao sam njihov tim kao ražnjić, ali Partizan je Partizan. Bilo je još takvih akcija, često se nostalgično svega prisećam, jer mi nikad u životu nije bilo lepše", dodaje on.

Šestić je odigrao 21 meč u dresu sa državnim grbom, a poseban pečat ostavio je na Mundijalu u Španiji 1982. godine.

"Pamte me po asistenciji protiv Hondurasa. Ni na reprezentativnom planu nemam za čim da žalim. Igrao sam na Mundijalu i Evropskom prvenstvu dve godine kasnije. Tada nam se nije posrećilo", poručuje Šestić.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/150174/Sestic-Naslagao-sam-ih-kao-da-su-raznjici

alchemist
July 13th, 2011, 00:11
International Tennis Hall of Fame Inductee

Monica Seles

http://www.tennisfame.com/sites/default/files/imagecache/hall_of_famer/seles_monica_1.jpg

Born: December 02, 1973
Place of Birth: Novi Sad, Yugoslavia
Citizenship: United States
Induction Category: Recent Player
Year of Induction: 2009
Highest Ranking World Singles Ranking: 1

With devastatingly potent and piercingly accurate two-handed ground strokes, an indefatigable fighting spirit, and unsurpassed match playing skills, Monica Seles was a transformational player in her sport. Seles, a left-hander who was arguably the first woman ever to demonstrate such overwhelming power and precision off both sides, took apart adversaries with not only the depth of her shots but unimaginable angles as well. At her peak, she lived on the edge of invincibility, winning seven of the eight majors she played from 1991-93. Altogether, Seles collected nine major singles championships.

Grand Slam Record

Australian Open

Singles Champion 1991-1993, 1996

French Open

Singles Champion 1990-92

US Open

Singles Champion 1991-92

Career Achievements

Fed Cup Team Member 1996, 1998-2000, 2002
Olympic Silver Medalist Women's Singles 2000

http://www.tennisfame.com/hall-of-famers/monica-seles

eCx5y5JDnXc

ybNd4yHG4dE

FdYTj6pJwtU

alchemist
July 14th, 2011, 00:05
1992 ECQ Denmark vs Yugoslavia 0-2

O9jULudaqZ8

aS2N7mcsw3w

0-MiWfHOYGc

xrTNPTYkPDs

alchemist
July 16th, 2011, 02:13
Radoslav Bečejac

http://1.bp.blogspot.com/-ldVs5D7jipI/Ty1HPIrh59I/AAAAAAAADIA/j7Kkx1VxDM4/s1600/Radoslav+Becejac+tempo+59+12.4.67..jpg

http://1.bp.blogspot.com/-iKAiH9le5h4/TnMZ7yk3oZI/AAAAAAAABtg/QqCUA2omCk0/s1600/zaza11_resize.jpg

http://3.bp.blogspot.com/-BPbaOBXpKQk/Ty1HFYefjRI/AAAAAAAADH4/JjH_nguumTA/s1600/Radoslav+Becejac+tempo+49+1.2.67..jpg

Rođen 21/12/1941
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 12
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 09/05/1965
Igrao u klubovima FK Proleter (Zrenjanin),
FK Partizan (Beograd),
NK Olimpija (Ljubljana),
Independiente Santa Fe (Col)

Rođen 21. decembra 1941. u Žitištu.

Počeo je da igra u omladinskoj ekipi Proletera iz Zrenjanina, a prvotimac je postao 1956. i igrao krilnog halfa i polutku, ističući se kao dobar igrač sredine terena. Za Proleter je odigrao 175 utakmica i karijeru nastavio u beogradskom Partizanu (1963-1967), za koji je odigrao 198 utakmica, postigao 54 gola i osvojio titulu prvaka Jugoslavije 1964/65. godine. Igrao je i u finalu Kupa evropskih šampiona 1966. u Briselu (protiv Real Madrida -1:2). Od 1968. preselio se u Ljubljanu i igrao za Olimpiju (250 utakmica), a kraće vreme je igrao i u Kolumbiji u ekipi Santa Fe (6/1) gde je 1974. godine završio karijeru.

Uz tri utakmice za mladu (1963-1964) i četiri susreta i jedan gol za "B" tim (1961-1964), odigrao je i 12 utakmica za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 9. maja 1965. protiv Engleske (1:1) u Beogradu, a poslednju utakmicu odigrao je 8. aprila 1970. protiv Austrije (1:1) u Sarajevu.

U Zrenjaninu je izučio za mašinskog tehničara, ali je još kao aktivan igrač stekao diplomu višeg fudbalskog trenera i dugo je radio sa omladincima Ljubljanske Olimpije.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1973-74 Independiente Santa Fe COL 1 6 1
1972-73 NK Olimpija Ljubljana YUG 1 12 3
1971-72 NK Olimpija Ljubljana YUG 1 27 2
1970-71 NK Olimpija Ljubljana YUG 1 27 0
1969-70 NK Olimpija Ljubljana YUG 1 24 8
1968-69 NK Olimpija Ljubljana YUG 1 0 0
1967-68 NK Olimpija Ljubljana YUG 1 19 3
1966-67 FK Partizan Beograd YUG 1 27 7
1965-66 FK Partizan Beograd YUG 1 27 6
1964-65 FK Partizan Beograd YUG 1 20 2
1963-64 FK Partizan Beograd YUG 1 14 2
1956-63 FK Proleter Zrenjanin YUG 2 175 ?
Career Totals: 378 34

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 09.05.1965 Jugoslavija - Engleska 1-1 (1-1)
KSP 16.06.1965 Norveška - Jugoslavija 3-0 (1-0)
PU 04.09.1965 SSSR - Jugoslavija 0-0 (0-0)
PU 04.05.1966 Engleska - Jugoslavija 2-0 (2-0)
PU 01.06.1966 Jugoslavija - Bugarska 0-2 (0-1)
PU 18.09.1966 Jugoslavija - SSSR 1-2 (0-2)
PU 06.11.1966 Bugarska - Jugoslavija 6-1 (3-1)
PU 23.04.1967 Mađarska - Jugoslavija 1-0 (1-0)
KEP 03.05.1967 Jugoslavija - Nemačka SR 1-0 (0-0)
KEP 14.05.1967 Albanija - Jugoslavija 0-2 (0-1)
KEP 07.10.1967 Nemačka SR - Jugoslavija 3-1 (1-0)
PU 08.04.1970 Jugoslavija - Austrija 1-1 (0-1)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=899&Itemid=12

scored the first goal v Zvezda

dJMYnMKfte0

scored Partizan's second goal v Zvezda

YZfMWIQD2ZU

alchemist
July 16th, 2011, 02:19
Kosarkasi Partizana

Part I

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/v.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/czpfc1.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/prvensvto-pfc-bosna.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/kosss.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/78.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/fff3.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/2.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/92-vvv.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/12.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/gg.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/DD.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/praja.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/rd1.bmp

http://galerija.partizan.net/?p=2376

alchemist
July 17th, 2011, 01:19
Milutin Soskic

Милутин Шошкић рођен је 31. децембра 1937. у Пећи, Косово, Србија.

Kапитен и најбољи појединац Партизановог јуниорског тима који је освојио две титуле првака државе. За први тим "црно-белих" одиграо је 387 утакмица, а за репрезентацију Југославије 50 пута чувао гол. На голу репрезентације наследио је прослављеног Владимира Беару.
Шездесетих година "Партизанове бебе" су до те мере биле надмоћне у нашем првенству да су у пет сезона четири пута били шампиони, три пута заредом. На голу је стајао Шоле.
Шошкић је доживео највеће признање када је позван у "тим света" на утакмицу Енглеска-"остатак света" која се играла на "Вемблију" 1965. Тако се наш голман нашао међу највећим асовима тог времена.

rc9YfgU9-4Y

alchemist
July 17th, 2011, 01:21
Jugoslavija v Rumunija 2-0 [1957]

Beograd 17.11.1957 kvalifikacije za SP

yYe9aO58tnM

--------------------------

Italija v Jugoslavija 0-4 [1955]

Torino 29.05.1955

4TrSg9y_eYg

---------------------------

Yugoslavia Vs Northern Ireland 1992 ECQ

Qualifier for the UEFA 1992 European Championships in Sweden. Played March 27, 1991 in Belgrade. Yugoslavia won 4-1.

rsiQ9x4A9KU

alchemist
July 17th, 2011, 23:59
Dragan Stojkovic Piksi vs Rijkaard & Gullit (1 on 1)

MmvuE8o-79g

alchemist
July 18th, 2011, 00:04
Partizan v Crvena Zvezda 3 - 1 [1994]

WvTDb58Y4X0

zoric
July 18th, 2011, 21:25
x905gu_anto-drobnjak_sport

:proud:

This guy always knew how to turn up and score scrappy goals, a fox in the box.

alchemist
July 19th, 2011, 00:04
SD Partizan Beograd

E3n3rnjbFhU

alchemist
July 19th, 2011, 00:06
Kosarkasi Partizana

Part II

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/fff1.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/sss.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/ff.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/GG1.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/jjjj.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/jj.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/DIVAC.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/1978-Kup-KoracaB.-Luka.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/1978-Kup-Koraca-Partizan-Bosna.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/rebalegenda.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/6.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/ArsenijePesic.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/prajakupkoraca78.jpg

http://galerija.partizan.net/?p=2376

alchemist
July 19th, 2011, 00:09
Milos Sestic

LZynQsB_wqU

wxu1c_gE5JQ

ABgkp96mgag

----------------------------------

Šele, srećan rođendan!
Vesti Zvezdine legende Fudbal

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/08/images-2.jpg

Miloš Šestić sa kapitenskom trakom

Na današnji dan, pre 57 godina rođen je legendarni fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, Miloš Šestić!Omalen, neprevaziđeni dribler, brz kao munja, ljubimac navijača gde god se pojavio i zaigrao protivnike je često dovodio do ludila, umeo da se nađe pred praznim golom, a onda se vrati i ponovo „provoza“ protivnike, pre nego što ubaci loptu u gol. Ostao upamćen po lucidnosti, a najbolji reprezent je čuveni gol koji je dao Petru Boroti u derbiju.

Kakav je majstor bio, stariji znaju, a za mlađe, dovoljno je pročitati izveštaj novinara Politike, Radeta Stanojevića, od 29.10.1984. godine, nakon meča Zvezde i sarajevskog Želje:

„To jedan igrač odavno nije doživeo u Beogradu: kada je u pretposlednjem minutu prvog poluvremena lopta završila u mreži sarajevskog Željezničara, odjeknuo je aplauz. Ali, ne uobičajeni, kao posle svakog drugog gola domaćeg tima. Ljudi su pljeskali, pljeskali, nisu prestajali, igrači su se vraćali ka centru, publika je još aplaudirala, niko se ni u novinarskoj loži nije stideo da da oduška svome zadovoljstvu, i to je trajalo, trajalo… Fudbaleri Crvene zvezde grlili su svog kapitena Miloša Šestića. Ne samo zato što je povisio na 2:0, već u ushićenju što je napravio bravuroznu akciju, kakva odavno nije viđena ne samo u našem glavnom gradu, već ni na ekranima u emisijama iz inostranstva kada se prikazuju najlepši golovi sa stadiona širom Evrope. Evo, kako se sve zbilo. Željezničar je izveo udarac sa ugla, ali je lopta odmah izbačena iz kaznenog prostora Crvene zvezde. Prihvatio ju je Miloš Šestić i počeo svoju akciju tu, nešto ispred šesnaesterca svoga tima. Loptu je vodio lako. Isprva nije imao prepreke, a kada mu se na sredini terena isprečio Ćurić – varkom ga je prinudio da izgubi ravnotežu i padne, a on sam nastavio je dalje. Već se bio približio kaznenom prostoru sarajevskog tima, kada su mu se približili Čilić i Komšić, ali i njih je „slomio”, došao gotovo do poprečne aut-linije, izmamio golmana Škrbu lažnim nagoveštajem da će centrirati, a onda, iskosa, iz neobično teške pozicije, poslao je loptu u mrežu”.

Šele je rođen u Milosavcima, kod Banja Luke. Počeo je da se bavi fudbalom sa 16 godina, u Jedinstvu iz Stare Pazove, a dve godine kasnije došao je u Crvenu zvezdu.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/08/sele-i-mihajlovic.jpg

Šestić i Mihajlović u Vojvodini

Debitovao je 24. aprila 1974. protiv Olimpije u Ljubljani. U dresu našeg kluba odigrao je ukupno 441 utakmicu(218 prvenstvenih, 23 u Kupu, 26 u Evropi i 174 prijateljske) i postigao 108 golova (44 prvenstvena, 8 u Kupu i 10 u Evropi), osvojivši četiri titule državnog prvaka (1977, 1980, 1981. i 1984) i jedan trofej Kupa (1982). Oproštajnu utakmicu odigrao je 9. decembra 1984. protiv Sarajeva (4:1) u Beogradu. Koliko je bio obožavan, svedoči i pesma koja se orila Marakanom na tom meču: „Crven dresić nano, crven dresić nosi Miloš Šestić!“

U evro-kupovima bio je strelac 10 puta, od toga četiri puta u čuvenom pohodu na finale UEFA Kupa 1979 (protiv VBA, Herte, Dinama iz Berlina i Borusije u finalu). Četiri gola dao je luksemburškom Aveniru, jedan malteškom Hibernijansu u poobedi od 8:1, a dokaz da su mu odgovarali nemački klubovi je i pogodak protiv Karl cajs Jene 1979. godine.

http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2013/08/sele-olimpijakos.jpg

Šele u Olimpijakosu

Kada je sa 28 godina stekao pravo da ode u inostranstvo, karijeru je nastavio u Grčkoj, u dresu Olimpijakosa. Tamo je odigrao tri sezone, 50 prvenstvenih mečeva, u kojima je postigao 11 golova. Nakon toga, kada je prešao tridesetu, vraća se u Vojvodinu, gde je odigrao 60 prvenstvenih mečeva u dve i po sezone i ostvario istorijski uspeh, osvojivši prvenstvo Jugoslavije u generaciji Mihajlovića, Jokanovića, Tanjge… Svoj boravak u Novom Sadu prekinuo je na polovini treće sezone, kada je pojačao Zemun, u kojem je proveo godinu dana, odigrao 18 mečeva i postigao 3 gola, da bi naredne zime, 1991. otišao u OFK Beograd i u mesecima kada se njegova Zvezda popela na krov Evrope okačio kopačke o klin.

REPREZENTACIJA

Uz 15 utakmica i šest golova za omladinsku (1973-1975), 13 utakmica i 11 golova za mladu (1977), kao i 13 utakmica i četiri pogotka za olimpijsko-mediteransku reprezentaciju (1979-1980), odigrao je i 21 utakmicu i postigao dva gola za najbolju selekciju Jugoslavije, protiv veoma jakih rivala – Nemaca i Francuza.

Debitovao je 10. oktobra 1979. protiv Španije (0:1) u Valensiji, a poslednju utakmicu u dresu sa državnim grobom je odigrao 3. aprila 1985. protiv reprezentacije Francuske (0:0) u Sarajevu. Učestvovao je na Mediteranskim igrama 1979. u našoj zemlji, na Olimpijskim igrama 1980. u Moskvi, na Svetskom prvenstvu 1982. u Španiji i na finalnom turniru Prvenstva Evrope 1984. u Francuskoj.

Šele, legendo, srećan ti rođendan!

http://www.mojacrvenazvezda.net/69263/2013/08/08/sele-srecan-rodjendan/#.UgVWpKx5dwM

alchemist
July 19th, 2011, 02:09
Dragan Stojkovic Piksi

Proglasenje 5. Zvezdine Zvezde - Ljubisa Brocic, Zoran Djordjevic i Petko Nikolic

LmxNm96dM8s

Mare
July 19th, 2011, 05:36
Bojan Djordjic? Really, alchemist?

alchemist
July 19th, 2011, 05:41
Dragan Mance - Uvek Će Te Voleti Grobari Sa Juga

GiVhl9ESU6U

alchemist
July 20th, 2011, 00:02
Jugoslavija v Italija 6-1 [1957] sjecanje Mladena Delica

Zagreb 12.05.1957 medjunarodni kup dr Geri

XvKZcEUvE6w

------------------------------

Yugoslavia v Turkey 1988 ECQ 4-0

Yugoslavia beats Turkey 4-0 in a qualifier for the 1988 UEFA Euro Championships in W.Germany. Zlatko Vujovic gets a hat-trick for Yugoslavia with Dejan Savicevic adding another.

UTL3podvPMA

alchemist
July 20th, 2011, 00:03
Momčilo Moca Vukotić: Zbog oca nisam smeo da odem u Crvenu zvezdu
Aleksandar Nikolić | 09. 01. 2011. - 15:38h | Foto: M. M. | Komentara: 5

BEOGRAD - Za reprezentaciju SFRJ debitovao sam na prijateljskoj utakmici u Torinu protiv selekcije Italije. Gubili smo već 3:0 kada sam dvadeset minuta pred kraj meča ušao u igru i postigao gol. U rezultatskom smislu taj pogodak ništa nije značio, ali legendarni italijanski golman Dino Zof me je zapamtio za ceo život.

http://www.blic.rs/data/images/2011-01-09/105934_momcilo-foto-m-metlas_f.jpg?ver=1294583910

Te sezone Zof je nanizao hiljadu i deset minuta u reprezentativnom dresu bez primljenog gola. Želeo je da ta magija traje što duže. Oštrim udarcem po zemlji sa desetak metara prekinuo sam njegov rekord i kasnije me je redovno spominjao u intervjuima kao fudbalera koji je prekinuo njegov san, započinje ispovest za “Blic nedelje” Momčilo Vukotić, proslavljeni fudbaler Partizana i reprezentacije SFRJ.

Kasnije smo protiv Velsa igrali četvrtfinale Kupa Evrope i posle poraza u Kardifu igrali smo revanš u Zagrebu. U prvom napadu posle dvadeset sekundi igre dao sam gol koji čestito nisu videli ni svi navijači na stadionu, a kamoli gledaoci u TV prenosu. Niko posle toga u dresu jugoslovenske reprezentacije nije postigao gol za manje vremena od početka utakmice.

Prvi dribling sa ocem

Moj otac Aleksandar Vukotić rođen je na Kosovu i Metohiji, u Peći. Kraj Drugog svetskog rata dočekao je u oficirskoj uniformi Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Neko vreme je službovao u Sloveniji, ali se ispostavilo da je praznična poseta rođacima u selu Međa kod Zrenjanina bila sudbonosna za njegovu budućnost. Tamo je sreo Biserku, ljubav svog života, i u leto 1949. godine poveo je u Beograd, novo mesto službovanja. Godinu dana kasnije, Biserka je rodila muško dete kojem su dali ime Momčilo. Aleksandar je još nekoliko puta dobijao prekomande po različitim krajevima SFRJ, ali mu je porodica uvek živela u Beogradu. Bio je strastveni ljubitelj fudbala i čim sam prohodao učio me je prvim driblinzima. Kada sam pošao u školu, bio sam glavni dribler među drugarima u dvorištu.

Početak karijere u crveno-belom dresu

U leto 1962. godine Aleksandar je službovao u Mladenovcu, a vikende provodio sa nama u Beogradu. Petkom po podne me je zaticao kako posle škole hvatam voleje na igralištu ispred zgrade u kojoj smo stanovali. Jednom sam mu rekao da bih voleo da vidim prave golove i otac me je poveo na stadion JNA. Skakao sam po terenu od sreće i kad smo već bili tu, svratili smo i do pomoćnog terena prekrivenog šljakom na kome su trenirali neki klinci. Aleksandar se predstavio i pitao trenera pionira Partizana Čedicu Lazarevića da li može da proceni moj eventualni talenat za fudbal. Imao sam na sebi bele sandale, beli šorts i belu majicu. Posle deset minuta bio sam u crveno-belom dresu na treningu pionira FK Partizan. Trener Lazarević mi je rekao da dođem na trening sledećeg utorka i to je bio neverovatan početak jedne duge “grobarske“ fudbalske karijere.

Ako pređeš u Zvezdu, spavaj na „Marakani”

Fudbalski klub Crvena zvezda početkom šezdesetih godina prošlog veka imao je praksu da organizuje turnire reprezentacija osnovnih škola u fudbalu. Voleo sam fudbal mnogo i uživao u igri bez obzira da li sam drao kolena ispred zgrade ili ozbiljno trenirao u Partizanu. Na tom školskom takmičenju postigao sam najviše golova i ljudi iz Crvene zvezde su me pitali da li hoću da treniram kod njih. Ponosno sam im rekao da već treniram u Partizanu i da moram da pitam oca šta ću dalje sa “svojom karijerom”, nasmejali su se i otišli. Kad sam ocu rekao da me traži još jedan beogradski klub, kratko mi je saopštio: “Ako slučajno pomisliš da igraš u Crvenoj zvezdi, nemoj da se vraćaš kući. Spavaj na ‘Marakani’”. Klimnuo sam glavom i nastavio da treniram u Partizanu.

Osnovac-vukovac

Moj otac je verovao u strogo vaspitanje, pa sam morao da imam odlične ocene u školi da bih nastavio da treniram fudbal. Stanovali smo u Rakovici, beogradskom radničkom predgrađu, i najviše vremena sam gubio u gradskom prevozu jer ni po koju cenu nisam želeo da propustim trening. Dešavalo se da na stadionu učim pre treninga, a ljudi iz Partizana su nam često organizovali večeru u klupskom restoranu. Za život van stadiona i škole nije bilo vremena, ali mi nije bilo žao jer sam verovao da ću jednog dana igrati za prvi tim Partizana. Nisam imao problema oko upisa u Desetu beogradsku gimnaziju jer sam bio vukovac. Isti uspeh sam zadržao sve dok nisam počeo da igram za juniorsku reprezentaciju Jugoslavije. Lečić, Smilevski, Perić, Kolarević, Ličanin... bilo je pet ili šest igrača iz juniorske ekipe Partizana koji su igrali u reprezentaciji. Bili smo apsolutno dominantni u junorskoj ligi. Crvena zvezda nas nijednom nije pobedila. Na kraju sezone 1967-68. prvi put sam odigrao meć za prvi tim Partizana. Pobedili smo Vardar iz Skoplja na svom terenu sa 1:0. Prepao me je broj ljudi na stadionu, ali sam uspeo da pristojno, bez grešaka, odigram tu utakmicu.

Sa idolima na terenu

Kada sam prvi put izašao na teren sa Vladicom Kovačevićem, Hasanagićem, Rašovićem, Ivanom Ćurkovićem... bukvalno nisam znao gde se nalazim jer sam većinu saigrača pre godinu dana gledao u direktnom prenosu finala Kupa evropskih šampiona koji je Partizan izgubio od Reala u Briselu. Bio sam u društvu svojih idola i nisam bio siguran kako da se ponašam. Pred utakmice neko vreme bismo provodili u karantinu na Avali i dešavalo se da me pošalju po cigarete. Bio sam presrećan što mene šalju jer to podrazumeva bilo kakvu komunikaciju. Ti ljudi su igrali finale Kupa evropskih šampiona i nikako nisam uspevao da se psihološki prilagodim situaciji u kojoj su oni moji saigrači na terenu. Bila je specijalna vrsta opterećenja i obaveze koja je zahtevala da se potpuno kocentrišem na igru. Da ih slučajno na terenu ne izdam jer bi tada izdao i sebe i Partizan, a to bih teško preživeo. Iako je odgledao sve mečeve koje sam odigrao u juniorskoj konkurenciji, od kada sam debitovao za prvi tim Partizana, moj otac više nije dolazio na stadion JNA. Jedva sam ga ubedio da prisustvuje meču u kojem sam se opraštao od crno-belog dresa.

Behar u Topčiderskom parku

Ma koliko važan meč bio koji sam igrao u karijeri, nikada pre njega nisam prolazio kroz stresove. Za mene je fudbal pre svega bio praznik. Radost. Dešavalo se da posle doručka propisno odremam pre utakmice. Mirno kao da sam na letovanju. Organizam mi je bio u ravnoteži. Na zagrevanju sam umeo da odslušam i neku pesmu koju su pevali navijači sa tribina, ali čim bi meč počeo, svu koncentraciju sam usresređivao na igru. Slobodnog vremena sam imao vrlo malo, ali vikendima sam umeo sa društvom da se ljudski provedem u kafani „Milošev konak“ u Topčiderskom parku. Naročito leti, kada nam je orkestar starogradsku muziku svirao na uvce u bašti, dok ceo park miriše na behar. Bili su to retki momenti potpunog opuštanja jer profesionalna sportska karijera podrazumeva spartanski način života.

Jubilej u Zagrebu

Pred utakmicu protiv ljubljanske Olimpije, saigrači su me zadirkivali da ću stoti gol u dresu Partizana postići upravo protiv “zmajčeka”. Za mene bio je to meč u kojem kao i obično svi moramo da damo sve od sebe da bi Partizan pobedio. Nikada se nisam opterećivao ciframa i jubilejima. Zato i nisam želeo da šutiram penal kod rezultata 2:0 za nas. Saigrači su me bukvalno izgurali do bele tačke. Prišao sam lopti polako čekajući reakciju golmana, ali on se nije pomerio i praktično sam mu dodao loptu. Lako me je pročitao i bez problema odbranio moj šut sa jedanaest metara. Iz svemira se videlo da ću šutnuti u njegov donji desni ugao. Ostao sam na „koti 99“ i čvrsto odlučio da više nikad na silu ne izvedem penal. Sledeće nedelje gostovali smo u Zagrebu i krajem prvog poluvremena sa osamnaest metara sam plasirao loptu u desni gornji ugao Dinamovog gola. Jubilej sam proslavio u Zagrebu, a taj gol je bio deo TV špice jugoslovenskog sportskog pregleda. Bio je to lep fudbalski potez i drago mi je što me najveći broj ljudi pamti baš po tom momentu.

Derbi bez mržnje

Ma koliko bili ljuti protivnici na terenu, igrači Partizana i Crvene zvezde u moje vreme su pre svega bili časni sportisti koji u sebi nisu imali mržnju. Svaki derbi je bio praznik fudbala. Događalo se da se u bašti restorana na stadionu JNA okreće vo na ražnju pre meča sa Crvenom zvezdom. Ljudi su bili bezbedni i rasterećeni svake pomisli da se agresivno ponašaju. Fudbal je sportsko nadmetanje, a ne prostor u kojem bi se plasirale političke parole i ispravljale društvene anomalije. Dešavalo se da “grobari” i “cigani” nađu na različitim stranama iste ulice i da niko nikog ne napadne zbog zastave koju nosi. Pre svakog derbija se danima govorilo samo u igračima koji će istrčati na terena i eventualnoj bodovnoj prednosti jednih ili drugih, nikako o policiji, mestima za tuču, eventualnom broju povređenih. Sa proslavljenim igračem Crvene zvezde Jovanom - Kuletom Aćimovićem sam redovno igrao šah na pripremama reprezentacije, ali i često sedeo po baštama beogradskih kafana. Nedavno sam ga matirao nekoliko puta na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj.

Samo godinu dana u inostranstvu

Derbi protiv Crvene zvezde u kojem sam dao dva gola gledali su ljudi iz Fudbalskog kluba Nica. Potpisao sam predugovor sa francuskim klubom u kojem su igrali već Katalinski i Bjeković. Katalinski je trebalo da ide iz Nice, ali se predomislio, pa je moj predugovor postao bezvredan jer su tada samo dva igrača mogla da igraju za neki francuski klub. Javio se Bordo i umesto na rivijeru, otišao sam u unutrašnjost Francuske. Posle godinu dana u Francuskoj, Partizan je došao u situaciju da se bori za opstanak. Pošto sam bio potreban klubu u kojem sam počeo da igram fudbal sa 12 godina, nisam imao dilemu oko povratka. Igrao sam u crno-belom dresu sve do 1984. godine, kada sam se na stadionu JNA oprostio od aktivnog igranja fudbala u revijalnom meču protiv reprezentacije SFRJ. Preko trideset i pet hiljada ljudi me je ispratilo stajaćim ovacijama u penziju. Kasnije sam bio trener Partizana i nekoliko klubova na Kipru, u Grčkoj i Rumuniji. Bio sam i selektor reprezentacije Kipra.

Porodica

Oženio sam se 1973. godine i u srećnom braku sam punih 37 godina. Supruga i ja imamo dva sina, koji su ozbiljni i odgovorni ljudi.

Ma koliko bili ljuti protivnici na terenu, igrači Partizana i Crvene zvezde u moje vreme su pre svega bili časni sportisti koji u sebi nisu imali mržnju. Sa Kuletom Aćimovićem sam često igrao šah, priča slavni golgeter Partizana

Momčilo Vukotić

* rođen je 2. juna 1950. u Beogradu
* rekorder u broju odigranih utakmica u crno-belom dresu - ukupno 791 susret i 339 golova za Partizan
* član Partizana je postao sa 12 godina, prošao je sve selekcije crno-belih i 1968. postao prvotimac
* u dresu crno-belih tri puta je osvajao prvenstvo Jugoslavije: 1976, 1978. i 1983
* od jula 1978. do jula 1979. igrao je za francuskog prvoligaša Bordo
* karijeru je završio u sezoni 1983/84.
* 1. juna 1984. postavljen za tehničkog rukovodioca FK Partizan

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/228259/Momcilo-Moca-Vukotic-Zbog-oca-nisam-smeo-da-odem-u-Crvenu-zvezdu

alchemist
July 20th, 2011, 23:53
Role model Milosevic hangs up international boots
By Zoran Milosavljevic
November 6, 2008

http://blogs.reuters.com/soccer/files/2008/11/rtr1e8qtmilojpg.jpg

When Savo Milosevic joined Partizan Belgrade from little known Bosnian outfit Radnik Bijeljina as a 19-year old in 1992, few people imagined he would become the most capped Yugoslav player with 101 international appearances to his name.

Later this month, Milosevic will draw a curtain on his international career when Serbia entertain neighbours Bulgaria in a friendly in Belgrade. Ironically, it will be his only appearance for Serbia as he has not played for his country since it became an independent nation after the 2006 World Cup.

Never acclaimed as one of the game’s most talented strikers, Milosevic still earned his place at the top level through a work ethic which was second to none.

After scoring 74 goals in 98 appearances for Partizan, he enjoyed an average three-year spell at Aston Villa during which he found the back of the net 29 times in 91 games and won the English League Cup in 1996.

He was one of the few Serbian athletes who joined mass protests against late Serbian leader and namesake Slobodan Milosevic, who was toppled in October 2000 and later extradited to The Hague to face war crimes charges.

Milosevic, the footballer, steered Yugoslavia to the Euro 2000 quarter-finals and finished as the tournament’s joint top scorer with five goals before embarking on a largely successful seven-year stint in Spain, where he played for Zaragoza, Espanyol, Celta Vigo and Osasuna.

Last weekend, he put the icing on the cake when he scored the late winning goal in Rubin Kazan’s 2-1 win at Saturn Ramenskoye that handed the unfancied Russian outfit their first league title with three games to spare.

Milosevic hinted it might have been his last game in club football too and if so, the Bulgaria friendly will provide a fitting farewell to a player worthy of being a role model to many of his more heralded contemporaries.

PHOTO: Savo Milosevic, then playing for Serbia and Montengro, looks at a ball during a World Cup training session in Billerbeck June 9, 2006. REUTERS/Goran Tomasevic

http://blogs.reuters.com/soccer/2008/11/06/role-model-milosevic-hangs-up-international-boots/

---------------------------------

Another perfect send-off for Rubin Kazan’s Savo Milošević
By: j | November 19th, 2008

http://russia.theoffside.com/files/2008/11/savo-milosevic-300x169.jpg

In a career that has spanned sixteen years of professional Football, starting with legendary Belgrade club FK Partizan, this season has been a momentous one for Savo Milošević. Since joining Rubin Kazan he has instrumental in the clubs historic championship season and in a very special send-off, Serbian national manager Radomir Antić called upon Savo one last time for the White Eagles match against Bulgaria. Not to disappoint, the thirty-five year old veteran scored twice to bring his tally to thirty-seven goals in one-hundred two matches for his homeland before leaving to a hero’s farewell at Stadion Crvena Zvezda. Savo returns to the pitch for Rubin Kazan this weekend against Lokomotiv Moscow in what is expected to be his farewell to the game.

http://russia.theoffside.com/team-news/another-perfect-send-off-for-rubin-kazans-savo-milosevic.html

alchemist
July 20th, 2011, 23:55
Dragan Stojkovic Defense

uNVH1ZE7h7Y

-------------------------

Stojkovic & Savicevic v Japan [1996]

kfqSz70MNXY

alchemist
July 22nd, 2011, 00:01
Partizan v Crvena Zvezda 2:2 [21.05.1992.] finale Kupa, revanš

Kup Jugoslavije - DRUGA FINALNA UTAKMICA 21.5.1992.

Stadion JNA u BEOGRADU - Gledalaca : 45.000

STRELCI : Mijatović 69. i Jokanović 77 za Partizan, a Mihajlović 38 i Pančev 72, za C.zvezdu

PARTIZAN : Omerović, Stanojković, Gudelj, Novak, Petrić, Jokanović, Bogdanović (Miletić), Mijatović, Šćepovič (Vorkapić), Brnović, Krčmarević

C.ZVEZDA : Leković, Radinović, Stojkovski (Vasiljević), Jugović, Belodedić Kristić, Ivić, Bolić, Pančev, Ratković, Mihajlović

w9URUBvJf_4

------------------------------------

Crvena Zvezda - Partizan 2:3 103.derbi (1996.)

o9ylRPbLmmQ

alchemist
July 22nd, 2011, 00:03
Partizan in the 90's

Part I

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/dragan-ciric-poster.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/rer1.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Vujadin-Stanojkovic.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Zlatko-Zahovic1.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/svetliicc.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Trobok.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/AEK-PARTIZAN-1995.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Pedja-Mijatovic.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Nebojsa-Gudelj..jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Inter-Partizan.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/n1389142826_1113377_6330.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Djani-vs-Dundee-utd.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/s-milosevic-vs-vojvodina.jpg

http://galerija.partizan.net/?p=717

alchemist
July 23rd, 2011, 01:32
Jugoslavija v Francuska 3-2 [1949]

Firenca 11.12.1949 kvalifikacije za SP

yIk9eZTcyDU

--------------------------

Jugoslavija v Engleska 1-0 1968

SRRjE54fPIU

alchemist
July 23rd, 2011, 01:48
SGS

Refik Šabanadžović

http://www.mondo.rs/slike/vesti/001/045/v104594p0.jpg

http://www.mondo.rs/slike/vesti/001/045/v104594p2.jpg

Rođen 02/08/1965
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 8
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 29/10/1986
Igrao u klubovima FK Dečić (Tuzi),
FK Budućnost (Podgorica),
OFK Titograd (Podgorica),
FK Željezničar (Sarajevo),
FK Crvena Zvezda (Beograd),
A.E.K. Athinas (Gre),
Olympiakos Pireas (Gre),
Kansas City Wizards (USA)

Rođen 2. avgusta 1965. godine u Podgorici.

Karijeru počeo u Dečiću iz Tuzi, kratko nastavio u podgoričkoj Budućnosti. Na predlog trenera prvog tima, da bi se bolje pratio njegov razvoj, ustupljen je OFK Titogradu na pola godine. Kad je taj rok prošao, a Budućnost ga nije preuzela, vratio se u matični klub, da bi 1984. godine prešao u Željezničar iz Sarajeva (1984-1987), gde je stekao potpunu afirmaciju.

Tri sezone nosio je Željin dres, a zatim otišao u Crvenu zvezdu (1987-1991). Na prvenstvenoj utakmici Željezničar-Crvena zvezda u Sarajevu 18. novembra 1988. doživeo je tešku povredu. Tokom igre sudario se sa Sliškovićem iz 'Želje' i bio u komi tri dana. Posle toga bio odsutan s terena skoro šest meseci. Mnogo sportskih radnika mu je predlagalo da završi fudbalsku karijeru. Nakon šest meseci rehabilitacije, polako se vratio u fudbal.

Sa Crvenom zvezdom je 1991. godine osvojio titulu prvaka Evrope. Nakon trijumfa u Bariju, prešao je u atinski AEK i tri puta bio prvak Grčke. Iz AEK-a se preselio u Olimpijakos i dodao još dva trofeja u grčkom šampionatu. Karijeru je završio u američkom Kanzas Sitiju.

Za reprezentaciju SFRJ odigrao je 8 utakmica. Debitovao je 29. oktobra 1986. godine, protiv Turske u Splitu. Bio je standardni prvotimac selekcije na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine.

U četvrtfinalu protiv Argentine (0:0 -2:3p) čuvao legendarnog Diega Maradonu i dobio crveni karton u 40. minutu meča u kome je naša reprezentacija ispala nakon izvođenja penala.

Trenutno živi na relaciji Sarajevo - Podgorica, ali nije profesionalno uključen ni u kakve fudbalske tokove, već "najvažniju sporednu stvar na svetu" posmatra kao zaljubljenik i veliki navijač.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1999 Kansas City Wizard USA 1 6 0
1998-99 Kansas City Wizard USA 1 21 0
1997-98 Olympiakos FC GRE 1 2 0
1996-97 Olympiakos FC GRE 1 23 0
1995-96 A.E.K. Athinas GRE 1 29 3
1994-95 A.E.K. Athinas GRE 1 28 0
1993-94 A.E.K. Athinas GRE 1 24 0
1992-93 A.E.K. Athinas GRE 1 31 1
1991-92 A.E.K. Athinas GRE 1 31 1
1990-91 FK Crvena Zvezda YUG 1 26 0
1989-90 FK Crvena Zvezda YUG 1 11 0
1988-89 FK Crvena Zvezda YUG 1 14 2
1987-88 FK Crvena Zvezda YUG 1 11 0
1986-87 FK Željezničar YUG 1 ? ?
1985-86 FK Željezničar YUG 1 30 0
1984-85 FK Željezničar YUG 1 33 0
1983-84 FK Željezničar YUG 1 19 0
1982-83 OFK Titograd YUG 2 23 1
Career Totals: 362 8

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KEP 29.10.1986 Jugoslavija - Turska 4-0 (2-0)
KEP 12.11.1986 Engleska - Jugoslavija 2-0 (1-0)
KSP 19.10.1988 Škotska - Jugoslavija 1-1 (1-1)
PU 26.05.1990 Jugoslavija - Španija 0-1 (0-0)
SP 14.06.1990 Jugoslavija - Kolumbija 1-0 (0-0)
SP 19.06.1990 Jugoslavija - UAE 4-1 (2-1)
SP 26.06.1990 Jugoslavija - Španija 2-1 (0-0)aet
SP 30.06.1990 Jugoslavija - Argentina 2-3 (0-0)pen

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1550&Itemid=12

scored Zvezda's 2nd goal

bq8Wz5B9SpY

NTDji2kwAC0

alchemist
July 23rd, 2011, 01:53
SGS

Šabanadžović za MONDO: Zvezda je bila čast
28. jul 2008

Refik Šabanadžović učesnik najvećeg klupskog uspeha srpskog fudbala izjavio je za MONDO da mu je bila čast da nosi dres Crvene zvezde i založio se za novu regionalnu ligu.

http://www.mondo.rs/slike/vesti/001/045/v104594p0.jpg

"Strpati u džep" Dijega Maradonu, jednog od najboljih fudbalera sveta svih vremena nije mala stvar. Refik Šabanović je to uradio u četvrtfinalu Mundijala u Italiji 1990. godine, ali je zbog crvenog kartona morao da pognute glave napusti teren, baš kao i reprezentacija poslednje velike Jugoslavije nakon nesretne penal lutrije.

Sjajni defanzivac, takozvani "flaster" i zadnji vezni Željezničara, Crvene zvezde, AEK-a i Olimpijakosa, koji je sa crveno-belima stigao do vrha Evrope u Bariju, Refik Šabanadžović na početku razgovora za MONDO kaže da je tadašnja Jugoslavija mogla da izbori finale, ali da to ne bi sprečilo dalji tragični razvoj dogadjaja u zemlji.

"Da smo prošli 'gaučose', ko zna možda smo mogli i do finala. Cela reprezentacija tada je disala kao jedan. Nije bilo ni mrvice nacionalizma, kako se pisalo u pojedinim medijima, ali na žalost siguran sam da nismo mogli da sprečimo raspad države, baš kao ni drugi sportisti“, rekao je Šabanadžović za MONDO.

Bila mu je čast što je pune četiri sezone nosio crveno-beli dres jer prema njegovim rečima, Crvena zvezda je velikan evropskog fudbala i dan-danas.

"Došao sam u vreme pokojnog Velibora Vasovića, a otišao posle evropske titule. Zvezda je bila i uvek će biti institucija. Bio sam počastvovan što igram u Zvezdi, ali i zbog činjenice da sam bio standardan u ekipi koja je imala takve majstore poput Deja Savićevića, Roberta Prosinečkog, Dragana Stojkovića - Piskija, Slobodana Marovića, Dike Stojanovića... Svi ti ljudi su i danas moji veliki prijatelji s kojim se redovno čujem".

Šabanadžović trenutno živi na relaciji Sarajevo - Podgorica, ali nije profesionalno uključen ni u kakve fudbalske tokove, već "najvažniju sporednu stvar na svetu" posmatra kao zaljubljenik i veliki navijač.

"Nije da nije bilo ili da nema ponuda. Pa skoro sam odbio funkciju u Fudbalskom savezu Crne Gore, baš kao i mesto u upravi mog Želje. Neću da se zameram bilo kome... Ko zna kako bi u Sarajevu protumačili da sam prihvatio poziv Dejana Savićevića (predsednik FS CG)? Ovako mi je nekako lakše".

Preki Radosavljević - najveći majstor lopte na Balkanu

http://www.mondo.rs/slike/vesti/001/045/v104594p1.jpg

Željezničar je ipak ostao na posebnom mestu njegovog srca. Zbog toga ne može da shvati zašto sarajevski tim, prethodne sezone, nije izborio nastup u Evropi, jer su po njemu, sarajevski "večiti rivali“ oduvek bili u rangu timova "velike četvorke", kad je u pitanju BiH.

"Po meni, problemi u Želji i Sarajevu su najviše finansijske prirode. Niko ne stoji iza njih. Timovi koji osvajaju šampionat BiH iza sebe imaju nekog ekonomskog ili političkog giganta. Modriča je poslednji prvak, a tamo je rafinerija. Slična stvar je u Širokom ili Trebinju, kad je Leotar bio šampion. Osim toga, oni ulažu u omladinski pogon i čuvaju svoje igrače bar do neke, za naše prilike, visoke ponude. U Želji s druge strane, čim neko odskoči, odmah bude prodat za smešne pare. Razumem i to, klubovi tako preživljavaju, ali... "

Na nedavno završenom prvenstvu Evrope u Austriji i Švajcarskoj, popularni Šaban priznaje da je njegov favorit bila Francuska, koja je eliminisana već nakon grupne faze, ali podvlači da da je na kraju ipak pobedio fudbal.

"Navijao sam za Francuze i moje Grke, jer sam sedam sezona igrao za AEK i Olimpijakos, ali eto, omašio sam. U prvom krugu odlični su bili Holandjani, potom je Rusija odskočila od ostalih, ali ipak su Španci imali kontinuitet i zasluženo uzeli evropski trofej. Samo nek nisu Nemci, meni je ok".

On je dodao da su i Hrvati glatko mogli do finala, ali protiv Turske u četvrtfinalu nisu bili miljenici sreće.

"Dobro su igrali, Slaven Bilić je sjajno sklopio tim, ali nesretni gol minutu pre kraja ih je presekao. Srbija je takođe, po imenima i kvalitetu zaslužila da se nađe na EURO 2008, imala je i najlakšu grupu, ali šta ju je sprečilo u tome, ne bi da komentarišem".

U predstojećim kvalifikacijama za Mundijal 2010. godine, Šabanadžović smatra da nijedna selekcija sa prostora ex-Yu nije siguran učesnik u Južnoj Africi jer igraju u vrlo nezgodnim kvalifikacionim grupama.

"Treba biti realan u životu. Po meni, Srbiji će biti jako teško sa reformisanim Francuzima i vrlo nezgodnim Rumunima, Hrvati ponovo idu na Engleze, koji su željni osvete zbog eliminacije na 'Vembliju', a Bosna, iako predvodjena odličnim stručnjakom Miroslavom Ćirom Blaževićem, teško da će moći da se suprotstavi prvacima Evrope - Špancima ili polufinalistima Turcima. Mrka kapa za sve, ali lopta je okrugla, ne pobeđuju uvek favoriti i tu je draž fudbala".

Sličnog razmišljanja je i o šansama Srbije na Olimpijskim igrama u Pekingu, gde su " "orlovi" u teškoj grupi sa Argentinom, Obalom Slonovače i Australijom.

Bez obzira na pesimistične prognoze Šabanadžović veoma ceni selektora Srbije Miroslava Đukića, koga poznaje kao protivnika dok je nastupao za FK Rad, ali naglašava da mu neće biti lako.

"Srpska javnost od reprezentacije uvek zahteva veliki uspeh, a Srbija ima brutalnu grupu. Argentina dolazi u skoro najjačem sastavu, Brazil takođe, mislim da će ove dve ekipe igrati u finalu OI".

Na pitanje, ko je možda i najveći "majstor lopte" sa ovih prostora, Šabanadžović podvlači ime takođe bivšeg zvezdaša - Prekija Radosavljevića, koji ga je u zenitu karijere odveo "preko bare" u Kanzas da osigura mirniju penziju.

"Ma, Preki je zaista bio fudbalski genije, i u malom i velikom fudbalu. On me predložio vlasnicima Kanzas Vizardsa i tamo sam proveo skoro dve godine. On je stvarno ikona u Americi, a s loptom može sve što možeš da zamisliš".

Glas za regionalnu ligu

http://www.mondo.rs/slike/vesti/001/045/v104594p2.jpg

Nekadašnji reprezentativac, koji je za "plave" odigrao osam utakmica, ističe da se u bivšoj Jugoslaviji od fudbala nisu mogle zaraditi ogromne pare, kao što je to slučaj danas, jer se u inostranstvo išlo sa 28 godina, ali i zbog činjenice da fudbal tada nije bio industrija.

"Pa, ja sam bio prvak Evrope i sveta, a nisam zaradio toliko para koliko tih nekoliko godina u Grčkoj i Americi. To je tada bilo normalno, ali nije mi žao. Fudbal se igrao zbog ljubavi i sretan sam što sam bio deo jedne sjajne generacije jugoslovenskog fudbala".

Zbog toga mu smeta činjenica da je "najbolji medju najboljim" Dragan Džajić, morao da doživi ovakvu sudbinu, da ga sa lisicama privode u zatvor i to sve objave na televiziji.

"To je bilo sramotno! Je l' možete da zamislite da Nemci tako uhapse Bekenbauera ili Francuzi Platinija? Stvarno mi je bilo drago kad sam pročitao da su ga pustili na slobodu".

Šabanadžović, nije odbacio mogućnost da se ponovo aktivnije uključi u fudbalske vode, posebno kada bi se osnovala neka nova eksjugoslovenska liga po uzoru na košarkaško regionalno takmičenje.

"Prvi bih digao glas za regionalnu ligu. Iako bi postojale određene smetnje, koje bi radili huligani na svim stranama, uveren sam da bi to bilo pozitivno za fudbal. Imali bi pune stadione, nove sponzore, igrači bi svake nedelje igrali jake utakmice što bi nas ponovo vratilo u vrh Evrope. Nekada smo prilikom žreba za evro-takmičenja smatrali laganim protivnicima Rumune ili Bugare. A gde smo sad, strepimo od kojekakvih anonimusa. Uglavnom, uvek sam za zajedničku ligu"!

(Nebojša Šatara, MONDO)

http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=104594

red star forever
July 23rd, 2011, 01:58
Refik Sabanadzovic :worship:


See that move from Dejo against Japan? I would give my middle nut for a player in our NT that is capable of doing that.

alchemist
July 24th, 2011, 03:41
STVARI LAGANE: Dragan Ćirić
05.04.2011 10:40 | MOZZART Sport

Nekadašnji kapiten Partizana i vezista Barselone gostovao u redovnoj rubrici MOZZART Sporta

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13019928120ciric1.jpg

Dragan Ćirić bio je i ostao akter neobične fudbalske pojave. U vremenu izopačenih vrednosti, kada su ljudi spremni da prodaju dušu đavolu za pet minuta slave, svašta progutaju i dozvole svašta sebi za nekoliko novinskih naslova, jedno pojavljivanje na televiziji ili nekoliko hiljada ulazaka na Youtube, otpor prema publicitetu jednog od najboljih tehničara u istoriji našeg fudbala, klupske legende Partizana, profesionalnog uzora jednom Saši Iliću, nekadašnjeg igrača Barselone, AEK-a i Valjadolida deluje nestvarno, arhaično i gotovo bajkovito. Još su zanimljiviji motivi medijske samoizolacije tog tridesetšestogodišnjeg Beograđanina, čiji su vrcavi driblinzi i nepredvidivi šutevi devedesetih ostavljali bez daha navijače, i to ne samo onima koja je crno-bela kombinacija na srcu.

Ćirić, međutim, ne liči na nadobudne mrgude među svojim bivšim i sadašnjim kolegama. Naprotiv, njegova priča je drugačija.

"Smišljeno sam se klonio medija. Celu karijeru. Znao sam da mi komunikacija s novinarima ide u rok službe i da mogu ponešto da izgubim ako to izbegavam, ali ni po koju cenu nisam želeo popularnost i pritisak koji ona nosi. Nemam ništa protiv vaše profesije, nikada nisam bio u sukobu ni sa kim od vaših kolega. Jednostavno sam hteo da sačuvam svoju privatnost. I uspeo sam. Danas sam mnogo srećan kada prođem ulicom, odem na roditeljski sastanak, pojavim se na nekom javnom događaju ili izađem na piće, a ljudi se ne gurkaju kada me vide, ne okreću se za mnom ili glasno komentarišu moje ponašanje. Nisam interesantan ni običnoj raji ni paparacima. Živim svoj mali život daleko od očiju znatiželjnika. Kao sav normalan svet. I ništa mi ne fali. Uživam u svom mikro kosmosu i ličnoj slobodi", detinje iskreno priznaje Dragan Ćirić na početku ekskluzivnog razgovora za MOZZART Sport.

I završetak igračke karijere slavne "desetke" kluba iz Humske bio je nesvakidašnji: povukao se na vrhuncu snage, u tridesetoj godini, bez ijednog velikog i(li) opiljivog razloga. Ili se nama barem tako činilo.

"Možda je drugima tako izgledalo, ali nisam naprečac, iz nebuha, ničim izazvan ili iz hira završio karijeru. Dugo je ta odluka sazrevala u meni. Nisam bio ni povređen ni uvređen u trenutku kada sam doneo odluku o povlačenju. To je bila kulminacija višegodišnjeg nezadovoljstva nekim stvarima. Mnogo toga se dešavalo mimo moje volje ili išlo u pogrešnom smeru kada je moj fudbalski život u pitanju. Što sam se više opterećivao time, to sam manje uživao u igri. Onog trenutka kada sam shvatio da više nisam srećan na utakmicama i treninzima, rešio sam da odložim kopačke. Okrenuo sam novu stranicu ne znajući šta me čeka „iza brda“. Znam mnoge koji su se pogubili pri okončanju tog hiperaktivnog, do detalja uređenog i vrlo omeđenog života profesionalnog sportiste. Ja se nisam prepustio sudbini. Baš volim svoju sadašnju svakodnevnicu, imam neke druge preokupacije i opet se osećam ispunjenim, ostvarenim".

Za razliku od mnogih bivših fudbalera koji su se otisnuli među trenere, menadžere ili funkcionere, Ćirić se sasvim klonio sveta u kojem je živeo više od dve decenije. Više ni rekreativno ne trči za loptom. Zamenio ju je drugim sportskim rekvizitima.

"Ne igram više ni mali fudbal, a godinama sam „visio“ u balonima s Ivanom Tomićem, Savom Miloševićem, Gordanom Petrićem, Nenadom Bjekovićem juniorom, Zoranom Mirkovićem... Dojadilo mi je više da se tučem, a-ha-ha... Ni moji prijatelji ni ja ne volimo da gubimo, a kako smo svi još u dobroj kondiciji, ta naša rekreativna okupljanja redovno su se pretvarala u borbu "na život i smrt", kao da se radi o finalu Lige šampiona ili Svetskog prvenstva. Kući sam se stalno vraćao plav od modrica. Zato sam prešao na gospodskiji sport. Tenis sam otkrio i zavoleo još pre uspeha Đokovića, Jankovićeve, Zimonjića i ostalih naših asova, ali sam tek poslednjih godina redovan „na mreži“. Vrlo su retki dani kojima se makar jedan sat ne družim s reketom i lopticom. Skoro da sam postao teniski zavisnik. Obožavam da ga igram i pratim televizijske prenose turnira".

Dragan ne isključuje mogućnost povratka najvažnijoj sporednoj stvari na svetu jednog dana. Dotad će u fudbalu uživati kao običan gledalac - iz fotelje.

"Ne idem na stadione. Ne pamtim kada sam pre Partizanovog meča s Arsenalom u Beogradu uživo posmatrao neku utakmicu. Radije ih gledam sa svojim društvom u svom restoranu, uz dobru klopu, čašicu pića i interne šale. Najčešće su to mečevi Lige šampiona i reprezentacije. I za koga god da navijamo, taj izgubi. Obavezno. Imamo takav njuh za gubitnike da bi nam, da se kladimo, sto odsto prolazili tiketi na timove protiv kojih bučemo. Volim energiju koju nose veliki mečevi. Nedavno rekoh svom drugom ocu Ljubiši Tumbakoviću da je taj povišen adrenalin jedino što bi jednog dana moglo da me vrati fudbalu. Samo to mi nedostaje".

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13019928121ciric2.jpg

Današnja mlađarija se možda ne seća njegovih igračkih bravura, ali ljubitelji Dunava, Zemuna, đakonija španske kuhinje, intimne atmosfere, fado muzike i zvuka starog roka znaju za Ćirićev restoran Milagro. Naš sagovornik kaže da je bez naročitih pretenzija, maltene slučajno postao vlasnik jednog od najprestižnijih mesta u našem glavnom gradu.

"Nisam sebe zamišljao kao ugostitelja, mada je to čest izbor bivših fudbalera. Prvobitna ideja bila je da napravim kutak u kojem ću sa družiti sa sebi dragim ljudima. Pošto sam oduvek voleo Zemunski kej i često dolazio u taj deo Beograda, nisam se dvoumio kada sam video jednu trošnu, skoro urušenu kućicu iz 1800. i neke godine. Srušio sam je i na njenom mestu počeo da zidam Milagro, što znači "čudo" na španskom jeziku. Uložio sam mnogo truda, pa i novca u restoran, ali više za svoju dušu nego iz namere da se obogatim na njemu. Priča je, međutim, ubrzo prerasla moja očekivanja i postala veoma ozbiljna. Danas je to popularno mesto, gde neki fin svet dolazi da uživa u neobičnom enterijeru, dobrom zalogaju, piću i živoj muzici. Kada je lepo vreme, i u divnom pogledu na Dunav s terase i iz letnje bašte".

Jedan od najboljih fudbalera među ugostiteljima ili jedan od najuspešnijih restorandžija među fudbalerima hteo je i uspeo da u ovoj prelepoj kući na Zemunskom keju oživi duh Španije, zemlje u kojoj je proveo skoro celu inostranu karijeru.

"Volim Španiju, mnogo toga lepog sam video, naučio i doživeo u toj zemlji, ali nikada nisam poželeo da tamo ostanem i posle karijere. Ne radi se samo o nostalgiji i normalnoj želji da se bude blizu roditelja, familije i prijatelja, da se govori svojim jezikom. Ma koliko to čudno zvučalo, u zlom vremenu u kojem svi živimo, supruga i ja smo se složili da je Srbija bolje, prirodnije mesto za odrastanje naše dece. Poneo sam ipak neke dobre navike odande. Jedna od njih je uživanje u hrani. Španci ne idu u restorane samo da bi se videli i ispričali, već i da bi zadovoljili čula ukusa i mirisa. I vrlo su jednostavni u tome. U njihovoj kuhinji meso je meso, riba je riba, povrće je povrće... Imaju meru u kombinovanju namirnica i sjajne začine, od kojih je neke ovde teško nabaviti. Zbog toga nisam imao nikakvu dilemu oko menija u "Milagru". To važi i za vina, među kojima dominiraju ona španskog porekla. Lično, najlakše prepoznajem i najviše volim vina iz Valjadolida i te regije. Važe za od najbolja na svetu".

Netipičnost Ćirićeve ličnosti prepoznaje se i u navici da često sam ide u nabavku namirnica. Što za svoju porodicu, što za kuhinju "Milagra". Iz pukog zadovoljstva.

"Obožavam atmosferu pijace, njenu živost i koloritnost ljudi koje tamo srećem. Za mene je ta kupovina više od svakodnevnog rituala. Imam svoje prodavce na Kaleniću i naše jutarnje priče o svemu i svačemu. Dok prebiram po hrani, siti se išćaskamo o velikim svetskim problemima, domaćim političkim aferama i sportskim rezultatima. Padne i poneki trač, jer ih većina čita tabloide, za razliku od mene koji samo preletim preko dnevnih novina dok čekam red na teniski termin. Volim i da kuvam za porodicu s vremena na vreme. Kažu da sam dobar u spremanju ribe, morskih plodova i raznih čorbi. Umem nekad da pravim društvo kuvarima u svom restoranu. Ne da bi ih nadgledao ili im se mešao u posao. Radim to iz čistog gušta i radoznalosti. Pošto su svi majstori svog zanata, mogu samo da se zadovoljim poslom pomoćnog radnika, a-ha-ha...".

Voli često da skokne i do Kopaonika, gde je ove zime s bivšim saigračem i velikim prijateljem Savom Miloševićem otvorio hotel kojem su dali ime "Srebrna lisica". Na meniju tog apartmanskog objekta nalaze se jela sasvim različita od onih u ponudi beogradskog restorana.

"Tamo je druga priča. Boravak na svežem i oštrom planinskom vazduhu traži težu, kaloričniju hranu. Posle trošenja na skijanju, snoubordu ili sankanju, snagu najbolje i najbrže vraćaju domaći sir, kajmak, zimnica, svinjsko meso, krompir... Sve u svoje vreme i na određenom mestu. Ako je suditi po reakcijama naših gostiju, napravili smo dobar izbor. Zadovoljni smo prvom sezonom i nadamo se da će sledeća biti još bolja. I tako redom, dok nam hotel ne postane jedan od najposećenijih na Kopaoniku, a ja ponovo spojim lepo i korisno. Volim planinu, Kop pogotovo, a u međuvremenu sam ovladao i biznisom u koji sam se svojevremeno vrlo spontano upustio. I dalje ga radim s emocijom, s tom razlikom što to sada činim iz sve snage. Ko zna, moguće je da na taj način lečim komplekse, namirujem ono što sam propustio kao fudbaler, jer mi karijera nije bila velika kao što je trebalo i kao što su mi svi predviđali".

Najveći izvor Ćirićeve sreće i energije nalazi se ipak u njegovoj mnogočlanoj porodici. Nekadašnji Partizanov as je ponosni otac dvanaestogodišnjeg Marka, dva leta mlađe Laure i petogodišnjeg Mateje. Ne gura ih u sport, ali se potajno nada da će neko od njih krenuti tatinim stopama.

"Najvažnije mi je da su zdravi i srećni, odnosno da izrastu u dobre, poštene, obrazovane, vredne i lepo vaspitane ljude, koji će se baviti onim za šta su predodređeni. Bilo bi mi drago kada bi se neko od njih troje pronašao u sportu, ali ne pada mi na pamet da ih silim na to. Priznajem da sam bio srećan kada mi je Marko jednog dana saopštio da bi voleo da trenira fudbal u Partizanu. Odveo sam ga i prepustio ljudima iz naše omladinske škole. Ne samo da ne tražim protekciju za njega, nego mu vrlo retko idem na utakmice jer smatram da treba sam da se bori i izbori za sebe. Primetio sam samo da mi je sličan, igra iz zadovoljstva, na mahove, to jest kada mu je lepo i kada je inspirisan. Neka ga, ima moju maksimalnu podršku, pa dokle dogura. Laura je počela da pokazuje interesovanje za odbojku, verovatno ćemo je upisati u neki klub, a Marko je još mali da bi znao šta je sport i šta mu leži", zaključuje u svom ležernom stilu Dragan Ćirić.

http://static.mozzartsport.com/img/news/Ostalo/13019928121ciric3.jpg

OLGICA NIKOLIĆ

(Olgica Nikolić je novinarka dnevnog lista Danas i saradnik MOZZART Sporta, dugogodišnji hronicar zbivanja u FK Partizan, vaterpolo i rukometnoj reprezentaciji Srbije)

http://www.mozzartsport.com/vesti/stvari-lagane--dragan-ciric

alchemist
July 24th, 2011, 04:24
Rambo Exception - just for Krle ;)

Dejan Stanković

http://lh4.ggpht.com/-1sokcBtp7FU/Sje6PacbURI/AAAAAAAACiM/3G1mgtwkcLI/Dejan%252520Stankovic%2525201997%252520kapiten.jpg

http://www.reprezentacija.rs/images/phocagallery/1990-99/thumbs/phoca_thumb_l_1999_CRO_YUG_3.jpg

http://www.gfdb.com/images/pictures/players/Dejan-Stankovic.jpg

http://s2.reutersmedia.net/resources/r/?m=02&d=20100528&t=2&i=114750027&w=460&fh=&fw=&ll=&pl=&r=img-t6wio2qushgsvmu18kys23jxkfesik73

http://www4.pictures.zimbio.com/gi/Australia+v+Serbia+Group+2010+FIFA+World+Cup+wjrhb se4ecal.jpg

Klub Inter (Ita)
Rođen 11/09/1978
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 98
Golova za reprezentaciju 15
Debitovao 22/04/1998
Igrao u klubovima FK Crvena zvezda (Beograd),
SS Lazio (Ita)

Rođen 11. septembra 1978. godine u Beogradu.

Otac Borislav je igrao za OFK Beograd, majka Dragica je bila član ekipe ŽFK Sloga iz Zemuna. Dejan je sa 7 godina počeo je da igra za lokalni klub Teleoptik. Tu ga zapazio Branko Radović, trener kadeta Crvene zvezde i preporučio svom kolegi Tomi Milićeviću. Dejan je sa 14 godina prešao u Crvenu zvezdu i prošao njene omladinske timove. Sa Stankovićem su trenirali mnogi danas poznati igrači poput Nikole Lazetića i Nenada Lalatovića, a trenirao ih je Vladimir Petrović Pižon.

FK Crvena zvezda Beograd

U seniorski tim je prešao sa 16 godina u sezoni 1994/1995. kod trenera Ljupka Petrovića. Za Crvenu zvezdu je debitovao u meču protiv OFK Beograda, u kom je Crvena zvezda slavila 2:1. Svoj prvi gol u crveno-belom dresu postigao je 1995. protiv Budućnosti iz Podgorice i oborio rekord Dragana Džajića koji je do tada bio najmlađi strelac u klupskoj istoriji. Stanković je sa Zvezdom te sezone igrao na 7 utakmica i osvojio duplu krunu.

Sledeće sezone FK Partizan je osvojio Prvenstvo Jugoslavije, dok se Crvena zvezda morala zadovoljiti Kupom. Stanković je ukupno je dao četiri gola na 24 utakmice.

U Kupu pobednika kupova 1996/1997. Crvena zvezda se 1. kolu susrela sa nemačkim Kajzerslauternom, osvajačem duple krune u Nemačkoj. Kajzerslautern je slavio 1:0 na domaćem terenu. Stanković je revanš 26. septembra 1996. započeo na klupi, a ušao je u igru na početku drugo poluvremena. Prvi i jedini gol u regularnom toku utakmice Stanković je postigao sa oko 20 metara u 54. minutu. Kako je u ukupnom skoru rezultat bio 1:1, igrali su se produžeci, a Stanković je postigao još jedan gol u 6. minutu produžetka iz voleja sa ivice šesnaesterca. Zoran Njeguš i Miodrag Pantelić su postavili konačnih 4:0 za Crvenu zvezdu. Crvena zvezda se u sledećem kolu srela sa Barselonom, kasnijim osvajačem ovog takmičenja, i poražena je ukupnim rezultatom 4:2 (1:3 u gostima i 1:1 na domaćem terenu). U domaćem prvenstvu Partizan je ponovo postao šampion, dok je Crvena zvezda ponovo osvojila kup. Postigao je 10 golova na 26 utakmica.

Stanković je 1997. postao najmlađi kapiten Crvene zvede i najbolji fudbaler u domaćem prvenstvu. Postigao je 15 golovana 28 utakmica, ali je ipak Crvena zvezda ostala bez oba trofeja, pošto je FK Obilić posvojio prvenstvo, a Partizan kup.

Dobre igre su skrenule pažnju italijanskog vicešampiona Lacija, koji je tog leta pravio tim snova za sledeću sezonu. Lacio su te sezone pojačali Siniša Mihajlović, Marselo Salas, Serđo Konsisao i Kristijan Vijeri. Predsednik rimskog kluba Serđo Kranjoti je izdvojio 24 miliona nemačkih maraka za Stankovića.

S.S. Lacio

Stanković je uspeo da stekne poverenje trenera Svena Gorana Eriksona i već na debiju protiv Pjačence Stanković je postigao pogodak. Izborio je mesto u startnoj postavi u konkurenciji Pavela Nedveda, Serđa Konsisaoa, Ivana de la Penje i Matijasa Almeide. Ipak, moćni Laciov tim je u poslednjem kolu prepustio titulu Milanu, ali je uspeo da osvoji poslednji Kup pobednika kupova 1999. pobedom na Majorkom i Superkup Evrope pobedom nad Mančester junajtedom. Stanković je na 41 utakmica za Lacio postigao 9 golova. Ipak, Lacio je sledeće sezone uspeo da osvoji titulu nakon 26 godina čekanja.

Nakon odlaska trenera Eriksona na mesto selektora Engleske početkom 2001. i dolaska novog trenera Dina Zofa, Stankovićeva forma je počela da slabi. Novi trener Fiorentine Roberto Manćini je želeo da dovede u tim Stankovića i Mihajlovića, ali do toga nije došlo. Zof je podneo ostavku zbog loših rezultata na početku sezone 2001/2002, a zamenio ga je Alberto Zakeroni. Lacio je tih sezona bio u finansijskim problemima zbog skandala sa glavnim sponzorom prehrambenom kompanijom Ćirio, a takođe je patio zbog loših poslovnih poteza, kao što je dovođenje Španca Gaiske Mendijete. I dok je klub beležio loše rezultate, Stanković je iskoristio poverenje Zakeronija i postigao nekoliko važnih golova.

I kod novog trenera Lacija Roberta Manćinija Stanković je bio standardan prvotimac i postigao je 8 golova na 38 utakmica. Prvi deo sezone 2003/2004 je igrao za Lacio na 27 utakmica i postigao 4 gola. Pošto su svi finsnsijski jači timovi u Italiji znali da će finansijski oslabljeni Lacio morati pustiti Stankovića pre ili kasnije, nekoliko klubova se borilo da ga dovedu u svoje redove. Torinski Juventus je bio vrlo zainteresovan za Stankovića i on je bio blizu prelaska u klub, ali se na kraju odlučio za Inter, verovatno zato što je Roberto Manćini u januaru postao trener tog kluba, i potpisao je ugovor na četiri godine. Stanković se odrekao dela para u korist Lacija.

FC Internazionale Milano

Dolazak Stankovića i Adrijana je popunio prazninu koja je nastala odlaskom Ernana Krespa i Klarensa Sedorfa. Prvi meč za Inter Stanković je odigrao 1. februara 2004. protiv Sijene (4:0), a prvi gol je postigao 21. februara 2004. u porazu od gradskog rivala Milana 3:2. Ukupno je dao 4 gola na 14 utakmica u prvenstvu i 2 u kupu. Inter je tu sezonu završio na 4. mestu i izborio plasman u Ligu šampiona, uz samo jedan poen više od petoplasirane Parme.

Sledeće sezone Inter je završio na trećem mestu, uz 18 pobeda i čak 18 nerešenih susreta, uz samo dva poraza. Ipak, klub je uspeo da osvoji Kup Italije, pobedom na Romom u finalu. Stanković je postigao ukupno 6 golova na 47 utakmica odigranih za Inter te sezone.

Inter je konačno osvojio skudeto sledeće sezone, nakon što je Juventusu oduzeta titula zbog skandala sa nameštanjem utakmica. Klub je odbranio i kup, opet pobedom nad Romom. Dejan je uspesima Intera doprineo sa 6 golova na 38 utakmica.

Na Svetskom prvenstvu 2006. u Nemačkoj, Dejan Stanković se uklopio u sivilo tima koji je zauzeo razočaravajuće poslednje mesto. Nakon prvenstva novi selektor Havijer Klemente je izvršio smenu generacije, a Stanković je postao prvi kapiten Srbije, nakon razlaza Srbije i Crne Gore. Prvu utakmicu kao kapiten je imao u pobedi nad Republikom Češkom 31. avgusta 2006. 3:1 u gostima, koja je bila organizovana kao oproštaj njegovog bivšeg saigrača iz Lacija Pavela Nedveda.

Kako je Juventus bio prebačen u Seriju B, a najveći rival Milan je bio kažnjen oduzimanjem 8 bodova pre početka prvenstva 2006-07, Inter je bio glavni favorit za osvajanje Skudeta. Pojačan Zlatanom Ibrahimovićem, Inter je bio ubedljiv i postavio je novi rekord u italijanskom fudbalu sa 17 uzastopnih pobeda. Stanković je na 45 utakmica postigao 16 golova, uključujući i oba gola protiv Katanije u Interovoj seriji pobeda. Novi ugovor sa Interom je potpisao 2. februara 2007, po kom bi Stanković ostao u klubu do 2010.

Inter je po drugi put odbranio titulu u sezoni 2007/2008. Odlaskom trenera Roberta Mančinija i dolaskom novog trenera Žozea Murinja, nastavak Stankovićeve karijere u Interu je pod znakom pitanja. Tokom leta, Stanković je pregovarao sa Juventusom oko transfera, ali do prelaska u Juventus nije došlo zbog protivljenja Juventusovih navijača njegovom dolasku i nedolasku Frenka Lamparda u Inter. Iako je Murinjo na početku sezone najavljivao da ne računa na Stankovića, Stanković je ostao standardan u ekipi Intera. Svoju 75. utkamicu u dresu reprezentacije protiv Francuske 11. decembra 2008. (1:2) Stanković je završio nakon samo 5 minuta igre, zbog povrede ligamenata kolena koju je zaradio u duleu sa Anrijem. Na teren se vratio 28. septembra u derbiju protiv Milana (0:1). Golom u derbiju protiv Rome (4:0) prekinuo je dugi niz utakmica na kojoj nije postigao gol, još od prvog kola sezone 2007/2008.

U sezoni 2009/2010 bio član ekipe Intera koja je nakon osvojene titule i Kupa u Italiji, zaokružila fantastičnu sezonu triplom krunom. Fudbaleri italijanskog Intera osvojili su Ligu šampiona pobedivši u finalu na stadionu ’Santijago Bernabeu’ u Madridu nemački Bajern sa 2:0. Takođe, srpski kapiten Dejan Stanković, koji je odigrao poslednjih 25 minuta, zaokružio je fenomenalnu karijeru osvojivši trofej koji je oduvek sanjao.

Međunarodna karijera

Stanković je na međunarodnom planu debitovao za SR Jugoslaviju protiv Južne Koreje 22. aprila 1998. i postigao dva gola za pobedu 3:1.

Uz saigrača iz Crvene zvezde Pericu Ognjenovića, Stanković je bio jedini igrač iz nacionalnog prvenstva. Odigrao je 3 utakmice na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj, a u utakmici protiv Nemačke je zasmetao nemačkom golmanu Andreasu Kepkeu, pa se centaršut Predraga Mijatovića pretvorio u vodeći gol za Jugoslaviju (utakmica je završena 2:2).

Nastupao na tri Svetska prvenstva (1998, 2006. i 2010.). Učestvovao na Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji, na kom je Jugoslavija zaustavljena u četvrtfinalu.

Bio je prvi kapiten reprezentacije Srbije nakon razdruživanja Srbije i Crne Gore.

Privatni život

Oženjen je sestrom bivšeg saigrača Milenka Aćimovića, i ima troje dece.

Titule

Prvenstvo Jugoslavije (1): 1995
Kup Jugoslavije (3): 1995, 1996, 1997
Prvenstvo Italije (6): 2000, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010
Kup Italije (6): 2000, 2004, 2005, 2006, 2010, 2011
Superkup Italije (6): 1998, 2000, 2005, 2006, 2008, 2010

UEFA Liga Šampiona (1): 2010
Kup Pobednika Kupova (1): 1999.
UEFA Super Kup (2): 1999, 2010
FIFA Svetsko prvenstvo klubova (1): 2010

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
2010-11 Inter Milan ITA 1 26 5
2009-10 Inter Milan ITA 1 29 3
2008-09 Inter Milan ITA 1 31 5
2007-08 Inter Milan ITA 1 21 1
2006-07 Inter Milan ITA 1 34 6
2005-06 Inter Milan ITA 1 23 2
2004-05 Inter Milan ITA 1 31 3
2003-04 Inter Milan ITA 1 14 4
2003-04 Lazio ITA 1 15 2
2002-03 Lazio ITA 1 29 6
2001-02 Lazio ITA 1 27 7
2000-01 Lazio ITA 1 21 0
1999-00 Lazio ITA 1 16 3
1998-99 Lazio ITA 1 29 4
1997-98 FK Crvena Zvezda YUG 1 28 15
1996-97 FK Crvena Zvezda YUG 1 26 10
1995-96 FK Crvena Zvezda YUG 1 24 4
1994-95 FK Crvena Zvezda YUG 1 7 0
Career Totals: 431 80

Utakmice reprezentacije Jugoslavije / SCG / Srbije u kojima je nastupao :

PU 22.04.1998 Jugoslavija - Južna Koreja 3-1 (0-1) goal
PU 29.05.1998 Jugoslavija - Nigerija 3-0 (1-0)
PU 03.06.1998 Jugoslavija - Japan 1-0 (0-0)
PU 06.06.1998 Švajcarska - Jugoslavija 1-1 (0-1)
SP 14.06.1998 Jugoslavija - Iran 1-0 (0-0)
SP 21.06.1998 Jugoslavija - Nemačka SR 2-2 (1-0)
SP 25.06.1998 Jugoslavija - SAD 1-0 (1-0)
PU 02.09.1998 Jugoslavija - Švajcarska 1-1 (0-0) goal
KEP 18.10.1998 Jugoslavija - Republika Irska 1-0 (0-0)
PU 23.12.1998 Izrael - Jugoslavija 2-0 (0-0)
KEP 10.02.1999 Malta - Jugoslavija 0-3 (0-1)
KEP 08.06.1999 Jugoslavija - Malta 4-1 (1-1)
KEP 18.08.1999 Jugoslavija - Hrvatska 0-0 (0-0)
KEP 01.09.1999 Republika Irska - Jugoslavija 2-1 (0-0) goal
KEP 05.09.1999 Jugoslavija - Makedonija 3-1 (1-0)
KEP 08.09.1999 Makedonija - Jugoslavija 2-4 (0-4) goal
KEP 09.10.1999 Hrvatska - Jugoslavija 2-2 (1-2) goal
PU 25.05.2000 Kina - Jugoslavija 0-2 (0-1)
PU 28.05.2000 Južna Koreja - Jugoslavija 0-0 (0-0)
PU 30.05.2000 Južna Koreja - Jugoslavija 0-0 (0-0)
EP 13.06.2000 Jugoslavija - Slovenija 3-3 (0-1)
EP 25.06.2000 Holandija - Jugoslavija 6-1 (4-0)
PU 16.08.2000 Severna Irska - Jugoslavija 1-2 (1-0)
PU 03.09.2000 Luksemburg - Jugoslavija 0-2 (0-2)
PU 15.11.2000 Rumunija - Jugoslavija 2-1 (1-0)
KSP 24.03.2001 Jugoslavija - Švajcarska 1-1 (0-0)
KSP 25.04.2001 Jugoslavija - Rusija 0-1 (0-1)
KSP 06.06.2001 Farska Ostrva - Jugoslavija 0-6 (0-2) goal
KSP 01.09.2001 Švajcarska - Jugoslavija 1-2 (1-1)
KSP 05.09.2001 Jugoslavija - Slovenija 1-1 (0-1)
KSP 06.10.2001 Jugoslavija - Luksemburg 6-2 (1-1)
PU 13.02.2002 Jugoslavija - Meksiko 2-1 (2-0)
PU 08.05.2002 Ekvador - Jugoslavija 1-0 (0-0)
KVL 19.05.2002 Rusija - Jugoslavija 5-6 (1-1)
PU 21.08.2002 BiH - Jugoslavija 0-2 (0-2)
PU 06.09.2002 Češka Republika - Jugoslavija 5-0 (2-0)
KEP 12.10.2002 Italija - Jugoslavija 1-1 (1-1)
KEP 16.10.2002 Jugoslavija - Finska 2-0 (0-0)
PU 20.11.2002 Francuska - Jugoslavija 3-0 (1-0)
KEP 12.02.2003 Jugoslavija - Azerbejdžan 2-2 (1-0)
PU 27.03.2003 SCG - Bugarska 1-2 (1-1)
KEP 20.08.2003 SCG - Vels 1-0 (0-0)
PU 16.11.2003 Poljska - SCG 4-3 goal
PU 31.03.2004 SCG - Norveška 0-1 (0-0)
PU 18.08.2004 Slovenija - SCG 1-1 (0-0)
KSP 04.09.2004 San Marino - SCG 0-3 (0-2)
KSP 09.10.2004 BiH - SCG 0-0 (0-0)
KSP 13.10.2004 SCG - San Marino 5-0 goal
KSP 17.11.2004 Belgija - SCG 0-2 (0-1)
PU 09.02.2005 Bugarska - SCG 0-0 (0-0)
KSP 30.03.2005 SCG - Španija 0-0 (0-0)
KSP 04.06.2005 SCG - Belgija 0-0 (0-0)
KVL 15.08.2005 Poljska - SCG 3-2 (3-1)
KSP 03.09.2005 SCG - Litvanija 2-0 (1-0)
KSP 07.09.2005 Španija - SCG 1-1 (1-0)
KSP 08.10.2005 Litvanija - SCG 0-2 (0-1)
PU 01.03.2006 Tunis - SCG 0-1 (0-1)
PU 27.05.2006 SCG - Urugvaj 1-1 (1-0) goal
SP 11.06.2006 SCG - Holandija 0-1 (0-1)
SP 16.06.2006 Argentina - SCG 6-0 (3-0)
SP 21.06.2006 Obala Slonovače - SCG 3-2 (1-2)
PU 16.08.2006 Češka - Srbija 1-3 (1-1)
KEP 02.09.2006 Srbija - Azerbejdžan 1-0 (0-0)
KEP 06.09.2006 Poljska - Srbija 1-1 (1-0)
KEP 07.10.2006 Srbija - Belgija 1-0 (0-0)
KEP 11.10.2006 Srbija - Jermenija 3-0 (0-0) goal
PU 15.11.2006 Srbija - Norveška 1-1 (1-1)
KEP 28.03.2007 Srbija - Portugal 1-1 (1-1)
KEP 02.06.2007 Finska - Srbija 0-2 (0-1)
KEP 08.09.2007 Srbija - Finska 0-0 (0-0)
KEP 12.09.2007 Portugal - Srbija 1-1 (1-0)
KEP 13.10.2007 Jermenija - Srbija 0-0 (0-0)
PU 26.03.2008 Ukrajina - Srbija 2-0 (0-0)
KSP 06.09.2008 Srbija - Farska Ostrva 2-0 (1-0)
KSP 10.09.2008 Francuska - Srbija 2-1 (0-0)
KSP 11.10.2008 Srbija - Litvanija 3-0 (2-0)
KSP 15.10.2008 Austrija - Srbija 1-3 (0-3)
PU 19.11.2008 Srbija - Bugarska 6-1 (4-1)
PU 10.02.2009 Kipar - Srbija 0-2 (0-2)
PU 11.02.2009 Ukrajina - Srbija 1-0 (1-0)
KSP 28.03.2009 Rumunija - Srbija 2-3 (0-2)
PU 01.04.2009 Srbija - Švedska 2-0 (1-0)
KSP 06.06.2009 Srbija - Austrija 1-0 (1-0)
KSP 09.09.2009 Srbija - Francuska 1-1 (1-1)
KSP 10.10.2009 Srbija - Rumunija 5-0 (1-0)
PU 03.03.2010 Alžir - Srbija 0-3 (0-1)
PU 02.06.2010 Poljska - Srbija 0-0 (0-0)
PU 05.06.2010 Srbija - Kamerun 4-3 goal
SP 13.06.2010 Srbija - Gana 0-1 (0-0)
SP 18.06.2010 Nemačka - Srbija 0-1 (0-1)
SP 23.06.2010 Australia - Srbija 2-1 (0-0)
KEP 03.09.2010 Farska Ostrva - Srbija 0-3 (0-2) goal
KEP 07.09.2010 Srbija - Slovenija 1-1 (0-0)
KEP 08.10.2010 Srbija - Estonija 1-3 (0-0)
KEP 12.10.2010 Italija - Srbija 3-0 (p.f.)
KEP 25.03.2011 Srbija - Severna Irska 2-1 (0-1)
PU 03.06.2011 J. Koreja - Srbija 2-1 (1-0)
PU 07.06.2011 Australia - Srbija 0-0 (0-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1517&Itemid=12

KztHp9Vv2NY

debut for the NT

QABWy0KtbeM

ta2pWdTTvBs

N7XXzP_eQp0

n67gdA1YkYY

Dejan Stankovic - 51 goals in Serie A

SDNzEjXAL5I

MNRL_VnlPwk

red star forever
July 24th, 2011, 04:28
DEJAN

DEKI,

THE KING,

THE SYMBOL OF THE SERBIAN NT,

A RED STAR LEGEND,

EL CAPETANO


STAAAAAAAAAANNNNNNNNNNKKKKKKKOOOOOOOVVVVVVVVICCCCC C


:worship: :worship: :worship:


:proud: :proud:

alchemist
July 24th, 2011, 04:36
Bitka u Istanbulu 1992/2012

MrISNijTeFU

red star forever
July 24th, 2011, 04:40
He is STILL EL CAPETANO, as he should be! :thmbup: :proud:

alchemist
July 24th, 2011, 04:47
well, whatever the truth of the matter, hopefully our friend in Rotterdam is still reading these boards and you two can renew this debate at a future time

Mrkela
July 24th, 2011, 05:59
rsf I'll be sure to remind the rotterdam crew on the 4th :D

zoric
July 24th, 2011, 11:17
well, whatever the truth of the matter, hopefully our friend in Rotterdam is still reading these boards and you two can renew this debate at a future time

Oh yes, he's reading the boards. I can confirm that to you, right here, right now.

Deki legenda, Vida baba :proud:

Hi Krle! :proud:

red star forever
July 24th, 2011, 11:22
Of course Krle's reading. He too wants to keep up with all the news and updates regarding our beloved Deki. :proud:


Hi Krle. :)


Actually, my theory is that he had that brief period of going nuts when he finally realized he was - wrong about Deki. :eek:

But it's all good, King Deki forgives everyone. :proud:

Mare
July 24th, 2011, 19:07
Deki :proud:

alchemist
July 25th, 2011, 00:46
23. 07. 2011. 21:50h | Vestionline
Drulović: Ko ignoriše legende?

Čovek koji je za nacionalni tim odigrao 38 utakmica i postigao tri gola i koji je u sezoni 2003/04 imao zapažen doprinos kod plasmana Partizana u Ligu šampiona, Ljubinko Drulović u intervjuu za "Mozzart Sport", izrazio je čuđenje zbog kadrovske politike koju promovišu čelnici FS Srbije.

http://www.vesti-online.com/data/images/2011-07-23/166468_drulovic_f.jpg?ver=1311445971

Ljubinko Drulović

"Na žalost, malo je nekadašnjih asova u srpskom fudbalu i ne znam zašto je to tako. Čudno je to malo. Pogledajte samo situaciju u našem fudbalskom savezu, gde od bivših reprezentativaca kao trener radi samo Dejan Govedarica. Takvu praksu nećete pronaći u savezima Italije, Španije ili Portugalije u kojima sve vrvi od dojučerašnjih reprezentativaca".

Kada ste poslednji put bili u zdanju na Terazijama i da li vas je tom prilikom neko od čelnika "upitao za zdravlje“?

"U Savezu sam poslednji put bio 2009. godine, da bih kupio karte za utakmicu sa Francuskom. Što se drugog dela pitanja tiče, zaista mi nije bitno da li će mene neko da se seti, nego me brine što vidim da ne postoje indicije da će se nešto promeniti i da će bivši majstori dobiti šansu da bogato iskustvo prenesu na generacije koje dolaze. I dalje su na sceni kumovske veze ili neke druge kombinacije koje su dosta prisutne ovde kod nas. Šteta što je tako, jer bi srpski fudbal dobio na popularnosti u inostranstvu kad bi klubove i reprezentativne selekcije vodila prepoznatljiva imena".

Kako biste prokomentarisali sve žešći sukob na relaciji FSS – Crvena zvezda?

"Kao čoveku, pre svega, a onda i kao bivšem reprezentativcu i danas treneru, veoma mi smeta kad čitam po novinama to pljuvanje, taj rat koji se stvara bez veze i to na relaciji predsednik Saveza – Zvezda i Zvezda-Partizan. Na taj način samo se nanosi šteta ugledu našeg fudbala. U redu, ne volimo se, ali možemo valjda da učinimo nešto na planu međusobnog respekta, koliko je to potrebno. Ti lični obračuni ničemu ne vode, stvorena je izuzetno negativna klima i nešto ne vidim svetlo na kraju tunela".

Drulović smatra da je uprava Crvene zvezde učinila pravi potez angažovanjem Roberta Prosinečkog za glavnog trenera.

"Crvena zvezda je angažovanjem Roberta Prosinečkog učinila pravu stvar, jer je iza njega bogato igračko iskustvo iz Crvene zvezde i najvećih španskih klubova. Jako mi je drago kad jedno takvo ime dobije priliku da bude referenca fudbalerima na početku njihove karijere".

Ljubinko je igrao za Zlatar (Nova Varoš), Slogu (Kraljevo), Slobodu (Užice), i Rad u zemlji, a u inostranstvu za Žil Visente, Porto i Benfiku. Vratio se u Partizan na jednu sezonu, da bi se potom vratio u Portugal da bi igrao za Penafiel, gde je 2005. završio svoju karijeru. Nakon završetka igračke karijere Drulović je 2006. započeo trenersku.

http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/152586/Drulovic-Ko-ignorise-legende

alchemist
July 25th, 2011, 00:49
Crvena Zvezda v Pristina 7:1

B3KzjNTan_Q

alchemist
July 26th, 2011, 00:11
Partizan in the 90's

Part II

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/savomilosevicderbi91119.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/tesovic-vs-dundee-utd.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/derbigoma.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/cz-Partizan-1-3-1996..jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/ciric-i-cigani.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/georgi-hristov.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/saigracima13.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/trenevski.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Sasa-Curcic2.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Gordan-Petric.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Num%C3%A9riser0005.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Zlatko-Zahovic.jpg

http://galerija.partizan.net/?p=717

alchemist
July 26th, 2011, 00:17
Engleska v Jugoslavija 2:2

London 22.11.1950.
Prijateljska utakmica

iH8mYN_11cs

-------------------------

1990 U-21 Final Yugoslavia vs USSR (1st Leg)

1990 U-21 Euro Championship Final 1st Leg
Yugoslavia vs USSR 2-4

pif1-2kHPN4

alchemist
July 26th, 2011, 23:52
Partizan ili Zvezda

JlrqbU8OgkE

alchemist
July 26th, 2011, 23:55
Crvena Zvezda v Real Madrid - Penali [1974-75] Kup Pobednika Kupova

Kb1fmnQf9d0

alchemist
July 27th, 2011, 23:55
Crvena Zvezda-Atalanta 5-1 (1967-68 UEFA Kup)

GurFwd_aoMg

------------------------------

Jugoslavija v Austrija 4-2 [1952]

8o8wG5kYQvU

alchemist
July 27th, 2011, 23:56
October 27, 2009
OD MALOG SASE – ALEKSANDAR VELIKI

http://jelenaki.files.wordpress.com/2009/10/aleksandar-djordjevic-45125-1-21.jpg?w=500

Aleksandar „Saša“ Đorđević (Beograd, 26. avgust 1967) je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš. U svojoj karijeri igrao je za Partizan, Olimpiju Milano, Fortitudo, Portland Trejlblejzerse, Barselonu, Real Madrid i Skavolini. Osvojio je 2 prvenstva Jugoslavije (1987. i 1992), 2 kupa Jugoslavije (1989. i 1992), 3 prvenstva Španije (1997, 1999 i 2000), 3 Kupa Radivoja Koraća (1989, 1993. i 1999) i Kup evropskih šampiona 1992.

Odigrao je 108 utakmica u dresu reprezentacije Jugoslavije, sa kojom je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996, zlato sa Svetskog prvenstva 1998, zlata s Evropskih prvenstava 1991, 1995. i 1997, kao i bronzu 1987. godine.

Đorđević se pamti po svojim trojkama u poslednjoj sekundi u finalu Kupa evropskih šampiona 1992. (za Partizan) i na utakmici protiv Hrvatske (za reprezentaciju Jugoslavije) na Evropskom prvenstvu 1997. Godine 2008. ULEB ga je izabrao među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi.

Igračku karijeru je završio 3. jula 2005. godine, ubrzo se otisnuo u trenerske vode i bio je šef stručnog štaba italijanskog prvoligaša Armani Džins Milano. Jedan je od jugoslovenskih ambasadora dobre volje i osnivač humanitarne organizacije „Grupe 7“.

Počeci

30nJ-4sMaRY

Aleksandar Đorđević je košarku počeo da trenira 1977. u Crvenoj zvezdi, a prvi trener mu je bio Božidar Maljković. Njih dvojica su posle 10 meseci zajedno prešli u KK Radnički, ali se Đorđević vratio u Crvenu zvezdu pošto je Radnički ostao bez dvorane za treninge. Posle dve nedelje u Crvenoj zvezdi, njeni treneri su ga proglasili netalentovanim.

Igračka karijera

Partizan (1983-1992)

http://jelenaki.files.wordpress.com/2009/10/djordjevic0709.jpg?w=500

Na nagovor Vlade Dragutinovića i svoga oca, 1983. godine je prešao u KK Partizan, za koji su tada igrali slavni igrači poput Nebojše Zorkića, Željka Obradovića, Milenka Savovića, Gorana Grbovića i Danka Cvjetičanina, a trener je bio Borislav Džaković. Đorđević je u debitantskoj sezoni sa Partizanom zauzeo 7. mesto.

U sezoni 1984/1985 novi trener Partizana Zoran Slavnić je Đorđevića sa 17 godina uvrstio u prvi tim. U neizvesnoj utakmici Partizana i vicešampiona Crvene zvezde te sezone, Slavnić je dva minuta pred kraj utakmice uveo Đorđevića u igru, čijom je trojkom odlučena utakmica. Partizan je tu sezonu završio na 5. mestu.

Ni u novoj sezoni sa novim trenerom Vladislavom Lučićem Partizan nije mogao dalje od polufinala plej-ofa u kom ga je zaustavila moćna Cibona 2:1. Đorđević je sa juniorskom reprezentacijom Jugoslavije osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 1986. u Gmnundenu (Austrija). Selektor juniorske reprezentacije bio je Svetislav Pešić, a u timu su se našli i Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Luka Pavićević, Nebojša Ilić, Teoman Alibegović i Slaviša Koprivica.

U Partizan su tog leta dovedeni Vlade Divac, Žarko Paspalj, Ivo Nakić, a za prvog trenera je postavljen Duško Vujošević. Partizan je uspeo da osvoji titulu savladavši u finalu Crvenu zvezdu. Iste godine je sa seniorskom reprezentacijom Jugoslavije učestvovao na Evropsko prvenstvo u košarci 1987. u Atini. Prvobitno je selektor Krešimir Ćosić pozvao Nebojšu Ilića, ali on nije imao pasoš, pa nije mogao da putuje. Zbog toga se Košarkaški savez Jugoslavije odlučio da pozove Đorđevića, koji je ranije na startu priprema otpao zbog bolesti. Jugoslavija je tom prvenstvu iznenađujuđe poražena u polufinalu od domaćina Grčke, pa se morala zadovoljiti utakmicom za treće mesto protiv Italije. I kada je izgledalo je da će Jugoslavija ostati i bez bronzane medalje, selektor Krešimir Ćosić je u igru uveo Đorđevića i Jugoslavija je osvojila medalju. Đorđević je nekoliko nedelja kasnije sa juniorskom reprezentacijom osvojio i Svetsko prvenstvo u Bormiju.

Sledeće sezone, Partizan je u Kup evropskih šampiona stigao do fajnal-fora u belgijskom Ganu, ali je izgubio u polufinalu od Makabija. U domaćem prvenstvu sledeće četiri godine dominirala je Jugoplastika sa Kukočem i Rađom. Partizan je na domaćoj sceni uspeo da osvoji nacionalni kup 1989, a na evropskoj Kup Radivoja Koraća iste te godine. Partizan su tog leta napustili Divac i trener Vujošević.

Tokom 1990. Đorđević je bio na probi u Boston Seltiksima, ali ugovor nije sklopljen, pa je ostao u Partizanu.

Đorđević se u reprezentaciju vratio 1991. za Evropsko prvenstvo u Rimu na kom je Jugoslavija bez Jureta Zdovca osvojila zlatnu medalju.

Sa novim mladim trenerom Željkom Obradovićem i Aleksandrom Đorđevićem kao prevodnikom novog mladog tima čiji je prosek godina bio 21,7, Partizan je osvojio prvenstvo i kup okrnjene Jugoslavije i Kup evropskih šampiona 1992. na fajnal-foru u Istambulu. Zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, Partizan je sve utakmice, osim čevrtfinala protiv italijanskog Knora, morala igrati na neutralnom terenu u španskom gradiću Fuenlabrada kod Barselone. U finalu protiv španskog Huventuda, na 8 sekundi do kraja utakmice i pri vođstvu španskog tima 70:68 Đorđević je pretrčao ceo teren i pogodio šut za tri poena i doneo Partizanu prvu i jedinu titulu prvaka Evrope.

Zbog sankcija uvedenih Saveznoj Republici Jugoslaviji, njenoj košarkaškoj reprezentaciji nije bilo dozvoljeno da učestvuje na međunarodnim takmičenjima (Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni, Evropskom prvenstvu 1993. u Nemačkoj i Svetskom prvenstvu 1994. u Kanadi).

Olimpija Milano (1992-1994)

Posle 9 godina provedenih u Partizanu, novi klub Aleksandra Đorđevića bila je Olimpija Milano (tada Filips). Sa Olimpijom Đorđević je osvojio još jedan Kup Radivoja Koraća, dok je u italijanskom prvenstvu dva puta bio zaustavljen u četvrtfinalu plej-ofa.

Fortitudo Bolonja (1994-1996)

Posle Olimpije, novi Đorđevićev klub je bio Fortitudo Bolonja (tada je nosio imena Filodoro i Timsistem).

Posle ukidanja sankcija SRJ, prvo takmičenje na kom je učestvovala reprezentacija Jugoslavije bilo je Evropsko prvenstvo u košarci 1995. u Atini. Đorđević je do finala ubaciovao prosečno desetak poena po utakmici, ali je zablistao u finalu protiv Litvanije, kada je postigao 41 poen uz 9 trojki iz 12 pokušaja. Na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, Đorđević je bio deo ekipe Jugoslavije koja je osvojila srebrnu medalju, nakon poraza od Amerikanaca.

Godinu dana pre njegovog isteka, po dolasku novog generalnog menadžera kluba, Đorđević i Fortitudo su raskinuli ugovor, uz uslov da Đorđević da ne može da igra za neki klub iz Italije.

Portland Trejlblejzersi (1996-1997)

Posle Olimpijskih igara u Atlanti, Leni Vilkins, selektor američke reprezentacije i trener Atlanta Houksa je bio zainteresovan da dovede Đorđevića u svoj tim. Ipak, Đorđević je prihvatio ponudu Portland Trejlblejzersa za minimalnu platu u NBA od 247.000 dolara. U Portlandu je, suprotno svojim očekivanjima, bio zadužen za odbrambene zadatke, pa se Đorđević, nakon 8 odigranih utakmica i 61 minut u NBA, vratio u Evropu, ovaj put u špansku Barselonu.

Barselona (1997-1999)

Povratak u Evropu je pozitivno uticao na Đorđevićevu igru. Đorđević je sa Barselonom te sezone osvojio prvenstvo Španije, pobedom u finalnoj seriji plej-ofa nad Real Madridom 3:2.

Sledeće Evropsko prvenstvo u košarci se igralo upravo u Barseloni, a zbog izostanaka Divca i Paspalja, za kapitena je izabran Đorđević. U meču protiv Hrvatske, prvom nakon raspada Jugoslavije, Đorđević je ponovio šut iz Istambula 1992. i doneo Jugoslaviji pobedu 64:62. Jugoslavija je odbranila zlatnu medalju pobedom nad u finalu nad Italijom 61:49, dok je Đorđević proglašen za najkorisnijeg igrača.

Kruna njegovih dobrih igara te sezone je bio izbor u tim Zapada za evropsku Ol-star utakmicu održanoj u Tel Avivu 30. decembra 1997. Đorđević je u porazu Zapada od Istoka 129:107 bio najefikasniji igrač sa 23 poena, dok je u takmičenju u šutiranju trojki osvojio prvo mesto.

U susretu protiv Real Madrida, Đorđević je povredio meniskus, pa nije bio spreman za početak Svetskog prvenstva 1998., a za reprezentaciju nisu igrali ni Divac ni Danilović, pa podmlađenoj reprezentaciji Jugoslavije nisu davane velike šanse za osvajanje medalje. Đorđevića je na mestu prvog plejmejkera menjao Saša Obradović. U četvrtfinalu sa Argentinom, u kom se Jugoslavija dugo mučila, Đorđević je uneo preokret. Jugoslavija je u polufinalu savladala domaćina Grčku i Rusiju u finalu i osvojila prvo mesto.

U svojoj poslednjoj sezoni u Barseloni Đorđević je osvojio još jedno prvenstvo Španije, ovaj put protiv Kahe San Fernando, i Kup Radivoja Koraća. Zbog povrede Đorđević je propustio Evropsko prvenstvo u košarci 1999. u Francuskoj.

Real Madrid (1999-2002)

Aleksandar Đorđević je svoju karijeru nastavio u Barseloninom najvećem rivalu, Real Madridu. Đorđević je predvodio Real do pobede u finalnoj seriji nad favorizovanom Barselonom. Zbog porodičnih razloga otkazao je svoj nastup za reprezentaciju Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000.

Predvođena Pauom Gasolom, Barselona se sledeće sezone revanširala Real Madridu, savladavši ga i u finalu plej ofa ACB lige i u finalu Kupa kralja.

Skavolini Pezaro (2003-2005) i Olimpija Milano (2005)

Posle godinu dana pauze, novi Đorđevićev klub bio je Skavolini iz Pezara. Sa Skavolinijem Đorđević je stigao do finala Kupa Italije, u kom je poražen od tih godina neprikosnovenog Benetona, čevrtog mesta u ligaškom delu sezone i polufinala plej-ofa, u kom je poražen od kasnijeg šampiona Montepaskija. Napustio je Skavolini krajem 2004. posle velike svađe sa upravom.

Đorđević se 25. februara 2005. vratio u Olimpiju (sada Armani Džins). Armani je stigao do finala plej-ofa italijanske lige, a Đorđević je doneo pobedu Armaniju u majstorici protiv Benetona. Armani je u finalnoj seriji izgubio od Klimamija 3:1, pogodtkom Rubena Daglasa uz zvuk sirene u četvrtoj utakmici.

Oproštajna utakmica i trenerska karijera

BqFhOp3YDO4

Đorđević se zvanično oprostio od aktivnog igranja košarke 3. jula 2005. u Hali Pionir. U revijalnoj utakmici je učestvovalo 50 aktivnih i bivših košarkaša, nekadašnji Đorđevićevi saigrači i rivali. Prihod od utakmice je išao Unicefovoj kampanji „Škola bez nasilja“, čiji je Đorđević promoter.

Dana 25. januara 2006. Đorđević je izabran za trenera svog bivšeg kluba Armani Džins (Olimpija Milano). Na tom položaju je ostao do kraja sezone 2006/2007.

http://jelenaki.wordpress.com/2009/10/27/aleksandar_veliki/

alchemist
July 28th, 2011, 00:06
Boško Antić

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/9/9b/Antic_Bosko.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/bs/thumb/f/ff/Bosko_Anti%C4%87.jpg/250px-Bosko_Anti%C4%87.jpg

Rođen 07/01/1944 † 04/12/2007
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 1
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 27/10/1968
Igrao u klubovima FK Sarajevo,
Angers SCO (Fra),
Caen SM (Fra)

Rođen 7. januara 1944. u Sarajevu, umro 4. decembra 2007 u Beogradu.

Karijeru je započeo u FK Sarajevo 1965. godine. Antić je igrao u generaciji koja je osvojila prvu titulu FK Sarajeva u historiji. To se desilo u sezoni 1966/1967., kada su bordo-bijeli osvojili trofej prvaka tadašnje SFRJ. Antić je predvodio generaciju Sarajeva, zajedno sa Fazlagićem, Vujovićem, Šiljkutom, Vahidinom Musemićem, Prodanovićem. U tom timu Boško Antić je bio i paker i strelac, što mu je obezbedilo status reprezentativca. Antić je u toj sezoni postigao 14 golova u 30 utakmica, a ukupno 140 golova u svojih 276 nastupa za bordo klub. Stariji navijači Sarajeva sigurno će se setiti slogana „Dva Boška na dva čoška, Musemića u sredini, za pobjedu ne brini“ koji je bio vezan za tadašnji ubojiti napadački trio FK Sarajeva. Može se reći da tada nije bilo ekipe koja je sa sigurnošću tvrdila da neće primiti gol na utakmici protiv bordo-belih, a za to bili zaslužni Boško Prodanović, Vahidin Musemić i Boško Antić.

U svojoj karijeri je za Sarajevo tri sezone zaredom (65/66., 66/67. i 67/68.) bio golgeter, a najviše golova je dao u sezoni 67/68. kada je u 53 nastupa postigao 53 gola. Također, dva puta je bio igrač sa najviše odigranih utakmica u sezoni i to u sezonama 65/66. i 67/68. Dobitnik je i srebrne značke povodom obeležavanja 70-godišnjice Fudbalskog saveza BiH.

Fudbalski put ga je odveo u Francusku, pet punih sezona u Anžeu (1972-1975) i Kanu (1975-1977). Antića je odlikovala visoka tehnika, nepredvidivi potezi i, iznad svega, sportsko držanje.

Nakon završetka igračke karijere, otisnuo se u trenerske vode, najprije u Francusku, a potom je usledio povratak na Koševo (1983-1985). Legendarno levo krilo je proslavilo i drugu titulu Sarajeva, ali ovaj put u ulozi trenera. 1985. je Boško Antić postao prvi čovek koji je sa FK Sarajevom osvojio titulu i kao igrač i kao trener. Ovo je samo još ponovio Husref Musemić, koji je tada bio igrač, a u sezoni 2006/2007. je slavio kao trener Sarajeva. Bila je to generacija koju je Antić stvorio, predvođena reprezentativcima: Hadžibegićem, Pašićem, Božovićem, Jozićem i Husrefom Musemićem.

Posle toga jedno vreme je vodio i reprezentaciju Toga, a u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka bio je trener u Kini. Nastavio je fudbalsku misiju u Srbiji, najpre u Čelarevu, potom u beogradskom Radu, a jedno vreme vodio je i Sartid iz Smedereva, Voždovac, niški Radnički...

Umro je nakon teške bolesti 4. decembra 2007. u Beogradu.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1976-77 Caen SM FRA 2 17 6
1975-76 Caen SM FRA 2 32 22
1974-75 Angers SCO FRA 1 31 16
1973-74 Angers SCO FRA 1 38 18
1972-73 Angers SCO FRA 1 34 10
1971-72 FK Sarajevo YUG 1 26 1
1970-71 FK Sarajevo YUG 1 31 3
1969-70 FK Sarajevo YUG 1 20 5
1968-69 FK Sarajevo YUG 1 16 6
1967-68 FK Sarajevo YUG 1 30 18
1966-67 FK Sarajevo YUG 1 30 14
Career Totals: 305 119

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KSP 27.10.1968 Jugoslavija - Španija 0-0 (0-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=869%3Aantic-bosko&catid=43&Itemid=12

alchemist
July 29th, 2011, 00:07
Brazil v Jugoslavija 2-2 (1971) - Pele's farewell

6Sjd1ujmbE4

------------------------------------

Austrija v Jugoslavija 3-4 [1958]

Bec 14.09.1958.

prijateljska utakmica

-2ejZ6nbtA0

alchemist
July 29th, 2011, 00:09
Kosarkasi Partizana

Part III

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/ermak3.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/locivelika.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/dalipagictempo404.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/77.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/derbi-60-tih.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/Kica-i-Praja.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/metalac-74.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/kk-partizan-cz-b-1974.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/Kicanovic-70-tih.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/Dusan-Ivkovic-sa-igracima-70-tih.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/kkpkorac2.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/kk-partizan-olimpija-109-95-1974.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/10/Aris-pfc-88.jpg

http://galerija.partizan.net/?p=2376

alchemist
July 29th, 2011, 07:30
SGS

Zlatko Čajkovski

http://i.imgur.com/G5osO.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Zlatko-Cajkovski1-300x300.jpg

http://4.bp.blogspot.com/-SFzegWYrYZA/TmydvzLNl9I/AAAAAAAABr8/E9OSFH4KjN0/s1600/ZCajkovski.JPG

Rođen 24/11/1923 † 27/07/1998
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 55
Golova za reprezentaciju 7
Debitovao 29/09/1946
Igrao u klubovima HAŠK (Zagreb),
Partizan (Beograd),
1.FC Köln (Ger),
Hapoel Haifa (Isr)

Rođen 24. novembra 1923. u Zagrebu, umro 27. jula 1998. u Minhenu, Nemačka.

Profesionalnu fudbalsku karijeru Čajkovski je započeo u zagrebačkom fudbalskom klubu HAŠK a nastavio u beogradskom Partizanu, nemačkom FK Kelnu i izraelskom Hapoelu.

Za HAŠK je igrao u periodu pre i za vreme Drugog svetskog rata. Sa HAŠK-om nije ostvario neke zapaženije klubske rezultate, mada su se uvek borili za prvo mesto. U to vreme prva zvezda HAŠK-a je bio Ico Hitrec, tako da je Čajkovski tek kasnije došao do izražaja.

Po završetku rata, pošto je HAŠK ukinut i igrači su nalazili druge klubove gde će igrati, Čajkovski prelazi u Beogradski Partizan, koji je bio formiran te godine. Partizan je tada bio klub Jugoslovenske armije, tako da je Čajkovski tu prvu posleratnu sezonu 1945 igrao za reprezentaciju JA, sa kojom je osvojio drugo mesto. Odmah sledeće sezone 1946/47, odigravši dvadeset utakmica na kojima je dao ukupno tri gola, sa Partizanom osvaja titulu šampiona Jugoslavije. Sa Partizanom osvaja još jednu titulu šampiona Jugoslavije (ukupno dve titule šampiona) 1948/49 i ukupno tri titule pobednika Kupa Maršala Tita, 1947, 1952 i 1954.

Posle Partizana, Čajkovski nalazi angažman u inostranstvu. Prvo odlazi u Nemačku i 1955. godine potpisuje za FK Keln iz Kelna. Odmah u prvoj sezoni igra na 24 utakmice i postiže dva gola. U Kelnu ostaje tri sezone, odigravši ukupno 53 prvenstvene utakmice i za to vreme postiže pet prvenstvenih golova. U nemačkom kupu je odigrao tri utakmice i postigao je jedan gol.

Za Hapoel iz Haifa, Izrael potpisuje 1958. i tu ostaje do 1960. godine, kada posle 23 godine završava aktivnu igračku karijeru.

Reprezentacija

Čajkovski je igrao na nekoliko različitih reprezentativnih nivoa i za dve reprezentacije. U vreme kraljevine Jugoslavije je igrao za omladinsku reprezentaciju. Zabeleženo je da je odigrao dve utakmice i to protiv omladinskih reprezentacija Rumunije i Mađarske.

Kasnije, za vreme NDH i Drugog svetskog rata, je odigrao dve utakmice za reprezentaciju Hrvatske. Svoj debi za Hrvatsku, Čajkovski je 1. novembra 1942. godine u prijateljskom susretu protiv Nemačke u Štutgartu. Krajnji rezultat na toj utakmici je bio 5:1 za Nemačku. Svoju drugu utakmicu, i oproštaj, za Hrvatsku, Čajkovski je imao 6. juna 1943. u prijateljskom susretu u Bratislavi protiv Slovačke. Hrvatska je na toj utakmici pobedila sa 3:1.

Za reprezentaciju Jugoslavije, Čajkovski je odigrao 55 zvaničnih utakmica i postigao je sedam golova. Prvi nastup za reprezentaciju Jugoslavije je imao 29. septembra 1946. godine, protiv Čehoslovačke. Zadnju, pedeset petu, utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije, Čajkovski je imao 15. maja 1955. godine, protiv Škotske.

Svoj prvi gol za reprezentaciju Jugoslavije, Čajkovski je postigao 7. oktobra 1946. godine na prijateljskoj utakmici protiv Albanije u Tirani (2:3). Ostale golove je postizao, po jedan na svakoj utakmici, protiv Norveške u Oslu (1:3), Izraela u Tel Avivu (2:5), SSSRa u Tampereu (1:3), Danske u Helsinkiju (3:5), SR Nemačke u Helsinkiju (1:3) i svoj zadnji gol je postigao protiv SR Nemačke u Ludvigshafenu (3:2), 21. decembra 1952. godine.

Zlatko Čajkovski je sa reprezentacijom Jugoslavije učestvovao na Olimpijskim igrama dva puta, 1948 u Londonu i 1952 u Helsinkiju, oba puta je osvojio srebrnu medalju. Na Olimpijskim igrama u Hesinkiju je bio u sastavu tima koji je pobedio Indiju sa 10:1 i sa SSSRom odigrao dve nezaboravne utakmice, prva utakmica je završena nerešeno 5:5, a druga pobedom Jugoslavije 3:1. Takođe je finale olimpijskog turnira bilo nezaboravno. Jugoslavija je igrala protiv čuvenog tima Mađarske, koji je u svom sastavu imao asove kao što su Puškaš, Hidegkuti i Kočiš. Kočiš je bio treći strelac turnira dok su na tom olimpijskom turniru kraljevi strelaca su bili Rajko Mitić i Branko Zebec sa po sedam golova.

Čajkovski je takođe nastupao na dva svetska prvenstva, 1950 u Brazilu i 1954 u Švajcarskoj.

Tokom 1953. godine ukazana mu je čast da igra za reprezentaciju FIFA-e, na utakmici protiv Velike Britanije. Na toj utakmici su iz Jugoslavije su još nastupili Beara, Zebec i Vukas, rezultat je na kraju bio nerešen 4:4.

Trenerska karijera

Trenersku diplomu Čajkovski je dobio u Nemačkoj sportskoj akademiji u Kelnu u klasi profesora Henesa Vajsvajlera. Svoj prvi veliki uspeh kao trener Čajkovski je imao sa Kelnom, kada je 1962. godine osvojio titulu šampiona Nemačke.

Posle ovog uspeha, Čajkovski 1963. godine prelazi u Bajern Minhen iz Minhena. Bajern je tada bio nemački drugoligaš i Čajkovski ga uvodi u Bundesligu. Sa Bajernom dva puta osvaja nemački kup (1966 i 1967) i jednom (1967) Evropski kup pobednika kupova, kada je u finalu Bajern pobedio Škotski FK Rendžers iz Glazgova.

Tih godina je Čajkovski napravio osnovu evropskog Bajerna a time i buduće Nemačke reprezentacije, u tim Bajerna je uveo igrače kao što su Sep Majer, Franc Bekenbauer i Gerd Miler. Timovi koje je trenirao:

- 1961–1963 FK Keln (Šampion nemačke 1962)
- 1963–1968 Bajern Minhen (Osvajač nemačkog kupa 1966 i 67, Pobednik kupa pobednika kupova 1967)
- 1968–1969 FK Hanover 96
- 1970 FK Kikers Ofenbah (Osvajač nemačkog kupa 1970)
- 1970-1971 NK Dinamo Zagreb
- 1971–1973 FK Nirnberg
- 1973–1975 FK Keln
- 1976 FK Kikers Ofenbah
- 1978–1980 FK Cirih
- 1980 FK Grenhe

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1959-60 Hapoel Haifa ISR 1 ? ?
1958-59 Hapoel Haifa ISR 1 ? ?
1957-58 1. FC Köln GER 1 11 2
1956-57 1. FC Köln GER 1 18 1
1955-56 1. FC Köln GER 1 24 2
1954-55 Partizan Beograd YUG 1 19 6
1953-54 Partizan Beograd YUG 1 22 2
1952-53 Partizan Beograd YUG 1 19 1
1952 Partizan Beograd YUG 1 15 3
1951 Partizan Beograd YUG 1 13 2
1950 Partizan Beograd YUG 1 17 3
1948-49 Partizan Beograd YUG 1 14 0
1947-48 Partizan Beograd YUG 1 18 1
1946-47 Partizan Beograd YUG 1 20 3
1945 JNA YUG 1 3 0
1937-45 HAŠK Zagreb YUG 1 ? ?
Career Totals: 213 26

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 29.09.1946 Jugoslavija - Čehoslovačka 4-2 (2-1)
BK 07.10.1946 Albanija - Jugoslavija 2-3 (2-0)
BK 11.10.1946 Jugoslavija - Rumunija 1-2 (1-2)
BK 13.10.1946 Jugoslavija - Bugarska 2-1 (1-0)
PU 11.05.1947 Čehoslovačka - Jugoslavija 3-1 (2-0)
BK 22.06.1947 Rumunija - Jugoslavija 1-3 (1-2)
BK 28.06.1947 Jugoslavija - Mađarska 2-3 (1-1)
BK 14.09.1947 Albanija - Jugoslavija 2-4 (1-4)
BK 12.10.1947 Jugoslavija - Bugarska 2-1 (2-1)
PU 19.10.1947 Jugoslavija - Poljska 7-1 (7-0)
BK 27.06.1948 Jugoslavija - Albanija 0-0 (0-0)
OI 31.07.1948 Jugoslavija - Luksemburg 6-1 (0-1)
OI 05.08.1948 Jugoslavija - Turska 3-1 (1-1)
OI 11.08.1948 Velika Britanija - Jugoslavija 1-3 (1-2)
OI 13.08.1948 Švedska - Jugoslavija 3-1 (1-1)
BSI 25.08.1948 Poljska - Jugoslavija 0-1 (0-1)
PU 19.06.1949 Norveška - Jugoslavija 1-3 (0-0)
KSP 21.08.1949 Jugoslavija - Izrael 6-0 (4-0)
KSP 18.09.1949 Izrael - Jugoslavija 2-5 (0-3)
KSP 09.10.1949 Jugoslavija - Francuska 1-1 (1-0)
KSP 30.10.1949 Francuska - Jugoslavija 1-1 (1-1)
PU 13.11.1949 Jugoslavija - Austrija 2-5 (1-3)
KSP 11.12.1949 Jugoslavija - Francuska 3-2 (1-1)
PU 28.05.1950 Jugoslavija - Danska 5-1 (2-1)
PU 11.06.1950 Švajcarska - Jugoslavija 0-4 (0-3)
SP 25.06.1950 Jugoslavija - Švajcarska 3-0 (2-0)
SP 29.06.1950 Jugoslavija - Meksiko 4-1 (2-0)
SP 01.07.1950 Brazil - Jugoslavija 2-0 (1-0)
PU 03.09.1950 Švedska - Jugoslavija 1-2 (1-2)
PU 07.09.1950 Finska - Jugoslavija 3-2 (2-1)
PU 10.09.1950 Danska - Jugoslavija 1-4 (1-3)
PU 08.10.1950 Austrija - Jugoslavija 7-2 (3-1)
PU 05.11.1950 Jugoslavija - Norveška 4-0 (3-0)
PU 22.11.1950 Engleska - Jugoslavija 2-2 (2-1)
PU 06.02.1951 Francuska - Jugoslavija 2-1 (1-1)
OI 15.07.1952 Jugoslavija - Indija 10-1 (5-0)
OI 20.07.1952 Jugoslavija - SSSR 5-5 (3-0)
OI 22.07.1952 Jugoslavija - SSSR 3-1 (2-1)
OI 25.07.1952 Jugoslavija - Danska 5-3 (3-0)
OI 29.07.1952 Jugoslavija - Nemačka SR 3-1 (3-1)
OI 02.08.1952 Mađarska - Jugoslavija 2-0 (0-0)
PU 21.09.1952 Jugoslavija - Austrija 4-2 (1-0)
PU 21.12.1952 Nemačka SR - Jugoslavija 3-2 (2-2)
KSP 09.05.1953 Jugoslavija - Grčka 1-0 (1-0)
PU 14.05.1953 Belgija - Jugoslavija 1-3 (0-3)
PU 21.05.1953 Jugoslavija - Vels 5-2 (4-1)
PU 18.10.1953 Jugoslavija - Francuska 3-1 (0-1)
KSP 08.11.1953 Jugoslavija - Izrael 1-0 (1-0)
KSP 21.03.1954 Izrael - Jugoslavija 0-1 (0-0)
KSP 28.03.1954 Grčka - Jugoslavija 0-1 (0-0)
PU 16.05.1954 Jugoslavija - Engleska 1-0 (0-0)
SP 16.06.1954 Jugoslavija - Francuska 1-0 (1-0)
SP 19.06.1954 Jugoslavija - Brazil 1-1 (0-0)
SP 27.06.1954 Jugoslavija - Nemačka SR 0-2 (0-1)
PU 15.05.1955 Jugoslavija - Škotska 2-2 (2-2)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=965&Itemid=12

Hungarian national team coach from '50s, Gusztáv Sebes, gave a statement, after seeing friendly game between Partizan and Honved, that before the game he couldn't decide who is better half player in Europe, Čajkovski or Bozsik. After the game he was completely sure that Čajkovski is the best half player in Europe.

http://pesstatsdatabase.com/viewtopic.php?p=59729

alchemist
July 30th, 2011, 03:00
FK Partizan - Jesen 1990/91

svi golovi u jesenjem delu sezone 1990-1991.

JESEN 1990/91.
Borac Bl -- PARTIZAN 0:0 (5.avgust)
Vojvodina -- PARTIZAN 1:2 (12.avgust)
PARTIZAN -- Zemun 4:1 9!9.avgust)
PARTIZAN -- Dinamo 2:1 (1.septembar)
Osijek -- PARTIZAN 3:2 (15.septembar)
PARTIZAN -- Sarajevo 2:0 (23.septembar)
Hajduk -- PARTIZAN 0:2 (26.septembar)
PARTIZAN -- Spartak 1:1 (30.septembar)
Sloboda Tuzla -- PARTIZAN 3:1 (7.oktobar)
PARTIZAN -- C.zvezda 1:1 (13.oktobar)
Rad -- PARTIZAN 2:1 (20.oktobar)
PARTIZAN -- Proletar 0:2 (3.novembar)
Radnički -- PARTIZAN 0:3 (18.novembar)
PARTIZAN -- Željezničar 3:0 (24.novembar)
Olimpija -- PARTIZAN 0:1 (2.decembar)
PARTIZAN -- Budućnost 2:1 (5.decembar)
Velež -- PARTIZAN 0:1 (8.decembar)
PARTIZAN -- Rijeka 1:2 (16.decembar)

Kup UEFA
Prvo kolo: Hibernijans (Malta) -- Partizan 0:3
Prvo kolo: Partizan -- Hibernijans (Malta) 2:0
Šesnaestina finala: Real Sosijedad -- Partizan 1:0
Šesnaestina finala: Partizan -- Real Sosijedad 1:0
Osmina finala: Inter -- Partizan 3:0
Osmina finala: Partizan -- Inter 1:1

Najčešći sastav tima:
Omerović, Stanojković, Vujačić, Ješić, Milanič, Jokanović, Bogdanović, Mijatović, Višnjić, Stevanović, Đurđević
Ostali koji su igrali u timu:
Pandurović, Kralj, Petrić, Mijalković, Vl. Đukić, Stevanović, Marković,
I.Spasić, Vasiljević, A. Đorđević, Popović, Bjegović, Pešikan

wgQiowQ6Yd4

alchemist
July 30th, 2011, 03:05
In Memoriam Blagoje Moša Marjanović

Благоје Марјановић „Моша"
Београд, 9.9.1907. - Београд, 1.10.1984.

QrblOSKchB4

alchemist
July 30th, 2011, 03:09
Bobby Moore pozdravlja Dragana Džajića (19.12.1970.)

Chelsea - West Ham United 2:1
Robert Frederick Chelsea Moore
Dragan Džajić
Miloje Mića Orlović

Bt1B1wLEbVk&NR=1

alchemist
July 31st, 2011, 08:06
Partizan v Slavija P. 3:1 [31.10.2002.]

Strelci: Lazović u 5, S. Ilić u 32. i Vukić u 70. minutu za Partizan, a Dostalek u 57. za Slaviju

great goals

66xbdHx1n6I

alchemist
July 31st, 2011, 08:08
Čkalja fudbalski menadžer (1971.)

KK5UDbkwJBY

alchemist
August 1st, 2011, 00:05
Direktno u fudbal: FK PARTIZAN (RTS)

RTS je ovu emisiju emitovao 11.12.2010.

ntpRioSw_yE

alchemist
August 1st, 2011, 00:07
Anto Drobnjak - FK Crvena Zvezda

ZteKQvaAz_E

alchemist
August 1st, 2011, 23:54
Partizan v Vojvodina 4:0 [20.11.1991.]

Kup Jugoslavije, 1-4 finale, prva utakmica

LGGso4p36l8

-----------------------------------

Crvena Zvezda - Hajduk Split 1:1 (1963.)

Fudbalsko prvenstvo Jugoslavije 1963/64
1. kolo
Crvena Zvezda - Hajduk Split 1:1
18.8.1963. Stadion JNA
0:1 Ivan Hlevnjak
1:1 Bora Kostić

4bncGwNqAJs

alchemist
August 1st, 2011, 23:56
Dallas’ Peja Stojakovic retires the right way

http://www.fanattic.net/wp-content/uploads/2011/12/Peja-Stojakovic.png

Yesterday, one of the most prolific outside shooters in NBA history called it quits as Dallas Mavericks guard Peja Stojakovic retired at the age of 34.

Peja’s 13-year NBA career posted some very solid numbers with 17 PPG; a FG percentage of 45.0; three All-Star appearances; ranking fourth all time in 3PT FG at 1,760; and most importantly earning a nice piece of jewelry for the ring finger.

Plagued by neck and back injuries over the past few years, Stojaovic was a shadow of his former self, but still showed flashes of his regular play after being acquired by the Mavs last November from Toronto, earning him a spot on the playoff roster.

He offered his thanks to Sacramento, Indiana, New Orleans, and Dallas last night for all of the support through the years, but took a special side-note to the Mavs for believing in him and giving him a chance to end on a high note.

For this long time Mavs fan it was strange cheering on a player who I despised for so many years. As member of the hated Sacramento Kings, I remember him being the lone dagger in many contests and how frustrating it was to see him floating out to the corner with his quick release shot.

If uncontested, it was unstoppable, but even with a defender draped on him his quick-release was a thing of beauty and almost always found the bottom of the net.

It was almost surreal seeing him do the very same thing to a stacked Lakers team in the second round of last year’s playoffs.

No Mavericks fan out there could have predicted that legendary run last Spring, if you said you did…..you’re living through revisionist history.

2010′s championship was a win-by-committee and Peja carried more than his load for the Mavericks when the time was right.

Thanks Peja and enjoy life!

http://www.yardbarker.com/nba/articles/dallas_peja_stojakovic_retires_the_right_way/8849284

El Lobo
August 2nd, 2011, 01:52
Boško Antić

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/9/9b/Antic_Bosko.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/bs/thumb/f/ff/Bosko_Anti%C4%87.jpg/250px-Bosko_Anti%C4%87.jpg

Rođen 07/01/1944 † 04/12/2007
Mesto u timu Napadač
Utakmica za reprezentaciju 1
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 27/10/1968
Igrao u klubovima FK Sarajevo,
Angers SCO (Fra),
Caen SM (Fra)

Rođen 7. januara 1944. u Sarajevu, umro 4. decembra 2007 u Beogradu.

Karijeru je započeo u FK Sarajevo 1965. godine. Antić je igrao u generaciji koja je osvojila prvu titulu FK Sarajeva u historiji. To se desilo u sezoni 1966/1967., kada su bordo-bijeli osvojili trofej prvaka tadašnje SFRJ. Antić je predvodio generaciju Sarajeva, zajedno sa Fazlagićem, Vujovićem, Šiljkutom, Vahidinom Musemićem, Prodanovićem. U tom timu Boško Antić je bio i paker i strelac, što mu je obezbedilo status reprezentativca. Antić je u toj sezoni postigao 14 golova u 30 utakmica, a ukupno 140 golova u svojih 276 nastupa za bordo klub. Stariji navijači Sarajeva sigurno će se setiti slogana „Dva Boška na dva čoška, Musemića u sredini, za pobjedu ne brini“ koji je bio vezan za tadašnji ubojiti napadački trio FK Sarajeva. Može se reći da tada nije bilo ekipe koja je sa sigurnošću tvrdila da neće primiti gol na utakmici protiv bordo-belih, a za to bili zaslužni Boško Prodanović, Vahidin Musemić i Boško Antić.

U svojoj karijeri je za Sarajevo tri sezone zaredom (65/66., 66/67. i 67/68.) bio golgeter, a najviše golova je dao u sezoni 67/68. kada je u 53 nastupa postigao 53 gola. Također, dva puta je bio igrač sa najviše odigranih utakmica u sezoni i to u sezonama 65/66. i 67/68. Dobitnik je i srebrne značke povodom obeležavanja 70-godišnjice Fudbalskog saveza BiH.

Fudbalski put ga je odveo u Francusku, pet punih sezona u Anžeu (1972-1975) i Kanu (1975-1977). Antića je odlikovala visoka tehnika, nepredvidivi potezi i, iznad svega, sportsko držanje.

Nakon završetka igračke karijere, otisnuo se u trenerske vode, najprije u Francusku, a potom je usledio povratak na Koševo (1983-1985). Legendarno levo krilo je proslavilo i drugu titulu Sarajeva, ali ovaj put u ulozi trenera. 1985. je Boško Antić postao prvi čovek koji je sa FK Sarajevom osvojio titulu i kao igrač i kao trener. Ovo je samo još ponovio Husref Musemić, koji je tada bio igrač, a u sezoni 2006/2007. je slavio kao trener Sarajeva. Bila je to generacija koju je Antić stvorio, predvođena reprezentativcima: Hadžibegićem, Pašićem, Božovićem, Jozićem i Husrefom Musemićem.

Posle toga jedno vreme je vodio i reprezentaciju Toga, a u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka bio je trener u Kini. Nastavio je fudbalsku misiju u Srbiji, najpre u Čelarevu, potom u beogradskom Radu, a jedno vreme vodio je i Sartid iz Smedereva, Voždovac, niški Radnički...

Umro je nakon teške bolesti 4. decembra 2007. u Beogradu.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1976-77 Caen SM FRA 2 17 6
1975-76 Caen SM FRA 2 32 22
1974-75 Angers SCO FRA 1 31 16
1973-74 Angers SCO FRA 1 38 18
1972-73 Angers SCO FRA 1 34 10
1971-72 FK Sarajevo YUG 1 26 1
1970-71 FK Sarajevo YUG 1 31 3
1969-70 FK Sarajevo YUG 1 20 5
1968-69 FK Sarajevo YUG 1 16 6
1967-68 FK Sarajevo YUG 1 30 18
1966-67 FK Sarajevo YUG 1 30 14
Career Totals: 305 119

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KSP 27.10.1968 Jugoslavija - Španija 0-0 (0-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=869%3Aantic-bosko&catid=43&Itemid=12

Involved in both our league triumphs, legend. :proud:

alchemist
August 2nd, 2011, 02:02
when Sarajevo won the old SFRJ first league and not merely the 6-7 off shoots since

very good achievement

El Lobo
August 2nd, 2011, 02:03
That's right.

alchemist
August 2nd, 2011, 23:57
Dragan Stojković Piksi - FK Crvena Zvezda

Nekoliko golova pete Zvezdine Zvezde, Dragana Stojkovića - Piksija.

phMgDJCVCII

-------------------------------

Dragan Stojkovic Piksi Farewell Game

Farewell Game in Nis
Radnički (N)-Vardar 4:0
Scorers: Kanatlarovski u 5, Stoiljković u 25, Mitrović u 43. i Stamenković u 49. minutu.

Stadion "Čair".
Attendance: 15.000.

Referee: Zoran Đurović then Miroslav Radoman.
Radnički: Vasković, Đorđević, Milenković, Kanatlarovski, Marković, Najdoski, Mišeljić, Stoiljković, Savićević, Stojković, Mitrović.
Also played: Živković, Stojanović, Cenić, Milenković, Stamenković, Ilić.
Vardar: S. Ilić, Veselinovski, Đoševski, Stojanov, Janev, Simonovski, Braga, Georgijevski, Bajevski, Zaharijevski, Načevski.
Also played: Zekir, Novakov, Gošev, Spatovski, Ristovski, Božinovski, Kotevski.

R0Ep2vIW2vw

alchemist
August 3rd, 2011, 00:00
Madjarska v Jugoslavija 0-1 1962

Budimpesta 14.10.1962 prijateljska utakmica

CTxMsTReTBA

------------------------------

Jugoslavija v SR Nemacka 3-1 [1955]

Beograd 25.09.1955 prijateljska utakmica..velika pobjeda jer znamo kako je tesko protiv njih igrati.

rSfefnTc5sA

alchemist
August 4th, 2011, 00:36
Predrag Mijatovic

F1W-wkxrzNo

------------------------------

Predrag Mijatović - prvi gol za Partizan [18.02.1990.]

xz4oWT4gEqU

alchemist
August 4th, 2011, 00:38
Groclin Grodzisk Wielkopolski - Crvena Zvezda 0:1

Гроцлин - Црвена Звезда 0:1
Dyskobolia Grodzisk Wielkopolski - Czerwona Gwiazda 0:1
Dyskobolia Grodzisk Wielkopolski - Red Star 0:1
UEFA Cup 2007/08
First Round, First Leg
20.9.2007. Dyskobolia Stadium ~ 6.000
Grodzisk Wielkopolski Poland
0:1 Dušan Basta 19'

L5y6TxfMVd4

alchemist
August 5th, 2011, 03:22
Partizan in the 60's

Part I

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/spl61.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Sole-u-duelu-sa-Dzajicem.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Jusufi.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Bobek-i-Curkovic.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Curkovic-sa-Peleom-na-Brazilskoj-marakani.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/hasanagic-hajduk.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/sole.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/derbi-kraj-60tih.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/bb1.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/pp.bmp

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/milosradakovicvsdinamo1.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/dimitrijedavidovicvssam.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/rasovicmanutdpartizan.jpg

http://galerija.partizan.net/?p=682

alchemist
August 5th, 2011, 03:23
Partizan in the 60's

Part II

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Septembar-1969Mane-Bajic-slavi-300-a-Kovacevic-400.utakmicu-u-dresu-Partizana-protiv-Radnickog-iz-Kragujevca.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Hajduk-Partizan-1967preskakanje-ograde.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Partizan-Hajduk-60-tih-god.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Pirmajer-Partizan-c-zvezda-1-0-22.10.1967..jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Partizan-Hajduk-60-tih.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/bjekovic-%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD-%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D0%BA-%D0%9B%D0%B5%D1%82%D1%9Aa-%D0%BB%D0%B8%D0%B3a-1969.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/barsa-Partizan-69-prijateljska.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Jusufi-vojvodina1.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Vasovic-Rasovic-Becejac.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Sparta_Partizan_1966.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Prijateljski-mec-1963-Santos-Partizan.png

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/11487851.jpg

http://galerija.partizan.net/wp-content/uploads/2011/01/Moca-derbi-1969..jpg

http://galerija.partizan.net/?p=682

alchemist
August 5th, 2011, 23:14
Slobodan Janković

http://i737.photobucket.com/albums/xx14/generalserb/Red%20Star%20Belgrade/CrvenaZvezda-SlobodanJankovic.jpg

http://4.bp.blogspot.com/_VWGof-zXooo/TMSYXE4agAI/AAAAAAAAIIs/fQg-AoCdmzo/s1600/12-Slobodan+JANKOVIC+Panini+Lens+1976.png

http://i737.photobucket.com/albums/xx14/generalserb/Red%20Star%20Belgrade/CrvenaZvezda-Slobodan_Jankovic.jpg

Rođen 23/04/1946
Mesto u timu Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju 1
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 06/11/1966
Igrao u klubovima FK Crvena Zvezda (Beograd),
FK Sloga (Kraljevo), NK Maribor,
NK Osijek, RC Lens (Fra),
FK Sinđelić (Beograd)

Rođen 23. aprila 1946. u Beogradu.

Ponikao je u beogradskoj Crvenoj zvezdi, prošao sve klupske kategorije i došao na prag prvog tima. Pošto za njega nije bilo mesta u ekipi, pozajmljen je Slogi iz Kraljeva, gde su u to vreme uglavnom odlazili igrači Zvezde na kaljenje. Bio je izuzetno efikasan u dve sezone u dresu Kraljevčana, pa se vratio u matični tim. Ponovo ne dobija pravu šansu, te odlazi na pozajmicu u Maribor, tada prvoligašku ekipu, zajedno sa Bogićevićem. Odlično je igrao, i ponovo se vraća u Zvezdu.

Izvanredno desno krilo, veoma brz, sa fantastičnim centaršutem, Po dve godine je igrao u francuskom Lensu i Osijeku, a zatim odlazi u USA, gde igra mali fudbal.

Nestašni dečko s Dorćola. U Osijeku je, navodno, veče pred važnu utakmicu uhapšen jer je tražio da mu sviraju "Oj vojvodo Sinđeliću", ali je pušten na insistiranje predsednika NK Osijek, kako bi pomogao da se izbori opstanak u 1. Saveznoj ligi. Pričalo se i da je pobegao od mafije iz SAD jer je navodno nokautirao nekog golmana koji je trebalo da postane filmska zvezda.

Po povratku nastupa za beogradski Sinđelić, u kojem i završava karijeru, istovremeno vodeći svoju radnju za pranje i podmazivanje automobila.

Igrao je jednom za omladinsku selekciju, kao i četiri puta za amatersku (postigao i jedan gol), dok je za "A" reprezentaciju Jugoslavije nastupio na samo jednom meču: 16. marta 1975. protiv Severne Irske (0:1) u Belfastu.

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1983-84 FK Sinđelić Beograd YUG 3 ? ?
1978-79 NK Osijek YUG 1 24 4
1977-78 NK Osijek YUG 1 23 6
1976-77 RC Lens FRA 1 11 8
1975-76 RC Lens FRA 1 31 4
1974-75 FK Crvena Zvezda YUG 1 12 1
1973-74 FK Crvena Zvezda YUG 1 12 1
1972-73 FK Crvena Zvezda YUG 1 17 3
1971-72 FK Crvena Zvezda YUG 1 13 4
1970-71 FK Crvena Zvezda YUG 1 21 5
1969-70 NK Maribor YUG 1 34 11
1968-69 FK Crvena Zvezda YUG 1 3 0
1967-68 FK Sloga Kraljevo YUG 2 30 19
1966-67 FK Sloga Kraljevo YUG 3 ? ?
1965-66 FK Crvena Zvezda YUG 1 0 0
Career Totals: 231 66

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KEP 16.03.1975 Severna Irska - Jugoslavija 1-0 (1-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1121&Itemid=12

IW3UH_CuI5Y

clOTwSsNgB0

alchemist
August 5th, 2011, 23:20
Crvena Zvezda v Young Boys 3 - 0

2004/05 kvalifikacije za ligu sampiona

AX_Fcuif7Hs

------------------------

Crvena Zvezda v Nistru 5-0 2003/04 UEFA Cup

U2FM-NZyXzg

alchemist
August 7th, 2011, 00:38
Jel' se sećate: Zoran - Moka Slavnić
Vuk Vukmirović - 07. 07. 2011.

http://www.pulsonline.rs/data/images/2011-07-07/10062_moka_ahl.jpg?ver=1310034808

Jedan od najboljih, ako ne i najbolji košarkaš u istoriji naše zemlje, nije se u skorije vreme pojavljivao u medijima, kao ni na tribinama.

Čovek koji je uzeo sve što se moglo uzeti u košarci: tri zlatne medalje na Evropskom prvenstvu, zlato na Olimpijskim igrama, zlato na Svetskom prvenstvu i brojne šampionate sa Crvenom zvezdom. Jedan od najboljih, ako ne i najbolji košarkaš u istoriji naše zemlje, nije se u skorije vreme pojavljivao u medijima, kao ni na tribinama.

http://www.pulsonline.rs/data/images/2011-07-07/10063_moka-slavnic-sad-foto-zoran-ilic_ahl.jpg?ver=1310034822

— Pratim Crvenu zvezdu naravno, kao i sport uopšte. Najveće zadovoljstvo koje sam u skorije vreme doživeo jeste Novakov uspeh. Uprkos pogrešnim ljudima u sportu, nisu uspeli da ga zaustave da postane broj jedan. Nole može da zahvali ocu koji ga je napravio, majci koja ga je rodila i prvom treneru, Genčićevoj. Hvala ti, Nole, postao si Nole nacionale. Meni je sport život, bez obzira na to što sam odavno izašao iz njega. Čovek za 62 godine stekne mnogo hobija, moji su pozorište, knjige, sport. Porodično sam sjajno, profesionalno nikako, ne radim ništa. Sa suprugom volim da odem na planinu, u neko etno selo. Ne znam od čega bih se odmorio, ali volim da idem na planinu. U Crvenu zvezdu se neću vraćati dok god je ovakva struktura kluba, to je sigurno.

http://www.pulsonline.rs/lifestyle/jel-se-secate/2248/jel-se-secate-zoran-moka-slavnic

alchemist
August 7th, 2011, 00:47
Ljubomir Mihajlović

http://2.bp.blogspot.com/-wcTLXtaOvAA/T06MgCo410I/AAAAAAAADPg/2ZrDfeswttY/s1600/ljuba.mihajlovic.jpg

http://1.bp.blogspot.com/-CVSUhYIF9LY/T06M-ifThqI/AAAAAAAADPw/LoJnv2mmKnM/s1600/Ljuba+Mihajlovic+tempo+94+16.12.1967.d.jpg

http://2.bp.blogspot.com/-02sQpGxUWHk/T06NFgwkoRI/AAAAAAAADP4/REUrq3r0-Go/s1600/Ljuba+Mihajlovic.jpg

Rođen 04/09/1943
Mesto u timu Odbrana
Utakmica za reprezentaciju 6
Golova za reprezentaciju -
Debitovao 12/10/1966
Igrao u klubovima FK Partizan (Beograd),
Olympique Lyonnais (Fra),
Melun US (Fra)

Rođen 4. septembra 1943. u Beogradu.

Standardni igrač odbrane beogradskog Partizana (1961-1970) punih devet sezona. U "crno-belom" dresu odigrao 164 prvenstvenih susreta i postigao dva gola. Prvak Jugoslavije (1965) i učesnik finala Kupa evropskih šampiona 1966. u Briselu protiv madridskog Reala (1:2).

Internacionalac u francuskom Olympique Lyonnais (1970-77). Osvojio Kup Francuske (1973) i dva puta poražen u finalu (1971, 1976). Karijeru završio u drugoligašu Melun US (1977-78). U izboru francuskog lista "L'Equipe" krajem milenijuma svrstan u idealan tim Olympique Lyonnais svih vremena.

Za reprezentaciju bivše Jugoslavije igrao šest utakmica. Debitovao je 12. oktobra 1966. protiv Izraela (3:1) u Tel-Avivu, a od "plavih" se oprostio u 27. aprila 1968. protiv Čehoslovačke (0:3) u Bratislavi.

Vlasnik i menadžer poznatog hotela u Lionu "l'Hôtel Olympic".

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season Club Country Level GP GS
1977-78 Melun US FRA 2 30 0
1976-77 Olympique Lyonnais FRA 1 38 1
1975-76 Olympique Lyonnais FRA 1 24 0
1974-75 Olympique Lyonnais FRA 1 36 0
1973-74 Olympique Lyonnais FRA 1 28 0
1972-73 Olympique Lyonnais FRA 1 35 0
1971-72 Olympique Lyonnais FRA 1 37 0
1970-71 Olympique Lyonnais FRA 1 35 0
1969-70 FK Partizan Beograd YUG 1 30 1
1968-69 FK Partizan Beograd YUG 1 6 0
1967-68 FK Partizan Beograd YUG 1 28 1
1966-67 FK Partizan Beograd YUG 1 28 0
1965-66 FK Partizan Beograd YUG 1 16 0
1964-65 FK Partizan Beograd YUG 1 26 0
1963-64 FK Partizan Beograd YUG 1 21 0
1962-63 FK Partizan Beograd YUG 1 23 0
1961-62 FK Partizan Beograd YUG 1 6 0
Career Totals: 447 3

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

PU 12.10.1966 Izrael - Jugoslavija 1-3 (1-2)
PU 19.10.1966 Jugoslavija - Čehoslovačka 1-0 (1-0)
PU 06.11.1966 Bugarska - Jugoslavija 6-1 (3-1)
KEP 06.04.1968 Francuska - Jugoslavija 1-1 (0-0)
KEP 24.04.1968 Jugoslavija - Francuska 5-1 (4-1)
PU 27.04.1968 Čehoslovačka - Jugoslavija 3-0 (2-0)

http://www.reprezentacija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1289&Itemid=12

red star forever
August 7th, 2011, 01:09
Bobby Moore pozdravlja Dragana Džajića (19.12.1970.)

Chelsea - West Ham United 2:1
Robert Frederick Chelsea Moore
Dragan Džajić
Miloje Mića Orlović

Bt1B1wLEbVk&NR=1

That looked so rehearsed... :D

alchemist
August 7th, 2011, 01:26
Perica Ognjenovic at Jagodina

wYFvGanmkg4

alchemist
August 7th, 2011, 01:35
an open question... should this thread include all our great past sport stars and not just our footballers?

red star forever
August 7th, 2011, 01:38
I honestly think there would be no harm. Probably even better than watering it down by including those from the football world that we would hardly consider to be greats.

IMO, of course. :)